Namirnice pod lupom

S.O.S. Stevia: Gde da kupim Steviju?

Vitki gurman baner 300x250

 

NOVO, mart 2014. Kako sada stevija može da se kupi kod nas, pogledajte novi najdetaljniji vodič za kupovinu stevije i razlikovanje “čiste stevije” od postojećih mešavina, dok ovaj tekst može da vas upozna sa samom biljkom i nekadašnjom situacijom vezanom za nabavku stevije.

Često na Facebook stranici bloga i ovde dobijam pitanje gde da kupim steviju?  Odgovor na ovo važno pitanje je: NIGDEA pravi razlog zašto nigde ne možete da kupite Steviju je čuveni FT1P razlog (skraćenica za: Fali Ti 1 Papir). Evo cele priče o tome:

Šta je Stevia, kako izgleda i koliko košta?

Za one koji ne znaju i nisu se do sada zanimali za ovo: stevija je biljka iz Južne Amerike koja je prirodni zaslađivač. Ne volim kada steviju treba da nazovem “zaslađivačem”, ali neka ostane ovako. 

Stevija za razliku od šećera i veštačkih zaslađivača ne stimuliše insulin, prirodna je i neprerađana ima i lekovita svojstva. I pored ovih karakteristika koje bi je učinile miljenicom potrošača – ona nikada nije bila miljenica industrije šećera i aspartama u SAD. Trebalo je 30 godina da se odobri upotreba Stevije u SAD, što se dogodilo 2008. godine.

U Evropi, Stevija je odobrena za upotrebu u decembru 2011. godine i dobila je E broj: E960Aspartam je E951, da znate i šta da izbegavate. Od proizvođača Stevija stiže u nekoliko formi:

  1. Mlevena biljka
  2. Ekstrakt Stevije
  3. Tablete
  4. Tečna Stevija (sirup)

Mlevena (zelena) Stevija je samo samlevena sušena bijka. Njen miris je jak i začinski, pa sam joj najbolju primenu našla u smoothijima od povrća, koji najčešće ne bi bili prijatni za ispijanje da nije Stevije.

Ipak, ekstrakt – beli prah – je prerađen u određenoj meri. Gubi se taj začinski miris koji biljka ima, kao i lekovita svojstva, tako da se beli prah koristi na način na koji se koriste i veštački zaslađivači ili šećer. Dobra jeza Low Carb “slatkiše”, a ovde imate i link ka objašnjenju o njenom doziranju u “slatkišima”.
Ovo su i jedine dve “forme” Stevije koje sam koristila. Nabavljala sam Steviju koja je poreklom iz Paragvaja, a pakovana je u Mađarskoj. Izgleda ovako:

Nisam imala priliku da probam druge brendove, jer se zbog jačine Stevija troši jako, jako sporo.

Zašto Stevia i Srbija nisu srca dva <3 <3

Koja je priča Stevije u Srbiji:

  1. Pojavio se uvoznik Stevije za Srbiju.
  2. Dobio je nakon 7 meseci čekanja potrebne papire iz “Gradskog zavoda za javno zdravlje” o izvršenim analizama proizvoda (ostaci sredstava za zaštitu bilja, sanitarne analize, dodaci islično).
  3. Proizvodi su se u toku ovog leta pojavili u prodavnicama. Stevija u prahu od 20g je koštala oko 700-800dinara (20g traje jako dugo, a cena 100g mlevene zelene je slična).
  4. Nakon mesec dana ispalo je da ipak ne može da se prodaje, dok Ministarstvo zdravlja ne stavi Steviju na belu listu.
  5. Povučena je iz prodaje.
  6. Očekivalo se da će se “stavljanje na belu listu” desiti za oko mesec dana. Leto je daleko iza nas.

Informacije koje delim sa vama sam dobila preko e-mail komunikacije sa uvoznikom početkom septembra. Ovako stoje stvari danas u Srbiji:

  • Možete da kupite šumeće tablete sa aspartamom i sirupe za decu koji imaju isto đubre u sastavu.
  • Možete da grickate žvake koje sadrže aspartam ili trpate natren u svoju kafu.
  • Možete da pijete sokove sa aspartamom.
  • Možete da se “šećerite” do mile volje.
  • Možete čak i da se pitate koje namirnice možda sadrže GMO

Ali Steviju ne možete da koristite. Sem ako se ne obratite vašim prijateljima koji žive u SAD, Kanadi ili Evropi da vam je donesu ili sami to uradite kada otputujete negde.

Oprezno u kupovinu Stevije!

U nekim radnjama zdrave hrane sam viđala male kesice koje imaju dekstrozu i Steviju (znači mešavina šećera i Stevije). Bilo je još nekih prahove koji su “mešanci” veštačkih zaslađivača i Stevije. Tako da za sada, kada vam u radnji kažu da imaju Steviju, dobro pogledajte sastav.

