Lifestyle

Lidlova gastro zvezda i fotografija hrane – kratak kurs za buduće blogere

Ako još uvek niste čuli, Lidl Srbija traži novog blogera s kojim će ostvariti jednogodišnju saradnju 😉 Imate vremena da se prijavite do 27.5.2019. u 23:59h – a fotografija hrane će biti bitna stavka.

Nadam se da ste se upoznali s procedurom prijave? Nije teško! Treba da okačite na Facebook ili Instagram sliku svog specijaliteta, napišete više o sebi i tom jelu, date kratak recept, tagujete Lidl Srbija i upotrebite tagove #LidlGastroZvezda i #LidlSrbija.

otografija hrane - obrada

Sve je detaljno pojašnjeno u pravilniku konkursa, kao i u mom prethodnom tekstu. Molim vas da pažljivo pročitate šta treba da uradite i kako treba da izgleda prijava.

Danas želim da vam pružim veoma konkretnu pomoć vezanu za fotografisanje hrane. Već i sami znate koliko će vam to biti nužno i neophodno, ako želite da budete gastro-bloger, a posebno ako želite da budete #LidlGastroZvezda  🙂

Fotografija hrane – svaki početak je težak

Kad sam 2012. godine započela ovaj blog, fotografija hrane mi je bila nepoznanica i nisam znala apsolutno ništa o tome. Iskrena da budem nije me ni zanimalo. Pisala sam nutricionističke tekstove i bavila se kritikom marketinških kampanja za prehrambene proizvode. Ipak, oduvek sam kuvala i vremenom, osetila sam želju da ono što kuvam bolje prikažem drugima. Ne kažu džabe da slika govori sve jezike 🙂

Prvi pokušaji fotografisanja hrane su bili “blagi užas, tiha jeza”. Nisam znala da li da plačem ili da se smejem samoj sebi. Bila sam ozbiljno ubeđena da mi fali neki fotografski gen i da sam lišena svakog talenta za štelovanje foto-aparata.

Ipak, zainatila sam se da probam i savladam najbazičnije tehnike. Moja ideja je bila da dođem samo do one faze: “vidi se šta sam fotkala”. Prve koliko-toliko vidljive fotke, napravila sam pre oko 3 godine. I stvarno, to ne liči ni na šta – ali ne morate da naprežete oči kako biste videli jelo 🙂 Ovo levo je losos, a desno špargla – i šta vam više treba? 😀

Tokom učenja bilo je svega i svačega. Neko mi je sam slao sugestije, nekoga sam pitala za savet, nabavljala knjige, pozajmljivala foto-aparat s objektivima za koje danas znam da su bili pogrešni… I nakon nekog vremena posvećenog učenju – došla sam do onoga što bih mogla da nazovem dobrom fotografijom.

Pišem ovaj tekst uz napomenu da nisam ni blizu toga da budem “faraon” gastro-blogerkse scene kada je fotografija hrane u pitanju. Tu titulu u Srbiji, ako mene pitate, drže neke druge koleginice koje imaju više iskustva i duži fotografski staž – a praksa u svakoj oblasti života, čini čuda.

Kako sam ipak došla do nivoa kojim sam zadovoljna, dala sam sebi za pravo da napišem ovaj tekst. Hoću da vam pomognem da manje lutate. Naravno da ima mnogo različitih načina rada i opreme, pa pišem samo iz nekog svog ličnog iskustva. Saveti će vam sigurno donekle koristiti – ali ćete morati da radite na svom ličnom stilu.

Nadam se da ću vam pomoći u tome da preskočite neku stepenicu i ubrzate napredak u fotografiji hrane 🙂  Biće vam potrebne tokom takmičenja za Lidlovu gastro zvezdu, a i kasnije, ako pobedite.

Neka bude svetlost!

Najvažnije od svega je svetlo. Ako je svetlo fantastično – možete na početku da slikate i telefonom ili starom i manje kvalitetnom foto-opremom. Naravno, ne profi slike već slike na kojima se jasno vidi šta ste kuvali i OK su za blog.

