Namirnice pod lupom

“Zdravi kolači sa stevijom” – istina ili reklamna fora?

Vitki gurman baner 300x250

Kupovni zdravi kolači sa stevijom postaju aktuelni i kod nas: “Crna čokolada je opet u našim vitrinama! Uživajte u sladoledu sa prirodnim zaslađivačem stevijom!” – stoji na stranici proizvođača sladoleda koji se aktivno reklamira na FB, a ovo je fotografija koja prati status (izvor fotografije: FB stranica proizvođača sladoleda):

sladoled stevija

Videla sam na FB i stranicu malog biznisa koji se bavi proizvodnjom kolača sa stevijom i ono prvo što mi je upalo u oči jesu pite sa stevijom (izvor naredne dve fotografije: FB stranica proizvođača kolača):

pitice sa stevijom

Kao i ova torta sa stevijom:

torta sa stevijom

Ne dobijaju se zdravi kolači samo tako što zamenimo šećer stevijom!

Problem koji može da postoji sa ovakvim slatkišima je u osnovi isti onaj problem koji je postojao kod “šećernih piramida”. Potrebno je gledati ukupnu količinu ugljenih hidrata u hrani i industrijskim proizvodima – a ne samo količinu “prostog” šećera. Natpis na pakovanjima proizvoda “ukupno ugljenih hidrata” je mnogo važniji od brojke koja se odnosi samo na šećer.

Stela Prgomelja, podpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije, predsednica Nadzornog odbora udruženja za borbu protiv dijabetesa “Plavi krug” i autor knjige “Moj džepni pankreas” kaže: Neki proizvođači misle da su nam učinili uslugu tako što su odvojili sadržaj šećera u nutritivnoj tablici. Nama to ništa ne znači – mi brojimo ukupne ugljene hidrate.”

Kako se ovo odnosi na osobe s dijabetesom (gde neki i dalje misle da treba da broje samo šećer pa ovakve zablude za njih postaju opasne po zdravlje) – odnosi se i na one ljude koji žele da smanje unos ugljenih hidrata u ishrani (posebno iz praznih kalorija) a nemaju dovoljno znanja. Dobro mi je poznato koliko se pojedinci iznenade oko podatka da se skrob iz brašna, pekarskih proizvoda ili keksića i grickalica računa – ili čak ne znaju šta su “ugljeni hidrati”.

brasno i secer

Skrob iz brašna se brzo “pretvara” u prost šećer (glukozu) – najčešće isto toliko brzo kao i beli šećer. Ovu brzinu meri Glikemijski indeks pa uz pomoć njega možete da vidite koje sve namirnice možete da tretirate isto onako kako tretirate prost šećer.

Ne zaboravite: ako je nešto “sporije” ne mora da bude zdravo i dobro – a tipičan primer je fruktoza koja se metaboliše u jetri i koju “na kašičicu” i u kolačima treba izbegavati po svaku cenu. Dakle, pogledajte o glikemijskom indeksu tek da se upoznate sa tim šta je “brzo” i šta je “sporo”. Odnosno, da shvatite zašto skorb iz brašna mora da bude tretiran isto kao “šećer” i zašto treba da se računa.

Zdravi slatkiši na vašem stolu: domaće, iz kutije ili preko FB?

Ova stvar oko ukupne količine ugljenih hidrata važi ako nešto premate kod kuće i važi ako kupujete proizvode u samoposluzi, a svakako da to važi i onda kada kupite sladoled u kornetu na ulici ili naručite kolače preko telefona. Samo uz jednu razliku: kod kuće znate šta stavljate a na kutiji piše – dok u trećem nevedenom slučaju nemate listu sastojaka, ni nutritivne podatke.

  1. Onda imate oči. Da li ima brašna? Da li ima kora od brašna? Da li ima kupovnog keksa? Da li ima ukuvanog voća (veća koncentracija šećera koji je prirodno bio u njemu)?
  2. A imate i usta. Pitajte da li proizvod sadrži margarine – klasične sa trans mastima ili istovetno štetne margarine bez trans masti? Ako je umesto kora keks, a znamo da nema keksa bez margrina – ne morate ni da pitate.