Ovo što sada sme da se prodaje NIJE čista Stevija. Ili nije Stevija uopšte. Dešava se i da poneki radnici u prodavnicama nemaju pojma šta ih u stvari pitate (testirala sam i to par puta, čisto da vidim koliko su u toku).

Čim bude neke promene, javljam naravno! A do tada, da znate da ova biljka može i da se gaji i kod nas 🙂 Da li je dozvoljeno – ne znam! Pitajte da ne ispadne da je pred zakonom isto gajiti Steviju i gajiti marihuanu 😀 Više me ništa ne bi iznenadilo, majke mi.

99 Komentara

    • To je taj proizvod koji sam pomenula!
      Samo sam ga u Srbiji viđala u kesicama.

      Maltodekstrin je ugljeni hidrat (šećer) napravljen od kukuruznog skroba. Kako sportisti nakon treninga uzimaju dekstrozu i proteine, ako treniraš, koristi ga tada.

      Ako ne treniraš i želiš da smršaš – pokloni nekome 🙂

      • Posto je Stevia 200-400 puta sladja od secera meltodekstrin se upotrebljava
        da bi napravio vecu kolicinu i smanjio slatkocu. Veoma je nisko kalorican
        tako da u jednoj kasicici ima manje od jedne kalorije. Neki proizvodjaci
        koriste brasno od pirinca, ali pravi Steviu bljutavom. Probao sam i cisti
        prah od Stevie, za jednu kafu staviti na vrh noza Stivia praha i bice kao
        jedna kasicica. Za caj sam probao da stavim jedan list ubran sa stabla
        i dovoljno je slatko. Posto nije opijat, legalno se moze saditi jel nema
        zakona koji zabranjuje odgajanje. Stevija je nezamenljiva za dijabeticare
        a i zamena za secer koji je najveci krivac za epidemiju bolesti srca
        i dijabetesa.

    • Meni jeste slatka, ali taj ukus mogu pre da objasnim kao “varku za čulo ukusa” nego kao “pravo slatko”.
      Kolači pravljeni sa Stevijom imaju nekako “prazan” ukus. Nema te “punoće” šećera, kakvu bi imali u uobičajenim kolačima.

      Kada sam jednom pravila kod mame nešto, u kore sa belancima sam stavila malo šećera da se bolje umute i ispadnu kako treba 🙂 A u fil Steviju. Recimo da sam znala da tata ne bi to ni jeo da je čista Stevija. Ovako je moglo da prođe (uz napomenu da tata nema ni gram viška, pa nemam ni razloga da ga privikavam na ovaj ukus) 🙂

      Kod sebe, pošto uopšte nemam šećer u kući, ubacim u fil crnu čokoladu ili voće, tako da opet ne bude samo ukus Stevije.

      Sve u svemu, ko ne mršavi i nema razloga da bude 100% disciplinovan, može uvek da “šteluje” recepte prema svojim potrebama. Uvek je bolje 2 kašike šećera i Stevija, nego 10 kašika kao u receptu 🙂
      I uvek je bolje domaći kolač po receptu sa sve šećerom, nego neka kupovna glupost sa margarinom i aditivima.

      Pa ko se gde pozicionira u toj priči, prema ličnim potrebama 🙂

      P.S. inače nikada nisam volela ukus slatkog, tako da mi je Stevija bila super na prvu probu i jako mi se dopala. Nekima se baš, baš ne sviđa.

  • Slatki ukus vuce slatkom, mozak dobija signale slatkoce ali organizam nikad ne primi sto vuce na vise i jace doze. Pogotovo koji imaju poteskoca sa viskom kilograma ili druge vrste sugar junkies najradije neka izbjegavaju bilo sta slatko a kako cinjenice govore i izvjesne kisele stvari imaju isti efekat za “trazenje” slatka. Ono sto ti steti ili cemu se ne mozes oduprijeti najbolje je u sirokim krugovima izbjegavati. Jer ok stevija je prirodna i nije stetna,nutrivna vrijednost i vitamini?? Isto vrijedi za zitarice, krompir rizu, tjesteninu i ostale “skrobarice”!!

    Prije je slatko bila rijetkost za koje kakve praznike/slave/veselja. Sad bi ljudi to svaki dan sa zadrzanom kilazom i zdravljem. E pa ne moze se na dvije stolice sjediti duze bez katastrofalnijih posljedica.

    Sylph, you know what I mean

    • Znam 🙂 Ali koliko ljudi, toliko ćudi.
      Neko nikada ne bi pregrmeo novi režim ishrane bez “zamena”.
      Drugi ne bi trepnuo ili zbog cilja ili da dokaže sebi da može.

