8 najboljih torti na domaćim blogovima

Znamo da ne volim slatkiše. Da ih rado pravim, probam i onda poklonim prijateljima 🙂 Nećemo ponovo o tome?

Znamo i da:

  1. Kvalitetnim desertom ne smatram ono što ima: keks, šlag ili bilo šta što više asocira na industriju, nego na prirodu.
  2. Recept prestajem čitam iste sekunde kada vidim da je korišćen margarin, jer to nije za jelo.
  3. Ne podnosim da su dominantni sastojci šećer i brašno – već jaja, orašasti plodovi, maslac, voće…

Već je jasno da nikako ne biste mogli da me nazovete osobom koja bi probala većinu slatkiša. Istina je da je kompliment kad uopšte prihvatim parče torte, jer mi je “na oko” lepo.

A još veći komplimet kad to parče zapravo i pojedem.
Što se svakako dešavalo.
Retko 😀

Ovo je moj lični izbor najboljih torti sa blogova mojih koleginica. Uz sve stroge kriterijume i činjenicu da nisam ljubitelj šećera – predstavljam vam torte kojima nikada ne bih rekla ne. I sigurno bih pojela celo parče 🙂

A nekako mislim da je bolje da vam torte preporučim ja – koja znam da kuvam & ne volim slatko & ekstremno sam probirljiva u vezi deserata – nego neko ko bi pojeo “slatko bilo šta“.

U ovoj mojoj listi, na smenu idu torte koje su “nešto jače” i one koje su “više osvežavajuće” 🙂

1. Milin kuvar – Boem torta

Da ste i vi otišli na sajt kod srpske “kraljice kvalitetnih torti”, propisno biste se namučili da odaberete samo jednu koja će završiti u ovom tekstu. Nije mi bilo lako a izbor je pao na “Boema”, jer me je jako privukao miks lešnika, bele i mlečne čokolade.

Dobra vest za ljubitelje Milinih slatkiša jeste da uskoro počinje biznis s tortama – nećete morati da ih pravite, moćićete da ih naručite iz njenog keteringa – “Puterasto” 🙂

2. Mystic Cakes – Pina Colada torta

Natalija jeste poznata po svojim super-precizno sečenim kockastim kolačima, ali svakako da isto tako precizno i sjajno pravi torte. Ako me nešto asocira na pijuckanje koktela na plaži, to je ova zanimljiva torta 🙂

Velike su šanse da je isprobam već 7. juna, za svoj rođendan 🙂 Zapravo, cela ova lista je nastala dok sam Googlala, razmišljajući šta da spremim za rođendan…

3. Provereni recepti – Baron torta

“Provereni recepti” je blog gde ne možete da pogrešite u pripremi, jer je sve (kako Maja kaže) “u gram i miligram”. Možda je “Medovik” jedna od najpoznatijih torti s ovog sajta, ali bih ja ipak radije smazala parče “Baron torte”.

Kako ne znam osobu koja ne voli spoj crne čokolade i malina, verujem da će i vama ova torta biti među favoritima 🙂

4. Kuhinja zaposlene žene – Švarcvald torta

Domaća kuhinja, ukusni recepti, dobra fotografija – svakako su pečat bloga “Kuhinja zaposlene žene”. Pored dosta nezaboravne klasike, s njenog sajta mi je omiljena još jedna klasika – Švarcvald torta. Koliko volim spoj čokolade i maline, možda još više volim čokoladu + višnju.

Poseban plus za Tanjin recept jeste što nije zaboravila da u kolač stavi višnjevaču – jer i ja stvarno volim da napijem višnje 😀

5. Mimi’s Kingdom – Šubertova torta

Mimine fotografije hrane su prelepe, kao i njena hrana. Pogotovo se divim njenoj posvećenosti ka očuvanju & pojašnjenju starinskih recepata, poput onih iz “Patinog kuvara”. I ova torta je iz “Patinog kuvara” – mada ćete je sigurno lakše napraviti uz Mimina objašnjenja, nego uz par rečenica i “skraćene verzije” koju nalazimo kod Pate Marković.

