Sam svoj nutricionista

Tradicionalna hrana: šta su jele trudnice pre nego što smo dobili TV reklame?

Weston A. Price je oko 1930. godine sproveo prvo nutricionističko istraživanje tražeći odgovor na ono što njega, zubara, zanima: koja je tajna pravih i zdravih zuba? Obišao je širom sveta blizu 20 zabačenih sela do kojih nije stigla moderna hrana. Na svojim putovanjima pronašao je odgovore na još jedno pitanje koje na početku nije sebi postavio – kako su stari narodi tretirali svoje najosetljivije pripadnike? Šta su od hrane prvo odvajali za decu, iscrpljene, povređene, bolesne i trudnice i dojilje? Loša vest je da hrana koja se nekada najviše cenila nije ono što jedemo danas -a dobra vest je da to danas nije hrana koja je najskuplja.

WAP istrazivanje

Šta sadrži ovo predavanje i zašto je važno?

Prema nekim izvorima – loše vam se piše ako ne kupite maslinovo ulje ili avokado jer su mononezasićene masti jako zdrave. Voditeljke poručuju kako su njihove bebe vegani od pelena i kako ih hrane mangom, papajom i avokadom. Ja vas ovde bombardujem vestima da zasićene masti nisu nezdrave i da je to sada i zvanično  a neki nastavljaju da pričaju kako se lepo živi na salaticama i sokićima. Pojavljuje se nova super-hrana koja je ili samo zdrava ili leči sve bolesti za koje ste ikada čuli i gomila vrlo komplikovanih i složenih teorija.

Naravno da postajemo zbunjeni. I ja bih bila da se uvek ne vratim na jednu prostu i jednostavnu stvar: od čega smo vekovima živeli, pre nego što smo dobili medije, online prodaju i broj tekućeg računa svakog novog teorietičara koji koja se pojavi.

  • Zato se uvek vratim na ova pitanja: od koje hrane su nekada zubi rasli beli, pravilni i bez kvarova?
  • Od čega su jačale kosti i nije postojala osteoporoza i depresija?
  • Šta je bilo namenjeno za povratak snage?
  • Zašto je hrana naših predaka, prava i prirodna, bila važna?

pregnant-womanOvo su najvažnija pitanja na koja treba odgovoriti i ona su primarna. Ono drugo – koliko ćete % masti, ugljenih hidrata i proteina da odlučite da unosite uvek je sekundarno pitanje, koje će diktirati lični izbor ili ponekad i moranje.

Pokušavamo danas da staru hranu (masti, meso) krivimo za nove bolesti i poremećaje i nakon 6 decenija, pokušaj je propao. Sada treba da učimo od početka.

Predavanje koje delim danas sa vama je protkano logikom i zdravim razumom, jasno, dokazivo i smisleno. Ako znate nešto o ishrani ojaćaćete svoje stavove, a ako ne znate – naučićete za ove dva sata više nego što ste do sada mogli da sakupite levo-desno, po novinama i na blogovima koje pišu oni sa površnim znanjima.

Ne zaboravite nakon gledanja predavanja da napišete svoje utiske i motivišete još nekoga da ovo pogleda.

Najbitnije poruke ovog predavanja

Sumirala bih neke stvari iz predavanja za one koji ne mogu da ga baš odmah pogledaju i ostavljaju to za kasnije:

