Drvlje i kamenje

Margarin i mala tajna neoznačenih trans masti

Sutra ću objaviti rezultate istraživanja o tome šta deca jedu u školama i obdaništima. Pre toga, želim još jednom da sumiram temu koja se provlači kroz nekoliko postova:

Šta nije u redu s margarinom?

U prodavnici ne možete da nađete eurokrem, keks niti slanu grickalicu bez margarina.  Plazmica koja vam ne da da odrastete, Wellness keksići, grisini, perece, lisnata testa, biljni sirevi, biljne pavlake, šlag, većina peciva u pekarama

U njihovom sastavu, uvek i bez izuzetaka su veštački napravljene masti! 

Slane grickalice se prže u ovim mastima, jer su one “suvog” ukusa i proizvodi ostaju krckavi, sa dužim rokom trajanja nego da su spremani u prirodnim uljima. Svi kekscići iz “zdrave hrane” su takođe sa hidrogenizovanim biljnim mastima. Lepo piše ako pročitate sastojke na kutiji. Neki imaju i fruktozni sirup, što takođe lepo piše.

Još jednom: hidrogenizovana biljna ulja su margarini.

To ne bi ni trebalo da se jede, jer nije hrana nego skoro izmišljena “plastika” koja je jako opasna. Ali, mi danas živimo na trans mastima i što je najgore naši klinci odrastaju na trans mastima. Dok se usput isti oni koji svakodnevno jedu trans masti plaše maslaca i žumanaca.

Kako industrija grickalica označava ove proizvode?

Društvance iz industrije keksića i grickalica na etiketi proizvoda označava samo zasićene masti. To su one užasno “zle” masti koje postoje u prirodi: u mleku, mesu, jajima, maslacu, kokosovom ulju.

Onda možete od ukupnih masti u proizvodu, koje su takođe napisali, da oduzmete “zle” zasićene i da dobijete “dobre” polinezasićene. Koje takođe u ovim ogromnim količinama konzumiramo od skoro.

Vidi više detalja o promeni prehrambenih smernica i uvođenju novih ulja u ishranu u “Istoriji gojaznosti”

Pored sugestije da proverite malu količinu zasićenih masti i pomislite da je “bezbedno”, ti proizvodi imaju imena poput Integralni, Fit, Fitness i Wellness, pa izazivaju totalno “zdrave” asocijacije. Na njima piše ponekad koliko ima šećera, a ponekad ne. Mada smo šećer odavno apsolvirali, pa ovo znaju i ptice na grani. Sada je zanimljivije je ono što je manje očigledno.

Ako keksić ima ukupno 17.8 grama masti, a 4.9 grama zasićenih masti to znači da ima 12.9 grama nezasićenih. Sugeriše na nešto dobro? Ali nije dobro!

Ako u keksić ima 12.9 grama nezasićenih masti, a u spisku namirnica koje sadrži piše da sadrži i hidrogenizovanu biljnu mast, on nema takozvane “zdrave” polinezasićene masti. Jedan deo tih nezasićenih masti su trans masti!

Da bi nastavili da kupujete, ono što niko ne želi da naglasi je sledeće:

  • Trans masti iz margarina su polinezasićene masti!
  • Trans masti su fabrički proizvedene, nezdrave i opasne.
  • Trans masti nikada i nikako ne mogu da budu zasićene masti!

Proces hidrogenizacije koji tečno biljno ulje “natera” da postane čvrsto i da se fizički ponaša kao zasićena mast, može da se izvede samo na nezasićenim mastima. Najčešće su to sojina ili suncokretova ulja, zato što su to i najjeftinija ulja. Oba su naravno pretežno polinezasićena biljna ulja.

Nazivam masne kiseline “mastima” da bude lakše, jer smo se tako navikli da pričamo i čitamo, ali da znamo da nije ispravno! Nisu trans masti, nego trans masne kiseline. Nisu nezasićene masti, nego nezasićene masne kiseline. Baviću se ovim drugi put.

Industrija manipuliše ovom zbrkom toliko da se u nekim zemljama trans masti obeležavaju kao zasićene (što one nikako nisu), u nekim zemljama je njihovo označavanje dobrovoljno, ali većina ih označava kao ono što jesu u osnovi: polinezasićene. Što je tačno i nedovoljno.

Kod nas je isti slučaj: “Napiši koliko ima trans masti samo ako hoćeš”. Retki su oni proizvođači koji označe trans masti na kutiji proizvoda – jer je to opciono i dobrovoljno. Što ne znači im da “ljubaznost označavanja” treba uzvratiti konzumacijom tih istih označenih trans masti  🙂

Još je veće ludilo i vrhunska budalaština kada trans masti u određenim istraživanjima trpaju u isti koš sa zasićenim mastima!