Postalo je uobičajeno da se analizira svaki keks i grickalica ponaosob, što je uzaludan posao – sem kada se neko previše zanese i zamlati tokom izrade reklame za svoj proizvod. Stalno se pojavljuju novi proizvodi, a već je odavno postalo jasno šta treba gledati na ambalaži.

salo na stomaku

Ako hoćete da utvrdite gradivo, pročitajte tekst u kome su navedeni najčešći sastojci u industrijskim grickalicama. Ovde ne može da se izmisli topla voda jer je njihov sastav obično sličan.

Koja je stevija korišćena?

I na kraju, ako je proizvod sa stevijom, kreira se utisak da je on:

  • sa malo ugljenih hidrata (što nekada jeste tačno a nekada nije)
  • zdraviji (što mož’ biti al’ ne mora)

proverite i da li je stevija “čista” ili neka mešavina. Kada sam pisala vodič za kupovinu stevije razmišljala sam na isti način na koji razmišljam kada pišem o kupovini keksa: ne može da se analizira svaki brens stevije koji se pojavi na tržištu posebno.

Zato je vodič bio napisan tako da možete nakon čitanja sastava sami da donesete odluku šta je dobro za vas, a šta nije. Kako bi ova samostalnost trebalo da postoji prilikom kupovine stevije – tako bi trebalo da postoji i prilikom kupovine sladoleda, pitica, torti i kolača.

Samostalno donesite odluku o tome koliko šećera+skroba sebi možete da priuštite a onda kupujte u skladu sa tim. Možda vama odgovara nešto što ne odgovara drugome, ili vam je OK sastojak koji nekom drugom nije OK? Možda sebi možete da priuštite više praznih kalorija jer naporno trenirate – a možda treba da pazite na svaki nepotrebni višak jer ste insulinski rezistentni? Nema jedinstvenog odgovora na ovakva pitanja.

stevija biljka i prah

Naravoučenije

Pojedinci misle da su ljudi lenji, nezainteresovani, boli ih uvo da uče. Ja u to ne verujem – jer da verujem nikada ne bih napisala ni jedan jedini tekst na blogu. Verujem da bilo ko od nas, uz jasne smernice, može da ima pametne izbore. U suprotnom – bile bi dovoljne netačno izborojane kockice šećera.

Ovaj put, za promenu, kažite vi meni šta mislite o proizvodima sa početka teksta (ako imate dovoljno informacija o njima)?

.

33 Komentara

  • Ponosni sam dijabeticar tipa 0 (dijabetes 2 bez simptoma) koji je upravo zahvaljujuci osnovnom znanju o GI i GI load sacuvao zdravlje kako sebi tako i drugima koji su bili bez izbora.

    Nema veze kako neka namirnica podize krvni secer, sporo ili brzo, Imaju uticaj i to je bitno i jedino vazno. Isto tako ako ne dize krvni secer kako mozak reaguje na slatki ukus i sta se desava sa insulinom?

    Oni koji zasnivaju svoju ishranu na kupovnim gotovim namirnicama ne interesuje i nije briga. Neka je pun stomak i hipotamulus podmiren. Svi koji svoju hranu kuhaju od osnove i iz pocetka isto nije briga jer te namirnice i ne koriste ili ne u toj kolicini.

    Tako da su sve secerne piramide bezvezne a “zdravi” industrijski proizvodi se mogu nabrojati na srednjem prstu obje ruke 😉

