fbpx
Lifestyle

Da li ste pročitali knjigu “Pravilna linija ishrane”? + Giveaway

Posle dužeg vremena, pročitala sam knjigu o ishrani vrednu pažnje. Meni su vredne pažnje kako one sa kojima se ne slažem ali mi je zanimljivo kako autora razmišlja – tako i one s kojima se u načelu  ili u priličnoj meri slažem.

Kad je ishrana u pitanju, ako ste naleteli na knjigu s kojom se slažete 100% onda to uglavnom znači da ništa ne znate 🙂 Sorry ako ovo zvuči preterano iskreno, ali je nemoguće da neko napiše više od 99 stranica, a da vi među njima ne nađete ni jedan detalj koji bi vam izazvao čuđenje, doveo do želje da nešto pitate ili prodiskutujete. To nikada nije dobar znak i pazite se ako ste takav čitalac nutricionističke literature.

Knjigu koja mi se dopala, izdala je Laguna i  zove se Pravilna linija ishrane – napisala je Suzan Pirs Tompson.

  1. Prva stvar koja je zanimljiva je da je Suzan zapravo – dr Suzan. Profesorka je neurologije i kognitivnih nauka na Univerzitetu u Ročesteru i stručnjak na polju psihologije ishrane. Žena zna kako naš mozak blokira gubitak težine, a ovde ne pričam o psihologiji – već o tome kako hrana koju jedemo utiče na poremećaje u funkcionisanju mozga.
  2. Druga stvar koja je zanimljiva je da vam na ovom blogu nisam pisala gluposti poslednjih godina 🙂 Dr Suzan i ja smo istomišljenici. Znači čitajte ono što sam pisala u kategoriji “Sam svoj nutricionista” i “Namirnice pod lupom” bez straha da čitate nebuloze 😛 😀

Da, umereni Low Carb, tj. ishrana s limitiranom količinom ugljenih hidrata, jeste način da se izleči gojaznost. I ne, masti nisu bauk i ne izazivaju zavisnost.

UPOZORENJE! Ovde će biti prepričavanje delova knjige, pa ako će vam spojleri pokvariti utisak pri čitanju – napustite ovaj tekst i vratite se na njega nakon što pročitate knjigu. Ja drugi način da pišem o ovoj knjigzi, sem “spojlera” zapravo i nemam.

Saboter i prijatelji sabotera

Nikada nisam videla ovako jasno i sažeto objašjenje o tome šta nas čini zavisnim od hrane, izaziva napade gladi i bukvalno – zavisničko ponašanje. Čitala sam o insulinu, zatim o grelinu i leptinu (hormonima gladi i sitosti), o uticaju šećera na inflamaciju u organizmu, značaju inslulina u gojenju i mršavnjenju, o tome kako šećer izaziva zavisnost jaču i od kokainske – ali nikada sve ovako lepo spakovano na jedno mesto.

Poenta knjige o ishrani je da bude jasna i logična, a ne da vas upetlja k’o pile u kučinu u neke (ne baš preterano) logične teorije i zavrzlame, sa još manje jasnim programima ishrane.

Sve ovo se naravno nalazi u prvim poglavljima knjige, koja većina ljudi preskoći u želji da što pre sazna koje su to 4 pravilne linije ishrane od kojih se mršavi zauvek. Moj savet je: nikako ne preskačite!

Saznaćete na koji način, u delu mozga koji je primitivan i zadužen za najbazičnije stvari poput disanja, bude blokiran hormon koji signaliziraju sitost. Ne u delu mozga koji ima veze s voljom i razumom, koji znate da naterate da radi za vas kad polažete ispit, brinete o porodici, idete na odgovoran posao… Ne taj deo, već Primitivac nad kojim nemate nikakvu kontrolu.

Ono što blokira Primitivca, što mu ne dozvoljava da primi signale od hormona sitosti je – šećer.

Čovek na šećeru je kao narkoman, zavisnik, bez jasne signalizacije o tome kad je dosta. Da nekada davno nisam bila strastveni pušač sa tipičnim mozgom zavisnika kada je cigareta u pitanju, iz ličnog iskustva ne bih imala pojma o čemu ova žena piše. Kao neko ko se jedva izvukao od nikotinske zavisnosti – na žalost znam 🙁

Sve ovo (kao) već znamo, ali kada neko to i naučno obasni, onda stvarno nemamo više mesta za diskusiju.

Šta je sve šećer po dr Pirs?

Ako ste mislili da je sada “ćao kristal šećeru, belom ili smeđem” i problem rešen – grešite. Ima tu nešto više posla…

Postoji u knjizi jedna analogija koja me je oduševila, mada je dr Pirs citirala svog kolegu.

