Od pacova do istine: nutricionistička naučna istraživanja

Ljudi danas sebi daju dosta slobode prilikom (zlo)upotrebe linkova ka naučnim istraživanjima s ciljem je ono što je lično mišljenje i izbor predstave kao stručno mišljenje. Kako prolazimo kroz značajnu tranziciju, to postaje sve vidljivije i bombastičnije.

U SAD menjaju nutricionističke smernice pa holesterol iz hrane više nije krivac za holesterol u krvi, ni srčana oboljenja. Zasićena mast više nije štetna. Proizvođači imaju 3 godine da povuku margarine sa trans mastima sa tržišta jer su konačno banovani (niko se ne izvinjava za 6 decenija u kojima su pričali da su zdravi, sada su glavni ubica). Postojaće smernice za ograničavanje šećera posebno iz napitaka. A ako vam ovo poslednje zvuči dobro – nije dobro. Zato što je to trebalo da se dogodi davne 2003. godine, ali nije jer #politika.

Meni je mnogo lepo što sam bila u pravu oko svega navedenog gore, poslednje 3.5 godine od kad imam blog, ali mi ni najmanje nije lepo kad pomislim koliko će vremena biti potrebno da ovo uđe u ordinacije. Danas, kada je ishrana u pitanju, nečija titula “lekar” može i ne mora da mi znači nešto. Bez trunke sopstvene krivice, učili su pogrešne stvari, zasnovane na sada neispravno biranim naučnim istraživanjima. Neki su se od toga mrdnuli, neki nisu.

Kanonska i apokrifna istraživanja

Istraživanja u oblasti nutricionizma imaju svoje specifičnosti, a oni koji donose nutricionističke smernice su ih donosili na osnovu određenih naučnih istraživanja. Ali su i birali koja od njih su bila kanonska i prihvatljiva da uđu u “knjigu” a koja su odbačena kao trenutno neprihvatljiva, poput apokrifnih jevanđelja. Sam primer putovanja margarina od proporučljivog sastojka jer je bez holesterola, preko limitiranja i označavanja – pa do finalnog banovanja vam je tipičan primer. U “knjizi” je stajalo da će lekar preporučiti margarin, pa je tako radio jer je to bilo “naučno zasnovano” i tako se učilo na fakultetu. Istovremeno su još od 80-tih postojali i naučnici koji su borili protiv margarina (takođe istraživanjima), ali njih tada niko nije slušao. Jer ponovo – #politika.

Svima je odavno postalo jasno da nešto nije u redu sa smernicama. Onda je Internet postao mesto informisanja, a na njemu ima dobrih stvari. Ima i totalnih bulšita.

Nauka je OK, poštujem je i draža mi je od vračanja – ali trenutni trand dobacivanja linkovima između laika postaje sve besmisleniji. Primer sam imala i juče, u raspravi oko postojanja necelijakijske osetljivosti na gluten. Jedan čitalac je sa nama podelio link o istraživanju iz 2011. rađenom na 37 subjekata, koje dokazuje da osetljivost na gluten ne postoji. Ja sam ga gađala linkom ka istraživanju iz 2015. rašenom na 59 subjekata, koje dokazuje da postoji.

I šta sada? Da se dobacujemo do sutra linkovima?

Ili da konačno naučimo kako se ova istraživanja rade, pa malo spustimo loptu kada su ona u pitanju? Ja bih rekla da ovo drugo ima mnogo više smisla, jer je u ovoj oblasti očigledno oduvek postojao problem sa “univerzalnom istinom”.

Nekada “mainstream” nije baš ono što bi trebalo da bude. Ali nekada ni alternativa ne predstavlja dobro rešenje. U šetnji između krajnosti, ako već niste, sada odgovorite sebi na pitanje šta je zdrava ishrana? Koristiće vam.

Čiji je (stručnjak) veći?

Tekst koji ima reference na kraju stvarno ume da deluje stručno. Poželjno je kad vidite reference da pogledate ko je sebi dao za pravo da ih selektuje, jer ako ta osoba nije sručna da ih selektuje – tekst je ličan, a ne stručan.

Malobrojni uopšte pogledaju i ko je autor koji je dao sebi pravo da se bavi selekcijom linkova ka istraživanjima. Malobrojni su oni koji uopšte kliknu na te “reference”.

