Namirnice pod lupom

LCHF ishrana: žitarice i beskvasni hleb

Često nerazumevanje LCHF ishrane dovodi do toga da se kaže da je “strogo zabranjeno voće” ili “potuno se apstinira od žitarica”.

Ovo je tačno samo u slučajevima da neko LowCarb ili LCHF ishranu koristi kao metodu za mršavljenje (ili ima neki razlog da striktno izbegava ove namirnice). U suprotnom, osobe zadovoljne svojom težinom – mogu da konzumiraju i voće i žitarice – zato što osobe koje nemaju problem sa kilogramima dobro tolerišu ugljene hidrate.

LowCarb/LCHF nikako ne mora da znači “biti u ketozi” ili unositi (na primer) tačno 20 ili tačno 40g ugljenih hidrata, već znači da sami sebi prema svojim željama i potrebama dozirate ugljene hidrate u skladu sa svojim ličnim ciljevima – ali je taj unos ispod preporučenih 50-60% dnevnog unosa kalorija.

Primera radi, u zavisnosti od toga koliko sam fizički aktivna i koji su mi ciljevi ili čak – trenutno raspoloženje – umem da se “prošetam” od 80g pa do 180g. Ova razlika je najčešće iz voća. Meni odgovara opuštenija LCHF ishrana sa varijacijama u skladu sa trenutnim potrebama. Što bi svako trebalo da zna da utvrdi za samog sebe!

I oni ljudi, koji žele da unose žitarice (bili na LCHF ishrani ili ne), trebalo bi da prvo obrate pažnju na potencijalne probleme sa antinutrijentima koje žitarice imaju, poput fitinske kiseline, kao i na previše skroba i glutena, na koji je osetljivo mnogo više ljudi nego što bi se očekivalo.

Sve u svemu, sećam se da je moja baka na selu pravila hleb od brašna sa prirodnim kvascem i to je umelo da traje jako dugo, mada je ostavljala više malih “hlebčića” koji su služili kao prirodni kvasac za narednu pripremu hleba.

Zbog nedostatka industrijskog kvasca, naše bake su žitarice zapravo SPREMALE PRAVILNO!

Tačnije, brašno ili žitarice su se natapale od 12 do 24 sata. Mi smo tek druga ili treća generacija koja žitarice jede sa industrijskim kvascem, aditivima, izbeljene i osiromašene. I nenatapane. Posledice već znamo…

Zato, oni koji ne žele da ih se odreknu ili oni koji su na LowCarbu pa im “dođe ponekad” imaju neka jednostavna rešenja, u vidu natapanja ili samih žitarica ili brašna ili proklijavanja.

Beskvasni hlebovi i natapane žitarice

Ovaj hleb koji pravim je po receptu sa bloga “U džaku brašna”  uz male varijacije u tajmingu i sastojcima.

Za kvas sam upotrebila belo brašno jer od ranije imam loše iskustvo sa upotrebom integralnog za ove svrhe i nisam htela da rizikujem (jer ga pravim sad – pa ko zna kad).

Kvas sam smućkala prvog dana oko 18h i napolju je bilo toplo, kao i u stanu (ovo utiče na vreme pripreme). Sipala sam jednu šolju mlake vode i šolju brašna.

Drugog dana, oko 15h, dodala sam još jednu šolju vode i dovoljno integralnog pšeničnog brašna da dobijem meko testo. Htela sam da mi i poslednje dodato brašno ostane natopljeno u testu/vodi minimum 12 sati, pa namerno nisam zamesila tvrđe testo.

Trećeg dana, oko 9 ujutru u ono meko testo koje je već vidno naraslo, ubacila sam par kašika LCHF brašna, cele suncokretove i bundevine semenke, so i maslinovo ulje. Zatim sam zamesila “normalno tvrdo” testo sa još malo ražanog brašna. Ubacila u kalup za hleb, obložen papirom za pečenje, prekrila folijom sa izbušenim rupama i ostavila da još odstoji…

Hleb sam pekla tek nakon 13 sati u 22h.  Prvo se pekao prekriven alu-folijom (samo opušteno stavljena preko), dok je u rerni (veoma važno da se to uradi!) bila posuda sa vodom, a onda se pekao i otkriven.

Kada je bio gotov, izvadila sam hleb iz posude i još malo ga pekla bez pleha samo na papiru za pečenje, okrenutog naopačke … (donji deo uvek bude mekši kada se peče u kalupu što mi se ne dopada – a možda je samo do moje rerne).