  • Moram se sloziti “sa pojednincima” koji tvrde da ljudi nece da uce o tome sta i kako unose. Eto, ja mnogo vremena trosim na analizu hrane a moja okolina me ignorise, ili ne, ne ignorise me vec me ubedjuje da preterujem i previse citam, misle da se previse opterecujem, da bi sve to po prodavnicama bilo zabranjeno da je istina ono sto o hrani tvrdim da znam. Osudjuju me i bezmalo ismevaju sto moje malo dete za svojih godinu i po starosti nije pojelo nista iz prodavnice. Smeju mi se sto stupam u kontakt sa seljacima i kupujem od njih ovcetinu, kozji sir, kravlji kajmak, domaca jaja (i pri tome ispitujem prodavca da li im zivotinje pasu napolju i sl), sto pravim detetu svoje cudne kolace…Cak me i moji najrodjeniji smatraju zadrtom. Kada ponekad, u razgovor, ubacim poneku korisnu informaciju vezanu za ovu tematiku, niko me ne j..e ni 2%, i ubedjuju me da vreme nije ko pre, da danas nema pasnih krava, pilica, kozica i sl, da je ionako sve zatrovano. A najsmesnije mi je kad mi rodjeni brat kaze (koji ima blizu 40 godina i preko 100kg):” Vidis koliko ja imam godina! I sta mi fali”? a on, tuznik, ne vidi da je tempirana bomba! A kada nekome kazes da margarin i ulje zameni maslacem, mascu i maslinovim uljem, oni kazu: :”To je sada novi trend, do skoro nije valjala mast”! Eto, to je ta logika mase, to su ti nasi ljudi, to je nase glasacko telo. Zbog njih i jesmo tu gde jesmo.
    Udaljila sam se od teme, izvinjavam se.

    • Ja sam pre neku godinu umela da (kako neki kažu) “smaram o hrani” a sada pričam samo kada me neko pita ili je to tema razgovora ili me pitaju zašto nešto neću da probam/uzmem sa poslužavnika. Što kraće u slučaju da nema dodatnih pitanja. Za blog se pravilo ne važi – sami ste došli 🙂 😀

      Tako se potroši manje energije na “ostale” ako su nezainteresovani, a istomišljenika ili onih makar zainteresovanih ima dovoljno za redovnu priču i razmenu informacija. Pa prvi komentator na ovom tekstu – Bernard – i ja smo se tako i “upoznali” kod Anite Šupe na blogu. Kasnije smo pričali preko Skajpa o ishrani toliko da može da se meri u danima, a ne u satima 🙂 Eto, moj savet je naći sebi adekvatno društvo.

      Inače, sve to legne na svoje kada je momenat. Mene su na poslu gledali čudno što nosim hranu i ne naručujem kineze. Sve je bilo tako do pred početak leta – kada je odgovor na pitanje “šta ćemo za ručak” postao “idi vidi šta Maja jede danas”. Spremali su se za kupaće kostime pa je postalo interesantno 🙂

  • Ljudi, sve je ovo lepo, tačno i super! 🙂

    ALI (uvek to ALI) u Srbiji OGROMAN broj ljudi NEMA NOVCA da kupi Steviju, NEMA NOVCA da kupi kvaliteno meso za svoju porodicu (pa kupi kilo viršli i čekira da je taj dan jeo meso), NEMA NOVCA da kupi maslinovo (bezobrazno) skupo ulje pa kupi suncoktretovo, NEMA NOVCA da kupi puter koji je 6 puta skuplji od margarina da detetu napravi kolač, NEMA NOVCA da odvoji za Alpe, Malte, Havaje i Duba”jije” i sav luksuz koji sebi i deci može da priuštii jeste JEFTINA i KRŠ hrana. Najteže je onima koji znaju da je krš a NEMAJU novca za bolje. Na stranu svi oni koji znaju, svesni su štetnosti i NEĆE ništa da promene – ti ljudi najčešće imaju novca i misle da njime mogu sve da kupe.

    Majo ja uživam da čitam o tvoje tekstove, a u poslednje vreme sam primetila da nekako mnogo oštro reaguješ kroz pisaniju… A možda i meni fali godišnji pa tako shvatam ovih par poslednjih tekstova… 😀 😀

    Ne zameri, deluje mi ko da ćeš nekog po turu što piše svašta a znaš da je i pre tako bilo i da će takvih tekstova i laži na anbalaži biti uvek 🙂

    • Stevija nije neophodna. Džigerica spada u kvalitetno meso i jeftinija je, a posebno su jeftinija jaja (čak i od viršli ako je cilj unos proteina). Svinjska mast je zdravija od biljnih ulja. A što se kolača tiče – oni već ne spadaju u puko preživljavanje. Jeftina hrana su i kupus, krompir, jabuke – a nisu krš.

      Kada čujem da nema para pa mora da se jede pašteta, obično citiram Negoslavu Stanojević: “A čips je kao besplatan?”