I da li sam ja jedina koja bi ovu tortu servirala uz čašu dobrog crvenog vina? 🙂

6. Ja u kuhinji – Rajska torta s malinama

“Olivera usvoji me!” – pomislila sam više puta kada sam gledala slane recepte na blogu “Ja u kuhinji”. Sviđa mi se što je Oliverina hrana zdrava, od prirodnih sastojaka, što uvek doda neke zanimljive začine…  Manje sam gledala slatkiše, moram priznati  – ali kad jesam, prava letnja “Rajska torta” je bila ona koja me je najviše privukla.

“Rajska” je za uz čašu nekog penušavog vina, definitivno 🙂

7. Nini Panini – Egipatska torta

Nina je najmlađa u ovoj ekipi, i po godinama i po blogerskom stažu – a to nikada ne biste pomislili, ako pogledate njena jela i fotografije, koje su izuzetnog kvaliteta. Prepoznaćete je po “visoko zidanim” tortama, fotografijama hrane u prirodi i romantičnim, emotivnim pričama, koje isprate skoro svaki recept.

Mada me “Egipatska torta” podseća na jednu moju, koju sam pravila tati za rođendan, sigurno mi se više sviđa kako ona izgleda na blogu “Nini Panini” 🙂

8.  Moskva torta

Znam da je neskromno što sam ja ovde, ali stvarno mi se moja verzija “Moskve” najviše sviđa – a pretresla sam još mnogo drugih recepata. Takođe, tada – kada sam napravila “Moskvu” – prvi put da pamtim, pojela sam 2 parčeta torte. Ne jedno danas, a drugo sutra. Pojela sam ih jedno za drugim.

Zbog tog presedana u mom ponašanju, ona jednostavno mora da bude na ovoj listi. Ipak je to moja lista, rađena po mom ukusu. Nemam izbora 😀

Nadam se da ćete među ovim tortama pronaći neku koja će i vama postati omiljena. A zapravo nadam se da ćete isprobati do kraja leta bar 2 od ovih 8 recepata – jer zaslužuju da budu probani. Često 🙂

Usput, javite koja vam je sada favorit, onako “na prvo gledanje”?

16 Komentara

  • Pozdrav Majo,
    moram priznati da ti je izbor odličan.
    Moj favorit je Moskva, uvek, a napravila sam ih mnooogo.
    Ali tu je i Baron (Majin recept), razume se. Pravila mnogo puta, bez greške je, kao i Rajska, isto isprobana više puta.

  • Sjećam se razočaranja dok sam bila dijete, mama je uvijek radila jedino, samo i isključivo takve kolače/torte kao u tvom popisu. A kad sam bila na nekim slavljima kod rodbine, uvijek je bilo finih kolača s keksima, pudingom itd.
    Mojoj mami se nije dalo raditi fine kolače kakvi su se meni sviđali, nego je vječito radila te neke s brdom oraha, lješnjaka, medom, kremama od jaja, kuhane na pari, s maslacem, pa slatkim vrhnjem, pa s karamelom, grožđicama i sličnim gadarijama. Bila sam sramežljivo i ne proždrljivo dijete, ali kad smo bili negdje u gostima, i došle su torte s keksima, pudingom i voćem, pojela sam po 3 komada! Mama je mrmljala da inače toliko kolača ne pojedem cijeli mjesec. To je bilo točno, meni se njezini kolači nikad nisu sviđali pa ih nisam jela. Najveće razočaranje bili su mi rođendani. Kao i svako dijete, veselila sam se torti, ali onda je moja mama napravila tortu poput ovih u receptima koje si navela. Šutjela sam, ali najradije bih bila rekla: hvala mama, nisi se trebala truditi. I redovito nisam jela svoju rođendansku tortu jer mi se nije sviđala, ista stvar je bila i za Božić, Uskrs itd. Moja mama i dan-danas radi takve torte, ja ih ne jedem, ni moj suprug. Nakon neke proslave više od pola takve torte završi u smeću, nema to smisla ni zamrzavati kad to nitko od nas ne želi jesti. Budući da sam prešla četrdesetu, sigurna sam da takve torte nikad neću voljeti.
    Hvala ti što si napravila taj popis, sad ja ne moram tražiti to okolo! Baš guglam internetom i tražim nazive recepata, tj. treba mi ovakav popis, jer smo suprug i ja razgovarali da pošaljemo mojoj i njegovoj mami popis torti koje mi ne jedemo. Puno ti hvala!