  • Zamislite metoaboizam kao užarenu ulicu po letnjem danu. Kad na nju bacite veću kocku leda, kakva je kuvana žitarica ili komad voća, led će se polako topiti. Ako na nju prospete puno kockica leda, one će ispariti skoro iste sekunde

Jasno je, kockice leda su šećer. Ali su one i brašno. Logično, brašno je od skroba, a skrob je dugačak lanac glukoze (znači šećera). Kockice leda su i alkohol, a o njegovom metobolizmu sam već pisala i tu nema ništa posebno novo da se doda.

Ovde bih povukla analogiju između saznanja čuvenog dr Roberta Lastiga, koji je jula 2017. godine održao predavanje u Beogradu. Tada je za metaboličke poremećaje optužio masnu jetru (visceralno salo utiče, ali je masna jetra gora stavka!) i izjavio da se masna jetra dobija od:

  1. Šećera (posebno fruktoze)
  2. Alkohola
  3. Trans masnih kiselina (tj. margarina i rafinisanih biljnih ulja)
  4. Preteranog unosa proteina iz kesice (tj. nepotrebnog unosa)

Kako je polje nauke dr Pirs drugačije i nema iste fokuse, njeno bavljenje mastima ide u to da ne izazivaju zavisnost i da su potrebne u ishrani, dok se izlolatima proteina ne bavi. Oko prve dve stavke, ova dva poznata naučnika u polju ishrane se potpuno slažu.

Lastigov fokus je ipak na fruktozi, koju proučava – pa je Pirs zanimljivija svojim bavljenjem složenim ugljenih hidratima. Konkretno mislim na one kockice leda. Pirs zabranjuje brašno – ali krompir, leblebije, sočivo, pasulj, kuvanu kinou, ječam, heljdu, kukuruz i slično, smatra obaveznim delom ishrane.

Kako je moje LCHF usmerenje oduvek bilo orjentisano ka umerenom (sem ako ne postoji razlog za drugačije ponašanje) – rekla bih da mi se ovo prilično dopalo.

Svi (ne)obični saveti dr Pirs…

Sem savršeno logičnih zaključaka – postoji i jedan s kojim se manje slažem. Zapravo, ne bih čak ni rekla da se ne slažem, već to nije za mene. Jeste za nekog drugog.

U knjizi postoji test za zavisnost od hrane.

Ja sam morala da ga radim 2 puta. Jednom da odgovaram kao Maja, a drugi put kao blogerka koja se bavi razvojem recepata, stilizovanjem hrane, fotografijom hrane – i radi kao stručni asistent na jednom od najpoznatijih TV kulinarskih programa.

  • Kao Maja, na skali zavisnosti od hrane koja ide do broja 10 – bila sam 4, što je poželjan rezultat.
  • Kao blogerka, pala sam sa šesticom mada me je još jedno pitanje delilo od 7. Pitanje je bilo ono o “lizni, probaj, gricni“. Ja to moram da radim dok kreiram recept, nemam izbora. Bilo je i drugih pitanja zbog kojih sam kao blogerka “pala na testu” – poput onog koliko često u toku dana razmišljam o hrani. Pa uvek! To mi je posao!

Sada ću vam objasniti zašto je skala zavisnosti bitna…

  1. Prve dve pravilne linije ishrane su očito bile Šećer i Brašno. Među zavisnicima od hrane ima 80% navučenih na šećer i 20% onih navučenih na brašno. Prvi će ubiti za krempitu ili sladoled, a drugi za pizzu.
  2. Treća pravilna linija su redovni obroci, tri puta na dan. Da se zna kada je doručak, kad ručak i kada večera. Super, slažem se…
  3. Na četvrtoj pravilnoj liniji ishrane sam na prvu loptu reagovala negativno… Radilo se o merenju hrane. Ne računanje kalorija, već o veoma preciznom merenje gramaže. Ne samo na početku, već zauvek.

Ja tu stanem i kažem: “Do sada je sve bilo dobro, ali zašto je morala da zakomplikuje na kraju?
Ipak, nastavim da čitam i onda shvatimm da nisam radila onaj test za džabe.

Naravno da ja, koja sam dobila 4 na testu ne mogu nikada i nikako da shvatim mozak osobe koja je na testu zavisnosti dobila 10. Ja ću uvek moći da kažem sebi “danas pravim raviole za društvo, a posle neću da jedem brašno mesec dana” – i biću OK. Utešiću se biftekom ili odreskom tune 🙂 Neko ko je dobio 9 ili 10 će okusiti to brašno i neće više moći da stane.

A to kapiram samo zbog toga što ni ja cigarete nisam ostavila iz prve, baš sam se namučila i prošla kroz niz neuspeha. Ono što je meni tada bio “samo jedan dim”, nekome je isto kao “samo jedno parčence pizze” ili “samo jedna kockica čokolade”.

