Sam svoj nutricionista

Kako da vam post i posna hrana ne upropaste liniju i zdravlje

 Prvo što moram da priznam na početku ovog teksta je da ja postim samo za Veliki Petak i to kad mi mama dojavi da ne zaboravim. Ubacivanje dodatnih ograničenja, kakvo je posna hrana, u moj odabran stil ishrane bi napravio više štete nego koristi. Pri tome nemam motiv, jer mi religiozna emocija nedostaje i moja razmišljanja o hrani su druge prirode.

Primetila sam odavno da tokom posta, umesto da ljudi smršaju i poprave zdravlje, dogodi se prečesto da pokvare zdravlje i ugoje se. U verske aspekte posta se ne razumem, ali se u najčešće greške u posnoj ishrani razumem i smatram potrebnim da ukažem na njih.

posna hrana 5

Pre pisanja o samom izboru namirnica želim da iznesem par svojih dilema i zapažanja:

  • Pokušala sam da zamislim kako se postilo u Srbiji pre 20. veka jer Božićni post traje 4 nedelje, a Uskršnji 6. Životinje su i tih nedelja nosile jaja i davale mleko, a frižidera nije bilo. Ne verujem da se hrana bacala zbog posta, kao što nemam ni ideju kako su je skladištili. Zapitala sam se zapravo koliko su naši preci stvarno bili strogi u vreme tih dužih postova?
  • Post vodi poreklo iz mediteranskih zemalja, što znači da je u vreme posta bilo više dostupne ribe. Bilo je svakako i raznovrsnijih izbora povrća, a mediteranske zemlje su raspolagale maslinovim uljem.
  • Mi nismo zemlja maslinovog ulja. Koristili smo samo mast, loj i maslac jer do pedesetih/šezdesetih godina prošlog veka nismo ni imali biljne zejtine i margarin. Šta su ljudi u Srbiji upotrebljavali u vreme posta tada – takođe nemam pojma. Ali ne mogu da zamislim teške fizičke radove i strogi post na vodi od nekoliko nedelja.

Ova pitanja ne postavljam da bi dirala u nečija intimna religiozna ubeđenja, tačnije njima uopšte ne želim da se bavim. Ne bavim se ni duhovnim aspektima posta, pošto ću pisati isključivo o hrani. Ipak, ova neodgovorena pitanja mogu da daju određenim ljudima malo više komocije da preispitaju strogoću posta i pozabave se uticajem “nivoa strogoće” na sopstveno zdravlje. Za neke grupe ljudi posna ishrana je OK, a nekima ipak može da pričini više štete nego koristi.

posna hrana 6

Kakva je posna hrana koju većina jede danas?

Današnja realnost je takva da smo loše informisani o uljima i mastima, kao i o holesterolu, a frižideri su napunjeni nezdravim industrijskim prerađevinama. Zbog bombardovanja često netačno veganskom propagandom mnogi pomisle da će se hraniti zdravije samo zato što se odriču namirnica životinjskog porekla, pa pri tome prave druge “posne” greške:

  1. Kuvanje isključivo na štetnim biljnim uljima i povećana upotreba biljnih margarina koji su još štetniji. Koriste se masti koje nisu tradicionalne ljudskom biću, a kamo li mogu da budu “tradicionalne posne namirnice”.
  2. Jedenje industrijskih prerađevina – jer čips, smoki, neki keksići s margarinom jesu posne namirnice. Kao i tzv. “voćni” i gazirani sokovi. Kao i lisnata testa i pomfrit.
  3. Soja je takođe posna namirnica i mnogo ljudi još uvek nije informisano o konroverzama vezanim za soju. Ova visokoproteinska namirnica je oko 1930. prvi put stigla u Ameriku i zbog jeftine proizvodnje postala navodna “zdrava hrana”. Mnogi je danas smatraju veoma opasnom namirnicom.
  4. Koznervirane sardine su čest izbor, a one su u uskladištene u rafinisanim biljnim uljima, najčešće suncokretovom i sojinom. Kao što smo već naučili biljna rafinisana ulja nikako ne mogu da budu dobra. Posebno onda kada ih ljudi koji poste već preterano unose.
  5. Loša priprema sveže ribe, jer izbor obično pada na pohovanog oslića ili girice pržene u dubokom ulju. Pogađate, ponovo na rafnisanim biljnim uljima.
  6. Kao zamena za mlečne proizvode, posluže biljne pavlake, biljni sirevi ili šlag. Ponovo namirnice pune opasnih hidrogenizovanih ili delimično hidrogenizovanih biljnih ulja. Mleko se zamenjuje kupovnim biljnim mlekom iz tetrapaka, koje ako je “bademovo” ima badema koliko u bazenu s piranama ima zlatnih ribica.
  7. Rafinisani ugljeni hidrati su značajan izvor kalorija, jer je najlakše kupiti hleb i namazati na njega biljnu pašetetu, ući u pekaru po posnu pizzu, namazati margarin na beli ili obojeni hleb.
  8. Prekomerni unos šećera raduje mnoge jer je šećer 100% posna namirnica. Češće sretnete one koji poste na šećeru, nego one koji poste na vodi.