Ako imate telefon s pristojnom kamerom, skuvali ste finu klopu i lepo je servirali – potrebno je samo dobro svetlo da biste je slikali. Dnevno svetlo je najbolje, ali ono mora da bude umereno i da bude “raspršeno”, kako ne bi pravilo jake senke. Fotkanje po danu, na severnoj strani stana, kraj prozora sa zavesom ume da bude pun pogodak.

Kad pričamo o dnevnom svetlu, razmišljajte o ranom jutru, ravnomernoj svetlosti bez jakih senki ili direktnih zraka sunca. Razmišljajte o zracima koji se probijaju kroz paučinaste oblake i ravnomerno distribuiraju svuda – ili o svetlu koje dopire kroz gustu belu zavesu. Ono je nežno, nenapadno i ne pravi jake senke.

Fotografija hrane se ne radi na jakom svetlu. Niti pod sijalicom koja je uperena u nju. Ne daj bože da to pokušate na suncu. Kad mislite o svetlu za hranu, mislite o rečima “lagano, umereno i meko”.

Ipak, dnevno svetlo ne mora više da postoji onda kada ste sve skuvali. Navuku se oblaci, padne mrak, počne kiša… Ako ne želite da zavisite od vremenskih prilika i doba dana, nabavite sebi jedan softboks. Ne 3 ili 2. Jedan vam je dovoljan za početak.

Softbox je način se dobije dobra fotografija za malo novca.  Preko sijalice koja je u njemu, postoji belo platno koje distribuira svetlost (rasprši je) i daje meko svetlo. Bitno je da u softboksu bude posebna sijalica. Ako vas zanima više pročitajte o toplom i hladnom svetlu koje se meri u Kelvina. Idealna sijalica ima 5500k – što znači da nije ni žuta ni plava.

Većina softboksića dolazi sa niskim stativom, pa je visoki stalak nešto što ćete kupiti kasnije. Do tada, možete softboks da držite i na stolici da bude u visini stola na kome fotografišete. Ili kupite nisku drvenu paletu pa fotkajte na njoj.

U svakom slučaju, prvi deo opreme u koji bih ja danas investirala, je softboks sa neutralnom sijalicom. Sve ostalo bih kupovala kasnije.

Foto-aparat

Fotografija hrane se danas radi DSLR foto-aparatima. To je aparat koji je samo “telo” ali mu je potrebna “nadogradnja” u vidu izmenljivog objektiva. Ako kupijete nov ili polovan DSLR aparat, znajte da on može i ne mora da se prodaje s objektivom.  

Ako ste zbog visine investicije osuđeni na telefon – koristićete njega uz napomenu da današnji telefoni često imaju opcije podešavanja koje imaju neki foto-aparati. Ja ću vas ohrabriti da na klopu pozovete prijatelja koji već ima DSLR aparat, pa probajte da isti tanjir fotografišete aparatom i telefonom. Shvatićete razliku odmah.  

Kad dođe vreme za kupovinu aparata, imajte u vidu da ne morate da imate jako i skupo telo DSLR aparata. I neki od starijih modela može da posluži jako dobro. Danas za manje novca možete uzeti tzv. “crop” aparat – a oni sa skupljim ulaznicama će se odlučiti za “full frame“.

Ja koristim Canon 700D koji je “crop” i ne maštam preterano o “full frame”. Mislim da mi nije potrebna njegova moć fotografisanja pri lošem svetlu, kao ni brzina. Radim u studijskim uslovima, gde ja kontrolišem svetlo iz softboksa, a moja hrana sedi mirno i ne kreće se 🙂 Oni koji rade na terenu, u restoranima, slikaju objekte u pokretu – dakle, rade u manje idealnim uslovima, imaju veću potrebu za skupljim “full frame” aparatom.

Nemojte da me shvatite pogrešno: uvek je sjajno imati jaču i noviju opremu. Ja samo pokušavam da vam kažem šta je hitno da imate, a šta spada u nadogradnju koju ne morate sebi odmah da priuštite. Bukvalno sa bilo kojim (prastarim) DSLR aparatom, uz pristojan objektiv, svetlo i kompoziciju (i uz uvežbanu ruku i oko) – može se dobiti odlična slika hrane.

