Beleženje sastojaka restoranskih jela, njihovo fotkanje i snimanje videa – nije lagan posao. A društvu s kojim ste najčešće jako idete na živce kad to radite 😀
Zato nemam baš uvek inspiraciju da se time bavim – pogotovo kad idem na degustacione menije s nekoliko sledova (gangova). S druge strane, postoje situacije kada bi stvarno bio zločin da ne napišem ni reč.
Ako sam odlučila da i da pišem, i da detaljišem – tvrdim da taj tekst treba pažljivo pročitati. Setite se samo mog “gastro reporta” iz Rovinja 😉
Ko smo mi? I zašto smo došli u “La Pista” restoran?
Mi smo strogi žiri koji se sastoji od ljudi koji su mnogo puta bili učesnici FOOD TALK konferencija koje dugi niz godina organizuje Color Media Communications, na čelu s Robertom Čobanom.
Po prvi put, u 2023. godini uvedene su i TASTE AWARDS nagrade koje su dodeljene iz svih oblasti vezanih za hranu i piće. Strogi žiri je imao pune ruke posla do dodele nagrada – a ima ih i sada. Uz podršku METRO SRBIJA – obilazimo Taste Awards pobednike.
A ko su dobitnici nagrada koje smo obišli na ovom junskom putovanju?
- Prva stanica: hotel Gorski na Kopaoniku – tj. u sklopu hotela, restoran La Pista – dobitnik nagrade za najbolji italijanski restoran.
- Restoranu “La Pista” je pokupio još jednu nagradu – onu za najboljeg poslastičara, koja je pripala njihovom Pastry Chef-u, Dejanu Veljinu
- Druga stanica našeg putovanja: vinarija Lakićević (Leposavić, KiM) – dobitnik nagrade za najbolje crveno vino (Merula 2019)
U ovom tekstu, zadržaću se na neprocenjivom gastronomskom doživljaju u restoranu “La Pista”.
Mladi, inovativni, preambiciozni – i jako uspešni u tome
Aleksandar Novitović, direktor za hranu & piće hotela Gorski Hotel&Spa, je bio onaj s kojim sam se najviše ispričala tokom večere. Baš je ostavio utisak – znanjem i mnoštvom informacija. Ako sam dobro upamtila, La Pista postoji već 4 ili 5 godina. Ideja vodilja je od početka bila izvorna italijanska kuhinja uz namirnice iz različitih italijanskih regija – što ovaj restoran definitivno čini jedinstvenim. I to ne samo na ovoj jednoj planini.
Kako je izgledao Expirience jelovnik?
Možda slika govori 100 reči – ali video govori milion. Zato pročitajte tekst. Pogledajte fotografije.
A onda, na kraju teksta pogledajte kratak video… I tek onda ćete shvatiti kakvoj smo čarobnoj predstavi iz 10 činova prisustvovali 🙂
- (1) NA PUTU DO TOSKANE (paradajz, sir, bosiljak)
Italijanska trobojka je crvene, bele i zelene boje. Baš kao i Caprese salata ili pizza Margherita. Početak naše gastro-večeri je bio u istim bojama – samo inspirisan Canelloni testeninom. Umesto testa tu je bio pire od paradajza koji je obrađen specijalnim metodama da dobije baš ovakav cilindrični oblik. Zatim je napunjen sirom i serviran uz perlice od bosiljka.
Ove perlice su bile pun pogodak, jer je molekularna gastronomija fenomenalna stvar, kada se s njom ne preteruje i kada joj je mesto & vreme da bude upotrebljena. Baš kao u ovom slučaju 🙂 Savet je bio da rolnicu pojedemo bez upotrebe escajga – a jedenje prstima je savet koji uvek s radošću prihvatim!
U rakijskoj čašici je konsome od paradajza i bosiljka, koji magično pojačava efekat ovog uvodnog zalogajčića.
