Varjača i šporet

Puter keksići s lešnicima i džemom

Na našem tržištu jeste se nešto promenilo kada su keksići u pitanju. One s margarinom, zamenili su keksići s palminom mašću.

To jeste napredak jer palmina mast, mada ne spada u najkvalitetnije izbore – ne bi trebalo da ima trans-masti ili ih (po nekim izvorima) ima u tragovima. U nekim proizvodima kombinuju se maslac i palmina mast.

Ipak, jedini keksić za koji znam, a da se pravi samo s maslacem, što bi uvek bio moj izbor je keks iz dm drogerijedmBio puter keks od spelte. Nisam ga imala kada sam jednom, nakon ko zna koliko godina pravila keks-tortu. Keks torta nikako ne spada u moju ideju „kvalitetnog slatkiša“ i bilo je pravo čudo da sam se odlučila da je napravim. Sada s ovim spletinim puter-keksićem, priča može i da se menja 😉

Ipak, jedan „najklasičniji“ keks obično nije dovoljan da zadovolji želje za slatkom grickalicom – posebno kad decu bombarduju šarenim kutijicama i kreativnim dizajnom kupovnih keksića. Zato jeste potrebno imati još opcija. To zapravo i nije teško, jer se domaći puter keksići prave veoma brzo i lako – a mogu da opstanu čak i do nedelju dana. U ovakvoj postavci stvari, ne vidim zašto ih ne bismo naravili sami?

Kad nešto radimo sami, imamo punu kontrolu nad našom hranom i sigurni smo da nema nikakvih aditiva. Možemo da odaberemo kvalitetan maslac, odlučimo se za organsko brašno ili džem. A posebno važno – imamo moć da iskontrolišemo količinu šećera.

Jedini način da deci budem ubedljiva…

Odavno sam odlučila da se protiv nezdrave hrane ne borim popovanjem & zvocanjem. To kod klinaca ne pali. Samo bih bila dosadna i ne bih postigla nikakav efekat.

Moji bratanci idu na more u dečije odmaralište i ovaj keks sam im spremila za put. Kad imaju u rukama nešto što vole i ukusno im je – postoji manja želja da se kupi sličan proizvod koji je industrijski i nekvalitetan. Očigledno, borim se tako što sve što im se sviđa – napravim mnogo bolje 😉

Odavno nema dileme da tetka pravi bolje burgere nego što će ikada pojesti u onom kobajagi „kid friendly“ restoranu brze hrane. Kako Mihajlo kaže: „Jao, pa oni ti nisu ni do kolena!(šta zna dete šta je Sous Vide izveden na burgerima) 😀 Naravno da tetka pravi i najbolje sendviče, kesadilje, bolonjeze, lazanje – i naravno pice (nisam se slučajno potrudila da maksimalno usavršim recept, koji će biti uskoro na blogu).

Sada, pokušavam da osvojim šampionat i u keksićima 😀

Za ovo spremanje, odabrala sam dmBio organski džem od kajsija i šumskog voća. Svakako možete da ih radite s jednim džemom, ili da napravite “šarene” keksiće po izboru.

Sastojci:

  • 115 g maslaca
  • 50 g smeđeg šećera od šećerne trske #dmBio
  • 1 veće jaje (odvojeno žumance i belance)
  • 130 g brašna tip 550 #dmBio
  • 1/4 kašičice soli
  • 1/3 kašičice burbon vanile u zrnu #dmBio
  • 100 g krupnije samlevenih ili sitnije seckanih lešnika #dmBio
  • Oko 80 g jednog ili različitih vrsta džema #dmBio

Postupak:

U činiju dodajte maslac i mutite dok ne postane kremast, zatim dodajte šećer pa umutite dobro s maslacem. Umešajte žumance  – a zatim i brašno u koje ste prethodno dodali so i vanilu. Prebacite masu u staklenu činiju, pokrijte dobro providnom folijom i ostavite u frižideru 30-60 minuta.

Podelite testo na 16 kuglica, nešto većih od oraha i formirajte loptice. Potrebno je da loptice budu dobro oblikovane (glatke). Umutite belance, a lešnike stavite u dublji tanjir. Dobro uvaljajte svaku kuglicu u belance, pa u lešnike – i stavite na papir za pečenje. Svaku lopticu blago pritisnite od gore da dobijete oblik „debelog diska“ – ne treba da ih spljeskate puno, samo da jedva „pokvarite“ okruglu formu.

Sada sredinu svakog keksića pritisnite palcem da dobijete udubljenje. Ako nađete neki „alat“ koji po veličini liči na palac (manji plastični poklopac, vrh drške varjače) – upotrebite to. Pritisnite negde do polovine keksića. Udubljenje koje ste napravili napunite džemom. Možete da punite malom kašičicom ili da sipate džem u dresing kesu – kako god vam je lakše. Bitno je da na svaki ide oko ½ kašičice džema – on treba malo da „štrči“ iznad površine keksa, ali ne stavljajte previše. Sklonite poslužavnik u frižider dok se rerna dobro ugreje na 180 stepeni.

Ako je leto i toplo je, onda neće biti dovoljno da keksići kratko odstoje u frižideru. Sačekajte sa stavljanjem džema i dobro ih (onako uvaljane u lešnike) ohladite u fržideru – da postanu baš tvrdi. Kad je jako toplo napolju, ja umem da ih ostavim u frižideru i preko noći. Tek nakon hlađenja stavite džem i pecite u zagrejenoj rerni.

Keksiće pecite oko 12 minuta, tek da dobiju zlatnu boju (pazite da se ne prepeku, jer se to lako dešava).  Gotove kaksiće izvadite na žicu da se dobro ohlade. Mogu da stoje nekoliko dana u kutiji, odvojeni slojevima papira za pečenje.

U saradnji s dm drogerie markt

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!