      Da sprečim da neko napiše “da ljudi nemaju čak ni za kromir, jabuke, kupus i jaja” – to stvarno nije tema kojom se bavi moj blog, već je veliki i ekstremno ozbiljan problem, kome treba posvetiti pažnju koju zaslužuje. Ne na ovaj način.

      Poenta: i mene neko pita “kako nalazim organsku hranu”. Odgovor je da je ne nalazim. Za organsko moram da ispunim 3 uslova ali isključivo istovremeno: novac, vreme i dobavljači.

      Uglavnom nemam 2 od ta 3 pa izvlačim najbolje što mogu iz svoje realne situacije. A znam da bi bilo super da je sve to još i organsko. Mogu da kažem recimo: “E ako ne jedem organsko, šta mi fali da kupujem gotove supe, jer ko zna šta ima u ovom mesu ili povrću”.

      Ne znam za raspoloženje, jer mene još uvek drže utisci sa onog mog zen-letovanja 🙂 A skoro mi je neko zamerio na FB da nisam dovoljno oštra i da sam u poslednje vreme jako blaga 😀

      • Ja bih samo ponovila da je kod nas KUPUS najjeftinija hrana, i leti i zimi, kelj takođe, jabuke, velika većina sezonskog voća (breskve možete sada da nađete čak i za 50 dinara, znači manje od 50 evro centi po kilogramu, to je jako jako jeftino u poređenju čak i sa zemljama u okruženju, da ne idemo dalje), dosta sezonskog povrća (tikvice, boranija), povremeno može da se nađe jeftin karfiol i brokoli, da ne nabrajam više. Krompir i pirinač nikada u toku godine nisu skupi, ja mislim da bi se ljudima koji nemaju novca za kvalitetniju hranu čak i više isplatilo da stalno jedu pirinač umesto tog najjeftinijeg hleba koji kupuju.

        Dakle, sveže POVRĆE i voće, namirnice koje spadaju među najkvalitetniju hranu kod nas su veoma jeftini, hleb uvek može da se zameni krompirom ili pirinčem. Jaja, svinjska mast, kao što si već rekla su dobra alternativa za skuplje izvore proteina i kvalitetnih masti. I sa manje novca može da se jede mnogo kvalitetnije od proseka.

      • Draga Alisa,
        Kakakv “crni” krompir, kakva riža ???? Niej problem SAMO u hljebu, pa bio on crn ili bijel. To ne spada u zdravu hranu o kojoj Maja piše na svom blogu. Maja piše o LCHFu a on defintivno izbacuje SVE žitarice, u koju spada riža, kao i visokoškrobne namirnice u koje spada krompir.
        Molim te, prvo skoči (tj. pročitaj, informiši se) pa onda reci hop (tj. komentariši, i pravi se pametna).

      • Žitarice su na vrhu LCHF piramide, dakle mogu da postoje.

        Osobe koje nemaju nikavih problema (mršave, aktivne, zdrave, neosetljive na gluten) mogu da ih konzumiraju – uz pravilno spremanje i ono da “nisu osnova” ishrane.

        Najlepša stvar u LCHF-u je što je prilagodljiv potrebama različitih ljudi i njihovim izborima – i uopšte ne mora da bude strog niti identičan na svakodnevnom nivou, ako za to nema razloga.

        A glavna stvar je vraćanje na prirodne namirnice, pravilnu pripremu hrane i prirodne masti. Sve ostalo je stvar ličnog izbora, želja i stanja organizma.

      • Draga Sara, zaista nema nikakve potrebe za takvim tonom, ja inače jako dugo pratim i Majin i Anitin blog, pratim i forume koji se bave LCHF ishranom, i sama se hranim po sličnom principu koji je inače prilagođen mojim potrebama. Maja ti je već odgovorila ono što bih i ja rekla tako da nema potrebe da bilo šta više dodam.

        Veliki pozdrav!

