Namirnice pod lupom

Kupovina stevije: čista stevija ili mešavina stevije sa (alkoholnim) šećerom?

Od kada je kod nas odobrena za upotrebu jula 2013. godine, u radnje je stiglo mnoštvo proizvoda koji sadrže čistu steviju ili tekstom na etiketi kreiraju netačan utisak da se radi o čistoj steviji. Ovaj vodič za kupovinu će vas upoznati sa time šta je čisti ekstrakt stevije i koje su najčešće mešavine stevije sa drugim proizvodima. Nakon ovog teksta znaćete šta da gledate na ambalaži i moćićete sami da donesete odluku koji vam proizvod odgovara – a možda napravite i sami svoj blend 🙂

Šta biljku steviju čini slatkom?

Biljka stevija potiče iz južne Amerike, domoroci je koriste više od milenijuma i pripisuju joj mnoga lekovita svojstva. Ekstrakt stevije se koristi u Japanu od sedamdesetih godina a Japan je i dan danas najveći potrošač stevija ekstrakta – koji je bezbedan za upotrebu ali kao takav više nema lekovita svojstva.  

stevia blend

Steviol glikozidi su supstance iz lišća biljke Stevia rebaudiana – 40 do 300 puta su slađi od šećera, stabilni su na višim temperaturama, imaju stabilan pH i ne izazivaju skokove insulina. Postoji mnogo prirodnih glikozida a najzastupljeniji u biljci su Rebaudiozidi i Steviozidi. Najkorićeniji je Rebaudiozid A:

  • 5–10% Stevizoida (200–300 puta slađi od šećera)
  • 2–4% Rebaudiozida A (350–450 puta slađi od šećera – i najslađi i najmanje gorak)
  • 1–2% Rebaudiozida C
  • ½–1% Dulkozida A
  • Ostalo su Rebaudiozidi B, D i E

Ako kupujete čist stevija ektrakt/prah to uglavnom znači da kupujete proizvod koji ima u svom sastavu minimum 95% Rebaudiozida A (čiji E broj je E960).

Prepoznaje se i po tome što se u uputstvu za upotrebu koriste termini poput: “staviti na vrh noža u kafu” i dodavati postepeno u kolač u minimalnim količinama”. Mešavine obično imaju natpise poput: “jedna kašičica menja 2 kašike šečera” ili slično. Zato, čim vidite količine sličnije količinama šećera na uputstvu znaćete da se ne radi o čistom stevija glikozidu.

stevija biljka prah tablete

Kako se proizvodi stevija ekstrakt?

Znam da nam svima otpadaju uši kada čujemo kako je nešto prirodno ili organsko pa je jedno od važnih pitanja kako se sam stevija ekstrakt razlikuje od ostalih zaslađivača – pošto ni beli stevija prah ne raste na drvetu.

Originalni infografik preuzet i preveden sa ovog sajta.

stevija infografik

Najvažnija stvar na infografiku je podatak da su glikozidi izvađeni iz biljke u nepromenjenom stanju prilično jednostavnim postupkom (ovo najviše podseća po jednostavnosti na dobijanje šećera iz repe ili trske). Što manje posla u fabrici radi ekstrakcije nečega što već postoji u biljci znači da se dobija neka vrsta koncentrata koji ima prirodno poreklo. Ipak to što je nekaloričan, prirodan i bezbedan ne znači da treba da se konzumira po sistemu Nemam-Kočnicu.

Zašto su izmiksovali steviju sa “ostalim sastojcima”?

Stevija glikozidi su prvi put bili komercijalizovani kao zaslađivač od strane Japanske firme “Morita Kagaku Kogyo” davne 1971. godine i od tada u Japanu nije bilo prijavljenih negativnih posledica. Jasno je da bi danas svaki proizvođač hrane (posebno napitaka) poželeo da dobije proizvod čiji ukus se dopada ljudima a od zaslađivača upotrebi samo steviju – ali za sada to nikome nije pošlo za rukom. Koliko god stevija ekstrakt bio superioran u odnosu na druge zaslađivače intenzivne jačine – za neke ljude jednostavno ima čudan ukus koji im je teži za prihvatanje od ukusa veštačkih zaslađivača. Zato se prave mešavine od kojih su neke poznati brendovi:

  • Rebiana je brend kompanije “Cargill” i ovaj zaslađivač sadrži samo visoko pročišćene Rebaudiozide A
  • Truvia je najpoznatija mešavina Rebaudiozide A i Eritritola. Ovaj brend takođe pripada kompaniji “Cargill” a razvijen je u saradnji sa “Coca-Cola” kompanijom.
  • PureVia je brend koji pripada kompaniji “Pepsi” a razvili su ga sa kompanijom “Whole Earth Sweetener”. Sadrži dekstrozu, celulozna vlakna i steviju.
  • Postoji gomila manje poznatih brendova i različitih mešavina – ali se neki osnovni sastojci ovakvih proizvoda ponavljaju u različitim procentima.

