fbpx
Varjača i šporet

Paprike punjene kinoom i pečurkama – zdrav porodični ručak

Proteklih godina, nisam mogla dovoljno da odlazim na selo. Kad sam bila mala, to je bilo pravo selo s kravicama, kokoškama, prasićima i baštom…

Danas, kada je stara kuća sređena, bašta služi mojim roditeljima kao neobavezna zanimacija – dok tata peče rakiju, a mama čita knjige 🙂 Životinja nema i komšiluk se izmenio. Poljoprivredno stanovništvo zamenio je vikend-turizam.

Na samo 35 km od Beograda mogla sam da uživam u tišini, dišem čist vazduh i družim se s roditejima, koji od kada su u penziji – više borave tu negu u gradu, u kome su proveli čitav život. Ipak, nisam, jer do skoro u kući nije bilo signala za telefon i interneta… Jednostavno, imali smo problem sa signalom u dolini. A ja zbog posla nisam mogla da ostajem duže.

Kada je internet stigao, negde krajem prošlog leta, ja nabavila mobilni kućni internetnet, a sada i automobilčić – bukvalno mogu da biram da li ću raditi iz grada ili na selu. Tamo uvek odlazim s tonom povrća i idejama šta ću zdravo da im kuvam – a vraćam se sa domaćim jajima kupljenim u komšiluku.

Pre ovih vegetraijanskih paprika spremila sam im kunića s mladim krompirićima. Kad sam tamo volim ova jela za “ćuškanje u rernu”, jer napakujem jelo i mogu da čitam na miru. Čitalački gen sam očito nasledila od mame 🙂

Ovaj put sam u moju biblioteku (a tamo držim svoje knjige) donela još nekoliko Laguninih knjiga vezanih baš za ishranu i zdravlje: Pravilna linija ishrane; 10% čovek, Masti – gorivo vašeg organizma i Telomere – ključ dugovečnosti.

Kad mi mama asistira u kuhinji… 🙂

Uz ovakav izbor “zdrave” literature, bilo je logično da ću napraviti i zdravo jelo 🙂 Pridržavajući se saveta iz:

  1. Pravilne linije o tome da se ne kroristi brašno već celo zrno
  2. “Masti” o tome da ne treba preterivati s proteinima
  3. “10% čovek” o tome kako treba da unosimo puno vlakana

…nastao je upravo ovaj obrok koji sam spremila roditeljima.

Kao što vidite na slikama nisam se pridržavala zapovesti “ne koristi oca svoga i mater svoju za fotkanje za blog” – tako da su na slikama ruke mojih roditelja 😀

Sastojci:

  • 3 paprike različitih boja (crvena, zelena i žuta)
  • 1 šolja kinoe, skuvana unapred
  • malo maslinovog ulja
  • 1 srednji crni luk
  • 2 čena belog luka
  • so i biber
  • čili po ukusu
  • pakovanje smeđih šampinjona
  • 1 veće jaje
  • 150 g kravljeg sira (sremski, na primer)

Postupak:

Paprike isecite na pola, ostavite dršku za dekoraciju, a semenke uklonite. Kinoa se prema uputstvu s kesice kuva oko 15 minuta, ali siguran znak da je kuvana je taj kada prsten na kinoi “pukne”. Ona pre kuvanja izgleda kao pun krug, dok nakon kuvanja izgleda kao naprsli prsten.

Propržite seckani luk i beli luk na malo malsinovog ulja, pa dodajte i iseckane šampinjone. U gotove šampinjone umešajte kinou. Vatrostalnu ili keramčku tepsiju namažite s malo ulja, pa pospite par kašika fila na dno posude (paprike su male, a fila ima dosta). Napunite i paprike filom pa ih poređajte kao na slikama. Zatim izmešajte sir i jaje, pa time ukrasite napunjene paprike.

Pecite u rerni dok sir ne dobije zlatnu boju, a parike omekšaju. Super je i toplo i hladno.

Moj tata – koji u aprilu puni 67 godina u akciji “pečenje rakije” 🙂

Leave a Reply