Inovacije i noviteti – zdrava bezglutenska testenina od sočiva i leblebije

Kad otkrijete neki meteor ili kometu, možete da im date ime. Isto tako, kada smislite recept – slobodni ste da uradite isto to. Ja sam ovo što sledi rešila da nazovem “Uroševe ćufte” i sada ću vam ispričati zašto baš to ime…

Uroš se rodio kad sam ja imala 19 godina i njegova mama je moja tetka. Mada, kako je samo 9 godina starija od mene, o njoj više razmišljam kao o prijateljici i starijoj sestri. S 19 vas zanimaju izlasci i momci – a bebe su dosadne. Ili je bar tako bilo dok se on nije rodio i za mene, postao prvi izuzetak od tog pravila. Ne što mi je brat, ali je uvek bio mali genije 🙂 Brzo je učio, bio jako pametan i zabavan – a ništa se nije promenio ni sada kad ima 21 godinu  😀

Tinejdžer & 2 autoimune bolesti

Deca dobijaju dijabetes tipa 1 (mladalački, juvenilni). To je onaj kada njihov organizam sam krene da uništava svoje beta-ćelije u pankreasu koje proizvode insulin. Na početku, imaju još malo svog insulina ali se zna da ga na kasnije neće imati. Ostaju doživotno vezani za unos insulina iz šprica ili posebne pumpe.

Alarmantnih 10% Srbije ima dijabetes i to je strašna brojka. Od svih onih s dijabetesom, oko 10% njih je s juvenilnim, odnosno T1.

Kada dete dobije autoimunu bolest, roditelju su u šoku i moraju da uče sve ispočetka, jer im se život i navike menjaju. Neka deca ga dobiju sa 2 ili 3 godine pa i ne znaju šta ih je snašlo – a nekima se desi kasnije. Urošu se desilo kada je imao 13 godina.

Uroševi režimi i dijete na početku nisu davali dobre rezultate i uvek je bilo problema sa šećerom. Visok šećer znači inflamaciju, a inflamacija uništava organizam, krvne sudove posebno. Dijabetes je stanje, ali izaziva bolesti ako se ne reguliše dobro. Bilo je jasno da nešto nije u redu.

Onda se otkrilo šta nije bilo OK. Kod njega dijabetes nije bio usamljen – pratila ga je celijakija.

Postoje teorije, do sada i prilično potvrđene, da dijabetes tipa 1 ume da bude vezan za celijakiju, alergiju na gluten. Ne kod sve dece koja dobiju T1, ali dovoljno često da bi se to smatralo značajnim.

Jedna autoimuna bolest drastično menja život. Dve mogu da ga diktiraju.

Kako izgleda ishrana s dve autoimune bolesti?

Znate, ako vam već sudbina ili nešto drugo (u šta već verujete) pošalje dve autoimune, neka sreća u nesreći je da to budu dve za koje se danas zna kako se drže pod kontrolom. Možda nas puno toga deli od leka za parkinsona, alchajmera, sklerozu, lupus i sl. – ali makar za dijabetes tipa 1 i celijakija postoje potvrđene metode kako da se oni održavaju i ne izazivaju dalje posledice.

Lečenja nema, ali je život bez dodatnih komplikacija i posledica moguć. Svakako uz dosta discipline, učenja i prakse.

Kad imate “samo” dijabetes tipa 1 i napolju ste, vreme je za insulin i obrok, možete da naručite hranu u restoranu, možete da kupite neki zdraviji sendvič, možete da naručite čak i pljeskavicu u omiljenom fast-foodu ako nema boljeg izbora trenutno. Možete da zgrabite čak i neku nezdravu glupost na trafici ako vam naglo padne šećer.

Ali, kada u kalkulaciju ubacite i celijakiju, sve ove opcije više ne postoje. 

Da, napolju ste, vreme je za obrok i insulin: ali šta je gluten-free? Tokom mirnog dana, možete da mislite o tome i potražite nešto što vam odgovara. Ali ako vam iznenada padne šećer – niste u mogućnosti da zgrabite bilo šta. Morate da uzmete nešto što je sigurno bez glutena. Dobro je imati kod sebe adekvatne sendviče, keksiće, već spremljene testenine i slično. Svakako bezglutenske.

