Definicija pojma “zdrava i pravilna ishrana”

Bezbroj puta su se lomila koplja oko termina “zdrava i pravilna ishrana”, a još češće se dešavalo da se jedni s drugima nadmudrujemo oko toga čiji je koncept ispravniji. Kad pogledamo sve optužbe za nehumanost, prozivke o zadrtim i nefleksibilnim stilovima, oštre kritike onih koji imaju drugačije načine života – ostajemo zatečeni pitanjem šta je zdrava ishrana.

Problem je u tome što se ne lome koplja toliko oko pitanja šta je zdrava ishrana već oko ličnih izbora koje različiti ljudi prave. Kao da već ne znamo koliko je glupo i uzaludno prepirati se oko ličnih izbora? Stvar je oduvek bila u tome da ne može da se priča o preciznoj definiciji, već o širokoj poljani na kojoj ne mora svako da poželi da se odmara pod istim drvetom 🙂 Ali idemo iz početka i veoma slikovito…

Gde je vaša centralna tačka?

Lako možete da pozicionirate svoj sadašnji prehrambeni stil na ovom grafikonu:

• VERTIKALNU OSU čini stepen prerade namirnica koje se koriste. Sve ove namirnice mogu biti u svom idelnom stanju – neprerađene i 100% organskog porekla (ili iz lične kontrolisane proizvodnje). Naredni stepen ispod bi bile samo neprerađene namirnice koje nisu organskog porekla – pa tako redom, sve niže, do samog dna, gde su isključivo visoko procesuirane namirnice iz industrijske proizvodnje. Jasno je da je margarin od organske soje na dnu a ne na vrhu ove ose, a da zamrznut grašak ide visoko gore jer je zamrzavanje OK. 
• VODORAVNU OSU čini broj grupa namirnica koje se koriste. Znači ne gledamo redosled – već samo brojno stanje. Grupe namirnica koje postoje su:  – Meso     – Jaja    – Riba i morski plodovi     – Voće    – Korenasto povrće    – Povrće (sa manje ugljenih hidrata)    – Mleko i mlečni proizvodi    – Mahunarke  – Bezglutenske žitarice   – Žitarice sa glutenom   – Životinjske masti i/ili biljna ulja   – Orašasti plodovi. Mogla sam da razdvojim i biljne i životinjske masti ili da dodam i grupu “slatkiši” – ali za potrebe teksta je ovo dovoljno. 

Da vidimo sada ko je ko na ovom grafikonu 🙂

• NV je vegan koji se hrani niskomasno i koristi samo 2-3 grupe namirnica: voće, povrće i korenasto povrće.
• MV bi bio vegan koji se hrani uz više masti iz orašastih plodova i maslinovog ulja, ali ne kuva mahunarke i žitarice. Možda je trebalo da “kuvanu hranu” stavim kao posebnu kategoriju? 🙂
• TV je ono što ja volim da zovem “testo vegan” – osoba koja je rešila da ne jede životinjske proizvode a ne izlazi iz pekare i jede čips.
• U bi bili uobičajeni loši stilovi ishrane u Srbiji opisani u poslednjem istraživanju. Koriste se sve grupe namirnica ali uz veliki udeo prerađene hrane.
• O bi bio osvešćeni pojedinac koji se trudi da kuva svoju hranu kod kuće i maksimalno smanji količinu prerađevina u ishrani.
• N je moja drugarica Nada koja je se u principu hrani vegetarijanski i povremeno jede jaja.
• M bi bila ja 🙂 Moja dva polja koja su u principu van upotrebe su žitarice i manje mahunarke. Zapamtite ovo “u principu” – trebaće nam posle.
• TĆ bi bila totalno ćaknuta situacija u kojoj neko, na primer, pije samo jednu visoko prerađenu zamenu za obrok iz kesice/flašice – dugoročno zadržavanje na ovoj poziciji teško moguće.

Kružići ucrtani u grafikon su ono što može da se nazove – centralna tačka. To je mesto gde su naši najviši standardi u koje verujemo i koje primenjujemo, naša svesna odluka i izbor o tome šta je za nas najbolje. Tačnije tako bi trebalo da bude u idealnim okolnostima, ali ima i onih kojima je centralna tačka rezultat neulaganja u sopstveno znanje i znak manjka truda.

Obratite pažnju da i ako je Nada “pretežni vegetarijanac” a ja ono što zovem “umereni LCHF-ovac” naše centralne tačke su jako blizu. Obe smo na neprerađenoj hrani i obe smo odlučile da neku grupu namirnica (u principu) izbacimo iz ishrane jer nam ne prijaju.

Koja od ovih tačkica je “zdrava i pravilna ishrana”?

Za mene, zdravo se hrani svako ko ima tačkicu u “roze polju” jer su to za mene ljudi koji koriste neprerađene namirnice (ili one manje prerađene uzmu samo ponekad) i koriste većinu grupa namirnica.