Imajte u vidu kad kupujete aparat da iz njega treba da ide punjač za baterije i jedna originalna baterija. Pazite na ovo ako kupujete polovan – jer ako nema, to će dodatno koštati. Originalne baterije nisu jeftine. Postoje i zamenske baterije koje su jeftinije, ali se razlikuju po kvalitetu. Uvek kupujte samo kvalitetnije zamenske baterije.

E, kod objektiva ne važi ono što sam vam rekla za telo aparata “manje je važno koji je”. Posebno kada je hrana u pitanju.

otografija hrane - obrada

Objektiv za fotografju hrane 

Uz aparat najčešće prodaju kao “default” objektiv 18-55mm. Kad god piše da je objektiv “od neke cifre do neke cifre” – to je ZUM objektiv. Znači da možete da zumirate, približite sebi objekat koji slikate, a da se vi ne pomerate. Ovaj 18-55mm ne važi za dobar objektiv za fotkanje hrane, ali nije beskoristan, pošto je pristojan za video.

Najbolji, a najpovoljniji objektiv za fotografisanje hrane je fiksni 50mm. Zovu ga i “plastic fantastic“, jer je mali i lagan. Ja mislim da ga svi gastro-blogeri imaju i da je većini nas bio “prvenac” 🙂 To što je fiksni objektiv znači da ne možete da zumirate. Kad je fotografija hrane u pitanju, nema mnogo razloga da zumirate jer je sve tu, na jednom stolu. Uglavnom je lakše da se vi mrdnete korak napred ili nazad.  

Fiksni objektiv je manje-više standard za fotografiju hrane. Bije ih glas da daju bolju oštrinu. Onaj najpopularniji je 100mm makro. 100mm znači da morate da imate dovoljno mesta u prostoriji u kojoj fotografišete, kako biste se odmakli od tanjira. On lepo ističe sitnije detalje na hrani i zamuti pozadinu – prava je bombona. Ali nije za skučenije prostore i mini-studio koji ste improvizovali u vašoj sobi. Ako radite u skučenijim uslovima, isprobajte ipak 60mm makro objektiv.

Naravno, nakon što ste se uvežbali sa najjeftinijom, a odličnom opcijom: fiksnim objektivom od 50mm.

Fotografija hrane je bolja uz stalak!

Ako želite stvarno jasnu i oštru sliku, onda je najbolje da radite sa stalkom (tripodom). Na aparatu tada treba da bude “manual” mod i da sva podešavanja radite ručno. Za početak na “manual” stavite prilično često podešavanje za fotografiju hrane: F od 4 do 5.6 – uz ISO od 100. Neću da vam objašnjavam šta ovo znači, samo vam dajem šansu da upotrebite konkretnu “početničku prečicu”.

Pri uslovima dobrog osvetljenja možete da fotografišete i iz ruke, bez stalka, ali u uslovima manje idealnog osvetljenja – ja bih uvek birala stalak.

Stalak ne mora da bude skup. Na početku, čak i najjefiniji – radi posao. Zašto? Zato što imate telo aparata i mali fiksni objektiv. Sve je lagano i stalak ne mora da bude super stabilan i jak. Kasnije uvek može da se uzme nešto stabilnije, ozbiljnije, sa fantastičnim mogućnostima rotacije i sl.

Za slikanje iz ruke ipak ne koristite “manuelni” mod. Ja najčešće za slikanje iz ruke koristim TV mod, ISO od 800 i to uz shutter-speed od 1/200 ili 1/250.  Nije bitno da razumete značenje ovoga što sam napisala – pošto je ovo još jedna “početnička prečica” koja se primenjuje onako, napamet 🙂

Za učenje o tome šta je ISO, shutter speed & otvor blende (F) – tzv. Sveto trojstvo fotografije – imate mali milion tekstova i video-tutorijala na internetu, pa nema potrebe da sada ulazim u suštinu. Iskoristite prečicu odmah, a učite suštinu kasnije 🙂

otografija hrane - obrada

Reflektori

Kad slikaš portret čoveka, ti mu svetlo uperiš u lice. Fotografija hrane se radi sa svetlom koje je najčešće iza tanjira – ili bočno. Uglavnom je to neko najčešće podešavanje. Pošto je svetlo iza hrane, to će dati “treću dimenziju” – ali nešto treba da vrati to svetlo u tanjir.