E sada, to što je nešto gluten-free ne znači automatski da je kvalitetno i zdravo. Hlebovi bez glutena se najčešće prave od gotovih smeša i one su često potpuni horor. Sačinjene su od skroba koji će kod nekoga sa zdravim pankreasom dići šećer u krvi nebesa –  kod osoba s dijabetesom će biti potrebna veća količina insulina.

Pogledajte ovo poređenje, pa će vam biti jasno:

100g	BEZGLUTENSKO BRAŠNO	BELO PEŠENIČNO BRAŠNO	BRAŠNO OD SOČIVA
Kalorija	383,0	366,0	380,0
Ugljeni hidrati	85,0	76,0	65,0
Proteini	2,2	10,0	24,0
Masti	0,7	1,0	1,2
Vlakna	0,1	2,0	5,4
Vlaga	12,0	11,0	4,4

Kapirate klopku?

• Nutritivne preporuke za osobe s dijabetesom su takve da se insistira na razumnom unosu sporijih ugljenih hidrata
• Najdostupniji hlebovi/testenine za celijakiju su prepuni skroba ili često čist skrob (skrob je dugačak lanac glukoze, a glukoza je šećer)  

Ova dva ne funkcionišu zajedno i potrebna su bolja rešenja.

Moderne testenine od mahunarki

Ja sam sigurna da će novi prozvod koji se pojavio u dm drogerie markt – testenine od sočiva i leblebije – biti hit za sve one koji kontrolišu unos ugljenih hidrata, sportiste, ljude na dijeti, pa i vegane i vegetarijance.

Sastav im je 100% sočivo u jednoj verzji, ili 100% leblebija u drugoj.

Kako čak i LCHF ishrana odobrava onima koji ne mršave mahunarke, posebno male poput azuki pasulja, leblebije, sočiva – i pod uslovom da su organski gajene – evo još jednog proizvoda koji može da se nađe i kod ovog načina ishrane.

Sada, ne samo da sastav čini samo jedan zdrav, organski sastojak, već imaju oko 50-55g ugljenih hidrata, od kojih su oko 7-9 g vlakna, dok a proteina ima oko 20%.

Uroš kaže: “Kad god se uželim testenine i uzmem onu standardnu bezglutensku, šećer mi skoči u nebesa i moram da dodam insulin”. Ja sada mogu da kažem da je s tim gotovo 🙂

Recept za “Uroševe ćufte”

Kad već imam perfektnu testeninu, dodala sam joj i neke sjajne proteine (piletinu i prepeličja jaja), još malo vlakana iz brokolija i predivan zdravi sos. Kako jelo ima nižu količinu ugljenih hidrata, ali ima skroba, nisam preterivala s mastima i zbog toga sam isprobala još dva zanimljiva proizvoda:

• Neutralna pavlaka od pirinča mi je bila posebno zanimljiva, jer predstavlja sjajnu alternativu prilično nezdravim biljnim pavlakama za kuvanje koje trenutno ima po standardnim prodavnicama. Ja inače koristim kravlju neutralnu pavlaku koja ima oko 20% masti. Ukusna jeste – ali nije za neke dijete, a naravno nije ni za one koji ne koriste mlečne proizvode.
• Prirodne kocke za supu su rađene sa Gi maslacem (prečišćen maslac) i nema pojačivača ukusa, čak ni onih koji se nazivaju “ekstraktima kvasca”. Ne očekujte onako jak ukus kao kod klasičnih kocki, ali svakako da obogati ukus jela. Ono što je u ovoj priči važno i ova kocka je Gluten-free 🙂

I evo konačno recepta za obrok bez glutena, bez veštačkih sastojaka i s razumnom količinom ugljenih hidrata 🙂

Sastojci:

• 300 g belog mesa
• 8 prepeličjih jaja
• 1 manje belance (ako bude bilo potrebno)
• 1 kašika pirinčanog brašna (ako bude bilo potrebno)
• malo #dmBio palente
• 120 g #dmBio testenine od sočiva ili leblebije
• 1 #dmBio kocka za supu 
• 100 g već skuvanih cvetića brokolija (opciono)
• 2-3 kašike rendanog parmezana
• 1 žumance
• 150 ml #dmBio pirinčane pavlake
• 100 g #dmBio namaza od bundeve, đumbira i pomorandže
• malo #dmBio maslinovog ulja
• beli luk u granulama
• so, biber
• čili (po želji)

Ćuftice:

Skuvajte prepeličja jaja, oko 3 minuta nakon što voda provri i pažljivo ih oljuštite. Najbolje je da ljusku izlupate tupom staranom noža, pa onda ljuštite. Mala su, ali žilava.

