U tuđim receptima tražim inovativnost i inspiraciju. Najčešće izvučem neki detalj, izmenim ga, dodam neke svoje stvari i dobijem potpuno novu priču – a situacije kad nečiji recept koristim u celosti predstavljaju izuzetak. Volim da ne razmišljam o tome šta ću spremiti, već u kuhinju ulazim da se igram.
S vremena na vreme, nađem sliku na kojoj ne znam šta se nalazi i onda ja sama izmislim šta je na toj slici (ovo je najzabavnije).
Kad je u pitanju inspiracija, najviše sam je nalazila u stranim kuvarima, posebno onim modernijim – a najmanje na veganskim sajtovima. I pored često jako lepih slika biljčica i jestivih cvetića, sve slatko se svodi na kolače i torte od natapanih indijskih oraha: potpiš indijske orahe, blenduješ, dodaš još nešto ili više “nečega”, ako ima slojeva u različitim bojama – i to je to. O receptima za salate, čija pudinge, smutije i raznorazne bombice da ne pričam, sve mi nakon par čitanja, bude “već viđeno”.
A onda se pojavio ON!
Zove se Tomas, vegan je, trenutno živi u Francuskoj – ali piše blog na Engleskom. Ne znam puno o njemu, sem da me potpuno ostavio bez teksta s nekoliko svojih recepata. Ovo su Tomasovi veganski sirevi, ali je najlepši i najzanimljiviji od svih njegov veganski plavi sir. Gledam, čitam,ostajem bez teksta i pitam se je l’ ovaj dečko realan? 🙂
Plus je i zabavan. Voli da se igra terminima, pa njegov burger od pasulja i pirinča bude ukrašen veganskom verzijom “Foie Gras” (guščije džigerice) i slaninom od kokosa! Ako želite da prilagodim i ovaj linkovani Tomasov recept za burger sastojcima koji mogu da se nađu kod nas, javljajte u komentarima 😉
Toliko mi je bio zanimljiv i recept za super crunchy bezglutenski desert, da sam rešila da konačno prepišem nečiji recept. Dobro, po običaju živa nisam dok nešto ne izmenim i doradim – ali su metodologija i testo njegovi.
Ono što mi je bilo posebno zabavno je izazov koji sam zadala samoj sebi. Naime, u prethodnom #dmBio receptu upotrebila sam čak 7 #dmBio proizvoda. Kažem posle sebi: “Maki, dušo, ‘ajd u teglicu džema od višanja da možeš da upotrebiš više od tih 7?” 🙂 😀
Tako je i bilo… Dok sam završila recept i ispekla kolačiće, teglica džema od višanja je bila pojedena. Imam slabost na višnje. Možete da mi ih servirate na masnom opanku, pojela bih i opanak. A ovaj džem je bila najlepša stvar od višanja zatvorena u teglicu koju sam ikada probala.
Zato, teglica pozira na slikama, ali ja nisam imala vremena da idem do dm drogerie markt po novu. Bila je nedelja, već kasno, a trebalo je da slikam jelo. Zato sam pročitala sastav na teglici i sama napravila skoro identičan džem – jer naravno da uvek imam smrznute višnje u zamrzivaču! 😀 Eto, smatram da moram da vam priznam kolika sam Miss Piggy kad su višnje u pitanju, kao i to da na slici nije bio džem iz teglice, već moja verzija identičnog ukusa. Problem sa samokontrolom, šta ću…
I da, na kraju sam upotrebila čak 10 #dmBio proizvoda u ovom desertu. Ako se računa i ona teglica od višanja koju sam pojela dok sam kuvala?
Recept
Pitate se kolko ovo krcka? Rećiću vam da će “staru gardu” struktura možda malčice asocirati na Filbi keks, samo s neuporedivo boljim ukusom, milion puta kvalitetnijim sastojcima i uz značajno veću krckavost. Krcka za medalju! 🙂 Što inače i jeste karakteristika gluten-free brašna, posebno pirinčanog.
