Ako ste u poslednje vreme otvorili Instagram ili YouTube, velike su šanse da ste naleteli na nekog popularnog „biohakera“ koji iz kuće izbacuje baš svu plastiku i od početka oprema kuhinju, tako što kupuje isključivo staklo, drvo i nerđajući čelik. Sledeći potez je kompletno preuređenje stana. Baca se odeća koja ima čak i mrvicu sintetike – a ista sudbina zadesi krpe za sudove, posteljinu, zavese, tepihe i druge slične predmete, koji bivaju proglašeni najvećim neprijateljima zdravlja i dugovečnosti. Bukvalno: trovačima.
O mikroplastici se danas govori mnogo više nego ranije. Razlog za je činjenica da svaki dan saznajemo nešto novo o tome koliko smo joj izloženi i kakav uticaj može imati na organizam. Međutim, između dve krajnosti kakve su potpuno ignorisanje problema i izbacivanje svega što imamo iz stana – ipak postoji mnogo razumniji put.
Upravo zato, cilj ovog teksta nije da vas zastraši, već:
- da vam pomogne da upravljate rizikom
- omogući da prepoznate gde promene zaista imaju smisla, a gde nema potrebe da sebi preterano komplikujete život
Budimo realni. Ako nosite punu torbu dečjih stvari, rezervnu garderobu, vlažne maramice, užinu i još milion sitnica, verovatno nećete u nju spakovati teške staklene flaše. Nekada je plastična flašica jednostavno najpraktičnije rešenje i u tome nema ničega spornog.
Poenta nije da plastiku potpuno izbacimo iz života, jer to danas gotovo niko ne može, već da budemo informisani i smanjimo upotrebu gde je to izvodljivo. Da „štikliramo najvažnije stavke za promene“ – posebno ako to ne zahteva prevelika ulaganja, odricanja, drastičnu promenu života i preterano komplikovanje svakodnevnih rutina.
Ovde će važiti iste one stvari kao kod ishrane i vežbanja: male, pametne promene koje ponavljamo svakog dana i dosledno sprovodimo – na kraju vrede mnogo više od drastičnih zaokreta, kojih se ne držimo dugo.
Život u plastičnom svetu: šta je mikroplastika?
Mikroplastika predstavljaja veoma sitne komadiće plastike, koji su manji od 5 mm. Još sitnije čestice nazivaju se nanoplastika i veličine su otprilike ispod 20 μm. Te mikro čestice mogu da prođu kroz crevnu barijeru, dospeju u krvotok i uđu u pojedina tkiva.
Mikroplastika ne nastaje dakle samo kada se plastična flaša godinama raspada u prirodi, već i svakodnevnim habanjem naših plastičnih predmeta, pranjem i nošenjem sintetičke odeće, trošenjem automobilskih guma, raspadanjem ambalaže, korišćenjem brojnih proizvoda koji nas okružuju…
Zbog toga se danas mikroplastika i nanoplastika mogu pronaći gotovo svuda: u vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo, kozmetičkim proizvodima koje nanosimo, pa i u kućnoj prašini.
Ovo bi trebalo da nas jako zanima jer deo mikroplastike, a naročito najsitnije čestice nanoplastike, mogu dospeti u organizam. Smatra se da mogu doprineti oksidativnom stresu, upalnim procesima i narušavanju normalnog rada ćelija.
Još uvek nemamo odgovore na sva pitanja, ali imamo sasvim dovoljno razloga da tamo gde možemo jednostavno smanjimo nepotrebnu izloženost. Dobra vest je da možemo napraviti razliku bez panike, bez bacanja pola kuhinje i bez života pod staklenim zvonom.
Šta se događa kada mikroplastika uđe u organizam?
Ovo je sigurno pitanje koje nas najviše zanima, ali nažalost, odgovor nije jednostavan, jer neke stvari znamo prilično dobro, dok se na određena pitanja još uvek traže odgovori…
Počeću dobrim vestima! Veći deo prolazi kroz digestivni sistem, što bi značilo da se značajan deo mikroplastike koju unesemo hranom i vodom ne zadržava u organizmu, već izbacuje iz nas onim uobičajenim putem, koji uključuje upotrebu toalet papira.
Evo još jednog razloga koji nije mršavljenje da se zapitamo koliko nam dobro creva funkcionišu, da li unosimo dovoljno vlakana iz povrća, voća, mahunarki i eventualno integralnih žitarica? Da li pijemo dovoljno tečnosti, jer vlakna moramo da zalivamo vodom? I da li imamo redovnu fizičku aktivnost i dovoljno kretanja?