Iako priprema traje nekoliko dana, realni posao oko ovog hleba dešava samo u poslednjem danu i to tek kada se peče, jer neko to mora da kontroliše 🙂 Izbegavam visoku temperaturu, tako da je rerna jako dugo uključena (nemam pojma koliko, ali odlgedam film bez problema). Ostalih dana svaka etapa posla oduzme bukvalno po par minuta vremena.

Moram da priznam da je hleb bio sjajan i preukusan. Zapravo, nikad mi bolje nije ispao!

ALI – kako već dugo ne jedem žitarice, bila sam ceo dan troma i naduvena kao žaba! Nisam ranije imala iskustvo u tome da sam osetljiva na gluten, ali sam izgleda razvila malo veću osetljivost od kada sam žitarice izbacila iz upotrebe. Primetila sam da sam na hleb sa pšenicom reagovala osetljivošću, a na mešavinu raža i spelte u narednoj priremi – nisam reagovala uopšte.

Kako je hleb bio gotov kasno uveče, za doručak je poslužen sa domaćom paštetom od tune – a još jedna kombinacija koju obožavam je debeo namaz maslaca i dimljeni losos.

SAVET PLUS: Napravite klice od ovsa, raži, pšenice… Sameljite ih u multiprektiku i zamesite hleb sa klicama. Jedni kupovni hleb koji mogu da pojedem je Tonus (koji možete i sami da spremite). On sadrži industrijski kvasac, ali ako neko pokuša da napravi ovaj hleb sa domaćim kvasom neka obavezno javi utiske!

Inače, iseckani na parčiće – svi ovi hlebovi mogu da se zamrznu. Za one koji su na nekoj dijeti ili vrsti ishrane koja uključuje i žitarice u manjim količinama, ovaj podatak može da bude bitan.

Integralni pirinač

Japanski specijaliteti se neizostavno serviraju uz pirinač i soja sos.

Kako se “obračunati” sa pripremom pirinča, već ste videli u prethodnom receptu: ista procedura – držite ga potopljenog u vodi od 12-24h. Voda se prosipa više puta i ispire se.

Pre par godina sam žitarice spremala “makrobiotički” prema knjizi i kuvaru Mičija Kušija. Po ovom načinu pripreme, nije bilo potapanja žitarica, već samo mahunarki. Takođe, bilo je važno da se dobro oceni količina vode, da se nakon kuvanja ne bi prosipala. Danas, pirinač nakon više ispiranja i natapanja – kuvam u velikoj količini vode koju prosipam. Vremena se menjaju 🙂

Drugi problem koji postoji sa japanskom i kineskom kuhinjom je upotreba tamari sosa i soja sosa. Soja je kod mene potpuno banovana iz upotrebe. Čak ni natapanjem, loše supstance koje ima u sebi ne mogu da budu uništene.

Jedni proizvod koji koritim je tamari sos (čak ne ni soja sos). Upotrebljavam ga jako retko (jednom u mesec ili dva) ali uz određene uslove:

  1. Za razliku od soja sosa (gde se porizvodi samo sos), tamari sos je “tečni otpadak” od proizvodnje miso paste. Tradicionalno se miso pasta pravi od soje i ječma (može i samo jedno od ova dva), tako što soja, ječam, morska so i voda leže u burićima nekoliko godina. Dovoljno natapanja i fermentacije.
  2. Nikada, nikada i nikada ne kupujem soja sos iz samoposluge ili neki koji nije poreklom iz Japana. U komercijalni soja sos stavljaju KARMEL za boju. Ukus komercijalnog soja sosa čak ni ne podseća na originalni soja ili tamari sos. Prosto rečeno – onaj proizvod iz samoposluga nema veze s mozgom, pa ko god bio proizvođač.
  3. Posle katastrofe koja je pogodila Japan, uspela sam da kupim Tamari sos na kome je pisalo “uvoz decembar 2010”. Kada sam sada poželela da obnovim zalihu (onaj mi je trajao više od pola godine) i tražila da pogledam “Mitoku” tamari, u dve “zdrave hrane” podatak o datumu uvoza više  nije bio dostupan na ambalaži. Jednostavno je “rubrika obrisana”! Naravno, zalihe neću ni da obnavljam, dok u nekoj zabiti ne nađem tamari sa deklaracijom.