U kućnim uslovima doziranje je problem na početku – pri upotrebi prevelikih količina čiste stevije dolazi do kiselkastog i/ili gorkog ukusa.  Neki se ljudi nauče da doziraju i brzo priviknu dok je za druge mešavina način da se omogući lakše rukovanje i privikavanje. Oni tada očekuju da nabave bezbednu mešavinu, prihvatljivog ukusa i bez kalorija iz šećera. Ali je pitanje šta se stvarno nudi od tih mešavina jer one uvek imaju neku bazu/osnovu u koju je umešan  ekstrakt stevije (ponekad u zanemarljivo malom procentu).

Najpoznatije šećerne “baze” za stevija blendove

mono i disaharidi

Dva prosta šećera (monosaharida) koja se najčešće sreću u radnjama zapakovani u kesicu su fruktoza dekstroza – dok se beli stoni šećer (disaharid, sucrose) sastoji od vezane fruktoze i glukoze. U stevija blendovima je obično čista fruktoza ili dekstroza.

FRUKTOZA postoji u prirodi i ne podiže nivo insulina pa je ova osobina učinila prilično popularnom i dugo je percipirana kao zdrava. Danas se zna da čista fruktoza iz kesice nikako nije zdrava jer se metaboliše u jetri i stvara masnu jetru (tj. ne koristi se za energiju odmah niti stvara zalihe glikogena u jetri – ona se prvo konvertuje u mast). Kada nije “sama u kesici” prave se razlike između:

  • Vezanih molekula glukoze i fruktoze kakve imamo u običnom šećeru koji se navodno metabolišu bez konvertovanja fruktoze u masti u jetri – upravo zbog odnosa 50:50
  • Slobodnih i nevezanih molekula kakvi su u HFCS (kukuruzni sirup) gde je odnos glukoze i fruktoze zvanično 55:45, dok neki pričaju da je istina da je to 65:35. Prema jednima se sva fruktoza ovde ponaša kao “slobodna” jer je nevezana, a prema drugima samo onaj “višak” od 10 ili 30%.

Uglavnom, situacija oko čiste fruktoze iz kesice je jasna kao dan – a kada će se autori složiti oko ostalog me zapravo i ne zanima jer ne konzumiram ni fruktozu ni HFCS (koji je u gaziranim i negaziranim sokovima, kupovnim keksićima, voćnim jogurtima, prelivima za salate i sličnim proizvodima). Ostali, za neku makar odokativnu ideju šta je previše fruktoze, mogu da bace pogled na sastav šećera u voću jer voće sadrži vezanu fuktozu i glukozu (beli šećer) – ali i slobodnu fruktozu i slobodnu glukozu. Ovo nikako nije dobar način da se da odgovor na pitanje koliko fruktoze možemo da ubacimo u sebe na kašičicu jer voće sadrži prirodne vitamine, minerale i biljna vlakna koja će usporiti apsorpciju šećera i sprečiti nas da ga jedemo na kilograme – ali je tabela tu po sistemu “bolje išta nego ništa”:

Free Fructose

DEKSTROZA je sledeća česta “baza” stevija mešavina i ona je po sastavu skoro identična glukozi koja se prirodno nalazi u krvotoku – samo što je proizvode da bi recimo oporavljali izglednele pacijente – a industrijski se dobija iz skorba, najčešće kukuruznog. Čista glukoza/dekstroza je izuzetno brz šećer jer nema glubljenja vremena na varenje – ona ide direktno u krvotok pa je poznata i posetiocima bodi-bilding foruma i teretana kao dodatak koji se pije uz brze proteine za efikasnije građenje mišića. Kako služi za oporavak od napora, bolesti, nejedenja – perfektna je i za one koji trče maratone ili piče par sati na rolerima. Za one koji pokušavaju da smršaju pa su zbog toga krenuli u nabavku stevije – dekstroza u sastavu mešavine je znak da se prstići drže što dalje od ovakvog proizvoda. Svakako treba proveriti i procente dekstroze i stevije – možda kojim čudom ima malo dekstroze. Ako to ne piše pogledajte koliko mešavina ima ugljenih hidata (dekstroza kao i šećer ima 4Cal po gramu).

