fbpx
Namirnice pod lupom

Ishrana bez mesa: lični izbor ili nešto više od toga?

Ovo je intervju koji sam dala za dm drogerija. Dogovorili smo se da ga nakon toga objavim na blogu – a mislim da vredi razmisliti o pojedinim odgovorima 🙂

  1. Kako, kao neko ko se dugi niz godina bavi ishranom, doživljavate trend ishrane bez mesa?

Ja jedem meso, ali ne moram da ga jedem svakodnevno. Zapravo – niko ne mora, a pogotovo ne osobe koje ne vežbaju i treba da unose samo oko 1 g proteina po kilogramu telesne mase. Vežbačima, pogotovo onim ozbiljnijim, svakako je lakše da povećaju unos protina konzumacijom mesa. Lakše ne znači i obavezno.

S druge strane, u gastronomskom kontekstu, jasno je da promena stila ishrane – pa bila ona privremena ili trajna – motiviše da se isprobaju nova jela i namirnice. Da se ubace novi začini i testiraju drugačije metode kuvanja. U ovom smislu, testiranje novih recepata bez mesa je svakako dobra ideja.

  1. U čemu vidite razloge za brzu popularizaciju ovog tipa ishrane?

Ljudi je precipiraju kao zdraviju, što samo po sebi ne mora da bude tačno. Recimo, pecana ribu i organski gajeno meso apsolutno jesu zdrave namirnice. Ako neko želi da ih izbaci, to je lična odluka, a ne neki „sveti gral“ zdrave ishrane.

Takođe, izbacivanjem ovakvih namirnica, ne mora automatski da znači da ćemo se hraniti zdravije. Neki ljudi u vreme posta žive na testima, krompiru i slatkišima s margarinom, što je sve samo ne zdravo. A ovo je samo jedan primer.

S druge strane, konzumacija mesa kod modernog čoveka sa tzv. „zapadnjačkim stilom života“ ima svoje negativne aspekte:

  1. Jedemo previše mesa. 100 g mesa ima oko 25-27 g proteina, a ribe oko 22 g. Povrće takođe ima proteine. I mahunarke, I žitarice. Nema baš nikavog razloga da pojedemo više od 150-200 g mesa u jednom obroku. To će prvenstveno zavisiti od naše težine i sportskih navika.
  2. Naša ishrana treba da bude prvenstveno biljna. Čak i da je neko zakleti mesojed, ovo nije za diskusiju. Biljke treba količinski da dominiraju tanjirom, a ne šnicla.
  3. Pogrešno pripremamo pogrešne vrste mesa. Umesto da dugo kuvamo tvrđe i masnije komade, koji imaju i puno kolagena (takođe protein), više gvožđa i sl. – mi jedemo nemasna mesa, prvenstveno pržena ili s roštilja. A to su najnezdraviji načini pripreme.

Namerno ovde kao temu izostavljam poreklo mesa, jer je to ono što ne možemo da kontrolišemo baš uvek. Kao što ne možemo baš uvek da kontrolišemo ni poreklo biljnih namirnica koje koristimo. Sva 3 aspekta konzumacije mesa koje sam istakla gore su 100% od našom kontrolom i sami smo odgovorni ako ih se ne držimo.

  1. Koliko je ishrana bez mesa zahtevnija od ishrane koja uključuje meso?

Imamo nekoliko grupa namirnica. Kad god odlučite da izbacite jednu ili dve grupe, nije potrbno nikakvo specijalno znanje. Recimo, nećete više da jedete žitarice i meso. OK. Imate jaja, sireve, mahunarke, korenasto povrće, povrće, voće, mesnoće, orašaste plodove… Neće vam faliti ni proteina, ni ugljenih hidrata, ni masti, ni vitamina, ni minerala…

Ali ako želite da idete dalje od toga, sa svakom grupom namirnica koju eliminišete – morate da imate sve veće i veće znanje. Biti vegetarijanac koji jede jaja i mlečne proizvode nije neki zahtevan posao. To možete da radite bukvalno od sutra, samo zato što vam je tako palo na pamet ili vam je naprasno postalo simpatično.

Ali biti vegan ili ići na neki drugi zahtevniji režim ishrane, stvarno zahteva znanje.