To nešto se namešta s prednje strane i zove se reflektor. Zilberice/reflektori su kao neka nežna i umerena ogledala. Oni pomažu da se osvetli tanjir s prednje strane, ali bez jakih snopova svetla – već fino i suptilno. Okretanjem reflektora, može da se osvetli baš onaj detalj na tanjiru koji je važan i hoćemo da ga istaknemo.

Reflektor ne mora da se kupi. Nabavite ploču od stiropora i isecite veće i manje komade. Zatim uzmite aliminijumsku foliju, pa obložite ove ploče od stiropora. Pričvrstite selotejpom i dobili ste vaše reflektore. Ja imam profesionalnu zilbericu koju ne podnosim. I imam 2-3 u foliju presvučena stiropora, koja obožavam 🙂

Evo primera da sve to bude jasnije… Pazite samo, na slici gde piše „softbox“ može da bude i prozor – kroz koji dopire fino i distribuirano svetlo. Ja se najčešće malo odmaknem od prozora ili stavljam zavese. Ako vi nešto vidite kao “normalno dnevno svetlo” – verujte mi da ga vaš aparat vidi kao “jako svetlo”. Zato, neko ima zavesu, neko se odmakne, a neko lepi papir za pečenje na prozor – što je takođe super fora za distribuciju svetlosti. I moj softbox ponekad dodatno prekrijem belim stolnjakom, kako bih ga još više oslabila.

fotografija hrane

Obrada fotografije hrane

To što ste uslikali fotografiju hrane koja vam se sviđa, ne znači da je posao gotov. Čak i ako slikaš telefonom – proveri da li tvoj telefon ima RAW (srovi) format fotografije. Zbog obrade 🙂

Finalni proizvod se ne dobija kad uslikaš – nego kad obradiš. RAW se obrađuje s više opcija nego obična fotografija (što je najčešće JPEG format). Ja vam sada ne objašnjavam šta koje znači. Ako želite to da znate idite na Google i sve piše. A verujte mi na reč: i da ne znate šta to znači, obavezno ga podesite na RAW.

otografija hrane - obrada

Sada, instalirajte program koji se zove Lightroom – jer ne postoji ništa bolje za obradu fotografije od Lightrooma. Da je jednostavan, nije. Mada, ko koristi fitere na Instagramu – ukapiraće brže. 

Imam sada dobru i lošu vest. Dobra je da sam ja Lightroom učila od lika koji se zove Anthony Morganti i to za Dž. Ima super YT kanal i sve je objasnio evo ovde. Loša vest je da on nikada ne obrađuje hranu, već pejzaže i slike životinja. Možete od njega brzo i kvalitetno da naučite alate, tehnike, gde se šta nalazi u ovom programu – ali ćete morati sami da vežbate. Neće vam dati gotovo rešenje baš za “food photo”. 

Kompozicija 

Kada skuvate, ne možete tek tako da sipate hranu u tanjir. Fotografija hrane zahteva da postoji “red” u tanjiru, radi isticanja lepote jela. Mora da privuče oko.

Imate blogere koji vole da slikaju ceo sto, pun rekvizita, postavljen za više ljudi. Oni vole da prikažu kompletan ambijent. Imate i one koji slikaju samo tanjir na kom je hrana jer ne žele da fokus ide dalje od jela koje su skuvali. Ovo je stvar ličnog izbora. Ja spadam u drugu vrstu, ali to ne znači da je bilo šta ovde ispravno ili pogrešno. Mada, čak i kada se fokusiramo na tanjir – moramo da imamo nešto oko tog tanjira, da bi cela slika izgledala bolje.  

otografija hrane - obrada

To kako ste hranu stavili na tanjir, šta je okolo, kakve ste tanjire i ostale aksesoare (krpe, noževe, daske) odabrali – kao i boje koje ste usklađivali – čine kompoziciju. O njoj su pisane silne knjige koje ću vam neke pomenuti kasnije. Pročitajte makar nekoliko tekstova o “pravilu trećina” (rule of thirds) i pogledajte teorije o uklapanju boja. Blogeri često koriste komplementarne boje. Recimo, crveni paradajz na zelenoj supici od brokolija ili ljubičasta krpa ispod žutog hleba od kukuruznog brašna.

