Drvlje i kamenje

Bambi “Plazma”: da li sadrži GMO sojin lecitin i proteine?

Vitki gurman baner 300x250

Videla sam pre nekoliko dana tekst o tome da kompanija “Bambi” u svoje proizvode stavlja GMO soju. Naletela sam i na tekst koji je podelila moja drugarica, majka dvoje male dece, o tome kako roditelji mogu da budu spokojni jer proizvođač ne koristi GMO soju. Oba teksta su primeri lošeg informisanja. Takođe, kada je sojin lecitin ili margarin u pitanju – uopšte ne treba ni da vas zanima da li je on GMO ili nije.

sojin lecitin

U Srbiji je dozvoljen promet proizvoda koji sadrže “samo” do 0.9% GMO. Svaka firma koja prizna da “valja” GMO sastojke u svojim proizvodima bi imala “sitne i zanemarljive” zakonske problemčiće. Ili bi makar morala da $e pobrine da $e $itan problemčić reši $am od $ebe 🙂 Pitanje poverenja je uvek otvoreno i Časna Titova Pionirska Reč posle svega može da se okači mački o rep.

Četiri laboratorije u Srbiji mogu da ispituju da li proizvodi sadrže i GMO sastojke ili ne. O proceduri ne znamo puno. Da li se uzima 1 uzorak na svaki džak soje/kukuruza, na 1 tonu ili na 10 tona? Nemam pojma i nadam se da će biti pojašnjeno jednog lepog dana. Ipak, postoje neki proizvodi kod kojih ni 100% istinita nalepnica “organskog porekla” ne pravi baš nikakvu razliku.

Koji je sastav većine keksića?

Sigurno ste se 100 puta zapitali da li je soja u kupovnim prehramebenim proizvodima GMO ili nije. Sojino brašno može nekako i da se izbegne, ali svi proizvodi do jednog su natankovani sojinim lecitinom, pa je po otvaranju bilo koje kesice ili kutijice prehrabenog proizvoda unos dodatka sa brojem E322 je zagarantovan. Da li je pitanje organskog ili GMO porekla sojinog lecitina stvarno ono o čemu treba da se misli?

Pitanje porekla soje od koje je proizveden sojin lecitin je potpuno sekundarno jer je sam proces proizvodnje lecitina iz soje toliko gadan, da nalepnica “lecitin od organske soje” ili “prirodni nerafinisani lecitin” služe samo za odvlačenje pažnje i dovođenje u veliku zabludu. Kada budete pročitali kako se proizvodi “prirodni nerafinisani lecitin”, verovatno ćete razmisliti još jednom o tome gde je babin kuvar sa onim dobrim receptom za domaći keks bez njega.

Pre nego što se malo bolje upoznamo sa sojinim lecitinom, da vidimo prvo ko su mu najbolji drugari i sa kim se najviše druži u većini slatkiša, keksića, slatkih zalogajčića, čokoladica i slanih grickalica:

1) Visoko fruktozni kukuruzni sirup ili čista fruktoza

Uopznali smo ovaj štetni tečni šećer malo bolje i nadam se da ste počeli da ga tražite na ambalaži proizvoda i izbegavate te proizvode? Sada kada znate i njegove osobine i njegovo poreklo imate i razloga da se prema njemu ponašate s opravdanim oprezom.  Možda ste primetili i da ga najviše ima u keksićima koji nose “najzdravija” imena – poput Wellness keksa – kao i u malim skupim pakovanjima nekih voćnih jogurta i jogurta sa žitaricama koji treba da vam “probude creva”.

HFC

2) Delimično hidrogenizovane biljne masti (margarinčine)

Opaki molekuli napravljeni u laboratoriji, koji ne postoje u prirodi i organizam ne zna šta da radi s njima. Dežurni krivci za insulinsku rezistenciju. U poslednje vreme i proizvođači margarina se uveliko odriču svog ljubimca (bez prethodnog izvinjenja zbog tog što su ga decenijama furali kao zdravu hranu). Nije više nikakva tajna ni dilema da su trans masne kiseline opasne, mada se svi i dalje trude da one ostanu neoznačene na kutijicama prehrambenih proizvoda (i pričaju onu priču da treba da čitamo koliko keks ima zasićenih masti da ne bi primetili koliko stvarno ima trans masti).

Da vidimo ko može da položi margarinsko-marketinški test:

  1. Da li je margarin pun esencijalnih omega-6 masnih kiselina?
  2. Da li je potekao od prirodnih sastojaka?
  3. Da li može da bude od soje ili kukuruza ili suncokreta iz organske proizvodnje?

