Lifestyle

“Zasadi drvo” u oktobru – pomozi da u Srbiji udišemo kvalitetniji vazduh

Zamislite da naša planeta postoji 12 sati. Mikrobi su se pojavili u 1:28 h, a najprostije životinje koje su živele u vodi oko 9:28 h. Kopnene biljke u 10:23 h – a čovek, Homo Sapiens, tek u 11:59:58 h.

Da, u ovoj dvanaestočasovnoj ilustraciji, mi postojimo samo 2 sekunde. Ali primitivni Homo Sapiens, kao vrsta, nije ostavljao značajan trag na planeti i nije je menjao. Doba koje nazivamo Anthrophocene Epoch, doba u kome čovek ostavlja vidljivi trag na prirodu i ekosisteme, u istoj ovoj ilustraciji traje tek jednu desetinu sekunde.

Za tu 1/10 sekunde, uspeli smo da uništimo ogroman deo pluća naše planete – drveće. Njihov postanak i razvoj trajao je dugo, u ovoj ilustraciji 2 sata. U slučaju da vam nakon “metaforične satnice” deluje da to drveće u samom startu nije ni bilo naše ga bismo ga nekontrolisano uništavali – sigurno da ste u pravu. Prekratko smo tu da bismo ga tretirali kao da je naše.

Drugim rečima, za samo nekoliko vekova, značajno smo (i verovatno nepovratno) oštetili ono što je nastajalo stotinama miliona godina i što nam je zapravo omogućilo da se razvijemo, ovakvi kakvi smo danas – i svakako, da opstanemo na ovoj planeti.

Zašto svako treba da ima svoje stablo?

Zamislite, čak i sada, nakon što je zbog eksploatacije uništeno oko 50% drveća na Zemlji – ono i dalje pokriva oko 30% kopnenog dela naše planete. Srbija se ne razlikuje previše od ostatka sveta, jer i nama nedostaje drveće. Danas je oko 29% Srbije pod šumom, a procenjuje se da nam je potrebno oko 40%.

Ne samo da šume sprečavaju bujice tokom poplava i eliminišu opasnosti od odrona zemljišta, već godišnje atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika i apsorbuju 119 milijardi tona ugljen-dioksida. Zovemo ih “pluća zemlje” ali više vazduha pročiste, pa samom apsorpcijom štetnih produkata iz vazduha, sprečavaju klimatske promene. Ili je možda bolje da ovo kažem u perfektu: sprečavale su dok su bile tu?

Znam… Ne možemo da proteramo sredstva modernog transporta s ulica, ne možemo da isključimo grejenje zimi, pogasimo fabrike i vratimo se u neke prošle vekove. Mnogo toga ne možemo da zaustavimo ili sprečimo, još manje toga smo planirali i hteli da se dogodi. Ali nezaustavljivost moderne civilizacije nije razlog da odustanemo od aktivnosti koje kao pojedinci možemo da sprovedemo. One, koliko god da deluju malo i sićušno, doprinose promeni.

Kad mnogo nas učini pomalo, dobar efekat ne može da izostane. Upravo zato, možemo da zasadimo makar jedno drvo u toku života i pomognemo mu da poraste veliko, lepo i jako.

Kako je Ema dobila svoju kajsiju?

Imamo porodičnu kuću u blizini Kosmaja i moji roditelji već nekoliko godina više vremena provode tamo nego u gradu u kome smo živeli ranije. Za samo nekoliko poslednjih godina, moj tata i brat zasadili su preko 200 sadnica drveća. Uglavnom je to drveće s jestivim plodom: jabuke, kruške, dunje, trešnje, višnje, kajsije, lešnik, orasi…

Ipak, dva drveta su posebnija od svih ostalih… To su sadnice zasađene za decu mog brata.  Jedno je Emina kajsija – a drugo je Mihajlova jabuka. Pošto danas, kad su mali, već imaju po jedno svoje drvo – ovo znači da će imati dovoljno vremena da posade još neko kad porastu 🙂

Ja sam više mojih sadnica posadila odavno, kada sam s organizacijom “Pokret gorana Srbije” išla na pošumljavanja. Godina je bila davna 1984., bila sam mala i tata me je vodio sa sobom.

Moj tata je inženjer šumarstva. Pune 4 godine bio je predsednik “Pokreta gorana” Opštine Zaječar. Ne znam da li može da prebroji koliko je puta vodio mlade na akcije pošumljavanja 🙂 Seća se i danas kako je angažovao i opštinsku “Omladinsku organizaciju” kada je bilo veće pošumljavanje na područjima opštine, kontaktirao bi vojsku za potreban alat, a “Lastu” za prevoz – dok je nekadašnje mlinsko-pekarsko preduzeće za ishranu bilo zaduženo za hranu i sokove. Sve se i tada finasiralo iz donacija. Bilo je više akcija i sa po nekoliko stotina učesnika…

Posle ovoga, ni malo ne iznenađuje što je svojim unucima posadio po drvo i što ga redovno zalivaju zajedno, kada dođu na “hacijendu” 😀

Ovog oktobra – zasadi svoj kiseonik!

Nedostaju nam nekadašnje akcije kako bismo povećali površine u Srbiji koje su pod šumama. Mrdnuli se s tragičnih 29% na poželjnih 40% teritorije.

Upravo zato, dm drogerie markt, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ostale partnere na projektu, pokreće lepu i važnu kampanju “Zasadi drvo”.

Prvo će se baviti edukacijom i podizanjem svesti  javnosti o značaju šuma. Onda ćemo dočekati vreme za sadnju, jer se drveće sadi s proleća ili jeseni. Otvoriće se sezona jesenjeg pošumljavanja i pružiće se prilika svima nama da zasadimo svoje drvo.

Ubeležite u svoje kalendare 26. oktobar – odnosno poslednju subotu oktobra 2019. Tada ćemo imati jednodnevnu radnu akciju i zasadićemo širom Srbije preko 50,000 sadnica. 

A ja vam se danas javljam upravo s moje “hacijende”. Mogla bih malo da provežbam kopanje ašovom – jer naravno da ću 26. oktobar provesti s njim u rukama, a gumenim čizmama na nogama 😀

Važna pitanja o kampanji “Zasadi drvo”:

*** Da li treba da učestvujete u ovoj akciji?
Apsolutno DA!

*** Zašto treba da učestvujete?
Jednostavno samo zato što dišete. Izbacujete ugljen-dioksid koji drveće asprbuje. I dišete kiseonik koji ono proizvodi. Ako, kao i svako drugo ljudsko biće, ne možete ni 5 minuta bez vazduha, onda pomozite drveću da ga za vas čisti i proizvodi. Tek onda će ovo biti fer i poštena razmena.

*** Gde da nađete sadnicu i “zgodno mesto da se drvo posadi”?
Za svakog građanina koji bude želeo da zasadi svoje drvo, biće obezbeđene sadnice na određenim lokacijama širom Srbije. Tačne lokacije i početak prijavljivanja biće objavljene početkom septembra.

Pratite sajt i društvene mreže dm drogerie markt i tamo će biti sve informacije. Pratite medije. Prijavite se na vreme!

I naravno i neizostavno – povedite klince kako bi se ugledali na vas 🙂

Vidimo se u oktobru na nekoj poljani koja čezne da bude pošumljena – zar ne?

2 Komentara

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!