Šta ako ste ona manjina koja ipak klikne na te linkove? Klikom na link možete saznati da vam se uopšte ne otvara naučno istraživanje, već se dešavaju sasvim druge situacije:

1. Dolazite na još jedan tekst nove osobe koja daje svoje lično mišljenje o određenoj temi. Ako se temom niste bavili do tada, ovo je trenutak kada ne znate da li je ovo autor od poverenja, a još niste pročitali ni jedan tekst nekog drugog autora. Idite na sekciju “About me” na toj stranici i pogledajte ko je ta osoba čije mišljenje čitate. Probajte da potražite još neko mišljenje drugih autora. Očekujte tada da ste već otvorili Pandorinu kutiju suprostavljenih stavova.
2. Dolazite do saopštenja FDA (U.S. Food and Drug Administration) – koja je svojim nutricionističkim smernicama napravila od amerikanaca bolesne prekookeanske brodove. Svakako nije ni sve što tamo piše loše, kao što nije ni sve dobro. Na ovom sajtu ima previše #politike i to je ista ona ekipa koja nas je 6 decenija hranila margarinom pa se nisu izvinili. Pokažite razumnu količinu opreza!
3. Dolazite do članka u online novinama. Naši umeju da objave svašta, a strani – e tu već morate da proverite i novinu i novinara. Znam, teška zavrzlama.

Ako se ipak otvori link koji vas vodi ka istraživanju, pogledajte sledeće:

1. Da li imate pristup samo sižeu istraživanja? Punim podacima obično nemamo pristup. On se plaća ili je dozvoljen samo ako ste neki Dr-ne-znam-ni-ja-čega i bavite se istraživanjima zbog čega ste registrovani u bazi. Pitajte se za koji đavo vam je neko uopšte ubacio taj link na stranu kad ničemu ne služi? Da tekst izgeda stručno valjda?
2. Ako je istraživanje kojim čudom ipak tu, pogledajte ko je platio to istraživanje. Najčešće istraživanje plati strana koja želi određene rezultate na kraju – a znamo da statistika ume da bude Qurva.

Dalje, kad ste već tu i konačno gledate celovito istraživanje – trebalo bi da pogledate i na koji način je istraživanje rađeno. Naravno i dalje pričamo samo i jedino o nutricionističkim istraživanjima.

1. Laboratorija i ćelije. Život par ćelija u staklenoj posudi ne odgovara baš u potpunosti načinu na koji funkcioniše ljudski organizam. Zamislite da naučnik primeti kako amebe beže od zelene salate, pa zaključujemo da je ona loša za ljudsku upotrebu 🙂
2. Istraživanja na životinjama. Kad god sam pročitala neke zaključke vezane za ishranu čoveka donete na osnovu tovljenja pacova u kavezu, počela bih da se pipam da proverim da li mi je porasao rep 🙂
3. Studija slučaja. U jednom afričkom plemenu živi baba koja svaki dan pije pola litre mleka od koze i ima 100 godina. Eskim se vratio iz SAD u postojbinu i njegov rak je nestao. Da, izlovani slučajevi su zanimljivi i o njima čitamo na internetu i na ženskim portalima – ali nisu pravilo. To je ona situacija kad nečijoj drugarici nije prijala supu od kornjače sa Galapagosa, pa piše od tome kako je supa od kornjača zasigurno glavno zlo na ovoj planeti i opšti rizik po zdravlje žena 🙂
4. Posmatranje. Naučnici su 2 godine pratili 500 žena koje su se prisećale u upitnicima šta su jele i radile. Ovo je odlična osnova za postavljanje hipoteza, ali ne i osnova za kvalitetan zaključak. Ovde ništa nije kontrolisano. Možda zato što se te žene slabo sećaju, a možda i zato što ne žele da napišu baš sve što su utrpale u sebe u stanju PMS-a 🙂 Ko zna i statistiku, znaće kakve dodatne lude zabave mogu da se naprave sa ovakvim podacima.
5. Eksperimenti. Pojedinci su odabrani na osnovu nekih karakteristika i eksperimentalnoj grupi se npr. menja dijeta, a druga kontrolna grupa ne radi ništa drugačije. Sve se radi u kontrolisanim uslovima i subjekti nemaju puno slobode. Lepe vesti – ovo je najrelevantnije. Loše vesti slede.
6. Meta-analize. Ovo je takođe relevantno. Sem kada ne meta-analizirate masu istraživanja na pacovima. Zaključci meta-analize su vam onda dobri koliko su vam bili dobri i oni pacovi. Kapirate suštinu problema?

No da se vratim na eksperimente. Eksperimenti jesu najbolji način ali danas moraju da traju kratko jer drugačije ne bi bilo humano. Nacisti jesu bili monstrumi, ali bi istraživanja ovog tipa koja bi oni uradili bila relevantnija (grozna misao ali je tako). Zašto? Zato što neki eksperimenti ne mogu da budu humani čak ni na jedno poslepodne. Zamislite da vas sa još 500 ljudi zatvore u “kavez”, testiraju na vama neki tip dijete od koga ne smete da odstupite, vade vam krv, kontorlišu količinu kretanja… pa tako na duge staze? Mesecima, godinama. Ne ide u normalnom svetu to tako. Zato se eksperiment radi sa 30 ljudi 30 dana, u nekoj “nežnoj” formi. Malo ljudi i malo vremena. Velika šansa za greške, različite rezultate, tumačenja.