      Varijacije na temu su neiscrpne.
      Ja koja bih smela da jedem i šećer da hoću – neću da ga jedem. Ne moram ni kolače sa Stevijom, ali crna kafa ujutru sa Stevijom – to mora 🙂 Sve ostale kafe nakon jutarnje mogu da pijem i gorke 🙂
      Što to ne promenim? Nemam baš nikakav motiv.

      Koliko god ti svaka reč bila tačna, na kraju se sve svede na to za šta imamo motiv i u kojoj meri. I koliko ko može da “podnese”, a da ipak bude trajno rešenje 🙂

  • Prvo sam totalno ignorisala spominjanje Stevie (koja se šakom i kapom trpa u sve živo na raznim američkim blogovima), jer sam mislila da je to samo neki novi aspartam kome još nisu otkrili da je štetan.
    Onda sam saznala šta je ustvari pa sam bila smorena (ali ne i začuđena) time što je nema kod nas. E onda kad je došla kod nas, ja saznajem za to tek sada kad je ponovo zavladala kriza sa propisima. Sve u svemu totalno kasnim 🙂

    Nadam se da će se ovo sve razrešiti pa da konačno dođem do Stevie 🙂 Pre sam pristalica izbegavanja slatkog nego zamenjivanja, ali za neke stvari bi stvarno bilo korisno učiniti ih jestivijim, npr za smutije od povrća kao što je Maja predložila 🙂

  • Ja poslednjih sest meseci koristim steviju. Kesice sussina imaju dekstrozu (kasno sam otkrila), dok je tabletice sussina nemaju. Medjutim, tek sam na kraju dijete (protekal, tvoje omiljene:) otkrila neko americko pakovanje tabletica stevie, ciste, i u prahu. Kosta oko 1300 din bocica i ima u apoteci na uglu Nusiceve i Kosovske.

  • U Rodicu imaju da se kupe huxol stevia tablete. Po sastavu bih rekao da nema drugih komponenti. Cena je 350 dinara. Izguglajte na netu, huxol ima sajt

    • Miloše,

      Pogledala sam. Plava linija proizvoda je zaslađivač i nju sam viđala po radnjama, a zelena linija je Stevija ili sa Stevijom (na žalost nema sastava na sajtu pa ne znam da li se opet radi o nekoj mešavini).
      http://www.lsh-ag.com/associated-companies/snack-bars-and-sweeteners/nutrisun/huxol

      Moje interesovanje za ovu temu je bilo vezano za zakonsku regulativu i slobodnu prodaju svuda i uvek.
      Svakako da će se ovaj proizvod pojaviti povremeno i privremeno, ali to “ponekad i pomalo” u uslovima gde “to ne sme i ne bi trebalo” nije dovoljno dobro.
      Obzirom da je Stevija odobrena i u SAD i u Kanadi i u EU (sa čijim propisima se usklađujemo) šteta je i žalosno da nagađamo gde je ima, da li je ima i da li će je biti sutra.

      Dok se regulativa ne promeni, pojavljivanje Stevije bi bila odluka i svakako – pošto ne postoje potrebna odobrenja – i RIZIK određenih firmi, što već nisam u situaciji da komentarišem. Takođe, prošlo je 2 nedelje od objavljivanja teksta i za te 2 nedelje nisam imala nikakav kontakt sa uvoznikog od koga sam dobila informacije objavljene ovde, pa pokušavam da dođem do nekog update-a.

      Naravno, hvala na “dojavi”, jer verujem da će neko moći da je nabavi (navijam za to u svakom slučaju) 🙂

      • Dobro, treba imati na umu da je eu skinula zabranu tek krajem prosle godine, ako se dobro secam price. Ameri su isto dugo zabranjivali. Jedino su japanci odobrili jos pre 30 godina. Inace, pre neka 2 meseca sam poslovno bio u svajcarskoj i tamo sam stevia tabletice platio oko 7 franaka. Posle sam i u holandiji video da je cena oko 7e, tako da me ovih 350 dinara zaista iznenadjuje.

        Sastav huxol stevia tabletica: stevia glikozid 25%, regulator kiselosti: natrijum bikarbonat, mononatrijum citrat, zgusnjavac: natrijum karboksilna celuloza, sredstvo za sprecavanje zgrusnjavanja: magnezijum stearat, laktoza

        Dakle, ima laktoza kao secer ali je to mizerno. Ono sto me vise plasi su ove komponente sa natrijumom jer mislim da su izvesni zasladjivaci upravo na bazi natrijuma, pa mi se nekako cini da je ovo kombinacija. Na zalost nemam originalnu ambalazu tabletica sto sam pazario u svici pa da poredim

        • Miloše, hvala puno na sastavu. Ipak je “razblažena” Stevija, samo ovaj put bez dodatih šećera (sem ovo malo laktoze – obično šta pišu poslednje, treba da ga ima najmanje u sastavu – kao što si i ti napisao)

          Ni ja nemam mogućnost da uporedim sa Stevija tableticama ovog brenda koji sam jedini do sada koristila, posto sam kupila samo mlevenu steviju i “beli prah”.