posna hrana 2

Kako se izbaviti iz posnih klopki?

U Srbiji, većina ljudi ne može sebi da priušti stabilnija biljna ulja, kao ni prirodne, stabilne biljne masti zbog finasijske razlike između njih i štetnih zejtina i margarina – a to jeste ozbiljan problem. Ipak, ako vam je stalo i do posta i do zdravlja, ovo je nešto o čemu treba misliti na vreme. Priprema, u finasijskom i organizacionom smislu, će napraviti razliku između zdravog i nezdravog posta:

  1. Ulja koja bi trebalo da korstimo na postu su maslinovo ulje, nerafinisano palmino ulje (koliko znam nema ga u Srbiji), kokosovo ulje, kakao maslac – a u salatama (ne za kuvanje) i susamovo, ulje semenki bundeve i kikiriki ulje. Da, znam da je mnoge novčanik već zaboleo 🙁  Spasite budžet: ako ne postite na vodi hranu kuvajte na pari ili pecite pod folijom – a onda dodajte ova zdrava ulja direktno u tanjir na svoju hranu. Šteta je zalivati njima šerpe i lonce.
  2. Izbacite industrijske grickalice i zamenite ih pečenim kikirikijem, orasima, bademima, čipsom od voća i povrća, semenkama bundeve i suncokreta, kokicama (ne iz kesice nego domaćim).
  3. Potpuno izbacite soju i proizvode koji je sadrže iz upotrebe. Ono što je OK je jako retko uzeti tofu sir i ponekad originalni tamari sos. Sve ostalo, posebno sojini proteini, su dobri samo za izbegavanje.
  4. Konzervirana riba, ako je konzervirana kuvanjem na pari, je OK. Uskladištena u vodi ili u maslinovo ulju je takođe OK. Naravno ovo su i skuplje opcije. Spasite budžet:  kupujte zamrznute girice i spremajte njih. Forsirajete sitnu ribu, a veće ribe jedite povremeno.
  5. Prioritet bi ipak trebalo da bude upotreba sveže ribe pa se setite prijatelja rečnih alasa, ali i toga da je skuša jako zdrava. Spremajte sveže ribe što više, a ako su girice vaš izbor pripremajte ih u rerni, pržite na maslinovom ulju ili kuvajte na pari uz dodatak sosova od povrća. Još jednom: pohovani oslić i girice iz dubokog ulja se ne računaju u svežu ribu nego u namirnice upropašćene lošom pripremom. 
  6. Zaboravite na pekaru i na peciva. Naučite iz teksta “Bravo Nole! Mnogo više od priče o glutenu” više o izvorima kvalitetnih ugljenih hidrata. Ne udarajte samo po belom brašnu, pa čak ni po integralnim brašnima i ovsenim pahuljicama (naredni tekst je o tome). Kuvajte cele žitarice ali ih pravilno spremajte, koristite više krompira i bundeve, kao i korenastog povrća umesto testa, testenina i brašna. Konsultujte neki makrobiotički kuvar za ideje oko pripreme žitarica i mahunarki.
  7. Forsirajte sveže povrće maksimalno. Posna ishrana već donosi preveliku količinu šećera i skroba pa zato kada kažem povrće, mislim na ono koje raste iznad zemlje. Amortizujte pretežno skrobni jelovnik salatama, karfiolom, brokolijem, kupusom, paprikama, tikvicama, plavim paradajzom…
  8. Ne verujte zabludi da se zdrava hrana kupuje u prodavnicama zdrave hrane. Ima dobrih proizvoda tamo, isto koliko ima i štetnih.
  9. Pošto biljna mleka iz prodavnice i biljne pavlake nisu za jelo – pravite svoja jela sa domaćim kokosovim mlekom (ili drugim domaćim biljnim mlekom napravljenim istom metodom).
  10. Da mene neko pita ja bih zbog preteranog unosa skroba na posnoj ishrani, slatkiše potpuno zabranila. Ali ako baš morate, pronađite nešto u veganskim kuvarima jer oni ne koriste margarine i industrijsku hranu. Ipak, ovo ne znači da će kolači biti manje zašećereni, pa ako vam je stalo do obima struka ipak odaberite voće, eventualno i malo suvog voća.
  11. Ovo je pravi trenutak da uvedete steviju u svoj život i počnte da pravite hladne čajeve sa njom umesto da pijete sokove. Takođe ne cedite voće jer je i to rastvoren šećer. Možete imati dobar smoothie bez previše šećera ili čak i kvalitetan doručak iz blendera. Odlučite se za domaći kompot bez dodatog šećera uz orašaste plodove.