Sve u svemu, sada sam spremila terijaki lososa, pa ko zna kada 🙂

Recept za terijaki lososa

TERIJAKI predstavlja japansku metodu mariniranja mesa. a domaći terijaki sos se pravi jednostavno (pošto naravno da ne bih kupila gotov, smućkan u flašici).

Terijaki sos

U šerpicu se sipa:

  • 1 šoljica tamari sosa (koristila sam onu “tradicionalnu za čaj” za 4 odreska)
  • 2 šoljice belog vina
  • 1 ravna kašika smeđeg šećera ili kašika meda
  • 2 cela bela luka (kasnije se vade iz sosa)
  • malo vasabija (može i komadić rena ko nema vasabi, ali bez seckanja, jer se i on vadi)
  • Komadić svežeg đumbira (opciono)

Sastojci prokllučaju i kuvaju nekoliko minuta da se malo (ne još potpuno!) redukuje.

Kada se sos ohladi, izvadi se luk i potopi se meso. Sveža tuna, losos (pre odrezak nego ovaj “T-bone-cut” koji ja imam na slici) ili belo meso se najčešće koriste za terijaki.

Belo pileće meso bi trebalo da se skine sa kosti u JEDNOM komadu i sa kožom, tako da se dobije “leptir” izgled od dve spojene polovine. Zatim se na koži (ovo važi i za odrazak lososa) prave paralelni zarezi i strana sa kožom se uvek prva prži ili griluje.

Meso treba da stoji u marinatu oko 15-20 minuta uz okretanje. Zatim se izvadi iz sosa i prži ili griluje na tiganju. Bitno je da temperatura na početku bude visoka. Ovo formira “koru” pa sokovi iz mesa manje cure i ostaje sočnije. Tek kada se formira “kora” na obe strane, temperatura se smanji i isprži se do kraja (isto bi važilo i za bifteke i ramsteke).

Gotovo meso se skloni iz  tiganja na tanjir i u tiganj se sipa sos da se potpuno redukuje (postane gust i blago “lepljiv”). Kad je sos gotov, meso se vrati na još minut-dva, uz okretanje. Pravilno bi trebalo da se servira meso preko pirinča, a ne ovako kako sam ga uslikala – ali ja volim da pirinač serviram kašikom za sladoled 🙂

Terijaki mogu da spremaju i oni koji su na strogom LowCarbu. Kao zamenu za pirinač upotrebite rendani karfiol, kratko blanširan u vreloj vodi. I naravno, nema ubacivanja ni one kašike meda ili šećera u sos, što će malo uticati na gustinu.

Pročitajte više o žitaricama:

 

 

28 Komentara

  • Za ovih 10-tak dana od kako sam na LowCarb ishrani, a isključivo zahvaljujući tebi, shvatila sam (nisam proveravala) da sam verovatno osetljiva na gluten, mada si mi ti to i sama odma rekla. Ogromna nadutost, opstipacija, grčevi su (bojim se i da kažem) skoro nestali. Koristim jedino još ovsene mekinje ujutro, a ni to mi nije jasno zbog čega 🙂 Ipak, od kako sam počela uveče da ih potapam u vodi, a tek ujutro da ih stavljam u jogurt zajedno sa 2 kašičice LCHF brašna nadutost je skoro nestala.
    Hvala ti na predivnim savetima!

    • Idem redom 🙂

      1) Bruto. Mrzelo bi me da računam i to 🙂
      Za one kojima nije jasno šta me pitaš – ne oduzimam UH koji potiču iz vlakana (posebno nerastvorljivih) od ukupnog zbira UH.

      2) UH iz povrća, mlečnih proizvoda i orašastih kad sam na nižoj cifri. Uz voće na višoj.
      Tako da u kombinaciji sa prethodnim pitanjem, da – na kraju taj unos stvarno bude i manji, jer su “moji” izvori UH puni vlakana (sem mlečnih proizvoda).

      3) NEDOSTAJE MI:
      — Krompir salata uz ribu ili još bolje – blitva sa krompirom.
      — Kačamak sa domaćim kukuruznim belim brašnom za doručak (ali samo onaj koji moj tata sprema).
      — Lazanja sa domaćim korama (ali za to se ubijam od spremanja ceo dan, a na kraju izradim kore tanke kao papir… zapravo i ne ode puno brašna).
      — Home-made pizza, koju pravim bolje od većine picerija (sa maslinovim, spanaćem, crnim maslinama, šampinjonima, mocarelom, gorgonzolom i pršutom …. ali ove sastojke koristim sa špagetama od tikvica kao sos).
      — Neke malo zahtevniji i egzotičniji sosovi na špagetama (samo kada imam društvo na ručku ili večeri … opet iste te sosove koristim uz meso)
      — Moj home-made sushi sa dimljenim lososom (zato što je mnogo dobra fora kada mi dođu gosti i jedemo prstima) 🙂
      — Domaća pileća supa sa rezancima.