SLOŽENI ŠEĆERI (polisaharidi) koje najčešće pominjemo se sastoje samo od glukoze koja je drugačije “uvezana”. Ono što nećemo naći u mešavinama sa stevijom su skrob koga najviše ima u žitaricama, korompiru i mahunarkama i posebno nećemo naći glikogen koji predstavlja zalihu glukoze u jetri (zovu ga “životinjski skrob”). Ono na šta već možemo da naletimo u kombinaciji sa stevijom su celulozamaltodekstrin.

  • Celuloza je isključivo biljna i zanimljiva je jer nju ne možemo da varimo i dobijemo kalorije iz nje – ovo je čuveno nerastvorljivo biljno vlakno. U formi pudera se koristi kao “baza” za steviju a kako nije ni malo slatka dobra je za pomoć pri doziranju. Biljna vlakna su cool, samo ne treba preterivati sa njima – posebno ne ako su iz pudera jer i tu nedostaju određeni delovi prave hrane.
  • Maltodekstrin je šećer fabrički napravljen od kukuruznog skroba dejstvom kiselina i enzima. Ima sladak ukus vrlo malo ili ni malo – a dobar je zgušnjivač pa se često koristi da se zgusnu oni besmisleni obezmašćeni proizvodi. Dok običan beli šećer ima Glikemijski indeks 65, maltodekstrin bez obzira na njegov “neslatki” ukus ima indeks 105-136 pa je po brzini sličan dekstrozi a takođe ima 4 kalorije po gramu isto kao i svi šećeri. Postoje i kontroverze oko njegovog označavanja – jer može da uopšte ne piše da je korišćen za zgušnjavanje ili se dodaje u ukupni šećer bez posebne napomene.

#InfoPlus  Našla sam jedan miks stevije i maltodekstrina u kome je stevija samo 2.2%. Čuveni zaslađivači Splenda i Equal su miks maltodekstrina sa veštačkim zaslađivačima. 

INULIN može da bude još jedna “baza” za mešavine. Spada u nerastvorljiva biljna vlakna i ima blago sladak ukus, a o njemu ću pisati uskoro.

Šećerni alkohol izmešan sa stevijom

Tačno je da se šećerni alkoholi prirodno nalaze u voću mada u izuzetno malim količinama – ne znam šta im znači “0.005% by weight” i na koju se tačno težinu misli – ali to jeste malo. Zbog minimalnih količina u voću ovo nije prirodna susptanca koju je moguće “izvaditi” iz prirodnog izvora već je industrijski napravljen proizvod. Dakle – tačno da šećerni alkoholi postoje u prirodi a netačno je da u prodaji postoji prirodni proizvod.

U industriji se šećerni alkoholi dobijaju preradom skroba, uglavnom iz kukuruza: prvo iz kukuruza izvade skrob, pa ga fermentišu u glukozu, pa ga dalje prerađuju u šećerni alkohol. Postoje određene razlike u procesu proizvodnje zbog čega se i krajnji proizvodi razlikuju pa nisu svi šećerni alkoholi isti kada se poredi slatkoća, glikemijski indeks i kaloričnost:

secerni alkoholi

Mada sadrže reč “alkohol” – ovi šećeri nemaju dejstvo alkohola i ne treba ih mešati s tim. Kod nas se nekako odomaćilo da se kaže “alkoholni šećeri umesto “šećerni alkoholi” – verovatno da bi manje provocirali ovu alkoholnu asocijaciju.

Prema nekim autorima eritritol je šećerni alkohol koji je superioran u odnosu na ostale “kolege” jer je najmanje kaloričan (pa možda ovim minimumom kalorija jedini opravdava visoku cenu alkoholnog šećera u odnosu na običan šećer) – a nema laksativne efekate i ne izaziva gasove pošto pri varenju samo 10% dospeva u debelo crevo. Drugi poput sorbitola, maltitola i ksilitola u većim količinama dospevaju do debelog creva gde fermentišu – a po mogućnosti da izazovu gasove ili laksativne efekte sorbitol se smatra najgorim. Drugi autori ipak gunđaju da u proizvodnji šećernih alkohola koriste GMO kukuruz zbog čega ih treba izbegavati u širokom luku.