    • Jel ovo bilo sarkasticno? Posto zaista ne vidim poentu ostavljanja kilometarskog komentara na neciji radi trud da napravi spisak pritom odlicnih i jako kvalitetnih torti, samo da bi zakljucak bio nekakvo podsmevanje. Keks i puding su vam makar jeftini i lako dostupni, mozete svaki dan sebi praviti te “fine” kolace.

      • Ne verujem da je sarkazam,zena prosto ne voli ovakve torte.Na stranu njena nezahvalnost majčinom trudu,to je nešto van ove teme.Ali…nije lepo ni popljuvati sve torte koje drugi vole.Maslac jeste najbolji u slatkišima al često cena prevagne ka margarinu.Pravite i jedite šta ko voli ali ne pljujte u tudji tanjir i kuhinju.To nije ni pristojno ni lepo.

        • Šokirana sam, prvi put čujem da neko više voli ove torte sa margarinom, keksom i ostalim industrijskim sastojcima. A o stavu prema maminom trudu ne bih ni da komentarišem. Jadna majka.

          • Ispričavam se što mi je ovako dugo trebalo da odgovorim. Moj komentar nije sarkastiča, ja sam zaista zahvalna što se netko potrudio na jednom mjestu napisati nazive tih torti. Moj suprug i ja radili smo popis, ali nama to nije jednostavno jer se nismo nikad trudili pamtiti kako se zove to sve što ne volimo. A ovdje skoro 8 komada na jednom mjestu (nismo uvrstili svih 8 na naš popis). Vjerojatno bi bilo bolje da ovo ne pišem, al napisat ću: na stranu ovaj tu popis torti, suprug i ja skužili smo da su baš blogovi navedeni u ovom popisu, nepresušan izvor naziva torti i kolača koje tražimo. Na kraju smo napravili popis od skoro 40 (mahom tradicijskih) torti/kolača koje ne volimo. Mi smo zaista zahvalni na pomoći blogerice koja je sastavila popis. Al, napravili smo i popis torti/kolača koje volimo, npr. Šampite, to možemo jesti za svako slavlje i svaki blagdan i svaki radi dan. Već nekih 5-6 godina barem jednom mjesečno radim Šampite i još nam nisu dojadile. Ili Čupavce, Princes krafne, Ledene kocke, Češki kolač, Bounty, Munchmallow, Boem kolač… to volimo. Ne treba meni uopće netko drugi peći kolače, radim si ih sama (nadišla sam puding i kekse, ali ne radim kolače kakve moja mama i dan danas radi jer suprug i ja to ne jedemo). Ali, poanta tog popisa bila je da nam mame prestanu donositi kolače koji završavaju u smeću, i tako godinama. Za mog supruga i mene je to rasipanje. Dali smo te popise kolača (i one koje volimo i one koje ne volimo) suprugovoj i mojoj mami. Nije to baš urodilo nekim plodom. Ove kolače koje ne volimo i dalje nam rade jer ih one vole, a ove kolače koje volimo, ti se njima ne sviđaju jer ne sadrže tone oraha, lješnjaka, meda, grožđica ili 12 jaja kuhanih na pari (ok, za šampite se može smjesa kuhati na pari, ali mojoj mami to nije kolač(!) jer u njemu nema nikakvih orašastih plodova; ona nikad u životu Šampite nije napravila, u mojoj obitelji to nije tradicijski kolač; suprugova mama ih je radila, ali često joj se smjesa neće stvrdnuti).