- (2) U POTRAZI ZA SKRIVENIM BLAGOM (tartuf, borovnica)
Expirience Dinner u La Pisti ne postoji samo da se probaju novi ukusi, niti postoji da bismo bili oduševljeni samo hranom. Ona je posebno iskustvo – koje je u nekoliko navrata bilo prilično uzbudljivo 😉
Dobili smo zen-bašticu od kakao putera i crne čokolade. Svako od nas je u svojoj baštici imao sakriven tartuf. Još tačnije, kuglicu koja je mešanac između tartufa i borovnice. Koliko dobra ideja oponašanja prirode i trenutaka kada pravi sakupljači dugo i uporno istražuju, da bi pronašli ove dragocene pečurke!
Uz namaz od tartufa i borovnice koji smo “iskopali” iz svojih baštica, poslužen je sok od borovnice i zove. Namaz smo mazali na mini fokače od perfektno fermentisanog testa. Ne treba dodatno napomenuti da su i fokače bile s tartufima? 🙂
- (3) PLES AROMA: PODVODNA SERENADA (Rosso gambori, San Žak, đumbir)
Disk koji se vidi ispod Rosso gambora je zapravo Saint Jacques Scallops tartar, serviran s gelom od limunove trave i želeom od đumbira. Do sada sam San Žak školjke jela u “kratko grilovanoj” varijanti, čak sam ih pripremala i na vreloj ploči od himalajske soli. Ali nikada ih nisam probala ovakve. Nije ovo bio klasičan karpačo gde se plodovi mora samo tanko naseckaju i mariniraju – takve sam jela previše puta do sada.
Oni rekoše “tartar” za koji se meso sitnije secka – a ja upotrebih reč “karpačo” za koji se meso tanko seče na listiće. Istina je da nemam pojma ni kako je sečeno, ni šta su mu tačno uradili 🙂 Ovaj “disk” je bio kompaktan, povezan, čak i blago krckav na ivicama… Pitam se šta su mu uradili, dok pamtim koliko je ukusan!
A šta je Rosso gambor? Radi se o velikom crvenom gamboru koji je jako cenjem u kulinarstvu – a poreklo se vezuje za Siciliju.
Imam veliku zamerku kada je ovo jelo u pitanju. Nije mi bilo dosta, jer sam veliki obožavalac plodova mora. Zamerka je izuzetno ozbiljna – ali ipak rešiva u nekom momentu u budućnosti 🙂
- (4) SIMFONIJA PAČIJEG ORKESTRA (patka, limunska trava)
Prvo su izneli tanjir u kome su bili komadići grilovane guščije džigerice – poznate po tome da čak i mimimalna količina obično jelo pretvori u spektakl. U sredini je bio krem od limunske trave. Divna ideja! Iz prostog razloga što je kiselina prirodni pojačivač ukusa, koji savršeno radi s profinjenim masnoćama iz guščije džigerice – preko koje je sipan Consommé od pačetine.
- (5) POLJUBAC ITALIJANSKOG SUNCA (osso buco, paradajz, jagoda)
Veliki sam ljubitelj domaćih raviola, pravljenih od testa sa jajima. I do sada sam te raviole kuvala.
Ovde se dogodilo da je raviolica napunjena dugo kuvanom junećom kolenicom (Osso Buco) – a zatim je raviola pečena. Sos je od paradajza, Porto vina i sosa od kuvanja juneće kolenice. A pena s kojom je sve servirano je od šumskih jagoda. Ona savršeno balansira intenzivne ukuse i donosi svežinu.
- (6) PUTOVANJE KROZ VREME (spoj tradicionalnog i modernog)
Sve sam očekivala. Ali ne i da ću videti starinsku peglu koja je užarena spuštena na komade najskuplje i najcenjenije junetine na svetu: Wagyu beef. Ova japanska junetina poznata je po svom mermernom izgledu – tj. mesom koje je ravnomerno prošarano masnoćom. A masnoća jeste ukus. Meso je bilo termički obraženo samo s jedne strane – užarenom “babinom” peglom. Prva reakcija je bila “svaka často onome ko se ovoga setio” 🙂 Druga rekacija je bila na jelo…
Ja sam tipičan “sirovaš”. Ne vegan, već volim sirovu ribu u sušiju, volim polu sirovu junetinu… Zato je meni ova samo “jednostrano” pečena junetina bila spektakularna.
Serviranje je odrađeno na “Cacio e pepe” rižotu (jednostavni rižoto sa sirom i biberom), preko koga je spušteno meso – a na meso je spušten tanak keks od parmezana.
