Margarin je dugo bio preporučena “hrana” jer nema holesterol, čak se i dan danas neki tako reklamiraju. Većina margarina još uvek sadrži veoma opasne trans masti (ispravno: trans masne kiseline), dok ih pojedini margarini nemaju. Sve slike u ovom tekstu prikazuju hranu koja sadrži margarin.

serijal #hemija

Crni Đole, da nije holesterol?!

Kao što sam već napisala – rat protiv masti i holesterola je gotov, ali je problem što nakon decenija netačne propagande treba vremena da informacija stigne do svih. I naravno, da prekinemo da se plašimo. Tekst koji treba da pročitate na blogu a vezan je za temu holesterola je “Zablude i mitovi o holesterolu“.

U njemu nije bilo reči o tome koliko naša tela sadrže holesterola. Da vam priča o količinama bude jasnija, uzeću primer jednog dase koji nije grmalj:

• U telu odraslog muškarca od 70kg ima oko 120.000mg holesterola. Najviše se nalazi u ćelijama a nešto od toga kruži u krvotoku kroz organizam.
• Recimo da njegovo telo ima 6 litara krvi, odnosno 60dl, a u svakom decilitru ima oko 200mg holesterola (što je 5.17 mmol/L) – to znači da njegovim telom kruži oko 12,000mg holesterola.
• Ako dnevno jede 600mg holesterola, na ukupnu količinu koja kruži telom 600 pojedenih miligrama bi trebalo da podigne vrednost na 210mg/dL (što je 5.40 mmol/L).
• Samo se to ne dešava jer većina ljudi apsorbuje samo 50% pojedenog holesterola. Samo beba apsorbuje sve a odrasli između 20-60% od onoga što je u hrani 🙂
• Naš organizam proizvodi od 800 do 1500 mg holesterola na dan, onoliko koliko mu treba. Ako mu treba 1000 a mi pojedemo 500, apsorbujemo 250 – on će proizvesti  svojih nedostajućih 750.

I da me je moj holesterol od blizu 7 ikada zabrinjavao, i da sam ikada zbog te moje brojke ograničavala holesterol na preporučenih 300mg – sada bih shvatila koliko je to gubljenje vremena. Srećom, već 5 godina znam da ne treba da stružem belenca sa tiganja na kome su 2 kapi zejtina 🙂

A ako se i dalje pitate da li svoju hranu da bacite na ukusan puter jer vas brine holesterol – ja bih vas pitala da li se stvarno plašite 10mg holesterola iz kašike putera?

Ili još bolje pitanje: da li vas sada konačno više brinu pravi problemi – poput nestabilnih i kvarljivih polinezasićenih biljnih ulja, posebno onih rafinisanih? I da li vas brinu margarini – masti “iz epruvete”?

Zašto su trans masti opasne ubice?

Ako ispržite krompiriće u zejtinu dobićete gnjecavu i masnu strukturu. Ako ih isprižite u margarinu – oni će biti krckavi i naizgled “suvi”. Isto je i sa keksićima i grickalicama. Nemojte da se mučite da čitate sastav bilo kog keksa ili grickalice. Smešno je gubiti vreme na njihovu analizu jer svi do jednog imaju margarin.

Uopšte nije pitanje gde se margarini nalaze jer su u skoro svim industrijskim proizvodima napravljenim da traju duže. Uvek čitajte da li na deklaraciji piše biljna mast, hidrogenizovano ulje i delimično hidrogenizovano ulje. U 99% slučajeva ćete naći nešto od ovoga.

Objasnila sam razliku između delimične i potpune hidrogenizacije kroz sličice – i znamo da potpuna hidrogenizacija ne stvara trans masti. Ali tvrda biljna mast ne postoji, postoje samo tečna biljna ulja. Dakle, ako je biljno i tvrdo je – nešto je petljano s tim.

Ovo važi kako za keksiće i grickalice (pa bili oni Fitnes-Wellness i ostale gluposti), tako i za šlag, biljni sir, biljnu pavlaku, biljnu paštetu, običnu paštetu, eurokrem… Važi i za muslije i barove od žitarica koji bi kao trebalo da su “zdravi”. Važi i za hranu iz “zdrave hrane”.

Postoji i jedna dobra stvar u vezi trans masti – svi se sada slažu da su one štetne i opasne. Čak i oni koji proizvode margarine pričaju da su ovi sa trans mastima opasni.