          Hvala još jednom na korisnim informacijama 🙂

          • Ja jos uvek koristim prvu turu tabletica kupljene van. Shvatio sam zašto su van duplo skuplje – ima ih duplo više. Pakovanje iz Švice ima 200 tabletica, dok Huxol ima 100. Tempom kojim trošim, verovatno ću moći da ti odgovorim za jedno pola godine 😀

  • Da li je ovo dobar sastav ili ne sme da ima niceg drugog osim stevie?
    U pitanju su tablete

    Steviol glycosid (E960) 47 %, mannitol, tværbunden natriumcarboxymethylcellulose (E468), siliciumdioxid, magnesiumsalte af fedtsyrer, aroma.

    • Svaka tabletica mora da ima još nešto. Da se stavi samo Stevija tabletica standardne veličine bi bila preslatka i raspadala bi se.

      Zato, kad god naletite na tabletice samo izguglujte ostale sastojke uz reči “safe” pa onda uz reč “dangerous”.

      Ima previše tih E-dodataka, neki su jako štetni, neki uopšte nisu. Ko će ih sve popamtiti 🙂

  • I dobro, gde na kraju naci steviu i sta valja? Umirem za necim slatkim a grize me savest i voce kad jedem. Sta god da pogledam od recepata na internetu sadrzi steviu ili proteine s ukusima, a nemam ni jedno ni drugo 🙁 Kod mene u zdravoj hrani ima ta zelena Huxol u tableticama, 360din 100 tableta.
    Hvala unapred 🙂

    • Sto te grize savest za voće? Jedna-dve voćke na dan, nije problem, naročito ako je to banana nakon vežbanja. Ili napraviš ‘palačinke’ od 2 jaja, kokosa, malo maka, kakao i banana da sladi. Problem nastaje ako to voće ‘jedeš’ u obliku soka.

      Što se tiče stevije kod nas, ja i dalje nisam video gde ima da se kupi išta osim huxol.

      A inače, ako umireš od želje za slatkim, ne unosiš dovoljno kvalitetne masti 😀

      • Hvala oboma na savetima 🙂 Sokove inace nemam naviku da pijem tako da sam s te strane srecan covek, a “umirem za necim slatkim” pa to je tako uvek, slatkisi su mi stvarno najslabija tacka i uvek cu biti srecnija dok jedem njih nego hranu. Sad vec mesec dana vodim racuna i trudim se da se hranim zdravo, ali slatkise ne konzumiram uopste, samo sam pre neki dan dozvolila sebi i naravno preterala. Za voce me grize savest jer je i ono secer ali ga jedem, uglavnom oko 18h i to zelenu jabuku ili pomorandzu, obe sa dosta cimeta. Sto se zivotinjskih masnoca tice, ne razumem se puno ali ako mislite na meso, jedem ga 🙂

        • Pripazi na kalorije. I to ne u smislu da unosiš mnogo, nego baš suprotno – da se ne desi da unosiš premalo.

          Najčešća greška na Low Carb-u (a čini mi se da si odabrala Low Carb) je da se neplanirano smanji unos kalorija viš enego što bi trebalo.

          Možda nisam u pravu, ti ćeš znati bolje, ali eto – samo pazi na to.

          Pozdrav 🙂

          • Hmmm ne znam, postala sam mnogo opterecena ishranom i konstantno imam utisak da previse jedem. U principu najobilniji obrok mi je rucak, tad jedem dok se ne najedem ali pazim kako i sta kombinujem, hleb uopste ne jedem, eventualno tonus ujutru. Za dorucak mesam proteine i hidrate jer je uglavnom posle treninga a veceram neku salaticu. Vocka oko 18h i to je to 🙂
            Vama svaka cast na citavom sajtu, fenomenalna zamisao a mislim da je i najkorisniji srpski sajt u vezi sa zdravim zivotom 🙂

        • Da je u voću samo glukoza, određena količina bi išla u mišiće, no kako kod voća (ne svakog) uglavnom preovladava fruktoza, onda to nije tako. Organizam može da metaboliše fruktozu samo u jetri, a mišići ne mogu da je koriste. Iz tog razloga, mogućnost skladištenja fruktoze je manja i samim tim veća verovatnoća da će otići u mast, a konstantno veći unos fruktoze će dovesti i do nealkoholičarske masne jetre

          • Ja sam mislio da je ovo sajt o zdravoj ishrani, a kad vidim ovakve komentare, prevrce mi se zeludac i pomislim da sam negde zalutao. Uvek je bolje popiti vocni sok nego samu vocku. Naravno mislim na sok napravljen u sokovniku kod kuce, a ne na kupovno smece…

            “Da je u voću samo glukoza, određena količina bi išla u mišiće, no kako kod voća (ne svakog) uglavnom preovladava fruktoza, onda to nije tako.”

