Sam svoj nutricionista

Gojaznost i dijabetes: zašto ne važe za sve ista pravila?

Danas je 14. novembar, Svetski dan borbe protiv dijabetesa.

Udruženje za borbu protiv dijabetesa, Plavi krug, danas organizuje niz aktivnosti kojima će obeležiti ovaj dan i skrenuti pažnju javnosti na probleme osoba sa dijabetesom i porast broja osoba sa dijabetesom u Srbiji.

Već sam pisala o aktivnostima Plavog kruga, usmerenim na vraćanje Savetovališta za dijabetes u primarnu zdravstvenu zaštitu i pomenula alarmantne brojeve:

Preko 630,000 ljudi u Srbiji ima dijabetes. Od toga 90% je sa dijabetesom tipa 2.

Ovo znači da 8.3% Srbije ima problema da reguliše šećer u krvi jer nema dovoljno insulina ili ga njihov organizam uopšte više ne proizvodi. Insulin moćan hormon, jer njegova loša regulacija munjevito utiče na organizam, čak i do fatalnih posledica.

U Srbiji se godišnje obavi oko 400 amputacija, kao posledica loše regulisanog šećera kod dijabetičara (dijabetsko stopalo).

Koliko je informisanje javnosti i edukacija o ovom problemu važna, važno je i informisanje i edukacija na polju ishrane. Pogledajte dve interesantne priče vezane za ishranu:

  1. Istraživanje o uticaja ugljenih hidrata na regulaciju gojaznosti, a gojaznost je jedan od uzroćnika dijabetesa tipa 2
  2. Intervju Ninoslava Raškovića, maratonca koji ima dijabetes tipa 1 i odlučuje se za ishranu koja nije “mainstream”, uz odlične rezultate

1) Ako vam preti dijabetes tipa 2 ili ne uspevate da smršate

Svakako da su osobe kojima je otkriven povišen šećer u krvi poželele da probem reše na najočigledniji način: mršavljenjem. A to ne ide uvek najbolje. Gojazni ljudi su najčešće insulinski rezistentni i kod njih ne važe ista pravila mršavnjenja, kao kod onih koji nisu.

Insulinska rezistencija je deo grupe problema nazvan metabolički sindrom ili čak njen uzrok (problemi se javljaju zajedno, pa je teško da se definiše odakle sve počinje). Metabolički sindrom povećava rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Kako ishrana sa malo i puno ugljenih hidrata utiče na insulin?

Uzmimo da je u toku „rada“ na obradi hrane, normalni nivo glukoze od 4.4 do 6.1 mmol/L (ili 82 do 110 mg/dL).

Ovde imamo jedan obrok sa malo ugljenih hidrata Low Carb i jedan obrok sa puno ugljenih hidrata High Carb.

  1. Sa High Carb obrokom, šećer u krvi luduje naredna 3 sata, da bi onda pao ispod normale i stabilizovao se posle 4-6 sati.
      • Da li vidite koliko pad ispod normale traje kratko? To je onaj užasni napad gladi i užasni pad šećera!
      • Šećer nas ne drži sitim dugo i ne drži nas sitim stabilno.
  2. Sa Low Carb obrokom šećer je stabilan i prisutan u malim količinama. Za male količine šećera, potrebne su i male količine insulina. Bez velikih skokova i padova insulina, gomilanje masnih naslaga je otežano. Takođe, kada nema insulina, lipaza (koja topi masne naslage) može da radi svoj posao.

Istraživanje

Jedno od zanimljivijih istraživanja rađenih na ovu temu, podelilo je učesnike na one koji su jako insulinski rezistentni i one koji nisu – bez učesnika koji su bili u sredini. Svi učesnici su bile umereno gojazne žene. Svakoj je utvrđeno koliko kalorija treba da jede i kako je cilj bio mršavljenje, svakoj su smanjili 400 kalorija. Polovina svake grupe je bila na Low Carb, a polovina svake grupe na High Carb dijeti.

Hranu su dobijali od klinike koja je radila istraživanje i učesnicama je bilo zabranjeno da menjaju nivo svojih aktivnosti, prema kome im je bio napravlje “kalorijski profil”.

Koliko god dijete bile kalorijski “skorijene” prema svakoj osobi individualno, niko nije bio iznenađen rezultatom: uspeh je zavisio od insulinske rezistencije. Prosečni gubitak kilograma je izgledao ovako:

Sem efikasnog gubitka kilograma kod onih koji su se našli u “dobroj” grupi, bilo je još rezultata:

  • U insulinski rezistentnoj grupi, Low Carb dijeta je popravila insulinsku rezistentnost.
  • Trigliceridi su bili niži u svim grupama, sem u grupi insulinski rezistentnih žena na High Carb dijeti. U toj grupi, nivo triglicerida je bio veći!