Druga boljka je izbor subjekata. Zamislite da ne radite to “random” nego selektujete nepušače koji ne piju i rade jogu, pa jednima date meso a drugima tofu, pa zaključite da ni jednima ni drugima jedenje mesa i tofua nije uticao na određeni aspekt zdravlja. Pa dabome da nije uticao kada vam celu grupu čine skroz zdravi ljudi! Malo banalizujem ali je valjda jasno šta pokušavam da kažem? Subjekata treba da bude puno, treba da traje dugo, treba da se biraju “random”.

Dakle, problem nutricionističkih istraživanja je takav da ono što bi bilo najrelevnatnije nije humano, pa je i nezvodljivo. A ono što je bilo humano i oko čega se naučnici u pozadini već uveliko svađaju – neke novine objave uz bombastičan naslov kao univerzalnu, novootkrivenu istinu. I ne pomenu da se oni već svađaju oko toga.

Dešavalo se da hrane pacove različito – jednu grupu sojom, a drugu mašću i utvrde da su pacovi na soji lakše prolezili kroz lavirint. Sutradan naslovna strana ženskog magazina blješti naslovom “Svinjska mast opasna za ljudski mozak” – dokazali naučnici sa uvaženog univerziteta. Što je najgore, oni hranitelji pacova jesu bili naučnici s uvaženog univerziteta 🙂 #jbg

Primer retorike za nedovoljno zainteresovane

Pored obilatog lepljenja “referentnih” linkova na tekstove, postoji i posebna retorika kojom pisci mogu da se posluže da bi njihovo lično mišljenje dobilo “stručnu” notu. Primer takve retorike imate u tekstu o bezbednosti GMO. Koristeći reči poput “istina”, pisanjem u formi neosporive tvrdnje i apsolutne istine, kačenjem nekoliko linkova ka istraživanjima za koje uopšte nije stručan da ih odabere ili tumači – autor piše tekst koji je planiran da deluje stručno, mada za pomenutu temu on ne poseduje ni trunku stručnosti. Čak i eksplicitno napiminje kako “ništa od toga nije njegovo mišljenje već naučno dokazane činjenice”. Samopouzdanje je super stvar, ali samo dok je izraženo na nivou ubeđenosti u ispravnost sopstvenog ličnog mišljenja.

Evo još jednog primera “apsolutna istina” retorike:

To što do dana današnjeg nije pronađeno da je nešto loše po zdravlje znači da je automatski dobro po zdravlje? Ili da je bezbedno? Ili da ne treba da sumnjamo? Ili da treba da zaboravimo petodecenijsku “bezbednost” margarina, koja je bila “naučno dokazana”?

U ostalom, zar je važno? Ne jede se aspartam kašičicom iz teglice. Stavlja se u proizvode koji bi i bez njega bili – krš.

Ako neko već stavi link i vama tekst deluje stručno, več jednom kiknite na taj link. Vidite ima li tu nekog istraživanja uopšte. Ako ima, pogledate način istraživanja, veličinu uzorka, vreme trajanja. Onda malo na Google pa potražite više mišljenja uz reči “Study X excellent/revolutionary” i “Study X sucks/bullshit”. Pogledajte sva mišljenja a ne samo ona koja se vama sviđaju. Ili još gore – ono koje vam je slučajno bilo servirano prvo.

Naravoučenije

Nemojte da me shvatite pogrešno. Prvo, nije loše staviti link u ka nekom istraživanju “nestručan” tekst ako on podržava priču autora, ako autor želi da se pročita više i ako izražava svoj lični stav. Ipak, ako želi da izrazi stručan stav onda prvo treba da bude stručnjak ali upravo u toj oblasti o kojoj piše. A pravi stručnjak će se osvrnuti i na kritičare svoje teorije.

Drugo, cenim nauku i istovremeno imam problem sa tačno ovom oblašću o kojoj pišem. Pročitala sam previše gluposti od onih kada prava nauka 1970. prepiše jednu “piramidu ishrane” (ispravnu) a mi 1980. dobijemo drugu jer, zamislite – ponovo #politika. Ne sumnjam u sve, ali sumnjam dovoljno. I dovoljno dugo čitam da buh imala lično mišljenje. Saznajte ko je Luise Light i zašto niko nije slušao Mary Enig. Potražite i kritike “Kineske studije” na koju se svaki vegan rado poziva, urmebesne su! Neću da vam ostavim linkove jer ovo možete sami ako vas zanima.

U ostalom, vi već imate neki svoj stav a naučno je dokazano da je stavove i uverenja teško menjati 🙂

Teško da bi vas neka armija laboratorijskih pacova naterala da promenite svoja uverenja. Tu moć će pre imati logika, jasnoća i istorija.