            A znaci u soku od vocke ima fruktoze, a u samoj vocki nema??? Da li ti shvatas sta pricas?

          • Da, shvatam… U voćki postoji nešto što se zovu vlakna, a u soku to ne postoji, već postoji čist koncentrisani šećer koji će odmah ući u krvotok bez ikakve prepreke. A ako pojedeš voćku, ili je izblendaš i tako pojedeš, onda će ta vlakna usporiti ulazak šećera u krvotok… Tako, neka se tebi slobodno prevrće želudac, samo ti nastavi da udaraš i po domaćem oceđenom soku, pa javi kad budu bili trigliceridi povišeni i kada bude jetra masnija na ultrazvuku

          • Ja koliko vidim vi ste svi ovde pobornici neke ishrane koja je izmedju konvencionalne i prirodne. Sa mnogim stvarima se slazem, ali ovo sa sokom i fruktozom me niko ne moze ubediti da ste u pravu. Nzm samo odakle vam te gluposti da je fruktoza stetna, i da je manje stetna ako se konzumira u nekoj hrani sa vlaknima.

          • Ne, fruktoza je zdrava, narocito u kolicini vecoj od 20gr dnevno 😀 Ovo je sajt koji jeste o zdravoj ishrani, ali jeste i o low-carb ishrani. Da ne bih dalje polemisao, objasnite koliko pomorandzi iscedite u jednu casu vaseg soka.
            Evo ja cu da teoretisem na primeru – recimo da iscedite dve srednje pomorandze i napravite od toga sok. Kako jedna osrednja pomorandza ima oko 15gr secera, onda vas sok ima 30gr secera. Za mene koji sam ispod 100gr UH dnevno, ovo je ogromna cifra. E sad, 330ml koka kole ima ako se ne varam 28gr secera. A da jos slikovitije objasnimo, to je nekih 8 kafenih kasicica secera. Tacno je da cete uneti koji vitamin vise i koji mineral vise (ali manje nego da ste celu voćku pojeli) nego sto ima u koka koli i da necete uneti vestacke boje i arome, vec prirodnu stvar, ali to je 30g secera koji ce bez ikakvog usporavanja doci u krvotok (za varenje secera nije potrebno zeludac da radi, vec prvi deo posla uradi pljuvacka, a ostatak u tankom crevu koje nije usporeno od strane vlakana). Sve u svemu, sa gledista insulina koji treba da se resi glukoze i jetre koja treba da napravi masti od fruktoze, nema puno razlike da li je koka kola ili 2 osrednje pomorandze. Šećer je šećer, i po organizam i po insulin je mnogo bolje da se postepeno usvaja, što je moguće samo ako ima vlakana… Da ne pričamo dalje kako fruktoza onemogućava dodatne hormone koji daju osećaj sitosti, tako da super je fruktoza i ceđeni sok 🙂 Da ne teoretišem dalje kakav je tek sok od grožđa 😀

            Ako već treba da pijem sok, pre ću da popijem sok od paradajza jer on ima nekih 4 gr šećera na 100ml, jedan od retkih izuzetaka koji mogu da napravim

        • Prvo i osnovno, zašto bi bacala vlakna i pila voćni šećer, kad možeš da imaš oba?
          Šećer jeste potreban nakon treninga uz proteine da ubrza obnavljanje mišića. Čist šećer ne.

    • Znaš kako ja kažem: sa parama i dobavljačima koje imaš, napraviš najbolji mogući izbor.
      Ako je ovo trenutno najbolji mogući izbor – go for it 🙂

      Znamo šta je bolje i da ima bolje, pa znamo i da treba da ga tražimo. Nekad je i to (privremeno) ok.

    • Ukoliko ste iz Novog Sada, Stevia u nekakvim tabletama (ali i sa dodacima), i Stevia u prahu (koju nisam videla, jer dobijaju za koji dan tek, pa ne znam da li je samo mlevena, ili i ona ima dodataka), može se kupiti u prodavnici zdrave hrane Fresa kod Riblje pijace. Dosta je skupo, oko 800 dinara, ali ako se inače teško nađe, verovatno se isplati…
      Majo, hvala za inspiraciju, tj. za (ponovni) početak razmišljanja o zdravoj ishrani koju sam neko vreme bila zapostavila 🙂

  • Kao prvo: svaka čast autorici, ne mogu prestat čitati :), a drugo: našla sam steviju na bosanskilonac.ba pa može biti od pomoći..jer se može i za Srbiju naručiti (u ponudi 10 stevia proizvoda)

  • Imam probleme sa povisenim insulinom.Doktorka mi je rekla da moram da izbegavam secer zbog toga sam odlucila posle 4 meseca bez ijednog unetog slatkisa(osim voca) da se informisem o najboljem zasladjivacu.Kolko sam uspela da saznam stevia je najbolji zasladjivac.A sad bi da se konsultujem s Vama dal tabletice ili tecna stevia?Znam da u jednoj zdravoj hrani ima stevia u tableticama 100komada 350din.Inace sto se tice dijeta i tih dijetalnih stvari smrsala sam skoro 70kg.Periodicno sam jela slatkise koji sadrze beli secer.Dok sad npr.u decembru sam radila analize koje su pokazale insulinemiju sa velikim indeksom i doktorka me opomenula od decembra do marta nista ali bas nista slatko nisam jela…a onda sam parce torte.