  1. Rafinisana hrana i prerađevine nisu hrana na kojoj smo živeli i ovakva hrana naš organizam ostavlja gladnim. Naša genetika je ostala ista kao da je plan za perfektnu kuću – ali smo jako pokvarili cigle i nemamo dovoljno građevinskog materijala da izgradimo tako perfektne kuće.
  2. Nikada ranije nismo jeli nemasna mesa, belanca i čiste proteine. Tradicionalni narodi su ih kombinovali sa mastima – jer su vitamini topivi u mastima (A, D) važni za metabolizam proteina.
  3. Tradicionalna ishrana je sadržala mnogo više nutrijenata (iz masti) nego što to poslednjih decenija sadrži moderna hrana.
  4. Unosilo se dosta enzima iz prirodno fermentisane hrane (mleko, žitarice, povrće) – pročitajte više o laktofermentaciji (ili pogledajte video).
  5. Semenke, žitarice, mahunarke i oršasti plodovi se natapaju, klijaju i fermantišu da se eliminišu antinutrijenti poput fitinske kiseline.
  6. U tradicionalnim dijetama mast je bila prilično zastupljena – od 30% pa do 80% ukupnih kalorija. Samo 4% kalorija je dolazilo od polinezasićenih ulja.
  7. Postojao je balans između omega-3 i omega-6 masnih kiselina.
  8. Koristile su se cele životinje – kosti su se upotrebljavale za supe koje su bogate kalcijumom (video) a mast je bogata vitaminima topivim u masti (vitamin D, A, K, E)

Od promena na bolje nas najčešće deli samo informisanost. U današnje vreme nije možda moguće ispuniti baš svaku od smernica iz ovog predavanja – ali se trud isplati. Može da se učini ono što nam je moguće i dostupno.

Sigurna sam da će vas ovo predavanje naterati da se ozbiljno zamisliti i promenite nešto.

Prevod predavanja: ZAHVALNICA ZA TIMSKI RAD!

Ovaj post je počeo da nastaje pre oko godinu dana kada sam na FB stranici pozvala pratioce koji znaju engleski jezik da podelimo prevod predavanja – jer sam smatrala ovo predavanje nečim što stvarno treba da podelim sa čitaocima bloga. Prijavilo se dovoljno ljudi ali su neki zbog ličnih obaveza odustajali, a drugi uradili i više nego što su prihvatili na početku. Želim da se zahvalim onima koji su se odazvali zbog njihove zainteresovanosti, još više onima koji su završili svoje delove prevoda – a posebno prevodiocu iz Niša, Ivani Knežević Spasović koja je prevela više od trećine.

Imajte u vidu da su “moji” prevodioci iz različitih republika bivše SFRJ i da nisam htela da menjam stil izražavanja i narečje bilo koga od njih. Takođe, ne radi se o profesionalnom prevodu već o volonterskom timskom radu ljudi koji se nikada nisu sreli i okupili su se oko ideje da ovo treba da odgleda i razume što više ljudi. Hvala svima koji su učestvovali i nadam se da ćemo moći sve da ponovimo nekom prilikom 🙂

19 Komentara

  • […] Predavanje koje delim danas sa vama je protkano logikom i zdravim razumom, jasno, dokazivo i smisleno. Ako znate nešto o ishrani ojaćaćete svoje stavove, a ako ne znate – naučićete za ove dva sata više nego što ste do sada mogli da sakupite levo-desno, po novinama i na blogovima koje pišu oni sa površnim znanjima. Ostatak teksta pročitajte na blogu Vitki gurman […]

  • Jako fino zvuci sve, al sta da radimo sa mesom punim antibiotika i hormona, sa hranom kojom se zivotinje hrane.. Prost primeti lanca ishrane pokazuje da se svi spoljni zagadjivachi akumiliraju preko zivotinjske hrane, pa preko same zivotinje, njenog mleka/mesa koje pojedemo, da bi najvecu koncentraciju ” otrova” dobila upravo beba kroz majcino mleko.. Covecanstvo se od postanka prilagodjavalo uslovima sredine u kojoj je, tako da je jako tesko poverovati da nam je i dalje zdravo bazirati opstanak na tom tzv tradicionalnom nacinu ishrane.. Priroda nudi zdravije alternative za hranljive materije koje su nam potrebne i nikada ni jedva bilja vrsta ne moze sadrzati toliko otrova koliko zivotinja, to su lako proverljive cinjenice.

    • Radićemo ono što moramo, bez ciljeva koje je nemoguće ispuniti.

      Savršeno dobru hranu ćemo jesti onda kada nam je dostupna prostorno i finansijski, a i u onoj meri koja od nas ne pravi preopterećene, paranoične i prezabrinute osobe. Prava mera je kada se da sve od sebe a pri tome se ne remeti u značajnoj meri svakodnevni život i ne opterećuju ljudi iz okruženja.

