Kada bih pitala da li koristite smrznuto ili sveže povrće, mnogi ljudi bi imali određene predrasude oko smrznute hrane. One bi se ticale toga da li je smrznuto povrće manje nutritivne vrednosti ili bi umišljali da sve što nije kupljeno kod bake na pijaci ne može da bude zdravo.
Jedan od najčitanijih tekstova na blogu je “Moj Fast Food” u kome sam detaljno objasnila kako sebi štedim vreme zamrzavanjem hrane i svakako, kupovinom već smrznutog povrća. Uopšte nemam ideju kako bih funkcionisala bez toga, jer cupkanje na kasi supermarketa svaki dan ne dolazi u obzir. Još manje dolazi u obzir da tri dana za redom podgrevam isti lonac graška ili boranije. Želim svaki dan drugačiji obrok, u što krećem vremenskom intervalu.
Mediteranske ćuftice (recept je na kraju teksta)
Zašto smrznuto?
Prvenstveno, raznovrsnost i šarenolikost u svakom momentu u toku dana, kad god mi padne na pamet.
Ja volim pijacu – ili još tačnije, obožavam pijacu i u stanju sam da satima ćaskam s prodavcima i biram povrćkice, voćkice i salatice. Ali i često budem primorana da bacim hranu. Isplaniram da budem kod kuće i kuvam, a onda nešto iskrsne, jedem napolju, odem na kratko putovanje – i sveže propada.
Kažem sveže, mada nemam pojma u kom trenutku je ubrano i koliko je vremena putovalo od njive do mog stola (a o tome ću više u narednom tekstu). Zovem svežim ono što kupim i u tom momentu mi izgleda sveže. Mada bismo svežim mogli da nazivamo i ono što imamo u zamrzivaču 🙂 Naime, blanširanje i trenutno duboko smrzavanje odvijaju se 2h nakon berbe čime se smanjuje problem kvarljivosti povrća i dovodi do očuvanja hranljive vrednosti.
Zato, kad u zamrzivaču imam smrznuto povrće i mešavine smrznutog povrća – lako ga kombinujem uz “sveže” zalihe iz frižidera. Tipa, nasečem svež praziluk i beli luk, zatim na njega stavim malo smrznute “Frikom Balkanske mešavine” ili nekog drugog miksa – pa sve to ubacim u tiganj ili kuvalo na pari. Kuvanje na pari je fenomenalna metoda pripreme smrznutog povrća, isto kao i svežeg.
Ne treba vam ni poseban aparat – dovoljna je mrežica za kuvanje na pari (košta oko 800 din) – pa se ručak se sam kuva dok ja radim nešto drugo. Nisam seckala i prala veći deo šarenila u šerpi, što je još jedna ušteda vremena. Posle samo u povrće dodam puter ili maslinovo ulje i začine. Ni ukusnijeg priloga uz ribu i meso – ni bržeg načina da jedem raznovrsno. Sveža salata u frižideru je svakako bonus uz ovakav brzi obrok.
Ili zamislite omlet za doručak, koji zahvaljujući smrznutom ne mora da bude samo sa sirom – već može da bude sa sirom i spanaćem. Naravno da jedem salate od svežeg baby-spanaća, ali za omlet mi realno treba 1-2 briketa. Ne moram da perem ni da razmišljam da li sam kupila spanać: u zamrzivaču je.
O sezoni da ne pričam! Od kad mogu da nađem smrznutu bundevu, potaž ili neki kolač mogu da imam tokom cele godine. Isto je i sa drugim povrćem koje je baš sezonsko, kao prokelj ili špargla.
Kako sam zavolela smrznuto?
Odakle ideja za ovaj način organizacije o kome sam vam i ranije pisala i promovisala ga kao savršenu metodu da uštedite vreme i zdravo se hranite? Naravno da sama ideja nije nešto što sam ja izmislila, jer ja ne izmišljam “toplu vodu”. Jednostavno – učim od drugih.
Smrzavanje je prastara i najprirodnija metoda čuvanja hrane.
Čovek koji je ponudio prve smrznute proizvode bio je Clarence Birdseye davne 1929. godine. Nakon što je boravio u severnim krajevima Kanade, video je kako domoroci smrzavaju hranu i osnovao je svoju kompaniju za smrznutu morsku hranu. Propao je brzo, jer je tržište bilo nezainteresovano. Uporan čovek, razvija novi proces dubokog zamrzavanja i osniva „General Seafood Corporation“ i prodaje svoju firmu velikoj kompaniji „Goldman Sachs“. Mada je nedostatak zamrzivača po marketima širom zemlje bio veliki problem – ovu kompaniju to nije sprečilo da izbaci 26 proizvoda: smrznuta mesa, grašak, spanać, voće, bobičasto voće, plodove mora i riblje filete.