    • pa kada izračunamo koliko nam treba miligrama stevie za neki kolač/šejk/whatever, a koliko grama šećera, na kraju će ispasti da je stevia jeftinija. ista priča kao i sa puterom vs margarin: meni služi samo da ispržim jaja ujutru, i potrošim ga oko 3-4 grama, što je pola kašičice. da ga mažem na hleb, onda bi mi bio skup (zato većina ljudi i kupuje margarin), ovako mi ono malo pakovanje od 150gr traje više od mesec dana. opet, najzdravija hrana je povrće, i to sezonsko, a tada je najjeftinije. tikvice kod nakupaca su oko 70 dinara, kod bake na pijaci 40, blitva velika veza 20, paradajz 100, krastavci oko 60. ta priča da je “zdrava hrana” skupa (sem kada pričamo o organskoj), malo ne pije vodu. stvarno skupo je samo meso, a to jedemo svi, i oni koji se hrane po onoj “doktorskoj” piramidi ishrane, ili mi po “obrnutoj”. 😉

  • ako sam dobro shvatila Maja je htjela reći da nam se pokušava dio prehrambenih proizvoda podvaliti pod zdravi proizvod samo zato jer je šećer u njima zamijenjen steviom. meni je izvrstan primjer takve podvale čokolada “sa steviom” pa kad ideš čitati deklaraciju vidiš da je na prvom mjestu od zaslađivača maltitol (šećerni alkohol koji zna imati jako neugodne nus pojave nakon konzumacije), a stevia je navedena tek na kraju što znači da je kao sladilo zastupljena u jako maloj mjeri.
    lažu nam a ne lažu 😛

    • Dobro shvaćeno 🙂

      Reče mi neko da na 100g jedna od čokoladica sa stevijom proizvedena u Srbiji ima samo 2g šećera manje u odnosu na običnu čokoladu.

      Nisam proverila – pišem ovo čisto kao sugestiju da uvek uzmete 2 čokolade sa istim % kakaa i uporedite onu sa stevijom i onu bez stevije.

      Pa sami rešite šta ćete da kupite i koliko para vredi tih nekoliko grama šećera 🙂

      • Vladka me preduhitrila svojim komentarom 🙂

        Ja sam baš ovih poslednjih par nedelja naišla na Bambi čokoladu sa steviom i na hrvatsku Dorinu sa steviom, po sasvim ok ceni. Sva srećna uzeh da pročitam sastav, naravno odmah se naiđe na maltitol. Ne piše čak ni u kojoj srazmeri je čokolada zaslađena maltitolom/steviom, pa sam uradila upravo to što si ti predložila – uporedila količinu šećera u običnoj crnoj čokoladi i ovoj sa steviom i videla da je razlika u svega 2g. Na osnovu toga sam zaključila da se stevia koristi čisto za reklamu, kako bi trubili na sav glas da je to “zdrava” čokolada, a u stvari je potpuno ista kao obična crna čokolada ili crna čokolada sa veštačkim zaslađivačem.

        Elem, kad smo već kod toga, znam Majo da si pisala već o šećernim alkoholima (svim tim “ol”-ima), pročitaću sada ponovo taj tekst, mada se sećam (ako se dobro sećam 🙂 i da si rekla da nisi još uvek dovoljno upoznata sa njima pa ne možeš da za sada daš svoj neki konačni stav. Vidim da je maltitol dosta popularan u Španiji, ima mnogo slatkiša gde on zamenjuje šećer, pa me jako zanima, onako objektivno, da li je i u kojoj meri štetan. Nadam se da ćeš ubuduće malo više da se pozabaviš tom temom 🙂

  • Ja bih da se slozim sa jaja – mnogo energije, citanja i istrazivanja ( licnog ulazem u ishranu) od kad imam dete mnogi mi je bitnije da se hranimo kvalitetno nego da kupim peti par patika. Zivim u DE i mnogo mi je lakse da nadjem regionalnu zdravu hranu ( uopste ne mora biti organska) u Srbiji je to bio pravi pakao. Ovde ima Stevije u svim oblicima, mozes sve kupiti sa njom, ali kako je to relativno nov pronalazak u hrani, mnogi se odlucuju da sacekaju dok se jos malo ne pokaze na ukupno zdravlje onih koji su je konzumirali. Ja sam uzimala neke jogurte koji su bili uzasno kiseli da sam odusatala. Napravim sama vocni jogurt. I dalje treba edukovati masu o ukupnosti svih ugljenih hidrata tokom dana a ne samo prostih secera. Ali onaj kome nije vazno – onda mu ni ne vredi pricati.