Odgovori na ova 3 pitanja potvrdni! I zvuče dobro, zar ne? Iako margarin i trans masne kiseline nikada neće biti ni dobri ni bezbedni. Odgovori na ova tri pitanja nikada nisu bili laž, ali su uvek bili poluistina i obmana.

U slučaju da se na neki od ovih proizvoda lupi reklama kako sadrži margarin bez trans masnih kiselina ni to ne bi smelo da izazove buru oduševljenja – jer ni ovi novi margarini (interesterifikovane masti) nisu ništa bolji od starijeg trans masnog brata.

organski margarin od soje

3) Belo brašno

Jedina opasnost od belog brašna je u tome što je izvor praznih kalorija. Obična bezvredna bela beznačajnost, na koju je trenutno ne treba gubiti vreme. U odnosu na prethodna dva rođaka, može da izgleda i kao slatka naivna beba pa ga danas ostavljam na miru 🙂 Ima i ljudi koji sebi mogu da priušte malo praznih kalorija, mada su to uglavnom oni koji pravo ne koriste.

4) Sojin lecitin (i kako se proizvodi)

Sojin lecitin je nešto od čega ne možete pobeći. I sama “moram”da ga jedem u jako malim količinama kad kupim čokoladu, ali meni čokolada kad ne spremam dezerte traje i do 2 nedelje jer zaboravim na nju. Samo “Lindt 85%” čokolada ga nema (mada joj ukus nije neki, a i ako je nađete treba da otvorite šampanjac – nema je svuda). Većina ljudi jede sojin lecitn svaki dan iz kesića, slanih grickalica, slatkih gricalica, neumerenih količina čokolade – potuno nesvesna toga kako se proizvodi ovaj sastojak “moderne hrane”:

Da ne bude zabune: Ostavljam ovde prostora da neko misli da je soja zdrava namirnica. Danas nije tema bezbednost, benefiti ili šetnost soje. Danas je priča o načinu proizvodnje sojinog lecitina i (ne)kvalitetu ovog aditiva E322 koji je u doslovce svim prehrambenim proizvodima. Ostala ulja, poput suncokretovog i kukuruznog imaju oko 0.5% lecitina, dok ga u sojinom ima oko 1.48-3.08%. Sveže žumance jajeta sadrži 7-10% lecitina, a ono u prahu 14-20%. Ali je E322 previše jeftin da bi se petljalo sa skupljim žumancima. Zato se lecitin danas proizvodi od soje.

Biljna ulja sadrže nestabilne omega-6 masne kiseline. Ove masne kiseline lako oksidiraju (kvare se, raspadaju) na temperaturama i na svetlosti. Da bi se dobilo biljno ulje semenke se melju, muljaju, greju pod pritiskom, koriste se rastvarači i druge hemikalije. Nije lako iz tvrdog kukuruza ili tvrde soje izvući ulje zbog čega ne proporučujem da neko ovo proba kod kuće 🙂

U ovom procesu dobije se “izmuljana masa” puna već užeglih ulja i lišena svih antioksidanasa i vitamina koji su se prirodno nalazili u semenkama/ulju.  Zatim se ova masa cetrifugira da se odvoji tečno ulje od “muljavog ostatka”. Ulje ide na dalju preradu (rafinisanje, prečišćavnje, uklanjanje lošeg ukusa), a višak – ako je sojin – ide na preradu da bi se dobio lecitin.

Masa se prvo obavezno izbeljuje i od “muljave” braon boje u jednom do dva procesa izbeljivanja dolazi se do prihvatljive žute boje. Plavuše će znati o čemu pričam 🙂

Zatim se u ovu masu dodaju aditivi koji sprečavaju da se masa stvrdne jer je željeno stanje lecitina “tečno kao med”. Tako se dobija se masa koja se naziva “prirodni lecitin” ili “nerafinisani lecitin”. “Prirodni nerafinisani lecitin” još uvek sadrži ostatke tečnih ulja. Pri odvajanju ostataka tečnih ulja koristi se i aceton da bi se dobio rafinisani lecitin u granulicama.

Sojin lecitin sadrži ostatke pesticida kojima su tretirane biljke kao i aluminijum koji soja “upija kao sunđer” – ali kako je i zadnje što ostane od ceđenja ulja u njemu mogu da ostanu i sve korišćene hemikalije iz ovog procesa proizvodnje. Sojin lecitin se nekada bacao jer je bio samo otpad od prerade ulja. Danas se to bivše đubre iskoristi i naplati, što je super za bilanse uspeha – a nešto mi ne deluje da je dobro za nas.