Najvažnije – pazite ko je tu glavni. Fokusirajte se na ono kako vam se zove recept. Ako je to “recept za pljeskavicu” onda neka u tom serviranju pljeskavica bude istaknuta, a sve ostalo sporedno. Ako je pljeskavica debela, lepa, sočna – samo je stavite u prvi plan i sve će biti ok. Fokus znači ono što je u prvom planu i najoštrije na fotografiji. Većina aparata danas ima “auto focus” – pa prstom pritisnete na ekranu tačku, koja treba da bude najoštrija. Postoji i ručno (manual) fokusiranje, ali sačekajte malo s njim. Odgledajte makar jedan YT tutorijal o fokusiranju. 

Podloge za fotografisanje hrane

Podloga je najčešće daska. Rustična i neutralne boje: bela ili siva. A dok ne nađete dobru dasku, šta možete sami? I to bukvalno za sitne pare?

Možete da uzmete običnu šper-ploču, ne mora veću od 80×60 cm i da na nju natrpate puno glet-mase. Začinite ovu belu masu s malo crne boje, tu i tamo. Mešajte običnom zidarskom špatulom i tvrđim četkama za krečenje. Sušite, dodajte još, mešajte… Na kraju kad vam deluje rustično, ravnomerno prošarano – neka se osuši. Čestitam, dobili ste vašu prvu “home made” podlogu za fotkanje 🙂

Onda, kupite mat tanjir koji nije prevelik. Neutralnih je boja. Siva, bela i crna uvek dobro odrade posao. Ako nemate mat tanjir, kupite šmirglu fine granulacije (oko 100) pa njom “uništite” tanjir koji se sjaji. Uništite istom šmirglom jeftinu drvenu dasku, pa je spalite brenerom ili na svećnjaku – i namažite sadolin. Samo neka je na početku sve neutralno i da ništa ne blješti.

Uzmite stare kašike i viljuške od babe, a zaplenite joj i heklani stolnjak 🙂 Kad vam dosade sve ove majstorije, uđite u knjižaru i kupite mat foto-tapete. Ili one koje liče na mermer. Sve je bolje od običnog stola s belim stolnjakom. 

otografija hrane - obrada

Literatura

Literature ima puno, a ja bih izdvojila “Plate to Pixel” i “From Snapshots to Great Shots” – ali kad kažem literatura, ne mislim samo na knjige, već i na Instagram profile i Youtube kanale.

Idite na profile poznatih svetskih i domaćih gastro-blogera. Probajte da shvatite zašto su neke stvari na fotografiji pozicionirane tu gde jesu. Pogodite gde se nalazi svetlo, a gde reflektori. Pokušajte da iskopirate nešto za početak – jer je u fazi učenja to sasvim OK. 

Pronađite fantastične Youtube kanale poput “The Bite Shot” i odgledajte sve što je ikada snimljeno tamo. A kad gledate nju, bacite pogled sa strane – šta vam Youtube sugeriše od drugih video sadržaja. Poput onih kako da sami napravite svoje podloge za fotkanje 🙂

Mislim da sam vam sada dala dovoljno informacija da možete do 27.5. da okačite bolju i jasniju fotografiju vašeg “signature” jela i povećate šansu da postanete Lidl gastro zvezda?

Još jednom, posetite LIDL SRBIJA FB Page i pročitajte pravila konkursa! Detaljno i pažljivo!

RECEPT: Dugo fermentisan hleb s maslinama i fetom (bez mešenja)

Do tada, evo od mene još jednog recepta za inspiraciju. Nije odabran slučajno. Naime, testa i kolačići – bilo šta s krckavom koricom i mrvicama – najbolje se fotografiše.

Takođe, fotografija hrane zahteva vreme i strpljenje – pa to zahteva i moj današnji recept. Već sam vam pisala o tome zašto su hlebovi od fermentisanog testa zdraviji i kvalitetniji – a sigurna sam da ćete uživati i u ukusu ovog hleba.

