Hrana i biljke u borbi protiv stresa i nesanice

Veliki deo Srbije je i pre poplava živeo pod stresom, koji je nekima olakšavala povremena “vesela tableta“. Nakon direktne opasnosti koja je pogodila naše sunarodnike i komšije, još više smo zabrinuti, nervozni, premoreni i napeti – bez šansi da se odmorimo i naspavamo čak i onda kada za to pronađemo vremena. Pokušajte da makar malo sebi olakšate dan ili noć, ne dajte da vam nesanica oduzme preostalu energiju.    

Za manje potištenosti ili više energije

Previše stresa i nagomilana nervoza mogu da izazovu tugu, potištenost i bezvoljnost. Ako se iz razmatranja izuzmu skrob i šećer, za borbu protiv ovakvog raspoloženja ostaju još neka sredstva koja se smatraju efikasnim:

1. Lavanda – kada se brige sruče na glavu, aromaterapija pomaže. Sam miris sveže ili sušene biljke, ulja ili tinkture može da umanji napetost – isto kao i šoljica čaja od lavande
2. Kamilica – opušta mišiće pa jak čaj od kamilice uvek servirajte u najvećoj šolji koju imate
3. Kantarion – biljka rasprostrenjena širom sveta koja se koristi pri stanjima depresije i popravlja raspoloženje
4. Valerijana – kraljica biljaka za ustreperene nerve i mišiće zgrčene od nervoze, široko je upotrebljavana u formi čaja, kapsula, tinkture
5. Matičnjak (melisa) – deluje na nesanicu i napetost
6. Crna čokolada – čokoholičari mogu da se raduju jer čokolada stvarno obara nivo kortizola, hormona stresa a još bolje vesti su da je samo 30-40 grama dovoljno za ovu reakciju tako da nema izgovora za celu tablu čokolade
7. Seme suncokreta– sadrži vitamin B6 koji popravlja raspoloženje i pozitivno utiče na nervni sistem
8. Kofein – utiče na podizanje raspoloženja i mentalne enegije, manje ili više – u zavisnosti od osetljivosti pojedinca. Istraživanja nisu pokazala značajne opasnosti od koefina ukoliko se radi o normalnoj potrošnji.

Hranom protiv uznemirenosti

Za razliku od hrane koja pomaže kod stanja tuge, depresije i premora – kada je u pitanju uznemirenost, panika i anksioznost, postoje određene razlike u preporukama. Kao prehrambeni okidači anksioznosti se najčešće pominju:

• MSG – pojačivač ukusa
• alkohol
• brza hrana koja ima previše soli
• mesne prerađevine sa previše aditiva

Ovu „okidač“ hranu treba zameniti hranom koja će umiriti telo i um – prvenstveno prirodnom hranom blagog ukusa (integralni pirinač, krompir, jogurt, domaće supe), povrćem i voćem bogatim vitaminom C i hranom koja sadrži vitamine B kompleksa.

Većina saveta datih za aromaterapiju i biljke koje opuštaju važe za potištene ljude isto koliko i za one koji su uznemireni. Ipak, šećer koji često bude preporučen osobama u stanju potištenosti je nešto što uznemireni ljudi treba da maksimalno ograniče jer je stimulans.

Stimulans je i kofein pa uznemireni i anksiozni ljudi treba da vode računa o unosu kafe, ali i biljnih čajeva koji sadrže i kofein. Ovaj izazivač nesanice se ne nalazi u čaju od kamilice, hibiskusa i mente, niti ga ima u voćnim čajevima.

Kofein (mg u šolji od 1.5 dl)

• Filter  kafa – 115
• Proceđena kafa – 80
• Instant kafa – 65
• Čaj prosek – 60 do 40
• Gazirani sokovi – 46
• Instant čaj prosek – 30
• 30g crne čokolade – 20
• 30g mlečne čokolade – 6 
• Kafa bez kofeina – 3

Lično iskustvo s čajem

Kad sam pod stresom ne mogu da zaspim ili se često budim pa u kući imam imam koren valerijane. Ovaj čaj je jak i deluje, ali ne stvara zavisnost. Pijem ga samo kada mi stvarno treba da se odmorim i “resetujem” – ponekad prođu i meseci da ga ne skuvam. U poređenju s čajem, smatram tinkture valerijane manje efikasnim. Sprema se tako što se potopi kašika suvog korena u 250ml ključale vode i sačeka 20 minuta, popije i ode na spavanje. Ako ne navijem sat uvek se stvarno naspavam bez prekida – a ne postoji pospanost nakon buđenja. Može da se kupi kod travara na pijacama, zapakovan u kesice koje su oko 150 dinara.

Zanimljivost: hrana sadrži valijum

Valijum nije izmišljotina 20. veka pa patent na valijum zapravo ima priroda i ljudi i životinje ga uzimaju iz hrane vekovima. Iako se valijum nije pojavio na tržištu sve do 1960. godina nemački naučnici su u u tkivu ljudi umrlih pre 1940. godine pronalazili tragove ove supstance, da bi kasnije bio pronađen i u mozgu divljih i domaćih životinja – pasa, mačaka, krava, jelena i pilića. Najprihvatljivije objašnjenje je bilo da se valijum nekako našao u hrani zbog čega su počeli da ispituju prisustvo benzodiazepina u namirnicama i pronašli su ga – u krompiru, sočivu, pirinču, kukuruzu, pečurkama i trešnjama. Ipak, dalja istraživanja su pokazala da su ove količine premale da bi bilo nekog biološkog dejstva. Trebalo bi da pojedemo 100 kilograma krompira da bi imali efekat kao da smo popili tabletu koja sadrži 10mg valijuma.