Moj “stevija blend”

Šećer izbegavam ili upotrebim u zenemarljivo malim količinama. Dekstroza i frukotza nisu u planu i programu. Lično mišljenje o alkoholnim šećerima sam već napisala. Samo ovo nije od pomoći onima kojima je i dalje problem doziranje i ukus stevije. Upravo zato – ko kaže da moramo da zavisim od već postojćih blendova da bi lakše dozirali steviju? 😉

Ako svako može sebi da da slobodu da smućka nešto novo sa stevijom po svom ukusu i brenidira ga, niko mi ne brani da ja uradim to isto – pa sam napravila sama svoj blend stevije:

  • 1 kašika kristal šećera samlevena u mlinu za kafu (odokativno 15g)
  • 4 kašike inulina – glikemijski indeks nula (odokativno 75g)
  • 1 manja ravna kašičica čistog stevija ekstrakta

Dobila sam oko 90g mešavine koja:

  • Ima ukupno 60 kalorija iz šećera
  • Glikemijski indeks bi bio negde oko 15
  • Pola ravne kašičice (oko 3g) je dovoljno za sladak zeleni čaj i za stvarno slatku kafu
  • Lepo se rastvara i lako dozira
  • Svi sastojsci su stvarno prirodnog porekla jer su samo “izvađeni” iz šećerne repe, stevije i čičoke (probala bih i celulozu u prahu da sam imala)

Sve u svemu, kupovina stevije i doziranje su još jedna drama sa lakim i jednostavnim rešenjem: ili informisan šoping sa čitanjem sastava ili blendovanje u kućnim uslovima 🙂

Za one kojima smeta što stevija u prahu prolazi kroz određeni proces prerade – postoji i recept za domaći stevija sirup. Ako neko gaji steviju i proba ovo neka javi utiske:

domaci stevja sirup

33 Komentara

  • Probao sam dobijanje sirupa od stevie i bas mi se dopalo. Planirao sam da od prvenca, koji dobijam pecenjem rakije sam pravim sirup ali mi jos nije poslo za rukom da posejem steviu.

    • Sjajno! To bih baš volela da probam 🙂
      Inače, oni što gaje steviju kažu da nije lako dobiti biljku iz semena i savetuju sadnice. One se sade krajem aprila pa vremena ima.

      Ja sam jako loša s biljkama i nikako mi ne ide čuvanje, ali planiram da tati donesem par sadnica za našu vikendicu u severnoj Šumadiji 🙂

    • Nikada nisam kupovala tabletice jer ne volim da mi drugi doziraju pa preferiram prah. Viđala sam tabletice koje sadrže samo razne zgušnjivače i “nosače” da bi zadržale oblik, a ima i onih koje su sa šećerima ili alkoholnim šećerima.

      Namerno nisam želela da pišem o pojedinačnim proizvodima jer ih ima previše, nisam uspela sve da pregledam – a i dalje izbacuju nove.

      Sastav uvek piše i uvek su to neki od sastojaka iz teksta. Kad se nauči šta je šta, kupovina postaje laka a novi proizvodi više ne mogu da iznenade 🙂

    • Ma naraavno 🙂 Ja sam ovo više napisala kao “pokaznu” vežbu u smislu da svako može da odabere sastojek prema svom ukusu i potrebama, napravi 1-2 pokusa i dobije nešto odgovarajuće za upotrebu. Samo isprobaj 🙂

  • Ja bih da koristim cistu steviju bez obzira na ukus. Koja je kupovna stevija u prah sto posto cista i koji je nacin upotrebe? Unapred hvala i pozdrav

    • Ja koristim brend čija je slika ubačena u ovaj stari tekst. Ima da se nađe i u “zdravoj hrani” i preko interneta.
      Nije jedina pa bilo koji čist stevija prah možete da prepoznate po tome što se prodaje u pakovanjima od recimo 20g (a to stvarno dugo traje).

      U jednoj “zdravoj hrani” sam našla tri proizvoda: 2 sa maltodekstrinom i alkoholnim šećerom, dok je treći bio proizvod tečne stevije i jedini “čista stevija” (rekla bih da je ruski, nisam sigurna). Dakle, kome više odgovara može da traži i tečnu.

      Što se doziranja i upotrebe tiče, već sam to objasnila na kraju ovog teksta – a stevija može da se kuva i koristi u rerni (mislim do 180 stepeni).

  • Stevija sa eritritolom koja ima da se kupi je bezobrazno i neopravdano skupa, mislim 2000din za 250g??
    Plus, eritritol se uzasno ponasa tokom pripremanja, vezuje vodu i tekstura kolaca bude ocajna, bar meni. Nikad nisam naucila da ga koristim.