  • ne mozete komentarisati nesto sto ne znate. pominjete kako samo pravite vocne jogurte i ostale stvari e tako ja domace pravim i nije mali biznis ko sto tamo neki kazu vec simbolicno u kucnoj varijanti jer sam pravila dobre kolace pa svi me naterali da pravim i ove zdravije. pitala sam se sto da ne jer oko mene ima dosta ljudi koji su dijabeticari i zbog njih sam to i uradila. moj kum je 20god dijabeticar i on nije neznalica pogotovo sto je ziveo u inostranstvu i svasta odande donosio dok kod nas nije bio ni sirup za kasalj bez secera. tako da .Ja vas molim da koristite moje slike za ponizavanje jer nemate pojma kakvi su a nesto poredite. sve to sto sam pravila je strogo napravljeno sa namirnicama koje koriste oni koji su bolesni i opet ponavljam ako neko pojede kilo kolaca svaki dan naravno da ce mu biti lose. Mora postojati granica kao i uopste u zivotu. Stevija je cista nije kod nas kupljena proverena je.

    • Draga Julija,

      Tekst nije ni “ponižavajući” niti je “promovišući”. Jednostavno skrećem pažnju ljudima šta treba da gledaju i pitaju (ne vidim šta je tu neobično i zašto vas ne bi pitali).

      Kada sam pisala tekst mislila sam da se radi o malom biznisu pa nisam linkovala stranicu da ne bi bilo štete upravo zato što ne znam šta se koristi. Ipak, nisam bila upoznata sa podatkom da se ovde ne radi o preduzetniku – već o radu na crno.

      Skrenula bih vam pažnju da sem što reklamirate svoje neregistrovane aktivnosti – pravite još jednu grešku zbog tipa tih aktivnosti.

      Već nekoliko godina proizvodnja i dristribucija hrane u “kućnoj radinosti” je zakonom zabranjena – zbog nemogućnosti da se proveri ispunjenje uslova za ovu vrstu delatnosti, kao i zbog nepostojanja obaveznih sanitarnih knjižica.

      Ako ste se pitali što svaka uspešnija Food blogerka nema svoju “simboličnu kučnu radinost” koju reklamira na čitanijim stranicama od vaše – ovo su ti razlozi.

      Stvarno posle ovoga nemam šta da dodam.

  • Kontaktirala sam FB proizvođače kolača sa stevijom, pogotovo što ih prave pod parolom “steviju odobrio Dijabetološki savez Srbije”. Prvo sam htela da im objasnim da mi ne odobravamo ništa, možemo samo da podržimo nešto što će učiniti da ljudi ne unose previše šećera u svoj organizam, a drugi predlog je bio da dođu u Plavi krug da ih edukujemo. Iz prepiske sam stekla utisak da ih nije mnogo briga o tome šta prodaju, već samo da prodaju. A osobe sa dijabetesom se lepe za takve reklame, recepte “bez šećera” i slično, poručuju za sebe ili svoju decu, za slave, rođendane i sl. Nemam ništa protiv da neko razvije biznis, ali moraju snositi odgovornost za ono što nude, jer dovode ljude u zabludu.
    Na žalost, često u narodu čujemo “Imam dijabetes, ne smem ništa slatko”. To nije tačno. A onda, po istom principu “ovo nije slatko” neko pojede pola kile ‘leba. To je isto kao da je smazao parčekanje torte. Kašika brašna i kašika šećera će nam podići nivo šećera u krvi uglavnom do istog ili sličnog nivoa.
    Hvala Majo na ovom tekstu, priče o ovim temama nikad dosta 🙂

  • btw, pojavile se dve Bambijeve čokolade sa stevijom (mlečna i crna). ne mogu nigde da ih pronađem da vidim nutrition facts.