posna hrana 4Preporučiću vam i tekst “Definicija pojma “zdrava ishrana”?” gde mislim da može da se razjasni još koja nedoumica vezana za promene načina ishrane, bile one privremene ili trajne. Drastična promena ishrane je šok za organizam, pa bio taj šok zbog dijete ili zbog posta. Nije isto onima koji redovno žive tim stilom života (npr. u manastirima), niti je današnji post isti kao post od pre 1 veka kada nije bilo grickalica, lisnatog testa, ulja i margarina – a ljudi su živeli zdravije (npr. više se kretali, boravili na vazduhu, nije im manjkao vitamin D, sve je bilo “domaće i organsko”).

Ko ne bi trebalo da (strogo) posti?

Na postu ste prilično osuđeni na namirnice koje su skrobne, High Carb, pa je samim tim teško osmisliti i održavati režim ishrane sa smanjenom količinom ugljenih hidrata, odnosno biti na Low Carb ishrani. Low Carb je moguć samo ako se posti uz masti i bila sam u prilici da uklapam posni i LCHF meni. Priznaću da je osmišljavanje menija bilo izazovno i ne preterano lako. Ali da, moguće je.

U slučaju odluke da se posti na vodi – nemate apsolutno nikave šanse da budete na Low Carb ishrani. Zato, ako ste osoba koja ima insulinsku rezistenciju ili ste ekstremno gojazni ne bi trebalo da se odlučite za tu opciju. Bolje bi bilo da popričate sa lekarom pre posta na vodi. Lekari u Švedskoj bi verovatno bili zgranuti odlukom da postite na vodi ako ste i dijabetičar, posebno tipa 2. Ista priča o oprezu bi važila i za trudnice i žene koje doje, kao i za malu decu i decu u fazi razvoja kojoj ne treba uskraćivati masti. Ako pripadate nekoj ovakvoj grupi ljudi, jednostavno morate da se informišete i konsultujete više.

Koliko sam shvatila, vernici ove konsultacije mogu da obave i sa svojim duhovnikom, ne samo sa zdravstvenim radnikom, pa postoji opcija prilagođavanja posta zdravstvenom stanju, uzrastu i potrebama. Ako je nekome potrebno da ima oba mišljenja, neka se ovim tekstom makar bolje pripremi za te razgovore.

posna hrana 3

Na kraju da pokrijem još dve stavke:

  1. Prvo je pitanje unosa dovoljno proteina bez mesa, jaja, mlečnih proizvoda – pa ko odluči i bez ribe. Kao što znate i biljna hrana sadrži proteine i šanse da ih čak i oni na biljnoj nemasnoj ishrani unesu u dovoljnoj količini postoji. Osoba koja koristi korenasto povrće, žitarice i orašaste plodove će uneti dovoljno proteina (naučite više o njima). Dakle, ne treba vam soja za adekvatan unos proteina.
  2. Druga stavka su vitamini i minerali. Ako vas post brine u ovom smislu, pogledajte tabele koje vam prikazuju biljne i živitinjske šampione. Forsirajte hranu bogatu “biljnim šampionima”. Ako već patite od nekog deficita, konsultujte se sa lekarom oko dodataka ishrani u vreme posta.