Dakle, još jednom da zaključimo:

Ako ste insulinski rezistentni najveće su šanse da dobro reagujete na dijetu sa manje ugljenih hidrata. Oni koji nisu insulinski rezistentni mogu da budu uspešni i sa smanjenjem kalorija.

Ono što već znamo je da osobe kojima preti dijabetes tipa 2 i većina gojaznih osoba jesu insulinski rezistentne.  Pročitajte više!

 

2) Dijabetes tipa 1: Ninoslav sam postavlja svoja pravila

Intervju sa Ninoslavom (koga većina lakše prepozna u kostimu Supermena) ste mogli da ga pročitate i ranije na njegovom sajtu.

Ninoslav priča o svojoj odluci da ishranu koriguje prema svom razumu i logici, umesto prema onome što je nutricionistički “mainstream”. Postiže sjajne rezulatate na LCHF  (Low Carb High Fat) ishrani na maratonima, ali i u regulisanju telesne težine. Tajna je sve vreme bila u insulinu.

KLIK NA SLIKE!


Zaključila bih jednom rečenicom iz ovog intervjua:

 

21 Komentara

    • Hvala tebi Ninoslave, što si mi poslao materijal da unapredim ovaj post tvojim iskustvom 🙂

      Sigurna sam da će tvoja priča mnogo značiti onima koji se trenutno slabije snalaze sa dijabetesom, ali i onima koji imaju problema sa gojaznošću – da shvate kolika je važnost insulina.

  • Odlicno Majce!

    Ako krenem sa tom pricom koju prica Ninoslav, potrajace a ja ne znam ni odakle da pocnem.

    Svaki dijabeticar je prica za sebe i ne postoje univerzalna resenja. Akcija vracanja savetovalista je na prvi pogled odlicna, ali ja u tim savetovalistima nista novo i korisno nisam cula. Malo je lekara i savetnika koje se iskreno bave pacijentima i sitematski rade na edukaciji. Najcesce to najbolje cine dijabeticari koji kroz svoja iskustva pomazu nauci a nauka im malo uzvraca. Najveci benefit imaju potencijalni i postojeci dijabeticari.

    Sve sto znam o dijabetesu, ishrani, namirnicama i njihovim kalorijskim i nutritivnim vrednostima, fizickoj aktivnosti, inuslinu, zivotu sa dijabetesom sam sama saznala i nasla modus vivendi za moj odlicno regulisani secer.

    Boljeg lekara od sebe nemam, iako zivim u Nemackoj, gde po default-u svi misle da su lekari mnogo bolji od nasih u Srbiji.

    I nije tajna da gresim, svesno vrlo cesto, jer sam zivo bice i moze mi se, pa zato i jesam vrlo obazriva u davanju saveta drugima. Zivot sa dijabetesom, mody tipa, tipa 1 i 2 zajedno koji imam, je vrlo lep i uz odredjene informacije i discipline, se sa njim moze lepo ziveti, mnogo lepse nego zdrav i needukovan covek.

    Svakako, zelim da pomognem i ako sam potrebna Maja zna gde me moze pronaci 😉

    Pozz Plavcima <3

  • Cao Majo,

    Ninoslav kaze da ne smemo da dodjemo u ketozu? A u poslednje vreme citam po raznim blogovima i forumima da ketoza nije opasna vec pozeljna kada je topljenej masti u pitanju! Mozda za njega kao dijabeticara ketoza nije dozvoljena?

    Sta ti mislis o ovome?

    • Htela sam i ja da ostavim ovaj link ka tekstu na “Istine i laži o hrani”, koji je ostavio LoCMoPHiF, gde je objašnjena razika između ketoze i ketoacidoze.

      Tačno je da se ketoza pokazala jako efikasnom pri mršavljenju. Pisala sam o tome da kada nema insulina u organizmu, nema ni šta da stopira topljenje masnih naslaga.

      Moje mišljenje, na osnovu onoga što sam čitala o ketozi i iz tuđih iskustva koje već dugo pratim na interentu je da ketoza nije opasna. Ali je istovremeno smatram DIJETOM, a ne načinom života – objasniću i zašto:

      Moja vizija LCHF-a za svakodnevni život je opušteni LCHF gde se:

      – količinski najviše jede Raw hrana (orašasti, povrće i voće niskog glikemijskog indeksa), pa tek onda ostalo (pričam o količinama hrane, a ne o % kalorija iz konkretnih nutrijenata)
      – gde se unosi dosta kalorija (alergična sam na djete koje odraslim ljudima daju 900 kalorija na dan, a posebno ako su to “voćne kalorije”)
      – opušteni LCHF obično ne može da bude izvodljiv bez oko 100-120g ugljenih hidrata na dan. Ovo je najčešće nedovoljno za ketozu

      I da imam razloga da želim da budem u ketozi (npr. mršavljenje) teško bih na dugi rok pomirila svoje kulinarske i gurmanske skolonosti sa ketozom, ali bih kratkoročno sigurno iskoristila njene prednosti. Svakako da u ketozi sve ide BRŽE.