I svakako, postoji tu još jedan aspekt. Ovu knjigu čitaju mnogi ljudi koji nikada u životu nisu bili vitki. Ja sam se bucnula nešto u poslednje 2 godine, znam kako je počelo i zašto – a sada kada vam pišem, već sam se skoro obračunala sa tom neželjenom promenom u ponašanju. Pisaću vam i o tome ako vas zanima…

Ali, ja sam do 40. godine života bila izrazito vitka i imala određene navike koje su tome doprinele. Ne kose se preterano sa savetima dr Pirs, samo sam ih sprovodila spontanije. Znam šta je normalna porcija, svesna sam odnosa prema hrani koji sam imala tada kad sam bila mršava i u periodu kada sam se ugojila. Bili su dijametralno suprotni. Meni merenje i planiranje obroka u gram koje predlaže dr Pirs ne znače puno, jer već imam ideju kako taj tanjir izgleda.

Ljudima koji nisu imali ovakvo prethodno iskustvo, merenje može da pomogne da shvate količinu obroka i veličinu porcije. Naravno da će ga napustiti u nekom momentu ako nisu čista 10 na onoj skali zavisnosti.

Naravoučenije i 3 poklon knjige

Kao što rekoh na početku: ne daj bože da se slažete s nekom knjigom o ishrani 100% i da nemate pitanja. Ova je zato poprilično dobra i razumna. Čak ni ja nisam imala previše pitanja 😀

Nemojte da vam se posle mog teksta javi filing da ste knjigu pročitali i da nemate više šta da naučite. Zapravo, molim vas da se to ne dogodi. To me izluđuje! Ako vam se svidela suština iza moje priče o “Pravilnoj liniji ishrane”, onda vam je potrebna knjiga – a ne prepričavanje knjige.

Nemate ideju koliko ljudi je bilo na Atkins dijeti da da nije nikada pročitalo orginalnu Atkinsovu knjigu. Nekada mi se plače od tumačenja pokupljenih levo-desno po ženskim formumima, jer sam čitala Atkinsa u originalu 🙂

Zato, da ne bi bili kao forumašice koje prepričavaju – “Laguna” i ja vam darujemo tri knjige dr Pirs “Pravilne linije ishrane”.

Kako do ove #LagunaKnjige?

  1. Ostavite u komentaru bilo šta što ste poželeli da podelite kada ste čitali ovaj moj tekst… Nije važno da li je to vaše najgore iskustvo s dijetama, ili je to kako ste vi uspeli da smršate na duge staze, ili jednostavno neko opažanje, razmišljanje… Bilo šta da je vezano za ovu priču…
  2. Imate nekoliko dana da ostavite odgovor – dakle do nedelje 20.1.2019. u 23:59h. Komentar se ostavlja ispod teksta na blogu – komentari ostavljeni na FB, Instagramu i sl. se neće važiti.
  3. Dobitnike biram tako što ću najbolji odgovori, prema redosledu kojim su napisani, dobiti redne brojeve. Te redne brojeve izvlačim preko Random.org i prva 3 broja koja izađu dobijaju knjigu. Dakle, nije bitno da li ste kometarisali prvi ili poslednji – ovo je kombinacija kvaliteta vašeg odgovora i sreće 🙂
  4. Slanje samo Srbija. Pazite da vaš mail bude tačan kako bih mogla da vas kontaktiram. Imena pobednika objavljujem ovde u kometaru i dodatno, šaljem im mail. U slučaju da neko od dobitnika kojima je poslat mail ne odgovori u roku od 5 dana, izvlačim “zamenu”.

U saradnji sa izdavačkom kućom Laguna.

58 Komentara

  • Moje lose iskustva je Atkins..meso,masnoce,mjerenje ketona.A gdje si vlakna,oligoelementi,antioksidansi.gubitak TT je bio ocigledan ali po koju cijenu…sav Sam se ukiselio od ketona 🙄…Maja sa svojim blogom mi je Puno pomogli.Njojzi Hvala😍

  • Odavno tvrdim da je šećer najveći otrov u ishrani današnjem čoveku. Izazov da se izbegne je težak jer je skriven i u namirnicama gde se ne očekuje. Verujem da da ova knjiga to uveliko objašnjava! 🤗

  • A gde nas nađe sa ovako teško lakim zadatkom?

    Najgore moguće iskustvo sa dijetom? Pa ona sa dvopekom, kiselim mlekom i 2 kuvana jaja * 3 obroka / dan… Plačem :LOL: od smeha svaki put kad se toga setim… Naravno da sam bila istrajna jedva tri dana… Sreća i za mene i za jaja 😀

    Želja za knjigom nije nikakvo iskustvo, već odličan iskren deo u tvom tekstu – ako posle čitanja nemamo nikakva pitanja, uglavnom znak da ništa ne znamo… A i “živo” me zanima taj test i koju bih rezultat ostvarila….

