PREVIAPlus – najzdraviji zaslađivač u Srbiji

Dijabetološki savez Srbije, u maju 2018. godine, na osnovu klinickih studija i stavova Svetskog saveza osoba s dijabetesom – bira novu zvaničnu zamenu za šećer. Od sada, zvanični zaslađivač Dijabetološkog saveza Srbije postaje PREVIAPlus.

Sa njom i svim zdravstvenim benefitima koje ona nosi, želim da vas upoznam danas. Ne propustite na kraju teksta pitanja & odgovore o proizvodu.

Kako već dugo podržavam aktivnosti koje su vezane za borbu protiv dijabetesa, jako me obradovala ova vest – jer na blogu, od kada on postoji, fruktoza (dugo korišćena zbog niskog glikemijskog indeksa) nikada nije bila u milosti. Nisu bili u milosti ni drugi šećeri, zvučnih imena koje mnogi pominju kao zdraviju zamenu, što nisu.

Još me je više obradovala vest kada sam videla sastav PREVIAPlus zaslađivača – a najviše kada sam ga isprobala.

Ono što je najlepše od svega jeste da su mi za pisanje sastava potrebne samo dve, na ovom blogu prilično drage reči: stevija + inulin 😉

Ono sve što znamo o steviji…

Mislim da sam bila prva koja je počela da piše o steviji, nakon što sam paketić s njom dobila od druga iz Švedske. Dugo sam čekala da se pojavi i u Srbiji. Problem koji je odmah imala većina ljudi bilo je doziranje stevije. Nezgodna za merenje jer se to radilo u miligramima, a za većinu imala je i čudan after-taste.

Upravo zato, pojavili su se “nosači” – materijali koji su imali funkciju da razblaže steviju i učine je lakšom za doziranje. Mađu njima, čest je bio matodekstrin – što je prilično besmisleno s obzirom da je to šećer. U igri su bili i dekstroza (industrijski dobijena glukoza) ili čak fruktoza, mešane s raznoraznim vlaknima. Onda je krenula ekspanzija šećernih alkohola, poznatih po tome što mogu da iritiraju stomak. Među svim tim ksilitolima i maltitolima – eritritol je bio onaj jedini vredan pažnje. Ima skoro nula kalorija i najmanje nus-pojava. O tome sam detaljno pisala ovde.

Sama stevija, kao zelena neprerađena biljka je super zdrava, čak i lekovita. Kako se ekstrakt dobija jako jednostavnim procesom vađenja iz biljke, i on je potpuno prirodan. Sama stevija ima pozitivnih dejstava na organizam, pa to što nema kalorija i ne podiže insulin u krvi spada samo u neke od benefita.

Drugim rečima: imate ukus slatkog, a nula posledica po liniju, zdravlje, pozitivni učinak na probleme sa insulinskom rezistencijom i sl.

Ali jeste. Teško je samo s njom napraviti kolač, ponekad i skuvati čaj ili kafu.

Inulin: ultimativni sastojak za zdrava creva

Da li se sećate mog teksta o prObioticima i prEbioticima? Važan tekst! Najvažnije u njemu jeste da se nauči razlika između jednog i drugog, koja je mnogo veća i značajnija od tih slova: O i E 🙂

Mi iz prObiotika mikroorganizme dobijamo “isporučene” na lice mesta, poput gotovog paketića – dok iz prEbiotika sami proizvodimo mikroorganizme koji održavaju zdravlje sistema za varenje. Neću da vas davim time kako se dobre bakterije u crevima hrane masnim kiselinama kratkih lanaca, koje se proizvode iz prebiotskih vlakana. Dovoljno je da zapamtite ovo:

• prObiotici su živi mikro-organizmi koji se nalaze u hrani koju jedemo (posebno onoj fermentisanoj: jogurt, kefir i slično). Postoje sumnje da se dosta probiotika uništi u želucu dok stigne do creva.
• prEbiotici su posebna vrsta biljnih vlakana i oni su “okidač” za razvoj bakterija koje imaju pozivitne efekte na crevnu floru. Kada se pojedu, pošto su vlakna koja ne varimo – stignu do creva i tamo hrane dobre bakterije.

Znači da ova posebna prebiotska vlakna treba da jedemo redovno, a smatra se da ne treba da budemo bez oko minimum 6 grama na dan!