      Učenje činjenica je jedno. Moranje u praksi je drugo.
      Čisto da ne mešamo babe i žabe…

      P.S. zašto antibiotici u mesu? Obilazila sam farme, nije da nisam. Nisam videla životinje koje su bolesne da im trebaju antibiotici, kao što znam da su veoma skupi i neprofitabilni za proizvođača. Jeftinije mu je da pazi na životinje.

      • Draga Majo, ovo je malo skretanje – ja sam prevodila sastav gotove hrane (miksa) za farme. U sastavu te hrane je bilo antibiotika. Ako te zanima, mogu da ti pošaljem mejl sa originalnim tekstom i prevodom.

    • sta znaci dati sve od sebe..? a ne remetiti svakodnevni zivot? Da li bi trebalo po Vama da se uprkos svima naucnim dokazima i na kraju krajeva ljudima samim i njihovim istorijama bolesti, narod okrene “tradicionalnoj” ishrani na ustrb svog zdravlja samo zato sto su bake i dede jele tako.. ?
      Tada je stoka gajene na ispasi od lekovitog bilja, nije zatvorena u skocenom prostoru ispod neonki cekala svoj obrok pun GMO soje i pored toga ljudi su minimalno jeli meso i zivotinjske produkte, a pritop su se trosili svakodnevnim radom.. Suludo je savetovati majku ili trudnicu da jede masti i proteine ziv.porekla, osim ako nisu gajena prirpdnom, nezagadjenom hranom(sto je skoro nemoguce). MAjke su sve gojaznije u trudnoci, deca sve teza,porodjaji rizicni i zavrsavaju se carskim rezom , sad vec vise og 50% slucajeva, devojcice od 10 godina ulaze u pubertet-od cega? visokoproteinska ishrana bazirana na namirnicama zivotinjskog porekla. Slazem se da ne bi trebalo mesatit babe i zabe kako Vi kazete, al zar covek mora da pravi kompromise u vezi sa svojim zdravljem.. SAmo zato sto je lakse da se ispece parce ribe pune olova i zagadjivacha, koja ako nije divlja, tj ako je tovljena(kao sto vecina riba jeste)i ne zadrzi omega kiseline, jer se nije hranila planktonom iz mora, koji u sebi sadrzi upravo te toliko cenjene kiseline. A moguce ih je uneti kroz druge izvore..Ne zagovaram veganizam, daleko od toga, al vasi postovi sve vise lice na upravo to cega se sami grozite- insistiranje i ostrascenost, gledanje samo jedne strane, a i tradicija se vise puta pokazala samo kao greska iz koje bi trebalo da ucimo.

      • Nemam ništa protiv druge strane, ali se iz vašeg komentara uopšte ne vidi koja je to druga strana.

        Biljke su pune pesticida i rastu na osiromašenoj zemlji, životinje su neadekvatno hranjene, voda je hlorisana… Ako ćemo tako SVE je sada pogrešno i loše.

        Šta je po vama rešenje?
        Iz kojih je to izvora sem životinjskih moguće uneti EPA i DHA?
        I koje su to konkretne greške tradicionalne ishrane do početka 20. veka?