      Zapravo, ništa posebno bez čega ne mogu (ili ne mogu da prepravim) i ništa od svega toga nije kupovno (što mi je najvažnije).
      Većinu ovih stvari ponekad i napravim, pretežno kada imam goste.
      Već na slatkiše i grickalice reagujem 100% ravnodušno.

      4) Ne idem leti u teretanu (jul i avgust), nikad i nisam. Ponekad roleri, plivanje, ceo dan napolju … društvo, društvo, društvo – to mi je večni “radni plan” za leto. Povratak u septembru 🙂

      Hvala 🙂 I tebi 🙂

      • Hvala na iscrpnom objasnjenju 😉
        Ne znam zasto se ustrucavati specijaliteta ako vec toliko brasna ne ide u njih. Ok za kacamak, to ti moze tata praviti jednom u pola godine, za soseve nije frka a lazanje i pizzu mozes praviti sa lchf brasnom ili “palacinkama”. Umutis 4 jajeta, vrhnja za kuhanje i jednu supenu kasiku psylium praska, peces na maslacu te toliko da se odvoje od tave a kasnije ih kao kore slazes ili razlijes u tepsiji poredas sastojke i zapeces. Znam znam reci ces nedostaje hrskavi osjecaj pod zubom. Sta ces ali eto 😉 Pilecu supu mozes obogatiti umucenim jajima koje polako u tankom “mlazu” sipas u kljucalu supu, ili sa lchf “rizom” od karfiola i brokulija.

        Za sve postoji zamjena i dok ima volje i zelje postoji i mogucnost. Ili?

        Samo ljevljom stranom globusa pa mozda i naletis do “sarafa” na sjeveru ;))

      • Ustručavam se zato što se ne osećam isto kad jedem i ne jedem testo 🙂 Male količine ponekad OK, ali više – pospanost i tromost. Odvikla sam se 🙂

        Pravila sam LCHF pizzu odavno, na sličan način, samo sam zapekla prvo “ovo testo” u rerni, pa dodala fil kasnije. A palačinke nisam imala živaca da pravim ni kad sam jela brašno 🙂 Ne znam da li si video recept za onu lazanju sa korama od tikvica koju sam pravila?

        Jaja ubacujem samo u ljuto-kiselu kinesku supu, jer mora, ali njih baš i ne volim u čorbicama. Objaviću uskoro post sa 5-6 mojih omiljenih supa!

        hahaha 🙂 Neću da kažem da mi nedostaje “hrskavi osećaj”, slagala bih te. Nedostaje mi KUVANJE… Seckanje, mućkanje, filovanje, ukrašavanje, oklagije… 🙂

        Imaću priliku da se “izduvam” ovih dana. Brat slavi klincima zajedno rođendan, tako da pravim dve PRAVE torte i jednu slanu. Verujem da ću slanu da jedem, za slatke već nisam sigurna 🙂

      • Znam o cemu pricas. Sasvim razumijem tu tromost i pospanost nakon konzumiranja UH. Iz pocetka LCHF me je “panika” hvatala, sta cu sad kad mi se ne spava? Cime cu vrijeme ispuniti 😉
        Sad kad sam doveo leptin i ghrelin u ravnotezu uhvati me “zujalica”, ne mogu na jednom mjestu da se smirim.
        Ja onakve lazanje pravim od pohovanih tikvica i patlidzana. Zahtjevno jeste ali i samim time bolje se jede.

        Pohujem ih kratko prvo zamocivsi u smjesu jaja,(ribanog zutog sira) i psylium praska a kasnije redam u posudu i pecem dok se ribani sir i domaci besamel ne orumeni 😉

        Za sve supe koristim fond/temeljac od govedjeg repa/kostiju i topljenje pilece kozice. Bez obzira sta u to dodavao osnova je tu. Bilo to sataras supa, gusta corba od karfiola i brokulija uz praziluk, spinata,hladni gaspacho itd itb. You name it !!