Kao što vidite, sve ono što je inače dobro za mršavljenje i zdrav metabolizam, dobro je i za eliminaciju mikroplastike iz organizma.
O čemu na dalje treba da razmišljamo i koje informacije bi trebalo da pratimo?
- Pomenuto je da su najmanje čestice, nanoplastika, toliko sitne da mogu da prođu kroz zaštitnu barijeru creva i dospeju u krvotok. Ne postoji način da to potpuno sprečimo, sem da odemo na neku planinu, živimo u drvenoj kolibi i nosimo ručno tkana platna, od vune naših ovaca, koje smo sami ošišali makazama bez plastične drške.
- Kako je to neizvodljivo, ostaje nam samo opcija br. 2 – a to je da pažljivo čuvamo zdravlje creva. Raznovrsna ishrana, dovoljno proteina, dovoljno sna, što manje izlaganje duvanskom dimu, maksimalna eliminacija alkohola – predstavljaju neke najbitnije korake koji će omogućiti organizmu da obavlja svoj posao zaštite i obnavljanja.
Mikroplastika i nanoplastika su pronađene u krvi, plućima, jetri, posteljici, pa čak i u mozgu. U poslednjih godinu-dve objavljeno nekoliko radova koji su prijavili prisustvo mikroplastike i nanoplastike u mozgu. Međutim, istovremeno je deo stručnjaka ozbiljno doveo u pitanje metodologiju tih studija i upozorio da je moguće da je deo rezultata posledica kontaminacije uzoraka ili ograničenja metoda merenja.
Ovo pišem da biste pažljivije čitali vesti, a ako vas neka ovakva informacija uznemiri – uvek je istražite više. Koliko god da sve zvuči zabrinjavajuće, važno je razumeti da još uvek ne znamo sve i da se upravo sada, ovom temom intenzivno bave istraživači širom sveta. Kao i obično, neće se slagati oko zaključaka. Zato još uvek ne znamo koliko se dugo najsitnije čestice zadržavaju u pojedinim tkivima, niti koliki je njihov uticaj tokom više decenija života. Verovatno ćemo u narednim godinama dobiti mnogo preciznije odgovore.
Ništa od svega ovoga nije beznačajno, ali istovremeno nemamo načina da pobegnemo od svega toga (sem u onu gore pomenutu drvenu kolibu). Zato je najrazumniji pristup da smanjimo nepotrebnu izloženost tamo gde to možemo da uradimo.
Do tada nema mnogo smisla juriti čudesne metode “čišćenja prostora i tela”. Mnogo je korisnije usvojiti nekoliko dobrih navika koje će nam sigurno koristiti. Ovde ne pričam samo o mikroplastici, već o opštem zdravlju.
Kada plastika predstavlja najveći problem?
Nije svaka plastika ista i nije svaka situacija jednako rizična. Važno je ne samo da li koristimo plastiku, već i kako je koristimo.
Postoji nekoliko situacija u kojima plastika može lakše da otpušta sitne čestice ili pojedina hemijska jedinjenja – ali postoje i ponašanja koja to svode na minimum. Zato, hajde da naučimo šta sve može da utiče:
- Toplota je jedan od najvećih neprijatelja plastike. Što je temperatura viša, veća je verovatnoća da će se materijal vremenom menjati i otpuštati sitne čestice. Nije dobra ideja sipati ključalu supu u običnu plastičnu posudu na kojoj eksplicitno ne piše na kojim se temperaturama koristi. Nije pametno ostavljati flašicu s vodom satima u usijanom automobilu ili podgrevati hranu u plastičnoj ambalaži koja nije eksplicitno namenjena za tu svrhu. Ako na kutiji ne piše da je bezbedna za mikrotalasnu – jednostavno nemojte nagađati. Prebacite hranu u staklenu ili keramičku posudu i završili ste posao.
- UV zračenje. Sunce ne utiče samo na našu kožu, već vremenom utiče i na plastiku. Ako ste ikada videli staru plastičnu stolicu koja je posle nekoliko godina na terasi postala krta i počela da puca, videli ste kako izgleda materijal koji polako propada pod uticajem UV zračenja. Sličan proces događa se i sa drugim plastičnim predmetima koji dugo stoje na suncu. Zato flašica s vodom koja je ceo dan provela na komandnoj tabli automobila nije baš najbolji izbor osveženja, čak i kada napolju nije toplo.