Ne znam da li je pogrešno da kažem: “Srećan post svima koji su se na to odlučili”. U svakom slučaju se nadam da je tekst pomogao u boljem izboru namirnica i da ćete lakše dostići ciljeve zbog kojih ste se odlučili da postite.

A ako sam ja u svom ograničenom poznavanju verskih običaja napravila neki propust – dobrodošli ste da me ispravite. Bez obzira na moje navike i ubeđenja, običaji i tradicija me interesuju i imam želju da popunim rupe u znanju.

27 Komentara

  • Samo mala ispravka: Bozicni post traje 6 nedelja i uvek pocinje 28. novembra. Uskrsnji traje 7 nedelja i uvek pocinje u ponedeljak.
    Petrovski post traje 2-5 nedelja, u zavisnosti od termina Uskrsa.
    Gospojinski post traje 2 nedelje (14-28.08).
    Kada se doda jos sreda i petak u preostalom perodu godine, ima vise posnih dana, nego mrsnih u toku godine.
    Odlican tekst!

  • E, ovo cu da delim na fejsbuku. Muka mi vise od onih koji to sto poste natrljavaju svima na nos, a pojma nemaju. Ni o religiji, a o hrani jos manje. Postila sam nekoliko puta u zivotu-jednom ceo bozicni, jednom ceo uskrsnji post, nekoliko puta velikogospojinski. Nisam se nijednom bila ugojila (mada znam ljude koji jesu, za vreme bozicnog posta su stukli desetak tegli dzema i ko zna koliko hleba) jer mi ishrana nije bila bazirana samo na hlebu i krompiru. Hvala za tekst, posvecenost i inspiraciju koju nam pruzate.

  • Dobro si primetila da post može da naruši zdravlje, ako se postu pristupi na pogrešan način. Na žalost mnogi danas post svode samo na hranu i za takve je ovaj tekst poučan. Instant kulturi dolikuje instant hrana. Htela bih samo da dodam, da je razrešenje od posta moguće i da se bolesnici mogu pričestiti bez posta uz razrešenje. Moguć je i beli mrs (jaja i mlečni proizvodi). Trudnice i mala deca ne poste.

    • Само да Вас исправим: није тачно да деца и труднице не посте. За децу постоје посебна правила кад и колико, а труднице се углавном разрешују на један степен више: што значи ако је вода посте на уљу, ако је уље, једу и рибу итд. и за то траже благослов свог духовника. Здрави били!

  • sta zapravo nedostaje dijeti ;ujedinjene nacij /volela bih vase misljenje a ovo o postu i deci skolskog uzrasta to je tacno.prosle godine cerka mi je nedelju dana bila na postu nisam zelela sojino mleko i argarine ali zato sto ne voli dovoljno da koristin povrce u ishrani stalno je bila gladna.u tim danima posta bi jela samo krompirice przene i to nije zdravo .
    hvala vam puno na svim tekstovima koje ste postavili vi ste genije za ishranu

    • UN dijeta se ne zove dijeta Ujedinjenih nacija, nego UN tu znači “bez”, u smislu dijeta bez dijete, zato što vam je dozvoljeno da sve konzumirate, pa i slatkiše, samo po određenom rasporedu. Lično, držala sam tu dijetu prije par godina i za 3 mjeseca smršala nekih 10kg i kilogrami se nisu vratili 2 godine (posle toga sam ostala trudna, pa ne računam dalje), ali sa ove tačke gledišta, ne bih je opet držala. Ako malo razmislite o samom konceptu te dijete, shvatićete da možete da smršate i da je ne držite, jer se ona svodi na smanjenje ukupnih kalorija (da, ne piše da su porcije ograničene, ali realno koliko možete da pojedete kuvanog kupusa sa samo jednom kriškom hljeba za ručak i ni jednom za večeru?). Ono što se meni tada nije dopadalo previše, a sada pogotovo, je voće za doručak. Ne mislim da je normalno da neko ko ustaje u 7h ujutru, pojede 2 jabuke i sa tim “gorivom” funkcioniše produktivno do 11-12h. Što bi rekao moj suprug, “pojeo bih dvije jabuke i kolegu na poslu”. 🙂
      99% viška kilograma dolazi iz tjestenine i slatkiša (i manjka kretanja), što ova dijeta jako ograničava (kriška hljeba dnevno i red čokolade svaki četvrti dan, bez gaziranih pića i zaslađenih kafa i čajeva). Sigurna sam da ako izbacite hljeb i tjesteninu, kao i slatkiše, a ostalim danima se hranite normalno, uz umjerenu fizičku aktivnost (makar to bila malo intenzivnija šetnja od 20-30min svaki dan), smršaćete 2-3kg mjesečno (što je, na kraju dana, i najzdraviji tempo gubljenja kilograma).
      Srećno sa gubljenjem kilograma, i Majo oprosti na malo dužem odgovoru. 🙂