Naravno, pošto je ovo samo pokazna vežba koja služi da malo razmisimo o sebi i ljudima u svom okruženju – ovo su moja roze polja, onako kako ja to vidim. Ako neko želi da bude stroži ili blaži oko bojenja polja u roze – bila bi to odlična tema za ćaskanje, ali ništa više od toga.

Šta je “zona komfora” ili još bolje – “oblast balansa”?

Živimo u dinamičnom okruženju, zatičemo se u različitim situacijama, na različitim mestima i sa različitim ljudima. Potrebno je da pronađemo ličnu oblast balansa. Centralna tačka nikako nije dovoljna a može da bude i opterećujuća.

• Za Nadu to znači da povremeno pojede ribu. A ako joj nekad dođe da pojede i meso jer joj lepo miriše i oseti da joj organizam to traži – poješće ga. Zato ona i ne voli da za sebe koristi izraz vegetarijanac već izraz “fleksoterijanac“. Slušanje organizma nije talenat kojim mogu da se pohvale osobe koje su “TV” ili “U“.
• Za mene zona komfora je u tome da ću spremati žitarice ponekad, posebno bezglutenske jer sam osetljiva na gluten. Nije mi ni malo stresno kada za prijatelje spremim špagete ili ne pitam koje mi je ulje sipano na salatu svaki put u restoranu, niti se sekiram ako povremeno jedem nešto što ima konzervans. Mogu i da navalim na mlade krompiriće pržene na masti kada im je sezona. Znam gde mi je centar i znam kako da uglavnom budem u njemu.
• Što se “U” osobe tiče, ona se ne uzbuđuje previše zato što živi na uglavnom industrijskim prerađevinama – jer ne zna ništa, a i baš je briga. Ne prija mi kad ovaj tip osobe čujem da koristi izraze poput “sve treba umereno” ili “slušam svoj organizam”.
• Novajlija u svetu zdrave ishrane, osoba “O“, može da se oseća malo nesigurno u široj i većoj zoni komfora jer misli da može da pogreši. Često je ovo osoba koja je na nekoj precizno napisanoj dijeti.

Uglavnom, našli ste svoju oblast balansa ako se vi osećate dobro i komotno. Ako osećate da ona nije toliko mala da bi vas sputvala jer ne treba da se zbog odluke o zdravijoj ishrani nađemo u zatvoru, sapeti idejama o “zabranjenim” mestima, “zabranjenim” situacijama ili “zabranjenim” odstupanjima. Istovremeno, ona ne sme da bude ni toliko velika i preterano fleksibilna da bi remetila postavljene ciljeve i od želja pravila puste snove.

Kako unaprediti ishranu?

Ako ste se otkrili u tački “O” na dobrom ste putu i treba da radite na samopouzdanju da proširite oblast balansa. To dolazi spontano s vremenom 🙂 Ako ste ipak pronašli sebe u tački bliskoj “U” nemojte da radite ono što većina radi – pomerate naprasno svoj centar u neke nejasne i rizične tačke o kojima ne znate dovoljno, tražeći prečicu ili brza rešenja.

Umesto toga, pokušajte da se pomerite na najviši deo svoje postojeće oblasti balansa – ovako kako je prikazano plavom tačkicom. I tu gradite novi centar bez žurbe, makar i godinu dana, dve godine ako treba. Dok ne postanete pravi i iskreni “O” 🙂 Promena načina života uz manji rizik od neuspeha je svaka promena u kojoj polazite od sebe i svojih postojećih navika.

“Oni” i “mi”

Možete da pročitate ili čujete raznorazne besmislice poput onoga da je neko osetljiv na laktozu a podsmeva se ljudima osetljivim na gluten (?) Ili da su nekome vegetarijanci koji izbace 2 grupe namirnica, meso i ribu, super-cool ali se zgranjavaju nad činjenicom da neko ne jede žitarice (?) O prepucavanjima čija je dijeta ili način ishrane bolji da ne pričam…

Tu smo zapeli oko definicije “zdrave ishrane” – jer smo uporno diskutovali o “ličnom stilu” i “ličnom izboru” drugih ljudi.

Kada ovako fleksibilno sagledamo šta znači hraniti se zdravo, postaje jasno da se nezdravo hrani samo onaj koji izvrši odbacivanje previše grupa namirnica, jede pretežno prerađenu hranu i nema zonu komfora.

Ako nakon ovoga želimo da definišemo i ekstremizam – za mene bi to bili oni koji imaju samo centralnu tačkicu i previše su zacementirani u nju da bi mrdnuli makar i milimetar levo ili desno.

Na kraju priče, jedino istinski važno je biti u “roze zoni” – čak i ako ste rešili da roze zonu izmenite u odnosu na moju verziju 🙂

 

Pročitajte više različitim stilovima ishrane u tekstu “Kako izdabrati pravu dijetu?“