    Ja sam nabavljala ksilitol i eritritol iz Nemacke i pakovanje od 1kg je oko 12eur a ovo se nama prodaje po dakle 7 puta vecoj ceni?? Krajnje nepostovanje potrosaca.

    Tako da, bacene VELIKE pare. O ovim sa maltodekstrinom ne zelim ni da razmisljam, ne vidim poentu.
    Pa za kafu steviju za kolace ksilitol i nista ne kupujem kod nas jer zaista necu da placam neciju alavost.

    • Alkoholni šečeri i jesu preskupi. Zato je meni uvek bilo i jeftinije i smislenije da se umesto 10 kašika šećera stavi 1 i dopuni stevijom (ako neko baš ne može da se zavara stevijom).

    • Morala sam malo da sredim komentar pošto ne ostavljam linkove prema sajtovima prodavnica i prodavaca – posebno u ovakvim slučajevima kada ne znam da li su podaci sa tog sajta tačni.

      Ako je ovo proizvod koji sam videla u jednoj od “zdravih hrana” on ima maltodekstrin. Ipak nisam sigurna da je to taj proizvod i bez kompletnog sastava koji NE PIŠE na sajtu – informacije iz opisa proizvoda su beskorisne.

      Upravo zato sam tekst koncipirala kako sam ga koncipirala: bez brendova, linkova i da bude primenljiv na sve novo što se pojavi na tržištu.

      Ne čitajte reklame sa sajtova, čitajte sastojke u proizvodu!

  • Interesuje me da li ste upoznati sa tvrdnjama da glikozid steviol ima kontraceptivno dejstvo i da li možda znate koliko su te tvrdnje tačne?Pozdrav i pohvala za vaš blog.

    • Idem redom:
      1) Skok insulina – ne izazivaju svi zaslađivači skok insulina. Neki ga sigurno izazivaju (poput aspartama) dok se za neke to još uvek nije dokazalo
      2) Stevija je mešana sa drugim zaslađivačima – ovo potpuno zavisi od nas i toga šta kupujemo, ovo nije razlog za nekorišćenje već opomena da se pažljivije kupuje
      3) Oksalati se nalaze u drugim zelenišima takođe i ne smetaju svima
      4) Aftertaste je takođe lična stvar
      5) Kandida – ljudi koji su je imali su rešili problem dijetom sa malo UH. Sam autor u tekstu o kandidi kaže da je uzrok kandide loš rad creva a zna se da šećer negativno utiče na rad creva. Naravno pričamo kod zdravih ljudi o šećeru koji je dodat a ne o šećeru iz voća ili skrobu (kod onih koji nemaju problema ni sa težinom)
      6) Sintezu glikogena će podstaći i drugi ugljeni hidrati ako ima viška glukoze u organizmu. Ona ovde piše o izbacivanju meda i voća, što mi je za med jesno ali za voće (u slučaju da neko ne pokušava drastično da smrša) – ipak nije jasno
      7) Hormonska struktura stevije – odgovorila sam Anđeli na to pitanje gore, potpuno nedokazano čak i na pacovima

      Sve u svemu, nešto nisam fascinirana ovim tekstom i više uvažavam one “lične razloge” za nekorišćenje, nego razlog pod 5 i 7. Za 1 bih volela da vidim još istraživanja ali za sada je ovo nagađanje.

  • Dobar dan , kupila sam steviju koju ste preporucili ( ovu sa slike ) 🙂 Ono sto me zanima koliki je dozvoljen dnevni unos stevije? Negde sam nasla da je 4mg po kilogramu telesne tezine, sto je jako malo ( na mojih 50 kg ) … nadam se da to nije istina, i nadam se da cete mi odgovoriti, pozdrav 🙂

    • Preporučeno u svim smernicama znači sledeće:
      – koliko prosečna osoba može da prosečno unosi svaki dan do kraja života bez ikakvih posledica po zdravlje.
      Ovo je samo orjentir i prosek koji u praksi znači da ne važi za sve, da nije svaki dan isti i sl. Ovo nije ni cilj ni obavezni maksimum.

      200mg stevije svaki dan do kraja života uopšte nije malo. Meni pakovanje od 20g traje mesecima a svaki dan je upotrebim makar u jutarnjoj kafi (u kafu ide samo na vrh noža, ne znam koliko je to mg ali je jako, jako malo) 🙂

      P.S. Isto važi i za sve ostale preporuke: za kalorije, so, vitamine i slično. Nisu cilj nego preporuka i ne treba da budu poštovane svaki bogovetni dan (bilo bi to i nemoguće).

