Prebranac od crnog sočiva serviran s filetima skuše

Ovog meseca sam pravila “vanilice s bademima“, zatim su usledile “sarme od kineskog kupusa” – a sada, ni manje ni više “prebranac od beluga sočiva”. Šta ću, izgleda da mi je takav horoskop za januar 😀

Ako u narednom tekstu objavim “sladak burger”, čuvajte se – situacija postaje ozbiljna! Šalu na stranu, napravih ja taj prebranac slučajno (kao i obično).

Inače, ono za vanilice i sarme nije neka tragedija. Ali za prebranac hodam po ivici noža! Naime, sve što je ušlo u neku kuhinju do 16. veka može da se svojata kao deo nacionalne kuhinje. Ipak, onošto je stvarno bilo srpsko i 100% karakteristično mnogo, mnogo pre toga – bili su prebranac i kajmak. To bi bila ona prava, izvorna naj-srpska jela. Kajmak su pored nas istovremeno imali samo Mongoli. I ja, znajući to, našla da skrnavim prebranac 😛 😀

Pravila sam dan pre neku salatu, pa je malo više udešavala da je ufotkam za Instagram. Bilo je tu baby spanaća, skuvanih prepeličjih jaja, sirove rendane bundeve, mladog i blagog kozjeg sira. Da ne ostanem gladna, a i zato što mi se mnogo sviđa – skuvam i beluga (crno) sočivo.

#večera baby spanać, bundeva sečena na tanke trakice, beluga (crno) sočivo, mladi i blagi kozji sir, kuvana prepeličja jaja & maslinovo ulje 🍽️ #healthyfood #healthydinner #quaileggs #goatcheese #babyspinach #homemade 😎😊 Na sledećoj slici je bundeva koja je super i sirova, kao grickalica by @icebergsalatcentar…. A beluga sočivo je predivan dodatak salatama i ima ga u @dm_srbija

A post shared by Vitki Gurman (@vitkigurman) on Jan 17, 2018 at 11:16am PST

Skuvala sam sve što mi je ostalo u kesici, a to je bilo baš mnogo za salatu.  Inače sam se navukla na beluga sočivo od kad sam ga spremala u kombinaciji s plavim patlidžanom i dimljenim tofu sirom, i bila sam u fazonu da ostatke upotrebim kao jednostavan prilog sutra za ručak. Neka salatica, sočivo, na brzinu…

Samo što je matematika kao i obično, bila ovakva:
ja  x  (jednostavno + na brzinu)  =  (neće da može)³ 

I sve po starom… Krenem da kopam po zamrzivaču i frižideru, iskopam sve i svašta – pa spremim malo pikantniji ručak.

Potrebno je:

• 130-150 g beluga sočiva (#dmBio iz dm drogerie markt)
• 2-3 kašike maslinovog ulja
• 1 srednji crni luk
• 1 srednji crveni luk
• 3 čena belog luka
• puna kašičica slatke aleve paprike
• 1 ravna kašičica garam masale
• malo dimljne ljute paprike (Cayenne smoked iz Domaccini)
• kocka guščije džigerice – ako nema, onda masni deo slaninice, može i dimljene
• kašičica ili manja kocka maslaca
• oko 1/2 šolje vode ili blage supice od povrća
• so, biber
• suvi vlašac, ili peršun
• za salatu – rukola (Iceberg Salat Centar)
• 2-3 fileta skuše po osobi (smrznuta i već filetirana, Frikom)

Priprema:

Ja sam sočivo imala skuvano, a vi ga jednostavno skuvajte po uputstvu s kesice. Kuva se oko pola sata, a skuvano otprilike udvostruči težinu. Ne bi trebalo da ostane vode ili bar ne puno, pa eliminišite višak.

Naseckajte sitno crni i crveni luk, pa pržite na maslinovom ulju. Dodajte slobodno i malo vode/supice, da se luk lepo izdinsta i postane mek. Sada ide i seckani beli luk, aleva paprika, dimljena ljuta paprika i garam masala (nemam pojma gde je dohvatih, ali se toliko dobro uklopila da nemam reči!)

Guščiju džigericu ili slaninicu usitnite i dodajte jelu. Vreme je za ubacivanje sočiva: sjedinite ga sa svim u šerpici, pa posolite i pobiberite. Finiširajte kockicom maslaca za extra ukus! Sada sve prebacite u manju glinenu ili vatrostalnnu posudu (nije velika količina, pa slobodno duplirajte meru ako imate veću glinenu – poješće se sigurno) 😉 Ubacite u rernu i uključite je na 200 stepeni.

E sada, kako sam imala malu glinenu posudu, stavila sam je na tanak lim – dno od kalupa za torte. Namerno jer sam pred kraj pečenja sočiva, posudu samo pomerila u stranu i dodala skušu, koja bila položena na papir za pečenje, pa pekla sve “o istom trošku”. Skuša se dodaje kad vidite da se sočivo ukuvalo, ali nije baš skroz zapečeno. Gotovo sočivo ima lepu boju na vrhu, kao prebranac – mada je jelo takvo da je vreme pečenja po vašem ukusu.

A šta sam uradila skuši?

Nalickala sam je k’o za izložbu 🙂 Izvadite smrznute filete i dozvolite im da se samo malo opuste. Treba da ostanu smrznuti. Onda uzmite jako štar tanak nož i oblikujte ih malo lepše – odstranite neravne ivice. Divno se seku zamrznuti, sve je perfektno precizno. Ostatke skuše koje ste eliminisali zbog lepog oblika fileta, možete takođe da stavite na papir za pečenje i ispečete.

Na kraju oštrim nožem napravite i šarice na koži. Posolite malo donju stranu i vratite skušu na tanjir (koža gore) da se tesk sada odmrzava – dok vi počinjete da seckate luk za sočivo. Tako nema gubljenja vramena…

Skuša se peče s kožom gore, potrebno joj ovako obrađenoj samo nekoliko minuta u već vrućoj rerni.

Napomenula bih za one na LCHF ishrani da je režim, u svom najizvornijem obliku, OK s upotrebom organskih mahunarki – ako niste na dijeti za mršavljenje. Ovo dmBio sočivo jeste organsko. Takođe, LCHF stavlja fokus na male mahunarke koje su lakše svarljive, upravo poput sočiva.

S druge strane, kako je guščija džigerica dobijena kljukanjem ptica žitaricama da bi im se uvećala jetra, na LCHF ishrani se ovo nikako ne koristi. Ako imate želju da se stvarno držite pravila, definitivno upotrebite slaninicu.

P.S. tekst nije partnerski, tagovane firme su one sa kojima imam ili sam imala lepu saradnju – pa koristim priliku da vas podsetim na njihove proizvode koje rado koristim i često imam u kući 🙂 A kako me redovno pitate koje tačno sastojke koristim u receptima ili gde sam ih kupila – evo načina da vam olakšam nabavku.