Industrija nam na etiketicama pruža tačnu informaciju, sa kojom se igra, jer je njihov posao da prodaju keks i grickalice, zarade pare i obraduju akcionare. Njihov posao nije da neko bude zdrav i prav. Mora im se priznati: oni svoj posao rade odlično i oko toga nema diskusije. Drugo je pitanje kako ćemo mi da radimo naš posao – da vodimo računa o sebi i onima za koje smo odgovorni?

Bilo je i kod nas inicijativa da se trans masti eksplicitno navode na proizvodima, ali se sa tim još uvek nije daleko stiglo. Zapravo, ako mi znamo šta da gledamo, zar mora eksplicitno da se napiše? Evo! Sada znamo! Sve već piše na kutijici i odavno je tamo.

HIDROGENIZOVANA BILJNA ULJA = MARGARIN = TRANS MASTI

Trans masti nisu hrana. Trans masti ne postoje u prorodi. Trans masti nisu zasićene masti.

41 Komentara

  • Treba tom popisu keksića dodati i kruh! Evo sastava jednog francuza od hr proizvođača: FRANCUZ, 0.300kg
    Pšenični bijeli kruh
    Sastav: pšenično brašno T-550, voda, kvasac, margarin (djelomično očvrsnute biljne masti i biljna ulja, voda, kuhinjska sol, emulgatori sojin lecitin i E471, konzervans E200, regulator kiselosti E330, aroma, bojilo E160a), kuhinjska sol, emulgator E472e, tvar za tretiranje brašna askorbinska kiselina.
    Proizvod sadrži gluten i proizvode od soje.

    baš je fino 🙂

    • Francuz fin ko iz Finske 😀

      Uspela sam iz prve da pročitam sastav, pa sada ne znam da li time ovaj hleb postaje MALO podnošljiviji? 🙂

      Hvala na ovom podsećanju. Pošto za peciva iz pekara nigde nema sastava, pa može da posluži kao inspiracija onima koji tamo doručkuju 🙂

      • Majo, verovatno nisi duuuugo bila u pekari, ali poslednje vreme piše sastav peciva – ne znam da li im je to neka obaveza od skoro… i moram sa odušvljenjem da primetim da u burek (to je nesto čime se počastim povremno) stavljaju mast – u svemu ostalom je margarin.

        Ali javljam se sa jednim drugim pitanjem koje više ide uz ovu temu. Pomenula si eurokrem i ostale kremiće – sve su sa hidrongenizovanom biljnom masti osim ju hu krema na kome piše da nema trans masti, ali u sastavu i dalje ima bilja ulja (ne zna se koja) i izostavili su rec hidrogenizovano. Šta ti misliš, da li je to samo igra reči i marketinška fora ili zaista malo bolji sastav kremića?

      • Nisam 🙂 Mada polazim pored jedne male i privatne, koja je kao otvoren šalter i tamo nema sastava. Verovatno su to uveli u nekim boljim pekarama?

        Nemoj da se smeješ, ali pojma nemam ni šta je Ju Hu krem! U svakom slučaju, da ne bih nagađala, bolje da ti napišem neko rešenje 🙂

        Ukucaj u Google “Domaća Nutella”.
        Naćićeš svakojake recepte. I sa mlekom uprahu, i bez njega. I sa Stevijom i sa šećerom. Od delova recepata koji ti odgovaraju, sama izmiksuj ono što odgovara tvojim potrebama.

        Sada, često se u receptima koriste blenderi, štapni mikseri i slično. Ono što meni radi najbolji posao za domaći puter od semenki ili orašastih je običan ručni mlin za mak. Malo smara i treba imati neko muško pri ruci da vrti onu ručicu (što uglavnom nije problem, makar ga podmitili jednom teglicom) 🙂

        Možeš da radiš i slane i slatke ukuse, da dodaješ začine (rogač, kakao). Ja najčešće pravim puter od susama, samo jednom sam se igrala sa puterom koji je bio mix blanširani pistaći i blanširani badem. Bio je baš dobar! 🙂

        Naravno, ako dodaš ulje, dodaš neko nerafinisano hladno ceđeno. Držiš u frižideru u neprovidnoj ambalaži.