  • Ja se ne bih slozila da dorucak ne moze da se izdrzi sa 2 pojedene jabuke .Ja to primenjujem i dolazim kuci tek u 3 kada mi je vreme za rucak nemam krizu pada secera vec je to sve iz glave .Ako neko ima problem sa kilazom veoma je po meni vazno da se odredi neka vrsta restrikcije da bi se uopste desio deficit kilograma jel ovako svako po nesto uzme izmedju obroka sto vodi ka povecanju telesne mase.Drzala sam ovu tijetu 2000.god. i bila sam veoma zadovoljna postignutim rezultatima.Sada malo sporije gubim kilograme jer sam u menopauzi , pre 2 godine sam ostavila cigarete,malo se krecem.Vazno je poceti sa dijetom i imati uopste volju da nesto korisno za sebe uradis.

  • Majo baš mi je drago što si napisala post na ovu temu! Sad mogu svima koji mi kažu da se uvek ugoje tokom posta da prosledim link 🙂
    Šalu na stranu, kao neko ko posti sve postove nekoliko godina za redom, a zadnjih godinu dana zbog trudnoće i dojenja modifikovano (po savetu duhovnika, kao što si napisala) mogu da potvrdim da si apsolutno upravu. Ja imam lud metabolizam, pa šta god da jedem ne uspeva mi da se ugojim, ali pazim zbog zdravlja. Kad sam počela da postim moja ishrana je bila uglavnom kakva ne bi trebala da bude nikad, a naročito ne u vreme posta.
    Sad, obzirom da živimo u selu, pekara nema, pa smo spašeni tog zla 🙂 Dok sam bila u gradu dosta sam jela posno pecivo, koje svakako nije zdravo. Spremamo pite i lisnata peciva, ali retko. Loša su, a pite prepune ulja, ali dođu kao pravo osveženje tokom tih 40-50 dana, pa mi ne zameri 🙂 Koristim mahom maslinovo ulje za jela i salate, ribu pečemo ili pržimo na grilu, a tunjevinu kupujemo isključivo u malsinovom ulju ili vodi. Jeste skuplje, ali toliko retko jedemo ribu tokom posta da se to i ne oseti. Pečurke mi dođu super kao zamena za meso. Soju ne koristimo. Od slatkiša su mnogo bolje varijante crna posna čokolada (Bambi) i domaći džem. A za grickanje su odlični orašasti plodovi i semenke, suvo i sveže voće. Posna mleka, biljni sirevi i slični proizvodi mislim da uopšte nisu ni potrebni u tom periodu. Izdrži se to bez problema.
    Bojana je lepo rekla, ko posti sve postove veći deo godine posti, nego što mrsi, pa bi bilo pametnije da se to iskoristi za čišćenje organizma, a ne natrpavanje svakavim glupostima. Tome i služi post, da očistimo i telo i dušu 🙂
    Oprosti na dugačkom komentaru. Još jednom, odličan tekst!

  • Dijeta kao kura i quick fix ili dijeta kao nacin zivljenja?
    Jedino one dugo odrzive dijete su one koje se zasnivaju na evolucijskom razvoju covjeka i prije industralizacije prehrane u uvodjenja kako namirnica te i njihove kolicine u proizvodima,dok ni jedno ni drugo nije za ljudsku ishranu.

    Covjek moze na svemu i svacemu zivjeti i prezivjeti no ono optimalno za zdravlje i za funkcionalan zivot je druga prica van ovog clanka.

  • Ne kupujem sokove, ali volim ujutro da nacedim limunadu ili grejpfrut ( bez secera). Ne mislim da to treba da izbegavam, kao sto pise u tekstu, da su cedjeni sokovi rastvoren secer. 🙁

  • Ипак овај чланак нема везе са постом тако да је ауторка у првом пасусу све рекла “Ubacivanje dodatnih ograničenja u moj odabran stil ishrane bi napravio više štete nego koristi. Pri tome nemam motiv, jer mi religiozna emocija nedostaje i moja razmišljanja o hrani su druge prirode.”