Ali…. da vas pitam koliko često jedete sirovi koren cikorije i sirovu čičoku?
Hm… pa da.
Ni ja 🙂

Sreća, rešenja ima i to rešenje se zove INULIN. Inulin se vadi iz cikorije, gde ga ima najviše. Važno je istaći da se inulin ne sintetiše veštačkim putem, niti se modifikuje na bilo koji način. Inulin jeste ekstrahovan, očišćen i osušen – a krajnji proizvod se ni najmanje ne razlikuje od onog inulina koji je bio u samoj biljci. Ovo je ista stvar kao sa ekstraktom stevije.

Da li je sve toliko ružičasto?

• U odnosnu na sve do sada poznate zaslađivače – da, apsolutno jeste.
• U odnosu na potencijalnu ljudsku neumerenost – ne mora da bude.

Inulin fermentiše u debelom crevu, pa količine čistog inulina ipak treba ograničiti – a niko ne voli gasove, zar ne? Ovo je neka vrsta ručne kočnice ugrađene u sam zaslađivač. I to mi se sviđa, evo zašto…

Preporuke vezene za ukupan unos vlakana su 25-35 g za odrasle, a od njih – ne proporučuje se više od 20 g čistog inulina na dan. Naš organizam jeste navikao na određene količine nerastvorljivih vlakana (celuloze) koja fermentiše sporo u debelom crevu, ali nije navikao na velike količine inulina koji je rastvorljivo vlakno i  fermentiše brzo.

Potrebno je u početku lagano povećavati dozu unosa inulina (PREVIAPlus) kako bi crevna flora postepeno izbalansirala odnos dobrih i loših bakterija u organizmu.

Drugim rečima, nije fora ni da se obradujete tome što sada može “zdravo-slatko” dok ne eksplodirate – jer ne može. Ni sa dve najzdravije stvari na svetu, voda i kiseonik, ne sme da se preteruje – a istom logikom ne možete od danas da popijete 10 pića sa Previa Plus zaslađivačem i živite na “zdravim” slatkišima.

PREVIAPlus je tu da vam pomogne da smršate, kontrolišete dijabetes, promenite navike, hranite se zdravije…

A biće vam lakše da menjate navike (idemo opet na ružičaste vesti) jer PREVIAPlus u bazi jeste inulin koji se lako “želira” u toploj vodi. Zbog toga se u industriji već upotrebljava da obezbedi gustinu i kremastu strukturu napicima koji imaju i manje masti ili manje šećera. Upravo ta struktura je upravo ono što želimo i od niskokaloričnog zaslađivača. Sem, naravno, da on bude bezbedan i zdrav.

Gde da kupite PREVIAPlus & ostala pitanja?

Najpovoljnije i najjednostavnije je naručiti sa sajta previaplus.rs – a ako ste ipak neko ko voli odlazak u radnje, potražite je u DM drogerijama, kao i u Merkatoru ili Idea Organic radnjama.

U slučaju da ste neodlučni i potrebno vam je više informacija, pogledajte šta nauka kaže na temu inulina, stevije i sl.  Ostala najvažnija pitanja o inulinu će biti ova:

1. Kako stojimo sa ugljenim hidratima? Finalni proizvod, inulin, obično ima oko 5-10% šećera (glukoza, fruktoza) koji nisu dodati već su preostali iz cikorije. Ostalo su vlakna. PREVIAPlus ima nula kalorija iz masti i proteina. Ima na 100 g proizvoda samo 7.9 g šećera i  rekordnih 87.1 g vlakana 😉
2. A kako se PREVIAPlus dozira? 100 g Previje menja 300 g šećera. Znači 3 puta je slađa, pa stavljate 3 puta manje Previje nego što biste šećera. Pologici stvari, nećete verovatno moći da napravite puslica-tortu, ali kod većine napitaka i kolača, jednostavna zamena šećera Previjom će biti dovoljna.
3. Da li ima stevija after-taste? Jedva, skoro da ga uopšte nema. Veoma je lako za prihvatanje i navikavanje.
4. Da li je lako rastvorljiva u toplim tečnostima? Da. Ipak, bolje je sipati vruću tečnost preko njega, nego sipati Praviju u već gotov čaj. Bar moje iskustvo.
5. Kakvu strukturu ima PREVIA Plus? Ima strukturu više kao prah-šećer, nego kao kristal-šećer.
6. Da li može da zameni sok (hladan napitak)? Naravno. Ja sa sobom nosim teglicu u kojoj je izmiksovan jedan deo Matcha čaja i dva dela Previje. Stavim malo u čašu u kafiću, sipam kiselu vodu i izmešam. Antioksidnsi i inulin su super spoj – a ima skoro nula kalorija 🙂

Nadam se da ćete isprobati zaslađivač – a do tada, možete se dodatno informisati na sajtu previaplus.rs, zatim na FB Page PREVIAPlus, kao i na Instagram stranici.