Sojin lecitin E322 je prerađavina sa zaostalim hemikalijama, sposobna da veže vodu i ulja u industrijskim proizvodima. Realno, on jeste jako potreban, jer bi bez njega proizvodi u kojima počnu da se odvajaju masti i voda ličili na jeziv svinjac. Zato mu se i previše prašta.

sojini proizvodi i sojin lecitin

E322 se i dalje prodaje kao “zdrava hrana”

Shvatite već jednom – Plazma nije zdrava hrana za decu!

Grupe koje su širile priču o tome da Bambijeva “Palzma” sadrži GMO nisu iznele nikakve dokaze. Oni koji pričaju da nema GMO takođe nemaju dokaze. Igramo se “rekla-kazala” dok kompanija mudro ćuti i uživa u publicitetu.

Pitam se da li je danas ona Časna Titova Pionirska Reč ipak postala dovoljna, ali se pored toga pitam i da li se pojavila nova alatka za unapređenje nezdravih prozvoda u zdrave pomoću GMO teme? Jer priča se vrti a stvarni kvalitet proizvoda se više i ne spominje.

Trebalo bi da vas jako interesuje koliko sojinog lecitina, fruktoznog sirupa, belog brašna i šećera, trans masti ili interesterifikovanih masti i ostalih prerađevina klinci unesu tokom dana. A ni mi odrasli nismo za bacanje, nadam se.

Kada bi E322 bio jedan i jedini problematičan sastojak “Plazmice” možda bi trebalo imati malo milosti. Ali nije jedini. Ima više problematičnih sastojaka, a reklamira se kao zdravo i neophodno za klince. A sada je keks dobio i “GMO free” reklamni dodatak a da sama kompanija nije morala ni da se oglasi niti da podnese dokaz.

Ne bi trebalo da se radujemo tome što soja iz “Plazme” možda nije GMO i što će nam proizvođač uskoro možda pokazati papir koji to potvrđuje (niko ga do sada naravno nije ni video), jer i ako pokaže taj papir:

  • To nije hrana na kojoj treba da odrastaju deca
  • To nije nešto što treba da bude svakodnevna grickalica za decu
  • Ali jeste najukusnija džank-hrana koju sam ikada probala. Ipak, ništa više od džank-hrane.

Mi već verujemo da je ovaj proizvod bolji od gomile istih samo zbog njegovog lepog ukusa i zbog odličnih reklama i marketinga – on je u reklami izvor vitamina! Ali valjda znate da su svi vitamini iz reklame za Plazmi zapravo veštački dodati? Ili ste mislili da vitamina ima u belom brašnu i šećeru?

Širenjem neproverenih informacija samo i jedino o poreklu soje, ovaj keks počinje da liči na “zagarantovano sigurnu, zdravu i bezbednu hranu”. Znam da ima i onih koji vole Plazmu koliko i onih koji ne mare za sastojke – to je lični izbor i OK. Samo ne živite više u iluziji da je Plazma zdrava hrana za dete ili bebu.

RECEPT: Spremite Plazmu sami kod kuće – bez soje i margarina!

34 Komentara

  • Одличан текст, одличан став и још бољи тон којим су саопштене тачне ствари о отровима којим покушавају да нас “филују”.
    Што се текста Ваше колегинице тиче, прочитала сам га и оно што ми је привукло пажњу на крају текста је констатација да исти није плаћен! Добро…ако није плаћен, питам се ја, шта је мотив ауторке да пише такве ствари?
    Могла бих разумети да је добила одређену суму новца за то, овако ми само једно пада на памет…
    Погађате шта?

    • Hvala Svetlana 🙂

      Odgovore na ova pitanja nikako ne bih mogla da znam. Mogu samo da kažem lično mišljenje a to je: ne dopada mi se način.
      Ipak, ono što je zabrinjavajuće i problematično je na drugoj strani: ponašanje državnih službenika i organizacija koje imaju “matični broj, PIB, pečat, viziju i misiju” pri širenju (dez)informacija.

      Registrovana udruženja su širila priču o “bezbednoj Plazmi” na isti način na koji je danas pokrajinski sekretar preneo informaciju o bezbednosti mleka.

      Prava i jedino bitna pitanja su dokle će ONI to sebi da dopuštaju ili dokle ćemo MI to da im dopuštamo?