    Немам никакву лошу намеру али проблем је у томе што се суштински не схвата шта је пост и зашто људи посте (тј. зашто би требало да посте).

    “Današnja realnost je takva da smo loše informisani o uljima i mastima, kao i o holesterolu, a frižideri su napunjeni nezdravim industrijskim prerađevinama.”
    Данашња реалност је таква да смо лоше информисани о посту и православљу, а главе су нам напуњене нездравим информацијама-прерађевинама.

  • Dobar tekst. Narocito mi je zanimljiv deo koji se tice posta kod nasih predaka jer sam i sam cesto razmisljao na ovu temu. Korisno i poucno a opet deprimirajuce za one koji su resili zdravo da poste 🙂

  • Meni je simpatičan uvod teksta, gde se autor pita kako je ”stari narod postio”, bez frižidera itd.
    Ja sam iz zapadne Srbije. Moji bake i deke su sa planina Blagaje i obronaka Zlatibora, pa eto mogu da prenesem njihove priče kako su njihovi preci radili….
    Na selima su postojali ”mlekari”, to su bile mali objekti od nekih čvrstih materijala tipa kamen…sa debelim zidovima i veoma malim otvorom. Takvi objekti su čak i leti bili hladni. Mi još uvek na selu imamo jedan takav. Tu se držalo, mleko sir, jaja, meso….Povrće su ”trapili”…Za vreme posta, svo mleko se sirilo, tako da nije propadalo.
    Inače, nisu oni tada imali ne znam koliko mesa, mleka itd. Sve je to bilo jako malo, ali zdravo. I ta hrana je mogla da stoji duže nego sad. Sad ni supu u vrelim danima u frižideru ne možete tek tako lako da sačuvate….zbog raznih vegeta itd.

    Post na ulju nije težak. Može se jesti i posna sarma koja je jako ukusna, prebranac, punjene tikvice…mnogo mnogo toga. Post na vodi je teži. Međutim, volim bareno povrće, grašak, krompir, kukuruz…Pasulj na vodi može biti ukusan. Na primer, mogu se spremati i njoke u sosu od paradajiza i šampinjona koje je takođe ukusno….Ima tu raznih varijanti….Može se jesti raznovrsno i da se post ne svede na džem, hleb i krompir…I onda ste OK.
    Kad nastaje problem? Kada se previše bavite postom i kada non stop postite stroge postove na vodi…Znam takve ljude i znam dve osobe koje imaju zdravstvene probleme.

    Može se verovati i biti u veri…to je stvar izbora….Ali ne treba biti fanatik!

  • Post na vodi – prema nasoj religiji posna hrana treba da procisti telo i dusu, dakle nebi trebalo da se koristi “comfort food”, na primer baklava ili slicni slatkisi, mada posni, natopljeni secerom ili secernim sirupom . Telo se ne moze procistiti ako meso i mleko zamenite secerom i brasnom. Dusa se ne moze procistiti ako zadovoljstvo dolazi od secera. Zadovoljstvo treba traziti u porodicnim odnosima (ili popravljanjem istih ako nisu kako treba). Takodje zadovoljstva treba traziti u activnostima (sport, umetnost, setnja, igra s decom, unucima, itd). Sto se tice hrane, ima dve vrste ljudi: oni koji jedu da zive i oni koji zeve da jedu. Treba jesti da bi se zivelo.

  • Mного ми се допао текст и пуно ће нам користити! Већ дуже време читам текстове са твог блога и све је почело потпуним укидањем маргарина и сличних прерађевина из јеловника, а сад и постимо на много здравији начин него раније, управо захваљујући оваквим изворима информација. Мајо, хвала пуно на овим стручним саветима!

  • Na lchf-u sam duže vreme, naravno postiću za Veliki Petak, iako sam trudnica. Počela sam stoga da unosim malko više voća u svoj meni, mada i to zavisi od dana. Nekad pojedem više, nekad manje voća. Za post sam već isplanirala da pravim ove krekere http://www.coolinarika.com/recept/lchf-krekeri/ i hummus namaz, ovaj put ću napraviti izuzetak i praviti sa leblebijom (mada sam pravila lchf varijante sa karfiolom i bundevom umesto leblebije). Biće tu i voća, ribe i povrća.