Kada su se prvi zamrzivači za samoposluge pojavili 1934. godine, većina samoposluga se potrudila da ih odmah nabavi, jer bi sami sebe otplatili jako brzo: domaćice širom SAD su brzo prihvatile novi trend, pošto nisu morale često u nabavku.
Kakvo olakšanje, čak i u vreme kad tempo života nije bilo brz kao danas, zar ne? 🙂
Prilog od smrznutog spanaća & brokolija. Spanać je odmrznut i oceđen, a zatim propržen na masinovom ulju uz dodavanje soli, bibera i belog luka. Brokoli je skuvan na pari i začinjen. Genijalno ide uz sporo kuvana juneća rebarca!
Prva prerađena smrznuta gotova jela izbačena su na tržište dvadeset godina kasnije. Unapred pripremljeni “kompleti” za ručak ili večeru, poput “ribe s graškom”, bili su brzo prihvaćeni – da bi već ’60-tih uz ova jela išli i deserti. Popularno su spakovane i smrznute obroke, spremne za rernu, zvali „TV Dinner“. Šezdesetih godina, kada u upotrebu ulazi i mikrotalasna – domaćice su potpuno rešile problem nemanja vremena.
Ipak, mnogi “TV Dinner” obroci su vremenom postali puni šećera, veštačkih sastojaka i time jako nezdravi. Zato je oduvek bilo idealno kupovati “prirodu na ledu“: povrće i mešavine povrća, smrzavati meso koje je već delimično obrađeno i uložiti malo truda u samostalnu pripremu. Tako klopa bude nikad bolja, a vi nikad slobodniji 🙂
Recept: Mediteranske ćufte s brzim Tzatziki sosom
Pre nego što krenete na posao izvadite već pripremljene ćufte iz zamrzivača i ostavite da se odmrzavaju, dok se ne vratite.
Ovo znači da ste pre nekoliko nedelja ili maksimalno 3 meseca, pripremili veliku količinu ćufti po svom omiljenom receptu, zamrzli na plehu, a zatim ih smrznute popakovali u kesice.
Kad dođete s posla, ne morate odmah da se presvlačite, jer otvaranjem kese s “Frikom Mediteranskom mešavinom” i sipanjem vode u aparat ili mrežicu za kuvanje na pari ne možete da se uflekate 🙂 Stavite mešavinu da se kuva na pari oko 15-minuta . . . a vi se sada opušteno presvucite, skinite šminku i malo odmorite.
Malo kasnije izdvojite nekoliko minuta da finiširate obrok. Za još jednu uštedu, a sada i struje – tiganj stavite na istu ringlu u kojoj ste kuvali s mrežicom za kuvanje na pari! Sipajte malo maslinovog ulja u tiganj, pa ispržite ćuftice.
Dodajte mešavinu skuvanu na pari i začinite (so, biber, majčina dušica, bosiljak, origano). Ako imate malo soka od paradajza sipajte koju kašiku, ali nije obavezno. Promešajte i spremno je! Poslužite sa “lažnim i brzim Tzaziki sosom“, koji može da se napravi i uveče za sutra. Ili nešto dijetalnije serviranje uradite uz zelenu salatu.
Ako ste samac, napravite celo pakovanje mešavine – pa sutra pola ponesite za ručak na posao 😉
Naravoučenije:
Spremite pire od smrznute bundeve i šargarepe, začinite ga s malo soli od vrganja i uljem od tartufa – i onda se totalno pravite važni svojom kreacijom. Da, mislim posebno na vas muškarce koji sigurno nećete ići do pijace po tu bundevu 🙂 Napunite zamrzivač!
Ne ohrabrujem vas da preskočite sekciju sa svežom hranom u marketima ili na pijacama, posebno ne delove s organskim proizvodima ili proizvodima iz konverzije, ili police sa salatama.
Ali DA, ohrabrujem vas da uštedu vremena uvek i neizostavno potražite u svom zamrzivaču – radije nego u pekarama i restoranima brze hrane. I da u tim istom zamrzivaču potražite šansu za raznovrsnost i što šareniji tanjir.
A šta je s nutrijentima prilikom zamrzavanja?
O tome pričamo sledeći put 🙂
U saradnji sa kompanijom Frikom.