- (7) LJUBAVNA PRIČA (zeka i šargarepa)
Do sada je sve bilo lepo, fino, puno iznenađenja i zabave. Većinu ovih zalogaja pratilo je i neko kvalitetno i pažljivo odabrano vino.
Ovo je moj definitivni favorit.
Da smo ostali duže u hotelu “Gorski” – sutradan bih došla na ručak i naručila bih baš ovo jelo. Prilog su Sous Vide šargarepice u testu. Testo je forica, ono se ne servira. Demi-Glace sos je pravljen više od 8 sati.
Rolnica od kunića je bila napravljena od jedinog masnijeg dela kunića – onog sa stomaka. Fil koji se vidi tak nakon sečenja rolnice je zelene boje. Sastoji se od spanaća i jako sitno samlevenog mesa kunića. Rolnice su takođe urađene Sous Vide metodom.
Predivno. Ali baš, baš predivno 🙂
- (8) NIZ LEDENU STAZU (pasji trn i mnogo ljubavi)
Klasika na degustacionim menijima kod kojih često ima više od 7 jela – jeste neki sorbe. Lagani ledeni desert, bez dodatog šećera malo resetuje nas goste i pripremi nas za finalnu fazu…
Sorbe bi trebalo da bude mali predah, pauzica. Više kao “uobičajeno je da odradimo jedan sorbe, pa nastavimo dalje, tako se mora…” – samo što se to sada nije dogodilo.
Šta god da vidite na mojoj fotografiji – to nije ono što je nama izneto na sto. Desert je bio sakriven, a poklopac spaljen pred našim očima 🙂 Bilo je puno vatre, ali je sorbe preživeo! Za kompletan utisak moraćete da pogledate video koji sam ostavila na kraju teksta.
- (9) MLEČNI PUT (3 vrste mleka, masline, čokolada, dunja)
Nije ni čudo što je ovaj čovek dobio Food Talk – Taste Award 2023 nagradu za najboljeg poslastičara Srbije 🙂 Konačno je neko shatio da kada ljudi dovoljno jedu, poslednja stvar koja im je potrebna jeste da se pretovare nečim preslatkim.
Dejan Veljin je uspeo da nam ovim divno kreiranim zalogajima upotpuni utisak cele večeri. Moj favorit nije slatko od dunje u teglici, niti je ovaj kolač od bele čokolade – koliko god bio dobar. Zeleni desertić u sredini je miks masline, predivno začinjenog krema i maline.
Jako sam srećna zbog toga što znam da ne mogu da ga smažem u Beogradu – jer bih se navukla! 😀
Jeste poznato je da ne volim slatkiše, ali ovo nije slatkiš – ovo je umetnost. Ako ja, kao dežurni sugar hater, izjavim tako nešto – zaključavamo temu. U slučaju da ste na Kopu ili blizu, jednostavno morate da idete u hotel Gorski – tj. u restoran “La Pista” na zeku i zeleni kolačić.
- (10) OGREBI SE ZA SLATKO (nagradna igra Pastry chef-a Dejana Veljina)
Ovakve večere se planiraju i testiraju mesecima, pre nego što se ponude posetiocima. Ništa nije prepušteno slučaju. Nivo kontrole je ekstremno visok.
Nije ni čudo da je glavni šef poslastičar, Dejan Veljin, odlučio da na kraju večeri možemo malo da rizikujemo i kockamo se sa sudbinom 🙂
Dobili smo kartice, baš kao one čuvene “greb greb” lutrijske kartice i novčić. Svako bi ogrebao zaštitnu foliju i izvukao svoj desert iznenađenja. Ja sam dobila pralinu koja je dole bila crna čokolada, a gore pistać. Drugi su izvlačili sve i svašta – pa kapiram da je bilo dosta posla da se osmisle različiti ukusi za svaku grebalicu.
Obećala sam vam i video…
Stvarno morate da ga odgledate.
A onda javite šta se vama najviše dopalo? Šta je ono što biste prvo poželeli da probate kada posetite najbolji italijanski restoran u 2023. godini?
View this post on Instagram