  • Bravo za tekst!
    Meni je već muka od raznih “dušebrižnika” koji se silno upiru da nas odbrane od GMO proizvoda, a svaki dan krkaju one paštete, koje su do nedavno imale nalepnicu zdrava hrana?!!”$”!$!!!, na poklopcu, pa se neko setio da to skine. Plus jedu salame koje se pune vodom i kojekakvim smećem, plus još ko zna šta, ali to nema veze, to su naša gov.. pa to možemo da progutamo ali ni slučajno američki GMO i ne daj bože neko da kaže nešto pozitivno o dotičnoj hrani jer su onda u stanju da ubiju!
    Igrom slučaja znam nekoliko ljudi koji drže prehrambene maloprodaje u Srbiji. Kada sam iz priče sa njima čuo koji su im top 15-20 proizvoda u prodavnicama NAJEŽIO sam se! Razumem da je slaba finansijska situacija, ali ljudi moji, pa nisu imali ništa više naši baba i deda ali su oni uvek imali par svinja, koju kokošku i malu bašticu gde su sami uzgajali sezonsko povrće. Od svinje šunka, pečenica i ostalo pa onda lepo ne mora da se truje kojekakvim aditivima divnih imena, ondosno kombinacije cifara i brojeva.
    Živim na zapadu i gledam kako se ljudi masovno okreću takozvanoj EKO proizvodnji, oni koji žive u centru grada imaju male placeve koje iznajmljuju i koriste kao baštice gde uzgajaju povrće za sebe i svoju decu. Ali oni nemaju babu i dedu na selu, nemaju baš nikoga na selu. Gledam devojku od svojih 25 kako kopa tu bašticu i nije joj teško da tu posadi nešto i to posle jede. Gledam i pitam se da li bi neka devojka iz kruga dvojke u Beogradu to radila, ali ne samo u Beogradu, nego i u Zagrebu, Novom Sadu, Podgorici? Kod nas je to izgleda sramota…
    Ja sam srećan što sam jeo hranu iz bašte u svom detinjstvu, što sam gledao kako se kolju svinje pa sam jeo dimljenu šunku, domaće kobasice i sve ostalo što ide sa tim i to veoma cenim, a počnite i vi, pre ili kasnije će shvatiti i narod balkanski da se zdravije malo pomučiti i imati svoj proizvod za koji znaš da je siguran za jelo.

    • Meni je jako žao što sam u stanu i nemam mogućnost za tu malu bašticu. Činjenica je da o biljkama ne znam ništa i da je dosadašnje iskustvo takvo da me saksijske biljke ne vole 🙂
      Ali bih jako volela da pokušam. Makar jednog dana 🙂

      Hvala na priči, nadam se da će motivisati nekoga ko živi u kući i ima mogućnosti da uradi tako nešto 🙂

  • Vrlo originalno ste napisali clanak, uzivala sam citajuci ga.
    Iskreno mislim da sojin lecitin nije bas toliko stetan u proizvodima buduci da se dodaje u kolicini od 0.5-1% na proizvod. S druge strane, pobornik sam da se sojin lecitin zameni suncokretovim lecitinom, koji nije GMO i ne izaziva alergijske reakcije.

    • Hvala 🙂
      Slažem se da ne bi bilo opasno da neko u toku dana uzme samo 2-3 kockice crne čokolade. Ipak, obzirom da je bukvalno u svakom kupovnom proizvodu, a većina dece i odraslih dnevno jede nebrojenu količinu istih – mislim da je i to previše – naravno u kombinaciji sa drugim sastojcima koji su obavezno prisutni.
      Najbitnije da se zna šta je to – pa će već svako sebi dozirati prema sopstvenom mišljenju.
      Ja ga unosim jako retko, beš kad moram da kupim neku 85% čokoladu a ne nađem Lindt.

    • Da. U poslednje vreme se trudim da kupujem crnu cokoladu sa suncokretovim lecitinom, jer da se ne varamo – ako je soja neorganska, dakle modifikovana, i sam lecitin je modfikovan, a i inace ne verujem da ima jos mnogo mesta na svetu da proizvide organsku soju,
      dok je nas prethodni ministar poljoprivrede Sasa Dragin dozvolio samu proizvodnju neorganske soje, kao stipendista, Monserata.