  • Majo, mnogo bih volela da čujem tvoje mišljene o proizvodima sa stevijom swiss nature. Kupila sam njihov čokoladni krem, ali nisam sigurna šta da mislim o sastavu…Ima sojin lecitin, na prvom mestu je zasladjivač maltitol a ne stevija koja je tek na kraju liste. Posebno me je zapanjilo da na 100g ima isto kalorija (znam da kalorije nisu bitne, ali sam očekivala prosto brojčano razliku ako već stevija nema kalorija) kao i neki standardni krem (oko 500).
    Na listi nutritivnih vrednosti najveća stavka su polioli a to ne znam ni sta je?

    • Ako ima isto ugljenih hidrata (ne kalorija) onda je samo pitanje da li više volite pravi šećer ili maltitol? To što ima više kalorija može da znači da ima više margarina, biljnih ulja ili maslaca. Treba pogledati sve razlike.

      Ja bih sama spremila krem 🙂

      P.S. stevija se stavlja malo i inače, pa nije ni čudo što je na kraju. Nije to problem, nego je problem što se nije ništa dobilo stavljanjem stevije.

  • Kod nas svasta prodaju a i preskupo je . Nasao sam na letovanju steviju belu i zelenu kod ulicnog prodavca zacina na Skiatosu. Svaka od kesica od 50 ak grama je 1.5 evro .Trebalo mi je pola kafene kasicice bele stevije da bih zasladio soljicu kafe tako da je verovatno razblazena . Avantura pocinje 🙂

  • Kupila sam pakovanje stevije marke _______,gde pise da jedna kasika zamenjuje dve kasike secera. Izomalt i steviol glikozidi su navedeni u sastavu. Interesuje me da li je dobra,ili da ipak potrazim neku drugu?

  • Hvala svima na korisnim komentarima. Interesuje me mogu li da stevijom zasladim pekmez, slatko, ili da ispecem kolac? Hvala unapred na odgovoru.

  • Poštovana, kupila sam steviju u prahu, sastojci su eritritol i steviol glikozid (rebaudiozid A 97% ). Sada sam pročitala tekst i čini mi se da je to u redu (osim činjenice da se eritritol dobija od GMO kukuruza 🙂 ), htela sam da proverim još jednom sa Vama. Hvala

  • […] Veliki sam ljubitelj slatkiša i ovo izbacivanje šećera mi najteže pada. Ne volim veštačke zaslađivače, jer direktno oštećuju pankreas i jetru. Kada hoću nešto da zasladim, stavim MED. Planiram da kupim i isprobam STEVIJU, ali trenutno za nju nemam novca. Pronašla sam da je potpuno prirodan zaslađivač koji se dobija iz biljke, a pritom ima 0 kalorija. Sve o steviji i kako da je nabaviš možeš da pročitaš opet na blogu VITKI GURMAN. […]

  • Mene zanima gde nalazite u Srbiji Truviu(imam osecaj da bi mi ona najvise prijala), koja je miks eritritola i steviol glikozida, ili makar samo eritritol, i da li postoji mogucnost da saznamo da li je nastao od gmo kukuruza? hvala

  • Mnogo filozofije,objasnjavanja i bojazni oko svih mogucih sitnica i dodataka (cak i,ako mozda,moze biti da i nisu sitnice) ,da li ima malo eritritola ili mozda i manitola-do ovog momenta nikog nije bilo ni briga sta je sta. To je lose i sa psiholoske tacke gledista jer se zapravo “navlaci” neka beda na vrat. Ne kazem da treba biti glupav,nezainteresovan i arogantan prema sebi i drugima,ali ipak malo realnije posmatrati i primati stvari.
    U redu,Stevia ili mozda Truvia,sa dodatkom nesto eritritola je ok,ali gde je naci…
    Ono sto sam hteo jedino napomenuti,mozda malo polu-komicno dodati ovom tekstu i komentarima (sto bi sve ovo pravilo samo uvodom,jel) je sta mislite o Orbit (i ostalim,ali posebno ovim) zvakama “koje preporucuju farmaceuti”,a bogme i nutricionisti i svi ostali,a sadrzi zajedno manitol,izomalt,sorbitol,acesulfam k i aspartam,kao i sojin lecitin,a jos i BHA (ako se ne varam) i ko zna sta jos-svi zvacu/zvacemo zvake non-stop,zar ne…

Leave a Reply