  • Vaš tekst o ovoj knjizi me je zainteresovao i naveo na razmišljanje. Ja spadam u one koji žude za kockicom čokolade više. Jasno mi je da postoji hormon u delu mozga koji je blokiran šećerom…interesuje me da li se u ovoj knjizi dobijaju odgovori o tome kako ostati istrajan i odoleti slatkišima (izuzev čvrste volje), da li se ishranom koja se preporučuje u knjizi umanjuje (gubi) potreba za istim. I sami ste naveli da se sa zavisnošću teško izboriti.

    • I kad ne postoji čvrsta volja – ostoji kakako prah, kakao maslac, Previja (zaslađivač na bazi stevije i inulina o kome sam pisala) i vanila. Uvek može da se napravi domaća čokolada bez šećera. Ja prva ne volim da trpim, mučim se i maltretiram 🙂
      Zato uvek tražim neke “krivine” 😉 😀

      • Hvala na odgovoru. Kupila sam knjigu i procitala, zaista je inspirativna, sa konkretnim savetima za prevazilaženje Sabotera 😉
        Hvala na recenziji koja me zainteresovala za samu knjigu i zaista sam srecna sto sam saznala, za mene, nove stvari naučno i iskustveno potkrepljene.

  • Jako bi me usrecila kada bih dobila ovu knjigu. Mislim da bi ljudi trebali vise da pridaju znacaja zdravoj ishrani i nacinima ishrane, mada ja to danas tesko zbog brzog nacina zivota. Takav je slucaj i sa mnom, koliko mogu trudim se da izbegavam secere ali opet nedovoljno..Ova knjiga bi samo bila dobar uvod i podstrek da nastavim ka tom cilju. pozz❤

  • Ne znam da li postoji dijeta koju nisam probala, međutim sve su one bile kratkog veka…Hrono ishrana je imala najveći učinak (24kg za 4 meseca), ali mi je usled šoka organizma jako opao imunitet da sam završila na infuziji, na svake dve nedelje sam bila bolesna, ne postoji virus koji nisam zakačila. Tu je bio kraj sa dijetama, odlučila sam da jedem sve, ali UMERENO, što mislim da je ključ svega. Još uvek sam nova u celoj toj priči i mislim da bi mi ova knjiga pomogla u tome, jer po spojlerima vidim da je to ta filozofija kojom se vodim (bar dajem sve od sebe). 🙂

  • Od 2013. koketiram sa LCHF ishranom, kako se dovedem u red, verujući da je bitka sa zavisnošću od šećera dobijena, padnem na testu zvanom “uzeću malo da me želja mine” i odoše kola nizbrdo. Zavisnost od šećera je višedimenzionalna. Ima tu psihologije, a ima i čiste hemije. Ja se ponašam kao neko ko se lečio od alkoholizma, pa kad popije prvu čašicu, vrati se sa još gorom zavisnošću. Čitala sam Anitinu knjigu više puta, sve mi jasno u teoriji, praksa me odvede u pogrešnom pravcu. A tek što je zlo brašno koje, kao osoba sa celijakijom, dobijam na recept. To me unazadilo miljama u pogrešnom smeru. Da skratim, više ne podižem brašno i borim se, nadam se, još ovaj put. Volela bih knjigu da saznam još ponešto što bi me motivisalo na promenu kojoj ću ostati dosledna.
    Pozdrav,
    Tanja

    • Da, to brašno (čist skrob) je užasno. Sreća pa ne mora da se jede – ima dovoljno korenastog povrća, Low Carb hlebova od brašan orašastih plodova i sl.
      Naravno, saznanje i praksa su 2 različite stvari. Bolje je grešiti s glavnom punom znanja, nego obrnuto 😀 Kad kucne čas, onaj što zna – može lakše da ispravi greške 😉

  • Nadam se da u knjizi ima nesto i o vezi stitne zlezde i hrane kao i gastritisa i hrane i uticaj na nase saznanje o gladi jer kiselina (iz svog iskustva)samo trazi hranu i dovodi do pada pritiska ako je ne unesemo i covek pocinje da zivi u strahu i prejeda se i goji se….Imala sam slicno iskustvo.Ali svakako bih volela da procitam knjigu pa me interesuje da li ima u prodaji;nemam srece sa nagradama😀

    • Baš na taj način o štitnoj i gasritisu, ne. Nije to ama knjige.
      Knjigu je izdala Laguna pa ima linkova u mom tekstu – može da se naruči na njihovom sajtu ili kupi u bilo kojoj od Delfi knjižara 🙂

  • Emocionalno prejedanje (ako to postoji), stresovi, brdo raznih dijeta (ukljucujuci i onu u saradnji sa nutricionistom koja mi je preporucila za dorucak nudle i tunjevinu i stavila me na 1000 kcl dnevno), stav “ja to ne volim” i “samo cu jos danas , kratki keto, sestomesecni ‘intermitent fasting’koji je prijao, ali nije doveo do gubitka ni jednog grama, itd. itd.. sve je to u pozadini trenutnog stanja – insulinska rezistencija, predijabetes, svega 5,6kg viska i apsolutna zavisnost od secera i UH. Ali ne dam se jos uvek, pokusavam, citam, istrazujem pa nadam se da cu se i ja jednom resiti te grozne zavisnosti! A knjigu citam sigurno!
    Pozdrav,
    Sanja

    • I te kako postoji. Još je i dokazano da šećer ume da popravi raspoloženje. Naravno, na kratke staze – dok se ne “zalepi” svuda gde ne treba 😀

      Mislim da je baš ova knjiga za vas. Obično imam filing šta bi kome bilo korisno da pročita. Jednoj drugarici sam poslala knjigu o “dvodnevnoj dijeti” jer mi je delovalo da je pisana baš za nju. Pogrešim, ali ne baš često 😉 Nabavite je.