  • odgovor za dete sa sela: moja porodica potice sa sela, ali ja sam gradsko dete. uvek zivela u urbanim uslovima, do skoro nikad vatru zapalila, ja jesam provodila raspuste na selu, i skupljanje sena, pa i izbacivanje stajnjaka nije mi strano…ali , to nisam radila 30 godina. od skora me jako zainteresovala ideja da se preselim na selo, i uzgajam svoje. za individualne, ili komercijalne potrebe, ali se jeeeezim kad procitam etikete. da li je moguce da je pusta trka za zaradom izbrisala svu etiku, brigu za zdravljem? izgleda da jeste. sve ono cega sam se jezila u americi pre 25 godina , sve je doslo ovde. u jos gorem, tehnoloski naprednijem smislu. nekad smo jabuku ubrali s drveta i zagrizli. ionako ju je kisa oprala. gadljivi su se samo cuvali da bas ne zagrizu crva…danas??? operi u pet voda, a u poslednju sipaj zivu sodu..(salim se). pocela sam da pravim deci domacu nutelu, domaci kikiriki puter (kad kazem ‘domaci’ jasno vam je da na sirovinu ne mogu uvek uticati, kakav je lesnik ili kikiriki) …al ako nista drugo, ne trebaju mi konzervansi da bi to trajalo 6 meseci (ionako ga pojedu za pola sata). pravim zimnicu, berem mentu, zovu, koprivu u selu koliko toliko udaljenom od saobracajnica…tako da eto….gradska cura se uskoro nece stideti i da motiku uhvati, i ocisti za svinjama…moja deca ce tek krenuti na studije, i nece biti u mogucnosti da izvesni niz godina jedu zdravu hranu (paketi koje im bude mama slala ipak nece moci da traju …), ali mozda im stvorim osnovu za neki buduci hobi….

  • lepo je što se borite. al gde da idemo da jedemo onda prema vašem cenjenom mišljenju? šta je u Srbiji nezatrovana hrana, prema vašem cenjenom mišljenju? da li ste glasali borisa tadića koji je uveo kodeks alimentarijus u srbiju? i da li se hranoite čistom Pranom iz Svemira?

    • Idemo redom:
      1) Gde da jedemo? Ja ne mogu da jedem samo pod vodom dok su mi sve ostale opcije na raspolaganju 🙂

      2) Napisam ceo blog o tome, ali da pobam da skratim: Situacija je sve samo ne idealna i nikada neće biti idealna ali ne bi MI SAMI trebalo da je činimo gorom. Možda pijemo vodu sa česme – ali ne moramo da je pijemo gaziranu i izmešanu sa kofeinom i fruktoznim sirupom. Još gore ako ne znamo šta je fruktozni sirup. Najgore je ako u panici idemo u planinu da sakupljamo kišnicu i kupamo se u planinskom potoku da nam teški metali iz vodovoda ne “uđu kroz pore u krvotok” #lol

      Ili ovako: ko kupi neoznačen GMO krompir i spremi ga kod kuće nije budala nego prevaren – budala je onaj koji zna poreklo tog GMO krompira i plus ga jede prženog u delimično hidrogenizovanom biljnom ulju u koje je dodat pojačivač ukusa i kilo soli. A onaj što i u svojoj bašti gleda biljke lupom u strahu da mu nije zalutalo neko GMO seme je već opsednut i lud 🙂

      3) Na blogu, za divno čudo, negde čak i piše kako sam glasala poslednji put. Kome je bitno neka traži 😀

      4) Ne mislim da između SunGazing-a i KFC-a nema drugih opcija i varijacija na temu. Ima ih previše.

  • Trazila sam Lindt 85% i nasla sam da pise : Moguce da u sitnim kolicinama sadrzi …, …., sojin lecitin, …. .

    Tako da i u toj cokoladi postoji sojin lecitin

    • Ivona, igrom slučaja radim u prehrambenoj industriji, pa sam jednom pitala ljude iz proizvodnje šta to znači “moguće, u tragovima…”. Na ovom primeru, to znači da se na liniji na kojoj se proizvodi Lindt 85% proizvodi i čokolada ili neki drugi proizvod koji sadrži sojin lecitin. Zbog mogućnosti da se nekako deo smese prethodnog proizvoda pomeša u proizvodnji sa smesom za Lindt 85%, proizvođač je (u nekim državama) dužan da to deklariše, a ujedno i da se ogradi za slučaj da neko nekad negde uradi laboratorijsku analizu i pronađe sojin lecitin u bilo kojoj količini. Da se stavlja sojin lecitin u dotičnu čokoladu (da je sojin lecitin u recepturi), to bi moralo da se navede u delu deklaracije “sastav”. Na moju veliku žalost, ne radim za Lindt, ovo je čisto informativno…

  • Lindt 85% ima u DIS-u 🙂
    P.S. To što na kutiji piše da može da sadrži sojin lecitin u tragovima znači da će možda *trag* istog da se pojavi u nekoj seriji jer radnik nije najbolje oprao mešalicu od prethodnog proizvoda.. Ne bih se ja tu potresala.