    • Ivana, ne znam da li si gore videla moj post, ja sam Bambi pronašla u Veru, čitala sam sastav i kao zaslađivač se prvo navodi maltitol, pa tek na kraju stevia. Ne piše u kojoj srazmeri je čokolada zaslađena maltitolom/steviom, ali kako je količina šećera u toj čokoladi neznatno manja nego u običnoj crnoj, ja bih rekla da je stevia dodata u mizerno maloj količini, čisto da bi se ta čokolada promovisala kao “zdrava”. Pogledaj njihov sajt, ima tekst o toj čokoladi, čovek bi na osnovu onoga što tamo piše pomislio da treba samo nju da jede do kraja života 🙂

      Da imam FB profil napisala bih na njihovoj strani jedan podugačak tekst, ovako nadam se da će neko od vas (možda Maja?) to da uradi 🙂

  • I jopet ja 😀

    Čokolade tipa Lindt, Moseroth, Hachez (ako sam je dobro napisala) su papreno skupe. Pored kvaliteta (neke od njih nemaju ni sojin lecitin) cena im je toliko velika da ko nema para a voli slatko pre će da kupi bambijevu i domaću… Na sniženju Hachez košta najmanje 250 dinara, i znam ljude koji znaju koliko je dobra ALI nemaju para da je kupe. Nisam svojim postom mislila na pojedinca i internet istraživače, ljudi koji ovde pišu se trude da se obrazuju i priušte sebi kvalitet.

    Kažem i i dalje stojim iza toga da ljudi u Srbiji nemaju novca i kupuju đubre. Neko je napisao da meso svi jedemo – pa ne jedemo – siroma kupi pola leba, salamu i jogurt da radi na gradilištu jer nema za bolje kući ima decu da školuje.

    Priča ulje i mast – mast je 200din/kg, a ulje na akcije nekog tamo dobrog proizvođača je 100 dinara, i tako se ljudi dohvate ulja… za prženje.

    Elem, dobro je što mi učimo, znamo, čitamo i informišemo se (internet najviše), menjamo pravimo izuzetke i trudimo se, al nas “robi” što o hrani i ishrani uopšte nema dovoljno emsija na tv-u u udarnim terminima….

    Sad se raspisah 😀

    • Draga Lana, dok sa jedne strane potpuno razumem šta želiš da kažeš (i slažem se da je lakše hraniti se zdravo ako se ima više novca), sa druge starne i ja ostajem pri tome da se sa podjednako (malo) novca može hraniti znatno zdravije od proseka. Takođe, nije mi uopšte jasno zašto se jeftina i krš hrana izjednačavaju, već smo gore navodili jeftinu a kvalitetnu hranu.

      Osvrnula bih se posebno na deo o salami i lebu. Pa i salama je meso, zar ne? Kako može u istoj rečenici da se kaže ne jedu svi meso, pa da se navede primer nekoga ko jede salamu 🙂 Taj neko ko ima novca za leba, salamu i jogurt isto tako ima novca za pirinač i jogurt, i malo slaninice, ili kuvani kukuruz. Može kod kuće to da napravi pa da ponese ili da mu žena napravi. Mislim da je to na duži rok čak i isplativije, tj. malo će i da se uštedi.

      Poenta moje priče je – velika većina jeftnie i krš hrane može da se zameni jeftinom ne-krš hranom, ali treba malo truda, vremena i snalažljivosti.

      Što se ulja tiče, tu se slažem sa tobom, ali to je samo ulje.

      Slatkiši (u pravom smislu te reči) nisu neophodna hrana, ne moraju da se jedu. Sveže voće (koje je ekstremo jeftino, ja našla breskve za 20 dinara na pijaci sada za vikend) može komotno da zameni čokoladu kao slatkiš tj. dezert.

      Što se crne čokolade tiče, kada se čita sastav nema neke preterano velike razlike između domaćih i stranih tamnih čokolada, priča koju sam ja počela je razlika između čokolade sa steviom i obične crne čokolade.

      Nije mi namera da ulazim u neku veliku raspravu, nadam se da se ne ljutiš, jedino želim da istaknem koliko je pogrešno misliti i reći – ljudi jedu krš hranu zato što nemaju para i reći da je kvalitetna hrana skupa. Neka jeste, a neka i nije.