  • Iskreno, ja sam nova u celoj ovoj priči.Na preporuku prijateljice sam došla na tvoj blog, tražeći recept za hleb nestandarni.Već neko vreme razmișljam da promenim ishranu jer primećujem da mi ova hrana kako su kuvale I mesile naše mame I bake u zadnje vreme ne odgovara.Nemam problema sa kilažom niti sam ikad imala, ali me vuče slatko, a nisam bila ljubitelj.Tvoj blog sam danima čitala i gledala videa.Trenutno čitam Anitu Šupe.
    Sve u svemu veoma sam zainteresovana da promenim ishranu ali prethodno mi treba I znanje u vezi toga,stoga bih se veoma obradovala knjizi.
    Svako dobro.

    • Hvala puno 🙂
      Što se promena tiče, ja uvek kažem da je u fazi učenja sjajno da promenimo nešto ODMAH. Da ne čekamo tako u nedogled da bude sv epod konac i savršeno…

      Npr. izbace se sokovi, ceđeno voće, industrijske grickalice i slatkiši (osteve domaće) i sredi večera (da je zdrava i lagana, fazon salata s proteinima).
      Pa se tako gura 2-3 meseca dok ne postane navika.
      Tek onda se uvede još nešto dobro… I sve to vreme se uči…

      Najveći problem je što bi svi da menjaju sve – sada.
      Ili da čekaju da nauče sve.
      A to se u praksi ne dešava 🙂

  • Za svoje 44 godine nikada u zivotu nisam bila na dijeti, nisam ni pokusavala , to je meni nemoguc koncept, ne mogu nista na silu. U jednom perodu sam se ugojila, ali i dalje nisam reagovala jer nije bilo tragicno. Onda su pocele da se pojavljuju hronicne zdravstvene tegobe, nista strasno, ali ih je bilo sve vise. Desavali su mi se napadi nenormalne gladi iako sam jela pre tri sata, stalno sam razmisljala o hrani i shvatila sam da nesto nije u redu, premotavala sam film unazad da vidim da li je oduvek bilo tako. Shvatila sam da sam zavisnik od hrane i pocela da proucavam pravilnu ishranu i, izmedju ostalog, naletela i na tvoj blog. Izbacila sam industrijsku hranu (nemoguce je potpuno, ali citam deklaracije), smanjila unos ugljenih hidrata, a kad je insulinska rezistencija popustila uvela sam ponekad krompir i mahunarke. Sve moje hronicne tegobe, stomacne i ginekoloske, su se povukle, cak je i anksioznost koja me mucila je prestala. Cilj ne treba da bude mrsavljenje nego zdravlje, hranu treba posmatrati kroz ono sta nam pruza od hranljivih materija i da li nam daje energiju i onda sve ide mnooogo lakse. Cak i vezbam redovno kod kuce vec godinama, iako nikada nisam bila sportski tip, ali kada znam koliko dobrobiti imam od toga radujem se treningu. Najbolji savet koji sam dobila: krenuti od malih stvari, malim koracima, ne praviti grandiozne planove; za pocetak nosite dorucak koji sami napravite na posao, ako nemate vremena vezbajte deset minuta, i to je bolje nego nista, i dan danas kad me mrzi i nemam energije odradim deset minuta, sto se obicno pretvori u “ajde samo jos malo”…kad tako krenete i kad osetite koliko vise energije imate, sami cete zeleti jos vise stvari da promenite. A ako bas pozelite nesto sto i nije zdravo nije smak sveta, pojedite taj jedan kolac, bolje nego da posle dve nedelje pojedete pola torte, sto ce se sigurno desiti ako sebi sve uskracujete. I naravno, volite sebe, nemojte da gajite prezir prema sebi ako “zgresite”, nase telo nije napravljeno da mrsavi i sabotirace vas na svakom koraku, to je teska borba, ali ne treba se predati, vi ste jaci!

    • Draga Vesna, ovo “Cilj ne treba da bude mrsavljenje nego zdravlje” – može da napiše samo osoba koja je imala vaše iskustvo i uspela da s eiščupa iz začaranog kruga. Kamo lepe sreće da više učimo od drugih, a manje na svojoj koži…

      Čak ste napisali i nešto što je ozbiljno obrađeno u ovoj knjizi: TESTIRANJE SNAGE VOLJE:
      Dr Pirs je objasnila zašto snaga volje nije dovoljna i zašto je ne treba dodatno opteretiti s previše pravila odjednom.