    • Po meni najbolja opcija je prah, jer se lako dodaje u poslastice koje možeš da praviš.

      Elem, tebi kao nekom sa povišenim insulinom, nije dovoljno samo da izbegavaš slatkiše. To je broj jedan. Treba da izbegavaš sve oblike sokova, i ono najvažnije – skoro svaki oblik hleba i žitarica (i derivata poput muslija), krompira (i derivata poput kornfleksa), pirinča i sve što je puno skroba. Beli hleb ti diže šećer u krvi više nego mnogi slatkiši, a to tebi znači i dosta insulina. Integralni je nešto bolja varijanta ali ne baš previše dobra, osim ako ne uzmeš stvar u svoje ruke i ručno mesiš. Slično ti je sa krompirom i pirinčem.

      Ako si u mogućnosti, kreni polagano sa HIIT treningom (pogledaj na netu šta znači ali obavezno mora da bude pravi HIIT a ne neka imitacija), jer je to jedini dokazani i efektni vid treninga koji utiče na smanjenje insulina, tj smanjuje insulinsku rezistentnost u proseku za 20% nakon mesec dana. Više o HIIT-u imaš u ovom BBC dokumentarcu: http://vimeo.com/51836895

  • Kupila sam steviu huxol.100tableta 350din u prodavnici zdrave hrane.U apoteci ima sussina stevia tablete 200komada 350din.Prvo sam svratila u zdravoj hrani i tu kupila.nisam znala za ovu povoljniju varijantu.ove huxolove sadrze:25% stevia glikozida,regulator kiselosti,natrijum bikarbonat,mononatrijumov cirat,natrijum karboksilna celuloza,sredstvo za sprecavanje zgrusavanja, magnezijum sterat,laktoza.komentari za sadrzaj.hvala

  • Hvala Milose za savete.Sto se ishrane tice upoznata sam sa tim.Doktorka mi je ukljucila ishranu tj.dijetu za dijabeticare od 1.800 kalorija.A za treniranje cu da pogledam.

  • Ima neki lik na limundu koji prodaje seme od stevije. Košta sto dinara, sa sve poštarinom oko 200. Ko ima osunčan balkon ili svoju baštu, rešio je problem. Osim ako mu je komsija neki po$ten i $ave$tan građanin 🙂 🙂 🙂

  • stevija u republici srpskoj se sije odskoro ,ja je radim već 5 do 6 godina.imam pravu steviju reabudijanu i prodajem :suho lišće(zeleni prah), sijeme i sadnice.ove godine mislim da još proširim ako nađem nekog ulagača koji bi otkupio suhi list.

  • Informacija za one iz Beograda koji su i dalje u potrazi – u Zemunu u Strosmajerovoj ulici (izmedju Glavne ulice i Zemunskog parka), u radnji sa zdravom hranom ima stevia uvezena iz Madjarske. Prodaje se i kao prah (pakovanje 20gr) i kao tablete (pakovanje 300 tableta) i cena i jednog i drugog je 830 dinara.

    • Tačnije, preko puta galerije Doma vazduhoplovstva! Bio sam pre neki dan, imaju steviu, ova je bila Nemačka i bilo je u tabletama i u zeleno-žutom prahu. Cena je ista, 830 din za 20 grama!
      Pozdrav!

  • ja sam pre neki dan videla steviju u dm-u? da li znate nesto o njenom kvalitetu i uopste sta mislite o alnatura organskim prehrambenim prozvodima? cini mi se da nisu nikad pominjani a u dm-u ima svega i svacega…

  • Svaka čast za tekstove. Jako volem da se dopisivam sa ljudima koji znaju znanje i žele da ga razmene.
    Kod mene se ispostavilo da je šećer veliki, možda i najveći problem a za to nisam imao pojma. Naime od 2000-te bolujem od gihta i sva dosadašnja uputstva za lečenje ( uključujući i endokrinologe i nefrologe itd..) su se svodila na obavezno smanjivanje namirnica koje sadrže purin. Po najnovijim informacijama koje sam dobio iz neuvrštenog poglavlja iz knjige “dobre kalorije loše kalorije” govore o potpuno drugačijem viđenju lečenja hiperurikemije i o, za giht fatalnim posledicama koje unos šećera ima- naročito fruktoze!!! Ne bih da gnjavim sa informacijama ( ali ću i to uraditi ako je nekom važno) već da objasnim zašto sam za steviju. Bila je afera sa minakvom koja je htela da proširi proizvodnju ( stevija oranž ) pa su je blokirali… kažu saharinski lobi orsamtinglajkdet. neću ni o tome… Ono što bih želeo je da kupim lišće od Saše Babića iz Rep. Srpske i da me kontaktira pa da divanimo na tu temu.