      • Jelena meni u celoj ovoj Vasoj prici previse bode oci recenica da su deca sve deblja i deblja od visokoproteinske ishrane i da iz istog razloga devojcice ulaze u pubertet sa 10 god. Kako mozete tako nesto da kazete? Znate li Vi sta je visokoproteinska ishrana? Ja ne znam ni jedno dete da se tako hrani. Nazalost znam mame koje ustaju u podne, a dete je vec ustalo i ugrejalo sebi mleko u mikrotalasnoj, namazalo pastetu na parce belog hleba i selo pred komp i vec uveliko igra igricu uz povremeno grickanje smokija. Te mame ih za rucak odvedu u restoran na picu, a za veceru im skuvaju virsle. To je sve samo ne visokoproteinska ishrana. Da li da napomenem da su deca non stop bolesna? Da li da spomenem mame koje svom detetu ne kuvaju, daju mu kiflu i jogurt kad je gladan ujutru i ostave ga ispred tv-a, a one sednu i jedu eurokrem iz kantice? Ta ista mama od 126 kg je svom sinu od 5 godina rekla da ce se ugojiti ako uzme da gricne malo pecenih lesnika koje sam mu pruzila, a pre toga ga je vodila u Mek.
        Mame sede u parku na klupama dok se deca igraju, pa im u pauzama pune usta smokijem, grisinama i keksom.
        Cast izuzecima, onima koji svoju decu hrane raznovrsnim povrcem, jajima, punomasnim sirevima, mesom, ribom i vocem. Mene je mama tako hranila i sve je bilo u redu dok nisam ja uzela stvar u svoje ruke i krenula da rokam nutelu, plazmu i razvodnjene kartone od nazovi sireva. Sva sreca na vreme sam se otreznila.

        Apropo recenice oko preranog ulaska u pubertet – znate li vi da je soja prepuna estrogena? Mozda bi mogli da se informisere o desavanjima u Australiji i kako deca od prekomernog konzumiranja soje u ishrani (sto preko adaptiranog mleka od bebecih dana, sto preko kekseva i ostalih budalastina u koje se trpa sojino mleko, sojino brasno i td., a sve zbog cinjenice da su tamo namirnice zivotinjskog porekla satanizovane u ocima trudnica, a od strane lekara koji im preporucuju da unose samo i iskljucivo sojino mleko i tofu sir) imaju strahovite probleme – devojcice dobijaju menstruaciju vec sa 7-8 god, dok decacima rastu grudi i polni organi se ne razvijaju adekvatno..

        Nemojte se frljati terminima cije znacenje ocigledno ne znate..

  • Najbolji savet koji sam skoro dobila a vezan je za hranu i ishranu je bio “Da li bi to jela tvoja baba” 😀 Mislim da je to i neki krajnji zakljucak ovog teksta 😉

    • Mislim da bi moja baba jela ananas 🙂
      Ja volim na ovo da dodam “…i da je baba mogla da putuje svuda po svetu” 🙂

      I ja se sećam ovoga iz teksta kad sam bila mala:
      – mama je bila zdravstveni radnik, veoma pažljiva oko toga da ne pijemo sokove, unosimo malo šećera, kuvala svaki dan sveže i sl. Ali je babi na selo nosila ulje (jer su ih učili i u školama medicinske struke da je to zdravo).

      Baba ko baba, zafrljači ulje negde i nastavi da sprema na masti 🙂 I sećam se da kad god su zaklali pile, uvek je prvo bacala džigericu na plotnu i davala mi je. To je uvek bilo “za decu”.

      Ne krivim naše roditelje, jer su tako učeni – ali je ironija da su babe bile bolji nutricionisti od njih.

  • Napokon, jeeeej!!! 😀 😀 Odličan video, jedva sam čekala da ga objaviš.

    Nadam se da će biti još ovakvih seminara kojima će se pomagati ljudima da otvore oči i da ne bacaju novac na magično koješta, već da se uzmu u pamet, očiste frižider od koječega sa 0%mm, fit, light, itd, i da se okrenu našim precima i zdravoj hrani koja je svuda oko nas, samo nije etiketirana i ne prati je jak marketing. Pijaca, mesara, to je izvor zdrave ishrane za celu porodicu zauvek.

    Bila mi je čast raditi sa tobom Majo. Kad god se ukaže prilika, rado ću ti pomoći i pozivam sve tvoje FB i blog pratioce da odvoje 3-4 sata, da nešto nauče iz zadatog teksta, a i da daju svoj doprinos osvešćivanju većine.