      Vi ste to intuitivno znali i uspeli. Svaka čast 🙂

  • Skoro sam cula za autorku ove knjige i mnogo me je zainteresovala. U pravo vreme ste i vi pisali o njoj. Slazem se sa svim tim navodima iz knjige i bas bih volela da je procitam. Mislim da bi mi mnogo koristila u oslobadjanju od viska kilograma, kojih je, nazalost, na pretek. Mozda bi mi ona bila bas ta ” slamka spasa”.

  • Ja jos jedino uz pomoć knjige nisam probala da smršam! Sve druge metode su se pokazale kao fail jer ja jesam zavisna od šećera, a ni dve trudnoće za tri godine nisu pomogle. Ali na ovom blogu uvek pročitam mnogo korisnih stvari i lepo je što neću morati da lutam i čitam gluposti već samo jednu knjigu. Kupiću je kad se zavrsi giveaway jer #nadamosenajboljem
    Nadam se da ću sledeće godine u ovo vreme biti pametnija i mršavija sa zdravim navikama, pa ću doći ovde da ostavim komentar da se malo pravim važna!

  • Hvala na recenziji, tj dojavi. Knjiga cak nije ni skupa.
    Zahvaljujuci ovom blogu, pocela sam da daleko vise da cenim moju pokojnu babu. I njen stav o kuvanju i ishrani. Zao mi je samo sto sam ja do prosvetljenja dosla prekasno i niti mogu da joj to kazem niti sam mogla da naucim sta od nje. Ostalo mi je samo usputno secanje.

  • Citav zivot se borim sa ovom zavisnoscu i sad,posle porodjaja,me je totalno porazila! Uvek sam govorila da je sreca sto sam alergicna na duvan i sto me nikad nije vuklo da probam drogu jer bi me moj “addictive brain” odavno sahranio. Ovako,secer me ubija lagano! Mada, da ne krivim samo svoj jadni mozgic- tu su i nase duboko ukorenjene navike. Mene je baka na belom domacem hlebu iz furune odgajala,a gde su krofne,ustipci,strudle,kiflice,…-dovoljno za zavisnost?! Elem,hvala ti sto si nas uputila na ovu knjigu jer se u meni vec par meseci “krcka” ideja da nesto hitno mora da se uradi! Da se makar sutra dete ne stidi da hoda ulicom sa majkom,a i da joj majka bude duze zdrava! Ziveli!

    • Jelena,
      nekada mi je jako žao što nemam kod sebe 10 knjiga pa da ih podelim svima čiji me komentar podstakne na razmišljanje i zaintrigira. Na žalost imala sam samo 3…

      Mogu samo da kažem jednu stvar: DA, URADI NEŠTO I TO HITNO.
      Npr. ostavi samo slana testa i izbaci sva slatka. Pa teraj tako mesec dana – onda uvedi npr. samo zdravu večeru… Svaki mesec jedna promena.

      Malim koracima se ide do pobede – a ne brzim, nepromišljenim skokovima 🙂 Ovako ćeš uspeti sigurno.

  • Nisam bila pristalica nekih rigoroznih dijeta, ali svakako regulisana ishranu uz sport je prava stvar. Ono što ljudi jako greše pri ishrani su neke sitnice … Eee, te sitnice ni meni nisu poznate. Zato verujem da je dr. PIrs ubola u srž…

  • “Ja ću uvek moći da kažem sebi * danas pravim raviole za društvo, a posle neću jesti brašno mesec dana* i biću OK”
    TO ŽELIM SEBI!!!
    Nikako rigorozne, iscrpljujuće i depresivne dijete, DA zdrave navike i fizička aktivnost ali povremeno vraćanje na “narkomanske staze” jer u suprotnom – čemu život bez uživanja u slatkom grehu? 😁

  • Poštovanje.
    Od onih sam koje definitivno žive da bi jele. 🙂
    Bar 10 sati dnevno razmišljam o hrani i radujem se svakom nastupajućem obroku, ali ni sa 45 godina nisam naučila da uživam u hrani polako…natenane.
    Volim skoro sve, a jedem to što je trenutno na raspolaganju. Trudim se da namirnice budu zdrave, ali kuburim sa količinom. 🙂
    Srećom, sport je deo mog života, pa teretanu ne preskačem i, sem tog variranja id ÷- 3kg, nemam većih problema sa kilažom, ali zato bežim od švedskog stola jer tu ne mogu da iskontrolišem želju za probanjem bukvalno svega… :-/
    Da, živim da bih jela i, u momentu dok ovo pišem, zamišljam taj šareniš i izobilje koje nam se pruža; čak sam i napisala pesmu o slanini. :-)))
    Volela bih da naučim kako se hrana voli pametno.
    Svako dobro.