  • Pozdrav,
    kad već govorite o slatkišima sa stevijom, da li biste mogli da napišete i nešto o Bambijevoj čokoladi sa ekstraktom stevije? Da li je zdrava ili je kao i plazma šarena laža? Hvala 🙂

  • O proizvodima ne znam, ali znam da su ljudi lenji. Ajde sto su lenji, nego su i tvrdoglavi. A ima i onih koje nesto udari u glavu pa pocnu da uce jer uvide da su glupi po pitanju hrane i puni predrasuda (ponosim se sto sam BIO takav). Samo zbog takvih ljudi pisete jer nekima ne pomazu ni smernice, ni tekst, apsolutno nista. Misle da su popili svo znanje sveta i to je, nema druge. Srecom ima i onih koji priznaju da su bili u zabludi i prime malo nauke u glavu, ali je neke predrasude veoma tesko izbrisati – licno iskustvo u pokusajima da ubedim ljude u istinu.

  • Мајо, шта мислиш о Vendi чоколадицама? Не знам да ли их има код нас, ја сам их јела у Грчкој. На омоту каже: With sweeteners from stevia. А у саставу: extract from stevia plant, soya lecitin, maltitol. Претпостављам да ова два последња треба да избегавам?
    Укус је био прилично безукусан. 🙂 – Када сам после обичне чоколаде загризла Венди нисам осетила ништа.
    Да ли постоји проверена марка чоколади за коју знамо да ”нема лажи нема преваре” што се тиче стевије и осталих састојака?

    • Ne znam… Uglavnom sve na kojima piše stevija imaju i maltitol.
      Ja to i ne gledam. Razlika ovih “kao sa stevijom” i bez stevije je u jako maloj količini UH. A meni čokolada traje… zaboravim je u frižideru 🙂 Nemam želju da kupujem “stevijisane” čokolade zbog par povremenih kockica.

      Bitnije mi je da je ona crna sa 85% kakaa i da mi se sviđa ukus.

  • Moram priznati da sam tek sada počela da čitam i da istražujem i odgledala sam film Fed Up i on mi je prilično otvorio oči po pitanju šećera…

  • Činjenica je da ljudi i dalje jako malo znaju o tome šta su ugljeni hidrati i kako oni funkcionišu. Mene i dalje gledaju “belo” kad pokušavam da objasnim da se skrob u našem telu pretvara u glukozu, dakle, šećer, i da se neiskorišćen taloži u vidu masnih naslaga. Verovali ili ne, većina onih koje znam misle da masne naslage koje imaju potiču od masnoće sa mesa, masti i putera u ishrani, a ne od ugljenih hidrata! Apsolutno su uvereni da lupam gluposti, i da je dovoljno da izbace beli šećer iz ishrane, i zamene ga BILO KOJIM zaslađivačem. Šta dalje i kome pričati?! A što se stevie tiče, malo je onih koji znaju koju treba da koriste, dovoljno je da su videli reklamu, ili načuli nešto, pa veruju u sve što im se servira.

    • Ima zaista mnogo onih koji po internetu dele savete o zdravoj ishrani a zapravo malo znaju, Posebno me iritiraju oni koji preporučuju fruktozu, med ili agavin sirup, a u poslednje vreme i kokosov šećer, kao zdravu zamenu za beli šećer. Kad god pokušam da objasnim da to što oni govore predstavlja opasnost za dijabetičare gledaju me kao budalu.

      • Tatjana,

        Zar se vi ne slazete da je npr.sirovi organski kokosov secer bolja da ne kazem zdravija (jer preradjeni secerne moze biti zdrav) opcija od belog rafinisanog secera? Na stranu ishrana dijabeticara. Pitam vas ovako za opstu primenu. Ja sam osim sto se prof.bavim pripremom zdravije hrane vegan i kokosov secer u manjim kolicinama konzumiram. Zanima me vasa argumentacija i koji je po vasem misljenju secer (osim prirodnog iz organskg voca i namirnica) najpreporucljiviji? Pozdrav

      • Ovaj šećer ima nešto malo manje UH od običnog rafinisanog. A preskup je, mada mu je ukus jako lep. Ako neko, zbog svoje odabrane dijete, izbaci beli/žuti šećer – ovo je samo skuplja greška.

        Drugi stilovi ishrane u kojima je već zastupljen šećer u ovom slučaju nisu moja tema.

        U svakom slučaju – šećer (koji god da je) ostaje samo šećer. Ako neko želi da ga jede – OK. Ali zdravije nije, jer ne postoji ni jedan zdraviji sastojak u njemu, kao što ne postoji značajna ušteda na UH ili kalorijama.

Leave a Reply