          • Vidim da nekima smeta dužina mog komentara, smatram da je ovo mjesto za diskusiju pa nemam problem s tim, a kome se ne sviđa: neka ne čita. Kao što sam rekla, meni se sam blogeričin tekst sviđa, gotovo naziva koji mi trebaju, navedeni su na jednom mjestu, to je za svaku pohvalu. Nije moj problem što vi ne možete shvatiti da ne vole svi takve torte.
            Zanimljivo mi je da neki smatraju da sam ja bila nezahvalno dijete i nisam cijenila majčin trud. Ja smatram da sam bila pristojna, jer nikad nisam rekla da mi se ne sviđaju njezini kolači i torte. Ok, bilo joj je to jasno jer ih nisam jela, al moja mama i dan danas bira bitke koje može dobiti pa me nije silila da jedem torte, ali sam morala jesti druge stvari koje nisam voljela npr. juhe i zelenu salatu. To se u mojoj obitelji jelo za svaki obrok(!) (čak se prije npr. sarme morala jesti neka juha, a uz sarmu je zelena salata bila prilog(!).
            Zanima me da li ovi koji smatraju da sam ja nezahvalna jer bih najradije bila rekla (iako sam šutjela!) „hvala mama, ali nisi se trebala truditi“; isto to misle kad je riječ o odrasloj osobi?
            99% sam sigurna da se radi o blogu Vitki gurman (iako, možda sam fulala), ali ima negdje ili tekst ili komentar u kojem neka blogerica kaže da su njeni prvi koraci u kuhinji uključivali kolače od keksa i pudinga, a „reakcija“ njezinog tate na to bila je: „hvala, ali nisi trebala“. „Reakcija“ sam stavila pod navodnik, jer kako rekoh uopće nisam sigurna koji je to blog, a kako tek da se sjećam jel piše da je tata to izgovorio, ili je blogerica to vidjela na njegovom licu – ne sjećam se što piše. Ako je tata to stvarno izgovorio, smatrate li da je izvrijeđao dijete koje je svojim nejakim ručicama napravilo kolač od keksa i pudinga i da je nezahvalan na trudu koji je dijete uložilo u kolač? Jadno dijete.
            Ili ćete reći da otac to smije djetetu reći jer je star(iji)?

          • Ok, to štima, ako je ta blogerica iole mojih godina, odrasla je u vrijeme kad djeca nisu imala prava, pa sve ok. Ali, danas, da se danas roditelj usudi djetetu za napravljen kolač od pudinga i keksa, reći da se nije trebalo truditi to pripremati, danas bi se dijete uputilo školskom psihologu/pedagogu i žalilo na roditelja. Pedagog/psiholog obavezno tada zove roditelje i prijeti ima pozivanjem centra za socijalnu skrb, ako nastave tako psihički zlostavljati dijete koje se potrudilo napraviti kolač. Ja nisam pedagog/psiholog, ali radim u tom miljeu, pa se nagledam takvih stvari.
            Ili se možda u tekstu s tog nekog bloga radi o tome da tata to nije izgovorio, nego je dijete na njegovom licu (krivo?) pročitalo što tata misli o kolaču od pudinga?
            Stvarno mi je žao što se ne sjećam gdje sam čitala to s tatom i tim kolačima od pudinga, prošlo je više od godinu dana otkad sam napisala svoj prvi komentar ovdje.
            No, baš me zanima jesu li u komentarima ispod teksta o tom tati, “brižljivi komentatori” popljuvali tatu jer nije cijenio djetetov trud. Ja ne bih komentirala tatin stav prema djetetovom trudu koje je svojim jadnim nejakim ručicama (nezahvalnom?) tati napravilo kolač od pudinga i keksa. Jadno dijete.