  • Odličan tekst! Drago mi je da sam konačno našao nekoga ko razmišlja o hrani isto kao i ja 🙂 Pošto već neko vreme skupljam teme da započnem svoj blog, videvši da nisam jedini sa tako izraženim kritičkim stavom dalo mi je podstrek i nadu da će ovo društvo bar u doglednoj budućnosti da se okrene zdravom životu. Hvala još jednom za tekst i trud koji ulažeš 🙂

  • Malo sam pregledala i blog ti deluje odlicno. Mogla si knjigu da napises slobodno 🙂
    Mnogo korisnih informacija na jednom mestu.
    Moracu da ga doooobro prostudiram, i zbog zdravlja a i zbog toga sto muku mucim sa 4-5kg viska, odu dole pa se vrate i tako u krug 🙁 a ja vise gladna nego sita. A Bogami i treniram 5x sedmicno. Slakise sm uspela da svedem na 2x mesecno i tada pojedem vrlo malo, a luda sam za njima.
    Ali, na meso i povrce se tesko navikavam. Zvuci grozno, ali ja mrzim i meso i povrce. Ne znam ocu li ikada uspeti da baziram hranu na tome, a vidim da je to kljuc svega.

  • Postovanje,

    Sta mislite o mlecnim margarinima? Da li su oni bolji od biljnih? Kao se uopste oni prave? Takodje, pokusao sam da nadjem ali verovatno nisam bio pazljiv – da li ste negde pisali o biljnim sirevima i kakvo je Vase misljenje o njima?

    Hvala.

    • Q Q !
      Nemam pojma šta su mlečni margarini jer ovakve namirnice gledam samo kad treba da pišem o njima 🙂

      U svakom slučaju, pogledajte sastav – ako piše da ima “delimično hidrogenizovana biljna ulja” onda je to isto trans-mast.
      Ista priča je i sa biljnim sirom, biljnom pavlakom, šlagom… Stalno zaboravim da proverim šta sadrži kupovni puding, ali mi se sve nešto čini da ih i taj prašak sadrži.

      Dakle – sve pobrojano je za izbegavanje.

      • Upsss… i ja kazem Q Q… Mislio sam na margarin Dobro jutro – pise lepo da je mlecni pa sam mislio da se pravi od mleka… kad ono medjutim… Prvo mi je trebalo pola sata da procitam ona sitna slovca na etiketi, a onda zaista iznenadjenje: ima 60% biljnih ulja 🙁 … U svakom slucaju, hvala na odgovoru – bar znam sta da izbegavam.

  • Ja sam prestala da jedem sva peciva od zitarica, i nemam vise ovakvih problema. Umesto njih jedem pravu hranu- voce, mleka, mesa, povrce, orahe, hladno cedjena ulja… Ja sam izgleda osetljiva na gluten pa moram ovako, ali i ja i moj dragi koji me prati i podrzava se bolje osecamo, imamo vise energije, bolje nam je varenje, ne spava nam se posle rucka, ja nemam glavobolje koje sam imala cesto…. Zvuci magicno, ali tako je.

    Ako jedes industrijsku hranu, onda ces jesti sve moguce varijante industrijskih sastojaka. Mislim da resenje nije da se boris protiv svake industrijske supstance, nego da se fokusiramo na obicnu, zdravu hranu. Sa sto manje sastojaka.

  • Blog je pregenijala. 🙂 Stvarno sam odusevljena i sto sta sam novo naucila. Medjutim, s obzirom da mi je ova tema, da tako kazem, nesto jako blisko struci, zapala mi je za oko. Ipak ne treba ici u neku krajnost i potrebno je sagledati sve raspolozive cinjenice. Evo linka na kome je bas jednostavno objasnjeno sve vezano za margarin i trans masti.

    http://www.youtube.com/watch?v=KG_ybdk1VaE

    Organska hemijska tehnologija nudi resenje za problem trans-masti, tako da postoje i margarini bez trans-masnih kiselina. 🙂

    • Svakako, već sam ostavila napomenu da sam odlučila da se na bavim tom temom u ovakvom tekstu.
      OVDE sam tome posvetila malo više pažnje 🙂

      Ne znamo puno o mastima i pokušavam da pričam najprostijim mogućim jezikom. Čak teram drugaricu koju ovo ne zanima da čita tekst pre objavljivanja. Ona mrzi hemiju i ako ga ne razume – pojednostavim još više. Ovo neću da promenim nikada.