  1. Da li se za ishranu bez mesa više odlučuju mlađe ili starije generacije?

Mlađi, na žalost – bez ikavog predznanja. Mislim da prečesto brzopleto prate trendove, pogotovo one koji im obećavaju da će brzo smršati. Uvek sam za to da se ima puno obroka bez mesa u toku nedelje. Ali ako neko želi da bude iole ekstremniji, želi da to budu svi obroci – mora prvo da nauči kako.

  1. Koji su vaši omiljeni dmBio proizvodi kada se hranite bez mesa?

Obožavam proteinski hleb i namaze, jer začas rešim doručak s njima. Planinsko i crno sočivo, kao i leblebija iz teglice su mi omiljeni biljni izvori proteina. Kombinujem ih sa svežim povrćem i sirevima. Jako volim i brašna, jer takođe imaju više proteina, pa kolači i peciva uspevaju bolje.

  1. Koji recept bez mesa biste preporučili početniku u kuvanju, a koji iskusnom kulinaru?

Početnicima bih preporučila da se ne muče previše. Arabijata sos ili pesto od bosiljka uz neku dmBio testeninu su brzo rešenje – a dmBio program ima dovoljno gotovih jela da se reše bar 2 obroka na dan. Mislim na duge staze, bez upadanja u monotoniju.

Ja sam jednom testirala ovakvu ishranu i nazvala je „dmBio dijeta“. Osećala sam se sjajno i još neplanirano malčice smršala. Ona je bila bez mesa.

Iskusni prosto moraju da probaju moj dmBio „Kiš od cvekle“ ili punjeni plavi patlidžan. Ljubitelji slatkiša će raspametiti „Tart od ražanog brašna, crne čokolade i orašastih plodova„.

  1. Koje je vaše omiljeno jelo bez mesa koje ćete pripremati ove jeseni?

Ono što spremam najčešće jeste Marokanska čorba s leblebijom. Ipak, ono što mi najviše prija su biljne ćufte u pinkantnom kikiriki sosu. One su brutalno ukusne! Ne verujem da bi se čak i zakleti mesojedi bunili, ako biste im servirali ovo jelo 🙂

  1. Sa kim se sve treba posavetovati prilikom donošenja odluke o promeni režima ishrane?

Za odluku da se jede ili ne jede meso – u slučajevima kada se u ishrani zaržavaju drugi životinjski izvori proteina – zapravo nisu potrebne konsultacije. Za sve nadalje, minimum što bi trebalo uraditi je klasičan sistematski pregled – kao i konsultacije s nutricionistom. Bar dok ne naučimo nešto više o svom novom režimu.

I knjige su OK, ali ljudi ne čitaju knjige. Ne biste verovali koliko ljudi je držalo „Atkinsovu dijetu“ informišući se s foruma ili u FB grupama, a da nikada nisu pročitali knjigu. I dan danas tvrde kako je to „mesna dijeta“. Valjda baš zato što nisu čitali knjigu…

  1. Sa kojim nedoumicama ili preprekama se najčešće sreće osoba koja razmatra da pređe na ovaj režim ishrane?

Vegana u različitim populacijama ima između 4 do 8%. Malo ih je, a većina ljudi nakon nekog vremena testiranja ovakve ishrane odustaje. Iskreno, ja ih razumem. Prvenstveno zato što ne volim ekstreme u bilo kojoj oblasti života.

Hrana je i socijalna kategorija. Mi se uz hranu družimo i zbižavamo. Veselimo se, pa čak i žalimo. Dati sebi zadatak da više nikada u životu nećemo uraditi nešto što samo po sebi nije loše za nas – nije laka odluka. Očito da često ne bude trajna.

Zato postoji jeden termin koji se meni mnogo više dopada, a to je FLEKSOTERIJANAC. To su ljudi koji se uglavnom hrane biljnim namirnicama, ali kada osete da im je potrebno, ili procene da će im prijati – konzumiraju i životinjske namirnice. Mislim da je ovo zdravo i za telo, i za mozak. Pa i za društveni život.

Znam za neke koji mesecima ne pojedu ništa životinjskog porekla, ali kada se desi, jer oni tako hoće – niti sami sebe gledaju popreko, niti ih neko drugi gleda popreko. Oni su odabrali fleksibilnost.

Leave a Reply