    • Ni ja 🙂
      U principu, ne potrišem se ni oko moje stvarno omiljene crne čokolade Mosser Roth. Ona ima 125g u 5 štanglica od po 25g. Obično je jedem toliko da zaboravim kad sam je kupila i to je sav sojin lecitin koji unosim (kao što je i sav aspartam iz povremene žvake).

      Lako je kad znamo šta je neki sastojak i gde je – pa doziramo sami uz punu kontrolu i svest.

  • Majo, dobar tekst i dobar slagvort za neke dalje diskusije. Ja cu “spustiti” jedan kratak komentar, buduci da su mi GMO struka, a u tematici sam, pa, poprilicno godina.

    Soja. Oko 90% svetske proizvodnje soje je GM. Sto prostom verovatnocom dovodi do zakljucka da je ista u skoro svakom proizvodu na svetu. Ono sto je tu bitno, genetske modifikacije se u ovom slucaju vrse u dva pravca, ka stvaranju BT, tj bioinsekticidnih sorti, te RR, sorti otpornih na total herbicide na bazi glifosatnih soli.

    Sta to prakticno znaci? To da se genetske modifikacije ne vrse u smeru menjanja nutritivnih vrednosti soje – pa je potpuno svejedno da li sojin lecitin potice iz non-gmo ili gmo soje. Lecitin je lecitin. To vazi i za proteine, UH, masti, te sve ostalo sto u soji ima.

    GM soja kod nas? Zvanicno ne. Nezvanicno, Viktorija grupa (Sojaprotein kao firma iz konzorcijuma) je gaji godinama. Pride se ista uvozi i skladisti vec deceniju po silosima u Vojvodini. Na stotine hiljada tona. Ono sto kruzi kao prica izmedju nas, kolega, je da celu nasu proizvodnju non-gmo soje otkupljuje Nestle, za svoje potrebe. Sto opet, ako je tacno, implicira da sve sto u Srbiji udje u prehrambenu industriju jeste GMO. No, to je stvar za inspekcije.

    Licno, vise me tu iritira krsenje zakona nego zdravstvena bezbednost, jer GM soja nije nista manje zdrava od konvencionalne. Ili nezdrava, kako ti rece – potpuno se slazem – soja je krs od namirnice.

    Sto se tice samog lecitina, postupak proizvodnje i ekstrakcije jeste agresivan, ali se na kraju kao krajnji produkt dobija nesto sto je ipak po standardu. Ne slusaj mnogo price o “uzasno uzegloj” smesi kojoj je cilj depopulacija na planeti 😉

    I poslednje. HFCS je smesa glukoze i fruktoze, jako slican medu. Nesto kao invertni secer. Nije strasan. 🙂

    Jos jednom, dobar tekst.

    • Nisam znala da li na FB da ti odgovaram ili ovde, pa dobiješ oba 😉

      Kad se slože oko te slobodne glukoze i slobodne fruktoze u HFCS meni će biti isto – i dalje neću da je konzumiram. Mnogo nesuglasica oko metabolizacije, previše kontroverzi mi ne izaziva simpatije – a i oko čega god da se usaglase, opet će biti nepotrebni šećer 🙂

      hahaha 🙂 ne kažem ja da onaj mulj nije po standardima. Neki ga jedu i na kašičicu 🙂

  • I sta bi? Ne stavise oni da nije GMO na svoj proizvod. Verovatno BAS ZATO STO IMA GMO u PLAZMA keksu.

    A ja imam pitanje i za njih i za Swiss Lion koji je preuzeo Eurokrem.

    Ko Vam je dozvolio da menjate originalne recepte i time upropastite ukus ovih nama omiljenih proizvoda zarad ustede u prozivodnji ?!?

    Zbog toga cu svima prenositi i edukovati ih da bojkotuju ove proizvode jer to vise nisu oni prozivodi koje smo jeli pre 10-20 godina ! Pa kada budete vise izgubili nego sto ste zaradili ovim pokusajem prevare potrosaca i ustedom na repromaterijalu onda cete se valjda opametiti !

    I komenatar na sam sastav. Sve jedno je da li je GMO ili nije ako su stavili Soju u nesto sto nije imalo prethodno soju onda taj prozivod vise ne treba jesti.

  • Svima je ovde jasno zasto se Viktorija grupa naprasno i za kratko vreme obogatila. Jer su svi proizvodjaci u Srbiji krenuli da trpaju soju u sve sto sitgnu posto time stede na proizvodnji.
    Zbog svega ovoga treba bojkotovati sve proizvode koji sadrze bilo kakav prozivod od soje ili samu soju u vidu sojinog brasna.

  • Demonsko seme zbog prinosa po metru, hlor je u vodi, tragovi na nebu. Enzimi u mleku, hormoni u mesu, napravi sebi smesu il’ promeni planetu.