  • Eh gde su me odvele dijete.. do 10godišnjeg poremećaja ishrane. Naravno nije to samo zbog dijeta, ali su svakako doprinele tome. Pozdrav za Maju i hvala na svemu što radiš ❤

  • Skinula 30+ kg uz pomoć lchf hrono ishrane ali dok sam pucnula prstima eto me sa 10 dodatnih… OK idemo opet ali je očigledno kod mene neka druga kvaka Vrlo me je zainterosovala knjiga sada sam prvi put čula za nju. Trenutno čitam slatke tajne i ne leži mi… Nekako previše statistike…

  • Kao neko ko se bori sa zavisnoscu na secer i brasno mislim da bi mi ova knjiga pomogla da sw odviknem od tih stvari. Da naucim nesto novo. Secam se pre 2 god kako je za mene bila nemoguca misija da uz pomoc Nutricioniste smrsam skoro 18kg…i uspela sam, tad sam i usvojila zdrave navike u ishrani a onda se nesto desilo i vratilo me na stari put. Ovo je znak da je vreme za promenu!

    • Svako od nas skrene s nekog puta. Evo ja sam 40 godina bila oličenje svega o čemu pišem. A onda sam imala neke stresove, fotografisala previše hrane, jela noću mada znam da ne treba – pa se ugojila.
      Sad sam već to skinula.

      Daš sebi dozvolu da odstupiš od dobrih navika – ali onda jednog dana moraš sebi i da oduzmeš tu dozvolu. Svakako lakše je da se to “oduzimanje” desi jednom ili dva puta u životu, jer ne utiče na samopouzdanje. Ali nam niko ne brani ni da pogrešimo 5 puta, pa 6. put da uspemo 🙂

      Kad si jednom umela da radiš sve kako treba i živiš zdravije, znaćeš opet kada ti bude došlo da sve to opet dovedeš u red 🙂

  • Dijetu drzim strogo na Veliki petak i normalno, na Badnji dan, a i tada gledam pred ponoc da, za svaki slucaj, unesem nesto jogurta ilii kiselog mleka u sebe, cisto da me zelja mine. Mogu da Vam kazem da stvarno pojma nemam zasto imam poneko kilce viska ali bacam se bas ovih dana na jogu pa sa nestrpljenjem ocekujem dobre rezultate uskoro.
    Najveca slabost su mi svakako cokolade, ovi iz Linde (Lidla) nisu normalni sa onolikom ponudom, cist dokaz da nas Nemci ne vole.

  • Teško je na skali zavisnosti biti 10ka i naučiti decu kako da se zdravo hrane i kako da znaju kada su siti i kolike su normalne porcije tako da se slažem sa merenjem hrane koje dr. Pirs prepiručuje.
    Kada sam im prvi put izmerila pahuljice doživeli su šok. Možda bi prvo sebi trebala da počnem da merim i dovedem svoj povišen šećer i težinu u red možda bude monkey see monkey do!

  • Hm, pa definitivno najgore iskustvo mi je bilo kad sam jela samo voćke za doručak jer jelte najbolje se iskorišćava na prazan stomak i onda čekam ručak u 5 ili 6 uveče što mi je ujedno bila i večera, a u međuvremenu sam ispijala brdo kafe kako bih preživela do uveče. To je trajalo dosta dugo dok mi nije pao imuni sistem i sav organizam se srozao. Postala sam anemična i jako dugo vremena mi je trebalo da se povratim. Onda sam rešila da redukujem količinu šećera i uvela 3 obroka dnevno koji su se zasnivali na proteinima i mastima uz dodatak salate. Nikad bolje rezultate nisam imala. Em nisam gladna, em sam imala puno energije koju sam ranije mogla samo da zamišljam. Slatkiše jedem tu i tamo ali samo domaće koje ja pravim, jedino što ponekad ne umem da odredim idealnu porciju pa ponekad i preteram, zato mislim da bih čitanjem ove knjige uspela da pohvatam neke konce i da se još više dovedem u red. 🙂

    • I ja sam one kile što sam napakovala skinula strogom dijetom s malo kalorija i puno proteina i masti. Ali je “stroga restrikcija” bila samo kratko, par nedelja – dok nisam skinula 70% kilograma viška. Onda sam prešla na normalnu restrikciju uz vežbanje.

