Znate da nisam baš neki ljubitelj veganske hrane. Jelo koje nema ni slaninu, ribu, meso, ni maslac, jaja, niti sir – može da mi se svidi, ali samo ako je vrhunski spremljeno i pažljivo začinjeno. Zato najčešće moram da ga spremim sama 🙂
Ne pričam o veganskim desertima koji umeju da budu skroz OK, već baš o slanim jelima. Proverila sam još jednom i na blogu u kategoriji “Varjača i šporet” nema slanih veganskih repata. Posnih ima jer ribu i morske plodove obožavam, ali je to druga priča! Rekoh onda sebi: “OK, ženo, mesožderko! Umeš li ti da smućkaš nešto a la veganeze?” . . . . . . . pa ispade da umem 🙂
Reč, dve o biljnim sirevima…
Da samoj sebi dokažem da znam, umem i mogu – prvo sam snimila video recept za biljni sir od indijskih oraha koji je bio boli-glava-dobar. Praviću ga sigurno opet i to sa dmBio organskim indijskim orasima, koji su već parkirani u mojoj kuhinji. Znači, biljni sir može da bude od orašastih plodova i on je savršeno zdrav, a još savršenije ukusan.
Ono što nikada ne treba koristiti su biljni sirevi od biljnih masti, odnosno margarina. Lažne fete koje koštaju oko 300 dinara su jako opasne po zdravlje, posebno ako sadrže margarine s trans-mastima. Upozorila sam one koji poste da se ove nazovi “namirnice” odreknu zauvek.
I na kraju ostaje sir od mahunarke soje, tofu.
Soja je oko 1930. stigla na Američko tlo, odomaćila se jer je bila praktična i laka za uzgoj, a ’80-tih je proglašena zdravom hranom. Poslednje decenije, ipak, ona dolazi na loš glas i izaziva polemike među stručnjacima koji se bave ishranom. I sama soju nazivam kontroverznom namirnicom, a ja imam stav: “Ako je neka hrana kontroverzna, mora da bude jako ukusna da bih je dalje jela”.
Kako su meni ljuspice od soje, kao i sama zrna bezukusna – ja sam od njih i od sojinih proteina potpuno digla ruke. Ima toliko drugih biljnih proteina, da nema potrebe lupati glavu oko soje.
Ipak, kada je u pitanju mlada soja, edamame – tu nemam vremena da se bavim kontroverzama, jer je neviđeno ukusna grickalica. Ostalo što sam ostavila u upotrebi su miso pasta, tamari sos, tradicionalni soja sos & nameravala sam da ponekad jedem tofu. Samo što ga nisam jela dugi niz godina. Ukus sam mu i zaboravila, ali je ostalo pamćenje na neizmernu dosadu koju on izaziva.
Mislim, ja sam bila jedan od dva osnivača Balkan Cheese Festivala! Kako bih mogla da poželim sir od soje nakon kačkavalja s tartufima ili kozijeg sira u hrastovoj kori? Pa neće ga duša! 🙂
Drugačiji tofu sir!
Kada sam planirala recepte koji će biti deo moje saradnje sa dm drogerie markt – baš zbog one priče o tome kako na sajtu nemam veganski recept – obećala sam samoj sebi jedan.
Ispred polica sa dmBio organskim namirnicama, odmah sam se zalepila za misteriozno, crno beluga sočivo i već ga zamisla kao glavnu zvezdu jela. Zatim gledam šta da uzmem dalje i tako stignem do dva tofu sira. Jedan običan, jedan dimljen. Gledam ja njih, gledaju oni mene…
I zadrži mi se pogleda na onom dimljenom tofu siru. Okrenem deklaraciju i ne samo da je organskog porekla, već piše:
- da zrna soje ima manje nego badema+lešnika u sastavu sira
- od začina su stavili sve što volim: tamari sos, origano, majoran, timijan, papriku…
- i nije nego – dimili su sir na bukovom drvetu!
U roku od odmah sam odlučila da ovaj udimljeni ide samnom kući! 🙂 Kad sam ga otvorila, sve je zamirisalo na prirodni dim, a ukus je bio fantastičan – sa sve komadićima badema i lešnika koji krckaju pod zubima. Divno izbalansiran, isto kao i svi dmBio slani namazi koje sam probala (mislim da sam ozbiljno zgotivila njihovog glavnog tehnologa) 😉
Definitivno sam odlučila da Udimljenko ide u jelo sa onim “misterioznim sočivom”! Miris dimljene hrane, u jesen dok opada lišće, jednostvno vapi za slatkoćom bundeve, a bundeva ide uz beluga sočivo… Nedostaje mi još neki istočnjački začin da zaokruži priču… Naravno, ubacujem plavi patlidžan, sada već na izmaku sezone – jer serviranje vapi za još tamnih boja… I tako sam složila jelo u glavi, a onda i na tanjiru 🙂
Posno, vegansko, bezglutensko – i vrhunski ukusno!
Potrebno je za dvoje:
- 100 g dmBio beluga sočiva
- 1 dmBio kocka za supu od povrća – organska, bez pojačivača ukusa
- 200 g bundeve
- kašika maslinovog ulja + još malo za plavi patlidžan
- kašika ulja od bundeve
- srednji crveni luk
- 1 ravna kašičica kumina
- so, biber (može i beli)
- po želji malo čilija
- šaka svežeg peršuna
- jedan manji paradajz – idealno “volovsko srce” jer nema puno semenki
- 80-100 g dmBio dimljenog tofu sira s bademima i lešnicima
- 2 srednja plava patlidžana
Ubacite u 0.4 l vode kocku za supu i sočivo, pa kuvajte dok ne omekša. Ocedite ostatke tečnosti ako ih bude bilo (trebalo bi da ih ima veoma malo). Iseckajte crveni luk veoma sitno, pa u tiganj stavite maslinovo ulje i ispržite luk dok delimično ne omekša – a zatim dodajte i bundevu sečenu na sitne kockice. Pred sam kraj obogatite ovo i bundevinim uljem. Ubacite skuvano sočivo (koje je već slano od supe!) i začine: biber, kumin, čili i so ako je potrebno. Ovo može da se uradi i dan ranije i podgreje – bitno je samo da seckani sveži peršun dodate tek pred služenje.
Za serviranje – isecite tofu na listiće, kao i paradajz. S paradajzom ne treba preterivati jer treba samo malo da osveži kombinaciju, pa ga stavite u manjoj količini.
Plavi patlidžan isecite kako god želite – na pola po dužini, ili na debele kolutove, ili „lepezasto“ kao što sam ja. Posolite ga i namažite s malo maslinovog ulja, pa obradite na grill tiganju, ili u običnom sa debljim dnom. Zatim servirajte patlidžan sa prilogom od beluga sočiva, dimljenim tofu sirom i listićima paradajza.
Neizmerno sam uživala u ovoj kompoziciji i što se ovako spremljenog Beluga sočiva tiče, svakako ću ga praviti opet. Već ga vidim serviranog uz skušu na grill tiganju – ili čak uz pileći karabatak iz rerne, gde bih kumin zamenila korijanderom.
Probajte ovo jelo i javite mi utiske – a svakako ostavite komentar uz šta vi kombinujete sočivo? Bilo ono crno, zeleno ili crveno 🙂
U saradnji sa dm drogerie markt .