  • Steviju prodaje neki novosadski rasadnik. Naručila preko sajta nekoliko komada, lepo rastu biljke. Lepe su i za ukras, slatke su za grickanje. Ošišali smo ih, osušili lišće. Može za čaj.

    • Ako neko ima iskustva sa gajenjem Stevije u saksiji (ili baštici) i ima želju da napiše tekst o tome za potpuno neuke baštovane – neka mi se javi na sylphghourmand777@gmail.com

      U zavisnosti od rasporeda objavljivanja mojih teksotva, dužine i sadržaja saveta za gajenje Stevije objavila bih ovakve savete na FB stranici u “notes” ili na blogu.

  • Majo, čitam tvoj blog i oduševljena sam, a sa druge strane uvidela sam da su stavovi mojih roditelja o ishrani pogrešni. Zamolila sam jednog prijatelja da mi kupi steviju u Kragujevcu, ali sam zaboravila da mu kažem da pogleda rok trajanja. Rezultat je rok trajanja 1. maj 2014. Kakvo je tvoje mišljenje, da li bih mogla da je koristim i posle tog roka jer ne verujem da je mogu potrošiti do tog roka (nova sam u spremanju lchf hrane)?

  • Pozdrav svima.Ove godine sam bio zauzet u bastici uzgojom stevie.imam i suvi list i mleveni i seme i jednogodisnje iskustvo.Trenutno kuvam list,pokusavam da napravim koncentrat stevie u kapima.poz

          • Još jedno pitanje, nadam se da nisam dosadna, interesuje me gde se može kupiti pravi cejlonski cimet ? Pretražila sam sve prodavnice i slično … guglala po internetu i jedino mi preostaje da pogledam Alnatura cimet koji se nadam da ima u DM-u. Ako iko zna gde se može kupiti pravi (po mogućstvu mleveni) Cinnamomum zeylanicum Nees – Srli Lanka ?

            Hvala unapred 🙂

  • Hmmmmm… Prvo sam bio odusevljen Steviom, ali nakon drugog, treceg, cetvrtog uzimanja ukus mi se nije svideo. Ne znam kako ni da objasnim. Ukus kafe mi potpuno promeni. Kao da u sebi ima jos neki zacin. A mozda je to prosto samo ukus Stevie.

    Jedinom prilikom sam probao slane cokolade. Ne znam da li ste to ikada probali. Meni licno je to odvratno, a Stevia mi bas tako neki ukus ima. Kao da je neko pomesao So i Secer.

    Ima taj neki šmek koji mi smeta. Ne znam da li ostetite razliku između šećera i veštačkog zaslađivača? Ovde je ta razlika još veća.

    Na kraju se sve svede na : ili jedi šećer, ili nemoj. Zamena i varanje očigledno ne postoji.

    • Po meni stevija nije nikako za kafu. Ona mi je vise nekako za slatkise/kolace, ili uz kakao.

      Juce sam pravio gelato u svojoj verziji, sa svega 20gr dodatog secera (a u originalu treba oko 150). Sve ostalo sam zamenio steviom, i ispalo je savrseno 😀

      • Uravo tako 🙂 Ako je ne stavljate u kolac koji vec ima voce i malo cokolade – onda je dobro da ima malo secera.
        Ja ne moram to da radim jer ne volim sladak ukus, pa mi je stevija OK u kafi i caju, ali za druge je ovo resenje.
        U narednom pokusaju treba je staviti MANJE. Svaka gorcina je znak da je previse stavljeno. Sa stevojom nema “one” slatke kafe. Stavite je u kafu bas kao da je – solite.

  • zdravo svima,citajuci po internetu naisla sam na ovu stranicu.redovito vjezbam i volim sama spremati ledene cajeve i razne druge osvjezavajuce vode sa djumbirom ,limunom pa sam tako i saznala za steviju.malo sam googlala i naisla na puno interesantnih informacija pa dosla do zakljucka da bi za ono sto ja zelim bilo najbolje da imam biljcicu na balkonu i kidam listove za pripremanje cajeva,e sad ako ima neko da napise svoja ikustva sa sadnjom te biljke na balkonu ,inace ja sam iz makedonije (a mi malo kasnimo za svime ahahah)i jos trazim da li neko uopste ima ove biljke pa ako neko ima neke informacije bila bih jako zahvalna ….pozzz

    • Tanja, jednom se javljao na stranici čovek koji gaji sadnice ali mi nije odgovrio na mail koji sam mu poslala.
      Probajte preko Googla da nađete rasadnike – ima ih i sigurno će neko moći da vam pošalje 🙂

  • I ja bih želela da gajim tu biljku u svom dvorištu. Kako mogu da nabavim seme ili sadnici. Imam informaciju da je stevija odlična kod odvikavanja od pušenja.