      A kulinarske i gurmanske sklonosti lako pomirim sa svim svojim stavovima i kilažom kada sam na opuštenom LCHF-u. Ipak, “opušteni” u slučaju da sam gojazna, ne bi mi donelo i tako brze rezultate.
      Ali bi doneo rezultate malo kasnije 🙂

    • Od kad je LCHF postao nacin mog zivota a ne racunjanje i odricanja pa greh, od tada se osecam neuporedivno bolje, a bolesna sam. Mogu misliti kako se oseca zdrav covek uz LCHF.
      Pozz

  • Sve vise uvidjam prednosti LCHF ishrane i volela bih da to usvojim, ali vidim upozorenje da to lako moze postati high protein-low fat. Mozes li mi reci kako se taj problem izbegne? Ne volim slaninu i mnogo masna mesa jer sam imala tesku alergiju koprivnjacu na svinjsku mast kao tinejdzer i od tada izbegavam svinjsko meso. Takodje, na zalost, imam problem nadutosti kod karfiola, brokolija i kelja. Zaist ne znam kako da primenim LCHF, a zaista bih zelela. Pozz

    • Povrće ima određene količine proteina i nema potrebe za velikim količinama mesa. Ja imam sklonost da unosim oko 20% proteina nego što bi trebalo – samo malo pratim situaciju povremeno, a povremeno se opustim. Ponekad spremam vegetrijanske obroke. Ne dodajem proteinske napitke. Bude dovoljno i da pogledaš u tanjir i proveriš da li količinski dominira povrće.

      Ovde su neke najčešće zablude o LCHF ishrani pa treba ispratiti i taj tekst.

  • Mozes izbjegnuti ako energiju iz UH zamjenis energijom iz masnoca kao sto su jaja,maslac,avokado,maslinovo hladno presano ulje,djevicansko kokosovo ulje / mast.

    To sto imas nadutost i alergije je problem probavnog trakta i imuniteta. Pod hitno izgraditi crijevnu floru domacim supama od kostiju / ribe / piletine, kupus i lomljeno laneno zrno. Izbaciti sve sto sadrzi gluten,skrob i kako skrivene tako i vidne secere.

    http://istineilaziohrani.blogspot.se/2011/03/imate-li-balon-u-stomaku.html

  • Koji je način da saznamo da li smo ili nismo insulinski rezistentni tj. koji se test radi za to? Razumem da od odgovora na to pitanje, zavisi i odgovor koja nam dijeta odgovara, pa mislim da je to dosta važno u startu ustanoviti. Hvala unapred.

  • Pokusajte prvo ono odokativno.
    Nakon jela ako ste strasno pospani i umorni da morate u vodoravan polozaj je prvi simpton. Kad primjetite da se od najmanje kolicine hrane debljate i to je znak resintancije.

    Malo znastvenije mozete otici u dom zdravlja i traziti da vam izmjere i prate dugorocni krvni secer. Svaka vrijednost iznad 6 duze vrijeme pracena je znak resinstancije. Prirodno visok secer uz skokove secera iza (a i prije obroka) je hronicno stanje i najbolje se tretira smanjenim unosom secera i skroba uz vise kretanja. Sto vise se krecete i manje unosite UH brze ce te dati pankreasu sansu da “normalno” luci insulin..

    Sretno u svakom slucaju

    • Hvala na odgovoru. Samo mi treba mala dopuna: šta je to “dugoročni krvni šećer”? Da li je to naziv za neku posebnu laboratorijsku analizu ili je to merenje nivoa glukoze u krvi tokom dužeg perioda? Da li se radi onaj standardni test nivoa glukoze u krvi ujutru na prazan stomak ili nešto drugo (možda GTT)? I dodatno pojašnjenje: koji je taj duži period tokom kojeg treba meriti glukozu i u kojim intervalima npr. svako jutro tokom mesec dana, svako drugo jutro tokom dva meseca itd. Unapred hvala na odgovoru.
      Inače, nisam primetila da sam umorna posle obroka niti mislim da se gojim više nego što pojedem, pa mi zato treba precizniji metod utvrđivanja.

  • HbA1c je sluzbeni nazin za dugorocni secer. Faktor (procentualno izrazen) koji pokazuje srednju vrijednost secera u proteklom vremenu ali ne i prosjek vrijednosti krvnog secera.