Jasno da ćufte možete raditi i bez prepeličjih jaja, ali onda u sredinu stavite makar po kockicu mocarele. Belo meso je jako suvo, pa mu je potrebno neko “osveženje” u sredini ćuftice. U suprotnom rizikujete gumastu strukturu i malo monoton ukus.

Kupite mleveno belo pileće meso u nekoj od radnji koje prodaju piletinu – ili ga sami sameljite. Možete da koristite ručnu mašinu za meso. A ako je nemate i imate blender/secka, najlakši način je da kocke mesa zamrznete na poslužavniku, kako se ne bi zalepile. Zatim ih izvadite napolje da se malo “opuste”, ali treba da ostanu smrznute. Sameljite ih u secku ili benderu (ne ubacujte sve odjednom ako imate slabiji uređaj).

U zavisnosti od kvaliteta mašine, mlevenje može da bude krupnije ili sitnije. U slučaju sitnijeg, trebaće vam samo so, biber, granule belog luka i maslinovo ulje. Sve ovo malo treba izraditi rukom i meso za ćufice je spremno. Ako je mlevenje nešto krupnije, dodajte iste ove začine, uz jedno malo belance i po potrebi malo pirinčanog brašna, pa zamesite rukom dok ne dobijete kompaktnu masu. Piletina se više lepi od junetine pa radite s namaščenim ili vlažnim rukama.

Sada podelite meso na 8 delova i svaki oblikujte oko jednog oljuštenog prepeličjeg jajeta. Oblikovane ćuftice uvaljajte u palentu, ovo će im dati i boju i izuzetnu krckavost. Ćuftice ispecite 10 minuta na 500 W u mikrotalasnoj. Druga varijanta je da ih poređate na tanak pleh i pečete u rerni oko 10-12 minuta, pa onda ubacite u rernu zajedno sa testeninom.

Testenina:

Ja sam odabrala da koristim 60 g testenine od sočiva i 60 g one od leblebije. Mada im se boje razlikuju pre kuvanja, nakon kuvanja postaju skoro identične. Ukusi se svakako razlikuju – i mogu reći da su laganije od regularne testenine i prijatnog, blagog ukusa. Vi naravno, možete koristiti samo jednu od ove dve testenine. Ova količina testenine se kuva u oko 1 litar ključale vode u koju je ubačena 1 kocka za supu. Dovoljno je oko 8 minuta, a zatim se procedi.

Dok se testenina kuva, izmešajte namaz od bundeve, pirinčanu pavlaku za kuvanje, žumance, pola parmezana, čili, so i biber. Gotovu testeninu umešajte u namaz i dobro promešajte, pa rasporedite po posudi koja može u rernu. Preko poređajte ćufte, prethodno obrađene u mikrotalasnoj ili rerni, zatim ukrasite blanširanim brokolijem i po želji pospite s još malo parmezana.

Testeninu s ćufticama zapecite u zagrejanoj rerni oko 15 minuta, tek da se žumance u filu zapeče a ćuftice dobiju boju.

Ćuftice su spolja “krunchy” a unutra sočne, poseban šemek im daje nežno prepeličje jaje – a sve perfektno ide uz ovu laganu testeninu i kremasti sos. Odmah ću vam reći da se iplati da pravite i duplu meru, jer je sve sjajno i sutradan- posebno ako se vrlo malo podgreje ili bude kratko na sobnoj temperaturi 😉

Drugim rečima, ovo je obrok koji bez problema možete da nosite sa sobom u nekoj posudici.

Za one koji moraju da nose hranu od kuće – ideja je super praktična, jako ukusno i stvarno je zdravo. Najvažnije, ne diže šećer u krvi u nebesa kao standardna bezglutenska testenina.