  • Javljam se iz Makedonije. Mi smo odgajivaci Stevije. To znaci da za Steviju znamo bas sve. Postoje tri vrste sekera, ovisno o formi
    1.Kristalni seker
    2.Seker u prah (beli i zeleni)
    3.tecni seker (ekstarkt od sekera)
    zeleni seker je samleveni osuseni list Stevije, koji je 30 do 40 puta sladji od saharoze (belog sekera). Ta slatkoca nije ostra. To je dugotrajni okus koji satima traje ta slast u usnoj supljini. Najbolje je steviju u prahu ekstrahirati i ostaviti je nekoliko sata do nekoliko dana, a onda ta tekucina da se upotrebi za zasladjivanje. Bela stevija (preragjena) je 300 do 500 puta slagja 98% ili 99% reabudijana ali ta stevija nema lekovitih svojstva. Stevija je termostabilna (ne gubi lekovita svojstva) do 212 celziusa. Najbolje je upotrebiti caj (ekstrakt) od stevije. Moze se spremiti puding, kompot, slatko, djem, vocni jogurt i mnogo toga… Stevija se ne zasticuje nikakvim fungicidima i hemikalijama. Ekoloski je 100% cista.
    Steviju mogu koristiti dijabeticari tipa 2.
    Moze se uneti u usta list stevije i tako da se zvace satima. Tako necete osjetiti glad satima (a 0 kalorije), bolja dijeta nema od toga.
    mogu satima pricati o steviji ali prostor ne dozvoljava…
    za sve zainteresovane i za sva pitanja kontaktirajte me
    ferazd@t-home.mk

  • Znalci,mozda kasnim sa pamecu, ali pokusacu da ubacim steviu u svoj meni. Dakle, moje pitanje je da li je neko u NIsu nabavljao one steviine tabletice iz Merkatora, sada Rode? Koja je cena? Da li je to ok? Takodje, tamo nalazim neku steviiu u prahu, mislim nemacka, cena 600 din 75gr. Da to nije sumnjivo pojeftino za steviiu? Gde mogu u Nisu naci recimo tabletice stevie,da li se moze nesto naci do 300din i gde? Pokusala bih prvo manju kolicinu, ne znam da li bih je mogla koristiti jer nika nisam konzumirala

  • Prilicno sam informisan, ili “samo-informisan” da kazem, zao mi je al moram da izjavim da sam u Srbiji, u Beogradu, naleteo samo na jednu firmu koja prodaje Steviju mlevenu zelenu 100% sirovu i bezbednu, kostala je blizu 1000dinara 50 grama i upakovana je u prelepu valjkastu metalnu kutijicu vrlo kvalitetno izradjenu (i pritom bespotrebno bacanje para kada bolje razmislite), ostale Stevije imaju maltodextrine i maltitole pridodate i kojekakve druge gluposti, ko malo istrazi videce da su to alkoholi secera i da se ponasaju isto kao i seceri i u potpunosti kvare koncept “zdravog zasladjivaca” jer ga cine em nezdravim em gojaznim em diraju glikemijski indeks, znaci kako god okrenete -ne koristite pravu stvar. Savetujem detaljno citanje i desifrovanje deklaracija, pogledao sam vise proizvoda i isti je zakljucak bio. Takodje, mlevena zelena sirova stevija nije 300 puta jaca od secera, cak moje culo ukusa govori da je za nijansu slabija od secera, ima na momenat blago neprijatan ukus al se covek brzo navikne, covek sladokusac svakako, i ima neki biljni ukus verovatno od hlorofila iz biljke. To je to ljudi, uzivajte.

    • Pozdrav,
      Da li možete da mi kažete gdje ste to kupili u BGD.
      Pošto sam se bacio u potragu da kupim (ako ne smije da se piše po forumu zbog reklamiranja pošaljite mi molim vas na @mail)
      Hvala
      Duško

  • Draga Majo,
    šta bi predložila da se koristi za zasladjivanje sem stevije, a da ne izaziva lučenje insulina. Naime u više navrata sam probala steviju, ali nema šanse da se naviknem, mučila sam se danima i odustala…Probala sam i da mešam sa šećerom pa da smanjujem šećer i povećavam steviju, ali prosto ne ide. Maltene sam prešla na LCHF što se tiče ostalih stvari ali slatke kafe ne mogu da se odreknem i vidim da mi to smeta u mršavljenju.

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!