  • Fantasticno i hvala! Kad sam citala kako Vi rangirate torte smijeh me uhvatio jer i ja do keksa, pudinga i ostalog ne drzim puno… Ovo je najbolji pregled torti sa visokokvalitetnim sastojcima koji sam ikad procitala (ako izuzmemo bakinu teku). Neke od ovih recepata nisam probala i jedva cekam da krenem 🙂

  • Svaka čast na izboru ovih dostojanstvenih torti, a zgrožena sam potrebom gospođe Ane da uopšte napiše tako obiman i (blago rečeno) nepotreban komentar. Gospođo Ana, Vaša majka je majstor, kao i mnoge druge dame, posebno starog kova. Veliko poštovanje njoj, kao i svim ženama koje ulože ozbiljan trud, veštinu i ispod časti im je da zbrčkaju neki puding i ulepe mleveni keks i nafljakaju šlag. Pamtim bakinu reformu, moskvu i sacher, decenijama posle nivo njenih torti nisam dostigla, malim starim mikserom i sa par plehova ona je pravila fantazije. I da, pošto sam muzičar, ovde biram Šubertovu i hvala na inspiraciji!

    • Uzalud Vam trud i vještina – kad se meni okus toga ne sviđa. To što Vi kaćate “zbrčkaju neki puding i ulepe mleveni keks i nafljakaju šlag” – za mene je to prefini kolač, ja ne očekujem da se to Vama sviđa. Što se mene tiče, Vi nikad, al fakat nikad ne morate jesti ni keks, ni puding ni šlag. Slobodno se Vi davite u orasima, bademima, lješnjacima, grožđicama, medu, maslacu, kremama od 20 jaja kuhanih na pari… – što se mene tiče, jedite to svaki dan! Vidim da je rasipanje/bacanje novaca danas svima super. Ali, meni to nije super. Samo Vi bacajte svoje novce, meni ne smeta.
      Meni je žao što moja mama, suprugova mama itd., bacaju novce na sastojke (kako su orasi, maslac… itd. skupi!!!), a mi takve kolače ne jedemo. Ja se neću ispričavati što odbijam gurati u sebe hranu koju ne volim (ma kako god ona vama bila zdrava i super i krasna, daaaaa znam da ćete Vi koji jedete te kolače kakvi se meni gade, doživjeti barem 100. rođendan – meni je to ok, ja ću jesti one kolače koje Vi smatrate nezdravima, ali meni su oni prefini!!! – ako doživim 50. rođendan dobro, ako ne, opet dobro, ali uživat ću u hrani kakvu volim, a ne u onoj kakvu Vi reklamirate).
      Meni zaista ne smeta da itko proizvodi te torte kakve su ovdje navedene. Da se poslužim Majinim riječima (budući da Maju nitko nije popljuvao, očito Vam se sviđa kako piše) : „Istina je da je kompliment kad uopšte prihvatim parče torte, jer mi je “na oko” lepo. A još veći komplimet kad to parče zapravo i pojedem. Što se svakako dešavalo. Retko.”
      Stvarno je kompliment kad ja negdje prihvatim komad torte zato što je lijepo ukrašena i stvarna se na silu prisilim da uguram u usta komad npr. Reform torte i suzdržavam se da ga ne ispljunem u maramicu. Rijetko se desi da stvarno pojedem cijeli komad – to se događa samo kad nije riječ o nekom od tih tradicijskih recepata, npr. ako se radi o Šampitama, Bounty, Princes krafnama, Češkom kolaču – pojest ću i 3 -4 komada!
      Samo Vi uživajte u svojoj umjetnosti od oraha i drugih sastojaka koje sam napisala (meni se želudac okreće samo dok se sjetim tih sastojaka).

  • Poštovana Ana, kao što ste se Vi mogli suzdržati da na sasvim bezazlen tekst napišete onakav komentar, tako sam ja mogla propustiti da s negodovanjem prokomentarišem Vaš komentar, ali napisano je. Jasno ste izneli svoj stav i ne moramo ratovati ovde, da je neka politička tema, pa i da ima smisla, ali torte… Možda se možemo složiti u tome da su ukusi različiti i da je besmisleno ovim tonom diskutovati, makar iz poštovanja prema autorki bloga, ako sam Vas isprovocirala delimično se izvinjavam. Srdačan pozdrav!

Leave a Reply