Mada bih rekla da i dalje proizvode obe vrste margarina – nešto kao: odete na jedan deo sajta proizvođača i tamo pljuju po trans mastima – na drugom delu sajta ih i dalje prodaju jer su super za vaše kolače koji će zadržati oblik i vrhunski se mešaju u sve (to se valjda i zove “**** lud zbunjenog”)

Koliko trans masti smemo da jedemo?

Odgovor je jednostavan: ni malo.

• Priroda je u mleko preživara ubacila određene količine prirodnih trans masti i njih ima od 2-5% (pročitajte tekst o prirodnim trans mastima). Ovo se ne računa u “ni malo” jer su ove trans masti zdrave
• U rafinisanim uljima takođe može da bude 2-5% trans masti (ne uvek, ali uglavnom) – samo što one nisu iste po sastavu i ne ponašaju se isto u orgnanizmu kao prirodne trans masti
• U margarinima može da bude oko 50-60% trans masti

Koliko treba da se brinete zbog trans masti? Maksimalno! Mi jesmo ono što jedemo i naše telo masti koje jedemo ugrađuje u sebe. Ćelijski zid i masno tkivo na čoveku bi trebalo da budu sačinjeni pretežno od I vozića. Ako jedemo previše П vozića, oni postaju deo našeg tela, a sećamo se da su П vozići nestabilni. Prilično uznemiravajuće.

Ako jedemo previše trans masti – slučaj je isti – i one ulaze u naš sastav. A trans ne postoje u prirodi pa naš organizam nema pojma šta sa njima da radi. Pošto su ravne on malo misli da su I vozići, pošto imaju zaljubljene parove on malo misli da su one П vozići… Jer one jesu i jedno i drugo. I nisu ništa od ova dva. Šanse da naš organizam uparkira trans masti tamo gde im nije mesto su 100% – jer njima nigde nije mesto. Sem u kanti za đubre.

U mleku majki koje su konzumirale trans masti nalazili su i do 17% trans masnih kiselina. Videli ste koji je sastav majčinog mleka a sigurno već znate da je lista šteta od trans masti predugačka. Ako ste se pitali odakle odjednom toliko gojazne dece, alergija, autoimunih bolesti – znajte da su za sve od ovih stvari između ostalih razloga – okrivljene i trans masti. Ne budite posrednik između bebe i trans masti!

U kojoj količini možemo da jedemo margarin BEZ trans masti ?

Tekst o margarinima bez trans masti koji sam napisala je i dalje jedan od retkih tekstova na tu temu na našem jeziku. Možda je i dalje jedini… Jedan od motiva za ceo ovaj “serijal” je bila upravo želja da taj stari tekst svi dobro razumeju. Ako ste pažljivo čitali sve ovo i makar zapamtili kako izgledaju vozići – danas ovaj tekst konačno možete da razumete u potpunosti 🙂

Danas znate koliko Omega-3 mogu da imaju margarini i koja je jedina vrsta Omega-3 koju mogu da imaju. Danas znate da 0mg holesterola nije razlog da jedete margarin. Znate i da margarini ne mogu da budu ni Fit niti zdravi za srce.

Margarini bez trans masti su nedovoljno ispitani i potencijalno štetni. Jedno od retkih istraživanja je pokazalo da za kratko vreme obore produkciju insulina za oko 20%, drugo da su za mesec dana od ljudi napravili predijabetičare.

Koliko margarina bez trans masti smemo da jedemo? Ponovo – ni malo.

Isti oni koji su nam decenijama pričali da je holesterol štetan, pričali su i da su margarin i zejtin zdravi.  Isti oni nam sada pričaju da su margarini bez trans masti super za nas.

Ako su nas zamajavali 50 godina da treba da jedemo nestabilna polinezasićena ulja, biljna rafinisana ulja i trans-margarine, pa posle nismo dobili ni “Izvini, zeznuli smo se” – bilo bi preglupo da ponovo izigravamo nečije laboratorijske pacove. I još sami platimo za to.

*   *   *

Na kraju, šta je dobro u tome što je mast čvrsta, a nema holesterol? Koja je to velika prednost zbog koje smo se igrali sa zdravljem tolike decenije (a nije da bi jeli lisnato testo, kupovni sladoled i šlag)?

Ja ne mogu da smislim. Biće da ta prednost – ne postoji.

Sledi zaključak: tekst o tome šta su zdrave i nezdrave masti