        Pa ne koristi blendere/multipraktikume i kineske guljace. Filuj paprike/pravi sarmu sa karfiol i brokuli rizom itb itd. Istinu i kupovina i spremanje uzima manje vremena nego prije, nema komplikacija i opet me panika hvata sta raditi sa viskom vremena 😉 Trenirati sa oklagijom dok se kiseli kupus i suha rebarca dinstaju??

      • Ogladnela nakon čitanja 🙂

        Nemamo psylium ovde. Ne znam ni kakav je ukus i da li ga ima smisla zamenjivati dobro mlevenim lanom?
        Danas pravim neku “komplikovanu” supu od paradajza, novitet, baš da vidim na šta će na kraju da liči 🙂

        hahaha pa šta misliš da radim!
        Sem što malo više spremam ribu nego ranije … you know what i mean 🙂

  • Psylium prasak ili sjemenke nabavi u obliznoj prodavnici “zdrave” hrane, Meni licno nemaju nikakvog ni ukusa niti mirisa a slobodno od lanenog brasna pravi “capalinke”.
    Ugggggghhhhhhh dobra papreli i kisela paradajz corba i uz to creme fraiche ili vrhnje. Da nisam na Warrior Paleo /lchf ogladnio bih odmah. Ma mislim da znam sta mislis 😉

    • Kada sam se poslednji put raspitivala, nije bilo da se kupi u Srbiji. Nije bilo baš skoro… par meseci sigurno.
      Pa dobro, možeš da sačekaš i veče za tako nešto 🙂 Dotle grickaj povrće 🙂

      Znam da znaš 😉

  • Jedan filozofski osvrt

    Sta znaci jesti?
    Da li kolicina hrane objasnjava pojam?
    Da li vrijeme jela odlucuje definiciju?
    Da li izbor namirnica ogranicava jelo?

    Do veceras sam na vodi i kafi 😉
    Kasnije GVT pa jelo 😉

  • Joj bre Majo – voda mi pođe na usta kada čitam tvoj blog! Da li ti je ikada palo na pamet da se profesionalno baciš na kuvanje? 🙂

    Inače, fenomenalan ti je blog, tek sam nedavno naišla na njega (preko ana foruma). Hvala na poučnim tekstovima i nastavi tako i dalje!

    • Trebalo bi da se iseče na komade i da se svako parče (ili veći komad) uvije u plastičnu, pa u aliminijumsku foliju. Mada, i kada imam hleb u kući, zamrzavam na samo par dana (kalup koji imam je jako mali).

      Neki podaci su da ne sme da stoji u frizu više od dva meseca, mada ne vidim zašto bi ga neko držao više od mesec dana.

  • imas neradioaktivni soja sos organski u DM parfimerijama, tamo gde drze organsku hranu… koliko se secam, pise da je soja iz EU i da je proizvedeno u EU

  • Zanima me da li je dobar mleveni lan koji je u vakum pakovanju, i tamnoj kutiji? Nasla sam tako nesto proizvodjac makrobiotika, da li je on zadrzao svoja nutritivna svojstva?

    Blog je super,svaka cast i veliki naklon za sve sto radite.

  • Majo, jel može ovako neki hleb sa domaćim kvascem da se napravi u mini pekari? Skoro sam unvestirala u ovaj uređah, super radi, samo me “jede” suvi kvasac koji ide u hleb…

    Dete obožava moj mešeni ručno (jede i iz pekarice), ali posle 5-6 meseci igranja sa brašnom i testom, i trošenja puno vremena oko pravljenja, ipak sam uložila u pekaru….

    I ako bilo ko ima savet kako da napravim domaći kvasac – svež nek javi….

    Moja mama mi je skoro pričala kako su baka i ona pravile od kukuruznog belog tzv “kolačiće” koje su sušile, i koristile umesto kvasca. Isto se potopi ko kocka, odstoji i mesi se hleb… Kad budemo isprobale, pišem vam recept. 🙂