  • Мајо,

    Хвала на добром тексту! Један предлог… Претпостављам да по манастирима има сачуваних јеловника из прошлости. То би био добар материјал за проучавање исхране наших прабаба. Својевремено сам видео неки “Хиландарски кувар”…

    Још један занимљив текст о коме сам чуо, други ми о томе причали… Неки путописац, чини ми се Француз, негде крајем 19. века посетио је Београд и написао да је на менију Београђана углавном риба. Затим наводи рибе које су се у то време мрестиле на ушћу Саве и Дунава, а данас их нема. То су рибе које живе у мору (лупам – јесетра, нека ме исправи ко се разуме) а мресте се у рекама. Данас их нема јер не могу да прођу од ђердапске бране.

    Поздрав!

  • Odličan tekst! Čini mi se da ljudi poste a onda samo razmišljaju šta će pojesti. Sad sve ima posno a vrlo je diskutabilno koliko je to posno kao npr. posni sir, biljna pavlaka…Postoji toliko povrća i voća, žitarica, ribe da se može jako kvalitetno hraniti. Volim da postim jer tada izbacim slatkiše koji su moja najveća slabost! Nije sve što se deklariše kao posno i zdravo!!

  • vitki gurman je pojam koji nikako nije u skladu sa sustinom pravoslavnog posta…obzervacije o preteranom unosu belog secera i skroba kod vecine vernika su naravno tacne, ali sustina posta je uzdrzavanje fizicko i duhovno, sto je u ishrani uzdrzavanje, gladovanje, a ne uzivanje u posnoj hrani… malo zvuci smesno

  • Сјајан чланак. Не треба хејтовати ауторку. Текст је написан са становишта једног нутриционисте и зато је веома битан. Свако ко пости би требало да прочита овај текст. И сам сам богослов, и не читам овај текст са хејтерским расположрњем јер је на почетку речено да текст не служи дефиницији поста, него да помогне нама који постимо. Хвала Вам најлепше на овим упуствима. Свако добро од Бога.

  • Текстић није мој, али је сликовит и даје одговоре на многа питања постављена у уводном тексту и коментарима.

    Немачки господар Крањске, Јанез Вајкард Валвазор (1641-1693), у свом делу „Слава војводине Крањске“ подробно је описао како су православни Срби постили. Описујући живот монаха у манастиру Гомирју као крајње сиромашан, он каже да они никад не смеју јести месо. Суботом и недељом једу ракове, хоботнице, сипе и лигње. Кад не посте, једу салата са уљем; кад је пост једу “махуне, грашак, сочивицу, пасуљ, купус и јела томе слична”, али без уља – додају им само мало соли, сирћета или расола. Неки не једу чак ни пасуљ, ни грашак. Валвазар о монашким постовима каже следеће: “Њихови постови (они их називају часни постови) падају у време Васкрса и трају пуних осам седмица. Уочи Христовог рођења посте шест седмица, а сваком празнику Наше Драге Госпође, петнаест дана; за свако годишње доба седмицу од осам дана; за празник Светог Саве, који је био њихов први владика, једнако тако, осам дана; за празник Светог Петра и Павла исто толико. Они посте још и у част других светаца. И поврх тога одржавају редовне постове у току целе године, сваког понедељка, среде и петка. Ово је разумљиво када је реч о калуђерима, или људима из њиховог реда, који су и најчвршћи у посту.”

    Свештеници, вели Валвазар, не посте строго монашки пост, али и они посте понедељком, средом и петком, као и поменуте постове, али могу да једу јела са уљем (углавном добијеним од ораха). “Но, у дане када не посте, једу меса колико желе”, вели Валвазар.

    Што се лаика тиче, он каже: “И обични људи посте три поменута дана седмично, као и све остале постове. Ипак једу јела спремана са уљем, али без меса, јаја, сира, путера, масти, јер све то правила њихове цркве не допуштају. Они своје постове одржавају тако строго, чврсто и крајње, ДА БИ МНОГИ ОД ЊИХ РАДИЈЕ ДОПУСТИО ДА МУ ОДСЕКУ ГЛАВУ, или још радије некако другачије да прекине живот, НЕГО ДА У ДАН ПОСТА ЈЕДЕ МЕСО. Ако се неко жели стварно причестити, мора пре тога постити 30 до 40 дана.”

Leave a Reply