    Srdačno, Tanja :-*

  • Hm, pre godinu i nesto sam se doselila u Bajern, zemlju svinja i masti! I naravno gurman po prirodi sam prihavtila sve vrste mesa koje se nude ovde, i spremam ih na sve moguce nacine. Takodje i povrce, trudim se da jedem samo ono sto donose seljaci na pijaci ili idem direktno na farme. Na srecu svo meso osim piletine i jagnjetine, kupujem organsko, piletinu i jagu kupujem kod turaka jer oni moraju da sprovode halal a to je sasvim dovoljna potvrda kvaliteta – bar meni. I da ne davim vise, hocu da kazem da se za 19 meseci koliko zivim ovde i hranim se ovako, da mi se zdravstveno stanje promenilo na bolje u svim pogledima, Gvozdje se znatno poboljsalo, osecam se bolje, ne gojim se, i nisam ni jedan antibiotik niti bilo kakav drugi lek popila- a u Srbiji sam pila na svake tri nedelje.

    • Daleko bilo da daviš, meni je jako interesantno da čujem ovakva iskustva a verujem i onima koji čitaju komentare. Hvala puno 🙂

      Inače, i moj hemoglobin je uvek na gornjoj granici za žene. Nisam ranije bila malokrvna (sem jednom u pubertetu na kratko i nije bilo nešto značajno) ali nije bio ovako visok.

  • antibiotici jesu skupi, ali (ono što sam čula od proizvošača lično i od dvojice vlasnika firme za proizvodnju jednog od koncentrata za ishranu stoke) seljaci koje je praktično nemoguće kontrolisati (kao što je teško kontrolisati kineze koji prodaju robu bez fiskalnog računa – dođe inspektorka, pokupi šta joj se sviđa za dž, i prijavu drži u fijoci, ja gledala svojim očima kako se to radi). seljak-proizvođač ima dogovorenu količinu mesa koju mora da isporuči svake nedelje (dve-tri, pojma nemam) i ako mu se stoka koja je spremna na klanje razboli, trebaju mu antibiotici, i posle toga još šest nedelja da antibiotik izađe iz mesa. tako bi trebalo da bude. ovako, on 10-tak dana pre klanja da po dozu svima koji su” na redu”, da se ne razbole kad dođe vreme klanja, ali se antibiotik posle tih 10-tak dana više ne oseća u mesu (to ne znači da nije aktivan), i zato može da se proda. TAJ momenat niko ne kontroliše (ili uzima mito da “ne vidi”, mislim, u srbiji živimo ;), i to je mnogo veći problem kod nas, od GMO, pošto se sojina sačma ne uvozi. sasvim je drugi slučaj što jedemo uvozno meso iz argentine i ko zna još odakle. ta stoka je jela GMO soju i kukuruz (mada me ona pomenuta dvojica ubeđuju da se to ne može odraziti na ljudsko zdravlje; zaboravio ili ne zna priču od omega 3 i omega 6, ali šta on zna? 😉 postoje sertifikovani organski proizvođači koji su skupi i oni su sigurni, kako su mi rekli. pitanje je: šta nam je jeftinije – da kupjemo duplo jeftinije (a opet ne jeftina) neproverene mesne proizvode, ili zdravlje?
    (izvinjavam se na dužem komentaru. super je tekst 🙂

  • ”Veggies are great vehicle for butter” – 😀
    Odličan snimak, i ova lepa teta sa tako blaženim karakterom zaista stimuliše. Suze su mi krenule kad je govorila o plodnosti u današnje vreme. 🙁 Mislim da nema veće tragedije od te.
    Hvala, Majo, što nam otvarate oči. 🙂

  • Ako se ja ne varam Sally je u ovom videou rekla da ce da obradi 11 karakteristika zdrave hrane, a dosla je do 5. Sta je sa ostalih 6?

  • A šta da radimo mi koji ne podnosimo miris i ukus mesa, ni ribe, kojima se gadi da to jedu..? Ne razumem ni samu sebe zašto tako, ali odvratno mi je. Ali, ironično, pržim na svinjskoj masti. . I uvek imam dileme i problem kako uklopiti sa ukućanima obroke, i kako da zamaskiram sva ta mesna jela, i zabrinutost oko dovoljnog unosa esencijalnih aminokiselina. Nisam sigurna da mi sirevi i ponekad jaja (možda nedeljno 2, 3) mogu nadoknaditi..

Leave a Reply