  • Na sam tekst nemam zamerki i svakako da poruka nije zlonamerna, ali da li je zaista nesto novo receno ovim? OK, soja je smece od hrane kao i mesne preradjevine, pastete, sokovi, slatkisi za decu itd., ali voleo bih da mi neko odgovori na jedno pitanje, pa moze i autor ovog teksta: Koja hrana nije smece? Jednostavno pitanje na koje se ocekuje jednostavan odgovor. Kada udjete u prodavnicu, da li je to mala STR ili veliki prodajni lanci poput Maxi, Idea, Rodic itd. garantujem Vam da od 10 000 proizvoda na rafovima necete naci niti jednu namirnicu za koju se moze reci da je prirodna, NITI JEDNU!!!! Na osnovu ovoga, postavljam drugo pitanje: Mi koji zivimo i radimo u urbanim sredinama, gradovima, gde su nam jedini izvori hrane upravo ti veliki prodajni lanci, na koji nacin izbeci losu hranu (smece kako neko kaze)? Ako mislite da ce Vam odlazak na gradske pijace omoguciti zdravu hranu, varate se poprilicno. S obzirom da zivimo u vremenu u kakvom zivimo gde je jedini sistem vrednosti novac, nemojte se ni truditi razmisljajuci sta je stetno, a sta nije, jer sve je stetno. Pocnimo od pocetka – zemlja je potpuno zatrovana vestackim djubrivima, aditivima, pesticidima, industrijom, kiselim kisama – na toj zemlji se sade hibridne GMO zitarice – od tih zitarica se pravi brasno od kojeg se pravi sve ono sto jedemo svakodnevno – sa tim biljkama se, izmedju ostalog, hrane svinje, stoka, zivina koja se takodje hrani i zivotinjskim koncentratom (procitajte sta je zivotinjski koncentrat) ubrizgavaju im se steroidi, anabolici, vestacki vitamini itd. radi kvantiteta – od tih zivotinja se pravi sve moguce sto postoji u tim prodajnim lancima (sveze meso, suhomesnati proizvodi, pastete, salame, jaja, mleko, sirevi bla bla bla) – od mleka se prave svi moguci slatkisi, bebi hrana – o sokovima necu posebno da pisem – vina se prave od GMO grozdja koja se gaje po istom principu i tako dalje i tako blize. E sada, kada smo svesni sta imamo na raspolaganju odnosno kakve su nam mogucnosti da li je realno toliko izdvojiti iznad svega tu soju i o njoj pisati kao da treba na etiketi da stoji ljudska lobanja sa dve ukrstene kosti? Evo pitanje za autora teksta: zanemarimo soju i navedite nam kratak spisak hrane koju svakodnevno jedete pa cu onda ja da analiziram na isti nacin te namirnice kako ste to Vi ucinili sa sojom. Da me ne shvatite pogresno, ja sam svestan stetnosti soje i nemam nameru da je ”branim” vec samo yelim da cujem sta Vi jedete u svom zivotu. Po nekom mom skromnom misljenju, jedino gde jos postoji koliko toliko zdrava hrana je u zabacenim planinskim predelima Srbije (govorim samo o Srbiji) gde seljaci imaju svoju stoku koja nije napravljena u laboratorijama vec je nasledjena generacijama unazad mozda sto dvesta godina, gde se ta stoka hrani ISPASOM (ne na farmama) na pasnjacima koji su iznad 1500 mnv gde je potpuno drugaciji sastav biljaka, drugacija vlaznost, vazduh, od te stoke pravi domace meso bez aditiva, domaci sir i tako dalje i sve to pravi samo za svoje potrebe, znaci nije u pitanju komercijala odnosno na veliko, jer tada ne bi bilo isplativo i nikada nece biti isplativo u odnosu na jeftine otrove koji utrostrucuju prinose…..ali budimo realni, koliko nas u Srbiji je u mogucnosti da se hrani na takav nacin?