  • Poštovana Majo,

    bezgranično sam Vam zahvalna za sve što ste napisali o LCHF ishrani, a posebno sam zahvalna za recepte koji su mi godinama nedostajali, kako bi moja LCHF ishrana bila raznovrsnija i zanimljivija. Istina, na Internetu se mogu naći slični recepti, ali su često sastojci meni nepoznati i/ili nepostojeći na našim pijacama i u prodavnicama. Pošto mi najveći problem mi predstavlja “ubeđivanje” supruga i ćerkice da se odreknu uobičajene ishrane, bogate skrobom i šećerom, zamlila bih Vas da mi kažete postojili negde kod nas da se kupi LCH verzija brašna, (kojese, navodno, može nabaviti u inostranstvu), ili čime se brašno može zameniti u nekim receptima koji bi bar mogli podsećati na tradicionalne. Meni lično testo ne fali, ali moji ukućani imaju problem da se potpuno odreknu pice, špageta i kolača i sličnog, a i ne znam kako detetu da napravim sendvič za užinu u školi, ako ne koristim hleb! 😉 Za sada za to koristim Tonus hleb, ali bih volela da znam postoji li način da “simuliram” testo nekim LCH prihvatljivim namirnicama?

    Unapred hvala i srdačan pozdrav!

  • Zdravo.. )

    Svaki blog je zaista na svom mjestu. Otkako sam pocela da citam vas blogove, moj stav prema hrani u potpunosti promjenio. Naime, nedavno sam radila Ogtt sa inzulinemijama zbog izostanka menstruacija na duze vrijeme, a i prekomjernih kila. Rezultati su stigli prosle sedmice. Na kontroli sa nalazima jos nisam bila, jer i dalje cekam na termin kod endokrinologa. No, sudeci po dijagramu, rekla bih da je iznsulinska rezistencija u pitanju (mogu i vama poslati sliku, ukoliko znate kako nalazi kod inzulinsko rezistentnih osoba inace izgledaju). Sigurna sam da ce doktorica ukljuciti neku od terapija, ali ja to zaista zelim maksimalno izbjeci. Inace, ne pijem, ne pusim, a pod stresom nazalost jesam. 🙁 Do 2010 sam imala idealnu kilazu 60kg na 170cm, i kao djevojka nikad nisam problema sa kilazom, sem sa menstruacijom i policisticnim jajnicima. Nakon poroda se sve preokrenulo. Hormoni poprilicno divljaju. 🙁
    Sigurna sam da je kljuc svih problema, pa i mog zdrava i uravnotezena ishrana, i da se na taj nacin mogu izbjeci koje kakvi lijekovi. Ja sam se nakon poroda nazalost mnogooo udebljala. Progutala me svakodnevnica, a kile uzeli maha, cak do vrtoglavih 114kg. 🙁 Inace lahko skidam kile, ali ih isto tako lahko i vracam. Za mjesec sam znala izgubiti 10kg, sto je lijepo, ali i potpuno nezdravo. Zbog tih naglih poterza je vjerovatno i nastalo. Moja nedavna posjeta endokrinologu je medjutim bila ´neka´ prekretnica, a vasi blogovi opet potpuna prekretnica. 🙂 Ni svjesni niste koliko mi pomazete. 🙂 Mnogo cijenim vas misljenje, pa bih voljela da mi i sad pomognete.

    Naime, imam policisticne jajnike i eventualno sam inzulinsko rezistentna. Koju dijetu ja sad trebam primjeniti???

    Termin kod nutricioniste u Sarajevu je skoro nemoguca misija. Mozda bih dobila uputnica ukoliko bi umirala. -.- To me duze vrijeme cini bijesnom, pa sama tragam za pravo dijetom. Mada bih vise voljela da je to neka pravilan ishrana, koja traje cijelog zivota, nego li neka privremena dijeta do ostvarenog cilja.

    Skoro sedmicu dana citam vase blogove, i od tada sam ishranu potpuno promjenila, kao i svoj nacin razmisljanja. Uvijek sam imala zelju, volju, za mrsanjem, ali ne adekvatno znanje, kao ni osobu koja bi mi uputila prave smjernice.

    Uopste vise ne jedem hljeb, grickalice, slatkise, preradjevine. Ono sta u biti unosim su povrce, voce, meso, jaja, masti.. i evo me na 110kg umjesto na 114kg. Koliko mi je drago, toliko me to i plasi, jer brzo mrsam. :/ Svo vase znanje koje nesebicno dijelite sa nama nazalost jos nisam u potpunosti procitala, ali radim na tome. 🙂 Ujedno s tim se javljaju mnoga pitanja, ali odgovor cu morati direktno od vas dobiti. 🙂

    Evo i moje pitanje.. Koja bi ´dijeta´ zapravo bila za mene? Low carb, LCHF, itd.?

    Hvala vam unaprijed i lijep pozdrav iz suncanog Sarajeva.. 🙂

Leave a Reply