Sastojci:

  • 400 g brašna 
  • 3 g instant kvasca
  • 1 kašičica soli
  • 200 g iseckanih crnih i kalamata maslina (miks ili samo jedne od njih)
  • 200 g fete iseckane na kocke
  • 1 kašika origana
  • 375 ml hladne vode
  • masinovo ulje, so, biber, čili & cherry paradajz (za serviranje)

Priprema:

Izmešajte u dubljoj činiji brašno, so, origano i kvasac. Sir i masline stavite na papirne ubruse da se dobro ocede od viška vode. Kad su prosušeni, prespite ih u istu činiju, tako da se masline i sir oblože brašnom. Polako dodajte vodu i mešajte varjačom ili silikonskom špatulom. Prekrijte providnom folijom i kuhinjskom krpom i ostavite da fermentiše najmanje 12 sati (može i do 18h).

Nakon fermentacije, uzmite posudu slične veličine i malo je namažite maslinovim uljem, pa na njega sipajte malo brašna. Prespite sada naraslo testo u ovu drugu posudu i ponovo prekrijte providnom folijom i kuhinjskom krpom. Ostavite da fermentiše još 2 sata.

Nekih pola sata pre nego što ćete peći hleb, rernu zagrejte na 240 stepeni i u nju ubacite posudu s poklopcem, dovoljno veliku da se u njoj peče hleb. Možete koristiti i duboku šerpu koja sme u rernu i poklopiti je nekim manjim plehom. Bitno je samo da i posuda i poklopac budu dobro ugrejani u rerni. Tako će se tokom pečenja stvoriti para i hleb će lepo da naraste. Dobro je i da šerpa bude deblja, jer pri vađenju iz rerne neće moći da se ohladi, ali može da se upotrebi i tanja šerpa – samo imajte ovaj detalj u vidu.

otografija hrane - obrada

Kad je posuda dobro ugrejana, izvadite je pažljivo i stavite u nju papir za pečenje. Prespite testo unutra, spustite vreo poklopac, pa pozicionirajte šerpu na sredinu rerne. Pecite poklopljeno 30 minuta. Kada skinete poklopac, pecite još 15-20 minuta. Izvadite hleb iz rerne i stavite ga na žicu da se hladi. Nemojte da ga sečete bar 1 sat, dok se ne ohladi (idealno 2 sata). Poslužite hleb uz cherry paradajz i začinjeno maslinovo ulje.

Za više informacija o konkursu za Lidlovu gastro zvezdu – pročitajte PRAVILNIK na sajtu www.lidl.rs

4 Komentara

  • … o hrani znam relativno malo (osim da je pojedem i da kazem da mi se dopada, hvala) a o fotografiji znam ponešto, sakupljeno u poslednjih više od 30 godina prvo zanimanja a potom i profesionalnog bavljenja…ne bih se slozio da je DSLR jedini optimalni izbor za ‘food photo’; danas su napr mirorless aparati dosli na nivo i kvaliteta i ‘user experience’ koji se dobija od DSLR, u nekim elemetima su ih i nadmasili; takođe dobri prosumer fotoaparati daju pogotovu za online upotrebu odlicne rezultate. To kaze neko ko koristi iskljucivo DSLR poslednjih 15 god i ima 3 komada trenutno. Ako pri fotografisanju iz ruke koristis Tv (prioritet brzine zatvaraca) sto je dobar izbor, onda imas manji izbor kontrole “zamucenja” pozadine odnosno dubinske ostrine… ja bih napr preporucio M rezim sa promenljivim ISO, probaj 🙂 .. suma sumarum, text je ocekivano dobar i ‘lak za varenje’ za nekog ko tek treba da pocne da se zanima fotografijom hrane… najteze je poceti. Ili da se ne zanima previse a da pravi fotografije sa kojima je zadovoljan i autor i publika

    • Hvala 🙂 Dajem prednost DSLR iz jednog bitnog razloga: svako ima nekog prijatelja koji ima DSLR i može da pozajmi i uči na njemu. Da nemam aparat, iz glave bih izvadila listu od oko 15 prijatelja. A ne znam nikoga ko ima mirrorless. Kada je oprema u pitanju, nikada ne kupujem ono što nisam isprobala u više različitih verzija – ali to sam samo ja 🙂

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!