    Jednostavno doktoru dajte do znanja da zelite i te vrijednosti krvnog secera uzeti u obzir (ako vec nisu izrazene na nalazima)

    Znaci u iduci ponedeljak izvadite krv i saznate kako vam je secer bio , recimo,proteklih 6 do 8 sedmica.

    Pojednostavljeno gledaju vam koliko je secer utjecao na crvena krvna zrnca / hemoglobin i za njih se vezao. Samo jos jedan od dokaza gdje je ocigledan uticaj secera na vrijednosti krvi ( citaj ovako da hronicno povisen secer uzrokuje / ubrzava anemiju, upalne procese i otezava zacjeljenje rana / uzrokuje zakrecenje krvnih sudova.

    http://www.cell.com/cell-metabolism/abstract/S1550-4131%2813%2900143-5

    Sto bi se shvatilo da prema zadnjim saznanjima,hronicno visoki secer a time i hormon koji ga snizava (insulin) su dovedeni u vezu sa povecanim lucenjem ovojnice kicmene mozdine,gdje se u krvotok izbacuju anti tijela bez i kakvog razloga. Znaci tijelu se daje signal upale (koja ni ne postoji) i onda organizam napada sam sebe i pokusava izboriti nepostojecu bitku.

    Summa summarum visok secer / insulin su jedni od predhodnica svih autoimunih bolesti.

    • Hvala na ovome! Sad shvatam da se radi o glikoliziranom hemoglobinu – radila sam tu analizu više puta u trudnoći i sve je bilo ok. Hvala svakako još jednom.

  • Nema na cemu

    Samo da napomenen (ne vezano i van konteksta) da bez obzira da li je covjek osjetljiv / neosjetljiv na variranje insulina / secera (pretilost,trbusna masnoca,love handles itb itd) za sve vaze sljedeca pravila

    Hronicno poviseni secer uzrokuje upalne procese,smanjuje imunitet. Praceno MOJOM “logikom” i “cinjenicama” , kulture bakterija / virusa se u labaratorijama uzgajaju na otopinama secera / skroba a ne na mesu i masnocama (sa par izuzetaka off skrozz).

    Sad ako mozete jesti “sve” a da se ne udebljate ne znaci i nikako nije garancija da ste postedjeni drugih posasti koje direktno ili indirektno skrob / seceri izazivaju. Pa zasto onda od organizma praviti podlogu za viruse / bakterije ??

  • Ja sam živi dokaz da dok u krvi ima inzulina – nema mršavljenja!

    Skoro mi je postavljena i dijagnoza inzulinske rezistencije i preporučena ishrana sa malo UH i ja sam za 5 dana izgubila već 2kg što je nevjerovatno. Nije stvar u tome što sam izgubila na kilaži, nego sam do sada pokušala sve i svašta i uprkos redovnim treninzima nije bilo pomaka.

    Sada kada pogledam sa strane kao jedna mlada osoba koja je sa 25 godina već polumaratonac/maratonac, i sa dosta zdravstvenih stanja, ne mogu a da ne zaključim sledeće: svi smo mi pomalo osjetljivi na gluten i mnogo nas je koliko-toliko rezistentno na inzulin samo što to ne zna.

    Teško je biti zdrav u nezdravom svijetu, samo to mogu da kažem. Teško ali ne i nemoguće. I teško je preći sa prerađene hrane na čistu i prirodnu, ali kada se to jednom uradi, vjerujem da se nikada više ne vrati na isto.

  • Ukljucicu se u ovu debatu ne kao pacijent nego kao istrazivac na polju dijabetesa, Skoro sam imao jedno predavanje u Kini i jedan od slajdova je upravo kritika predlozenih dijeta i zdrave ishrane (60% ugljenih hidrata, 25% masti, 15% proteina).
    Citajuci bibliju uvek sam se pitao zasto je Jakov za vreme sedam susnih godina, poslao svoje sinove u Egipat po zito da ne umru od gladi. A imali su na hiljade ovaca, krava, koza , kamila. Jos tada su ljudi iz tog podnevlja znali da bez ugljenih hidrata tj hleba nema zivota.
    Nasuprot narodu naseg podnevlja , Eskimi se hrane iskljucivo ribom i mesom i mastima od ulovljenih sisara, znaci nemaju UH a ni voce ni povrce u ishrani. Eskimi ne obolevaju od dijabetesa ni od kardiovaskularnih bolesti.
    U cemu je razlika. Odgovor je : Postoji razlika u saprofitnoj flori ljudi.
    Ovo je jedna siroka ozbiljna tema koja ce u skorije vreme dati objasnjenja na mnoge nedoumice o nastanku dijabetesa i gojaznosti.

Leave a Reply