FIL:
- 60 g #dmBio putera od badema (svetli, od blanširanog badema)
- 90 g crne čokolade od minimum 75% kakaa
Neka puter bude na sobnoj temperaturi, a čokoladu iseckajte kako bi se brže otopila u mikrotalasnoj ili u šerpici, na pari. Jednostavno izmešajte ova dva sastojka u činijici i ostavite u frižideru da se ohladi oko pola sata i malo stengne.
Kada se delimično stegne na plastični poslužavnik stavite papir za pečenje, pa vadite kašikom 10 loptica i malo ih spljoštite i oblikujte kašičicom i prstima. Umazačete se, ali nema veze 🙂 Pazite na veličinu diskova koje pravite. Treba da izgledaju kao veliki debeli novčići ali da staju u sredinu klasičnog kaupa za mafine, jer će oni biti punjenje u sredini deserta. Dakle, sa svaka strane treba da bude mesta za koru.
Sad ih ubacite na pola sata u zamrzivač da se dobro stegnu.
KORA:
- 30 g #dmBio kokosovog šećera
- 70 g #dmBio polubelog šećera od šećerne trske
- 110 g #dmBio kokosovog musa
- 4 kašike #dmBio mleka od badema
- 2 kašike #dmBio agave sirupa
- 30 g crne čokolade
- 130 g integralnog belog pirinčanog brašna (tako piše i ima ga u većini prodavnica)
- 2 kašike tapioka brašna (ili gustina)
- 1/2 kasice #dmBio glutenfree praška za pecivo
- 1/4 kašičice soli
- 1/2 kašičice #dmBio vanile u prahu
ZA SERVIRANJE:
- #dmBio nugat krem
- #dmBio namaz od višanja
Uzmite dve male i jednu veću činijicu u kojoj možete da mutite. U prvu malu stavite pirinčano brašno, prašak za pecivo, so i zrna vanile. U drugu malu oba šećera. U veliku činiju odvojite čokoladu, kokosov mus, mleko, agave sirup, usitnjenu čokoladu – pa ovo otopite u šerpici na pari ili još lakše, u mikrotalasnoj.
U otopljene sastojke dodajte šečere pa dobro umutite. Zatim ubacite i brašno. Dobićete mrvičastu masu ali neka vas to ne brine. Ako mislite da je baš preterano suva, dodajte još jednu punu kašiku kokosovog ulja (ne musa) ili bilo kog neutralnog ulja, pa još malo izmešajte. I dalje treba da bude u mrvicama.
Uključite rernu na 175 stepeni da se greje. Napravite kolačiće:
- Podelite masu za koru, ali ne baš tačno na pola, pošto onaj deo koji će ići dole treba da bude malo veći. Taj malo veći deo testa/mrvica izdelite na 10 delića, pa svaki ubacite u kalup za mafine (ne mora da se podmaže).
- Prstima stiskajte one mrvice i počeće da se vezuju i oblikovaćete testo. To testo će pokriti dno i ivice svakog od 10 udubljenja za mafine, do otprilike 1/3 visine.
- Zatim izvadite smrznuti fil i spustite po jedan “disk” u oblikovano testo koje je u kalupu za mafine.
- Zatim od druge polovine testa/mrvica (one malo manje) ponovo po 1/10 stavite preko smrznutih diskova. Oblikujte prstima “poklopac”.
- Bez brige, tokom rada, testo će se lepo vezivati – a dodatno omekšati u rerni. Bitno je samo da ga lepo raposredite i slobodno pritisnete da dobije formu. Objašnjavam detaljno zbog manje iskusnih kuvara, a ne zato što je teško 🙂
- Sada pecite oko 18 minuta i sačekajte posle pečenja da se sve ohladi na sobnoj temperaturi, minimum 15 minuta.
- Zatim ubacite u frižider i tek nakon 15 minuta u fržideru možete da vadite kolačiće i ukrasite ih pre serviranja.