    • Postovani,

      ono sto je realno jeste da ni u jednoj prodavnici koje ste naveli u Srbiji ne mozete da kupite HRANU. Sve je to sto kazemo djubre, tj vestacka hrana prepuna otrova koja vise steti nego sto koristi. Jedino na rafovima sa organskom hranom ponesto moze da se nadje, koji sad postoje i u maksiju. Ali ne sve naravno. Morate da citate sastav proizvoda. Znaci ako hocete da zapravo unosite hranu u sebe zaboravite na sve obicne prodavnice, maksije, MESARE, i pijacu. Hranu mozete da kupujete u organskim radnjama (Just Organic, Bio Spajz, Farma Laf, Bg Organic) i takodje narucujete iz tih radnji, donose na kucnu adresu. Nije uopste toliko skuplje od uobicajene hrane, a za ono koliko je skuplje za toliko smanjite unos hrane, vise nego opste poznato je da nasa civilizacija danas unosi bar duplo vise kalorija nego sto nam treba. Mesa ima tu i tamo po tim radnjama, kad god ima kupujte. Jaja ima uvek. Za veci izbor mesa nadjite nekoga, ko zna nekoga sa sela, kupite gomilu pilica, svinju , tele i zamrznite! Kao sto morate da zamrznete tokom leta gomilu voca i povrsca jer ga zimi nema.. Zamrzavanjem gubite deo nutritivnosti hrane. Ali valjda vam je jasno da je bolje to malo da izgubite nego da se naklojukate pesticidima i hormonima.Drugo naucno je dokazano da te hormonske zivotinje i tretirano voce i povrce svejedno imaju znatno smanjne nutritivne vrednosti (pored toga sto su otrovni zbog prskanja). So: iskljucivo himalajska (ima je u svim ovim radnjama), od zacina samo prirodni. Ulje za przenje i kuvanje moze ulje od repise, kokosovo ulje. Ostala ulja iskljucivo nerafinisana, hladno cedjena samo sveza. U salate, na kraju kuvanja i przenja,itd. Margarin, ni u ludilu. Zamena je GI. Pravi se od maslaca, ima na internetu recepta a moze i da se kupi (isto u ovim radnjama). Secer nikakav ni u kojoj kolicini. Jednostavno otrov. MED, ali opet ne ovaj obican jer ga filtriraju i tretiraju temperaturama i to ubije ono sto je najvrednije iz njega. Jedini za koji ja znam u Srbiji da je sirom je BEE YARD FARM. Brasno ima organsko integralno kukuruzno, heljdino, od spelte. Od spelte i heljde sve moze da se napravi, hlebovi, palacinke, mafini, i da bude potpuno zdravo. Pa malo se umorih kucajuci, ali moj muz, ja i nasa beba se hranimo POTPUNO zdravo, cisto, kako treba vec godinu dana, i ro se moze, u Srbiji, sa nemanjem nikakvog vremena viska, samo je volja u pitanju. A za ovo je verujte mi treba naci. Da, efekti koje imamo od kako se tako hranimo su nenormalni, zdravstveni, izgled, energija, sta god. Ali treba se malo posvetiti tome, a posle ide samo od sebe.

      • Na žalost, mnogo ljudi nema ona 3 ključna faktora za idelanu ishranu (finansije, vreme, dobavljače).

        Slažem se da je ovo o čemu pišete idealno i da svi (koliko god možemo) treba da težimo tome. Ja bih jako volela da nam u budućnosti sve ovo bude dostupnije i olakšano. Dotle, mislim da je veliki korak i sam prelazak na tzv. “kuvanje od početka” – odnosno jedenje hrane koja nije prošla industrijsku obradu.

      • Ja mislim da je mnogo jeftinije hraniti se organski,brze u smislu pripremanja hrane i sad mozete naci organsku hranu sa farmi koje su udaljene od grada ali koje mozete kupiti jednom nedeljno ili vam oni jednostavno dostave na kucnu adresu,pa sta cete lakse od toga.

      • Svaka vam cast Tamara.Ja se u potpunosti slazem sa vama.Moj muz i ja smo posveceni zdravom nacinu ishrane i organskoj hrani i zdravlje nam je neuporedivo bolje.I ja se maksimalno trudim da svaki dan kuvam,spremam muzu dorucak za posao pravim domace sokove bez secera neke kolacice sa medom itd…I uspeva mi….I nije mi tesko,sve za zdravlje.

  • Ima jos jedna crna cokolada ali ne mogu da se setim kako se zove, crna bez sojinog lecitina, ali ima neki drugi lecitin i naravno secer. Medjutim, kupite organski kakao puter, organski kakao prah, i organski kokosov secer, i onu neku silikonsku posudu kod kineza sto imaju, i evo vam link sa receptom. Napravi se za 5 min, bude preukusna, a mozete kg da je pojedete jer je ne zdrava nego prezdrava.

  • Sojin lecitin se nalazi u adaptiranom mleku za bebe .U apoteci nisam mogla da nadjem mleko bez lecitina a sve poznate marke tipa humana,aptamil..ubacuju sojin lecitin i sta sad? Kako da dajemo bebama to mleko ako je lecitin nezdrav

Leave a Reply