  • Pozdrav Majo!
    Imam pitanje: da li i koliko je losa nezasicena palmina mast? Naime, u dm-u su svi alnatura proizvodi, koji su ovako zdravi i organski, sa tom mascu. Ne jedem cesto grickalice kao sto su krekeri i slicno, ali ponekad dobro dodje, kad sam na putu i slicno. Da li je nezasicena palmina mast ista kao margarin?

    • Palmina mast bi zapravo trebalo da je pretežno zasićena imononezasićena. Ipak, ono što nalazimo kod nas je uglavnom rafinisano palmino ulje koje industrija voli s razlogom: nema nikakv ukus i trpi visoke temperature. Može da se koristi više puta 🙁
      Da ima nerafinisanog, kupila bih ga.

      Ono što je veoma zdravo je ulje smenki palme, koje kod nas takođe ne može da se kupi.

  • Moj muz i ja smo dosta culi o svakakvim industrijskim prevarama i ne bih se vise bavili kakve su masti da li jesti ili ne jer jasno je /SVE STO DOLAZI IZ FABRIKE NE MOZE DA BUDE ZDRAVO/zato mi radnje vise i ne posecujemo ja mesim hleb svaki dan pravim sokove bez secera jedemo dosta kuvanog povrca,bez mesa naravno,sa dosta ribe,izbegavamo mleko i mlecne proizvode i naravno prodavnice lazne zdrave hrane.Fenomenalno se osecamo smrsali smo u proseku oko 8 kg za dva meseca,meni se regulisao pritisak koji je bio dosta nizak,pre sam imala migrenu jedanput nedeljno a sada jedanput u dva meseca.Mnogo smo se promenili i sada se nikada ne bismo vise vratili na stari rezim ishrane.Tek sad vidimo koliko smo se nezdravo hranili.Da napomenem da meso pogotovo ovo iz radnje puno koncetrata i otrova nakljukano samo da sto pre stigne do nasih mesara ne treba uopste konzumirati,nema tu ni proteina ni bilo cega drugog,meso kada se pojede trune u organizmu i stvara enzime kojima treba 72 sata da se razloze i da ih zeludac svari zato se uvek i osecamo tako naduveni pa uvek kazemo hocu da puknem koliko sam se najeo.Bolje da povedemo racuna dok smo mladji nego da dodjemo u situaciju da pod stare dane ne smemo ni hleb da jedemo.

    • Svaka čast za promene i upornost 🙂

      Ipak bih imala jednu dopunu: meso, kakvo god ono bilo – ima proteine. U Srbiji nemamo organskog mesa, pa u slučaju nepostojanja “domaće” opcije (šta god i to danas značilo), nema puno izbora sem vegetarijanstva. Što nije svima opcija.
      Takođe, meso ne trune u organizmu već samo biljna vlakna koja stvarno “trunu” zbog dejstva bakterija u crevima. Više o tom procesu pročitajte ovde, a više o metabolizmu proteina u ovom tekstu.

  • Hvala vam mada mi mozemo nabaviti domace organsko meso kada nam se prijede ali u retkim slucajevima pojedemo organsko curece meso.Mi se odlicno osecamo i krv smo proveravali posle izvesnog vremena i sve je u najboljem redu.Nemamo potrebu da jedemo meso tako cesto.

  • doabr clanak ali ipak nije potpuno tacno jer nsiu sva hidrogenizovana biljna ulja trans masti?

    inace recimo Kras Bajadera reportira trans masti ali po porciji kada su ona ispod 1gr pa napisu 0gr 🙂

    • Tačno, nisu. Potpuno hidrogenizovana ne sadrže trans masti, a delimično hidrogenizovana sadrže. Pisala sam OVDE detljano o tome.

      Uglavnom i ne napišu. Pored toga, ako su potpuno hidrogenizovana radi se o procesu nad rafinisanim uljima koja su previše tvrda, pa se posle mešaju sa drugim rafinisanim uljima. Sve u svemu, ponovo nešto što ne može da priđe ni maslacu ni prirodnoj masti.

      Da, i ovo drugo je tačno. Zato sada više vole da pišu nutritivne podatke za porcije umesto na 100g ili celo pakovanje. I to je neka vrsta obmane.

  • Sjajan tekst!
    Moram priznati da nisam imao ni blizu ideju koliko je stetan margarin i slicni proizvodi dok nisam procitao sve ovo, pa sam onda poceo pazljivije da citam sastave proizvoda.

    Elem, skoro sam u prodavnici naisao na ove plocice http://basket.co.rs/ i video sam da u sastavu nekih pise “biljna mast”, negde “masnoca biljnog porekla”, pa me zanima vase misljenje.

    Hvala 🙂

Leave a Reply