Ja sam kolačiće ispekla uveče pa su prekriveni providnom folijom i u kalupu za mafine ostalli u frižideru do sutradan. Bili su jako tvrdi nakon noći u frižideru, zbog kokosovog musa i jačine firižidera. Ovo napominjem da znate da ih izvadite na sobnu temperaturu neko vreme pre služenja, ili prosto ugrejete u rerni ukljjučenoj na 45 stepeni, što je po meni verovatno i najbolja ideja, jer će fil unutra ponovo postati tečan.
Ukrasite ih premazom nugat krema (može i špricem, da bude dekorativnije ali pazite da on bude na sobnoj temperaturi) i kašičicom namaza od višanja. Uz ovoliko čokolade, višnje su stvarno nužne i neophodne, da osveže priču.
Ja sam neko ko ne luduje za slatkišima. Volim da ih napravim, probam, fotografišem i razdelim prijateljima. Ljudima koji su “slatkoljupci”, većina slatkih stvari je dobra – po sistemu: “samo neka je slatko”. Ali mi, koji ne ludujemo za šećerom, jako izvoljevamo. Zato lakše razgraničimo koji desert je samo OK – a koji istinski “izuva iz cipela”.
E, ovaj izuva 🙂
Ukus i tekstura su izuzetni. Kako mogu da stoje oko 5 dana u frižideru, u poklopljenoj posudi – moj savet je da nikada ne vadite više od po jednog po članu domaćinstva i ne zagrevate “repete”. Tako ćete uživati u “pravim” slatkišima – ali bez prejedanja, preterivanja i nepotrebne druge porcije.
A ovo jeste jedini pravi način da se konzumira šećer: malo, ponekad i uz kvalitetne, pažljivo odabrane sastojke 🙂
E zaista izuva iz cipela, ali vrlo skup desert! ☹
Bitno je da znate šta sve lepo može da se kupi u dm-u ali to ne znači da morate baš 100% da se držite recepta. Budite kreativni 😉 Ima gradova koji nemaju “dm drogerije” – pa će se već neko iz tih gradova setiti da stavi smeđi šećer, med, domaće kokosovo mleko – možda i kikiriki puter umesto bademovog. Ili napravite sami bademov puter u secku i koštaće vas koliko košta 100 g badema.
Ja sam se na ovom blogu više puta zabavila kreiranjem pristupačnijih verzija poznatih jela, poput Pig Velibora umesto Beef Wellingtona – pa eto još jednog primera da sve može da se prilagodi…
Nije normalno koliko dobro i ukusno izgleda. Majo tacno kao da si mi citala misli jer vec par dana razmisljam da isprobam neke veganske slatkise, ali sve to se svede na neke sirove kolace, torte i kuglice. Skoro da nema nista sto se pece. Kada si vec tako lepo inspirisana hajde probaj da napravis nesto sa Akvafabom. Zivo me zanima da li stvarno moze da zameni belanca i potencijalno da se napravi veganska verzija Pavlove, mada sam siguran da ces ti imati neku mnogo ludju ideju. A tvoji recepti su mi posle sigurni za isprobavanje.
Pozdrav. 🙂
Hvala Dragane 🙂
Ja ne znam da ima da se kupi kod nas? Ako ima, rado bih se poigrala s nečim novim 🙂
Akvafaba je valjda reducirana voda koja se dobije posle kuvanja leblebije/naut-a, koja se zatim umuti i dobije se skoro ista masa kao umucena belanca. Kontam da nema posebno da se kupi, ali da moze da posluzi ona voda iz konzervisane leblebije. Moglo bi da bude zgodno za razne kolace. Sigurno ces doci na neku dobru ideju za recept. 🙂
Ja se nadala da ima gotovo u tetra-paku 😂 Pogledaću koliko mora da se redukuje i šta je tačno to što zgusne tečnost 🙂
izgleda fantastično 🙂