      Oko “ponekad domaći slatkiši” se ne bih ni sekirala 🙂
      Moji slatkiši su domaće raviole i pizza od fermentisanog testa. Kad sam zadovoljna težinom, nema razlog ada ih ponekad ne napravim 😀

  • Nikada nisam bila ni na jednoj dijeti ni ti ću, jer sam čitajući Tvoj blog dosta naučila o ishrani i zdravim namirnicama.Izbacila sam potpuno margarin, majonez, rafinisana ulja osim ulja od komine masline. Za prženje koristim palmino mada razmišljam da i njega svedem na minimum.Izbacila sam i sve što je u kesicama.Ne koristim ni slatkiše sem kad sama napravim neki kolač.Međutim, naznam kako da se oslobodim brašna.Sve što si navela u ovom članku,prepričavajući odlomke knjige, mi je interesantno i zvuči logično, pa bi bilo korisno pročitati i još nešto naučiti o pravilnoj ishrani što bi svakako bilo korisno za zdravlje.
    Pozdrav

    • hmmm… ja bi počela da izvoljevam oko brašna.
      Evo mog pirmera: trudim se da ne kupujem testeninu bez jaja, već da je sama napravim. Samo u izuzetnim situacijama kupim onu bez jaja.

      Nađi neko svoje pravilo za brašno. Izmisli nešto: mora da bude organsko, ili mora da bude mleveno na kamenu, ili …. bilo šta što će ti uaciti neko ograničenje koje je podnošljivo 😉

  • Poželela sam da napišem neki komentar kako bih dobila knjigu, ali sam umesto toga prvom prilikom uletela u knjižaru i kupila je! Ja sam devetka na onoj skali i moj problem sa manjim ili većim viškom datira od pre puberteta. Trenutno imam najveći višak ikada (jedno 25 kila od neke najpoželjnije kilaže), koji je između ostalog posledica druge trudnoće kada sam se maksimalno opustila i sad ne mogu da se dovedem u red. Zapravo, pre nekoliko dana sam se vratila na LCHF, pa se nadam da će znanje iz knjige da mi pomogne da istrajem… zauvek!

    Elem, recenzija ti je jako dobra, a knjiga je odlična i svakako je preporučujem svima koji imaju iole poremećen odnos prema ishrani!
    Dodala bih i da uspešno razbija neke mitove, meni je recimo veoma olakšavajuće to da se ne vežba radi mršavljenja, jer to (za ljude kojima vežbanje nije rutina) smanjuje snagu volje za neophodnim promenama u ishrani!

    Hvala ti na preporuci, jedva čekam da vidim promenu na sebi i da knjigu dalje preporučim i poklonim onima kojima je to možda karika koja nedostaje!

  • Dragi svi,

    puno vam hvala na zanimljivim pričama – vratiću se na njih čim uhvatim mali predah, kako bih se posvetila vašim komentarima više 🙂

    Izdvojila sam 23 komentara i ubacila ih u “bubanj” na random.org – izvučeni su:

    Tanja (15.1. u 13:50h)
    Dada (15.1. u 17:54h)
    Ana (16.1. u 12:23h)
    One dobijaju knjigu pravilna linija ishrane i poslala sam mail. ČESTITAM 🙂

    Imam i jedan specijalan poklon za Mariju (19.1. 22:31h). Pošto mi se dopao komentar, a već je kupila “Pravilnu liniju” – želim da joj pošaljem jednu svoju knjigu “Gurmanske veze” 🙂

    Hvala što pratite blog i učestvujete, a već večeras imamo i novo darivanje. Nešto sasvim, sasvim NOVO! 😉

    • Knjiga je totalno otržnjujuća i govori o dve, za mene, jako važne stvari. Prva, govori o snazi volje da istrajemo u promenjenoj ishrani i druga, da za zavisnike od šećera i brašna ne postoji pojam umerenog. Tačno sam sebe videla i potvrđeno mi je ono čega sam od skora postala svesna. Uvedem li u ishranu žitarice i šećer u bilo kom obliku, povratka nema i prejedanje istim postaje sve gore. Inače, na testu koji je dat na sajtu autorke, moj skor je 10. Verovatno bi bio i 11 da je moguće. To je test zavisnosti od hrane.
      Majo, hvala ti na poklonu! Sad apsolutno znam šta mi je činiti ako želim starost sa što manje tegoba.

  • Evo i meni su stigle “Gurmanske veze” (hvala draga Majo) u pravom trenutku, pošto sam već 2 nedelje ponovo na low carbu i malo više vremena provodim u kuhinji spremajući za sebe!
    U vezi sa “pravilnim linijama” dodala bih da jednostavno nije isto ljudima koji umeju da se kontrolišu kad je hrana u pitanju i onima koji ne umeju. Kako nažalost spadam u potonje, morala sam da kažem sebi da ću početi da razmišljam o sebi kao i narkomanu. Nikad se nisam drogirala, nisam pušila, alkohol je nešto što mogu i ne moram da konzumiram i kad pomislim na sve one ljude koji su se odrekli svojih zavisnosti tako što su jednostavno morali da prekinu i zauvek u restoranima piju kiselu vodu, pa dobro… To nije najgore što čoveku može da se desi! Ja ću verovatno tako morati s hranom da bih dostigla i zadržala željenu težinu. I to je jedna od najvažnijih lekcija ovde za mene!

Leave a Reply