- Habanje i grebanje. Svaka ogrebotina znači da se površina materijala polako menja. Ne morate da bacite svaku kutiju čim se pojavi jedna tanka crtica. Ali ako je posuda puna dubokih ogrebotina, promenila je boju ili je postala hrapava, vreme je da ode na zasluženo druženje s kantom za đubre. Isto važi i za stare plastične flašice koje koristimo godinama.
- Šta je sa teflonom? Teflon često prati loš glas, ali problem nije neoštećen premaz. Ne paničite ako je tiganj očuvan, koristite drvene ili silikonske varjače predviđene za tu upotrebu (kratko mešanje, ne ostavljanje u vrućoj posudi!). Ako ne grejete prazan tiganj do ekstremnih temperatura, takođe nema razloga da ga bacate. Međutim, kada se premaz izgrebe, počne da se ljušti ili otpada, ni slučajno ovo više ne koristite i momentalno se rastanite s njim.
- Masna i kisela hrana lakše dolaze u kontakt sa materijalom od kojeg je napravljena ambalaža. Zato je za dugotrajno čuvanje paradajz sosa, zimnice, marinada ili vrlo masnih jela bolje birati staklene posude kada god je to izvodljivo.
- Duži kontakt sa hranom. Nije isto da sendvič provede pola sata u plastičnoj kutiji ili da u istoj posudi nedelju dana stoji ručak. Što je kontakt duži, posebno ako je hrana kisela, masna ili je bila izložena višim temperaturama, to više ima smisla razmišljati o staklu. Naravno, to ne znači da treba da izbacite sve plastične kutije iz kuhinje. Samo ih koristite pametno, menjajte kada se istroše i kada može, birajte staklo.
Gde plastika i dalje ima smisla?
Posle svega što ste pročitali, jasno je da će neko sređivanje u kuhinji morati da se desi, ali da ne morate da pobacate sve što je plastično:
- Plastika sama po sebi nije neprijatelj
- Ona je materijal koji nam je olakšao svakodnevni život
- Problem nastaje tek kada je koristimo na pogrešan način ili onda kada postoji jednostavnija i bolja alternativa
Evo nekoliko situacija u kojima plastika i dalje ima smisla:
- Flašice za vodu. Na putovanju, u šetnji, na treningu ili kada ste ceo dan van kuće, plastična flašica je često najpraktičnije rešenje samo zato što nije teška. Izbegavajte da je ostavljate satima na suncu ili u zagrejanom automobilu, a flašice koje su namenjene za jednokratnu upotrebu nemojte koristiti danima. Kupite za automobil termos od stakla ili drugog otpornog materijala, pa ako na benzinskoj pumpi uzmete vodu u plastičnoj flaši – samo je prespite u termos. Nije isto kada je ta flaša iz prodavnice uneta u stan i kada ostane u automobilu na suncu i vrućini.
- Kutije za frižider. Ako pripremate obroke unapred, plastične kutije mogu biti veoma praktične. Birajte kvalitetnije posude namenjene za čuvanje hrane, pazite da ih ne ogrebete. Zamenite ih kada postanu izgrebane, ispucale ili promene boju. Ako u njima nećete podgrevati hranu, već samo čuvati ručak dan ili dva, nema previše razloga za brigu. Ne čuvajte u njima kisela jela.
- Zamrzavanje hrane. Kese i posude za zamrzavanje imaju svoju svrhu i teško ih je potpuno zameniti. Važno je samo koristiti proizvode namenjene zamrzavanju i ne koristiti ponovo kesu koja se već raspada od umora.
- Ako vakuumirate meso, ribu ili gotova jela, kvalitetne kese namenjene toj svrsi su sasvim razuman izbor. One produžavaju svežinu hrane i često pomažu da bacimo manje namirnica, što je takođe važan deo odgovornog ponašanja. Drugim rečima, cilj nije da iz života izbacimo svu plastiku. Cilj je da je koristimo tamo gde ima smisla, a da tamo gde postoji jednostavnije i dugotrajnije rešenje – izaberemo njega.
- Konzervisana hrana. Konzervisana hrana može biti jedan od izvora izloženosti mikroplastici, jer unutrašnjost većine limenki nije od golog metala, već je obložena zaštitnim polimernim premazom koji sprečava koroziju i produžava rok trajanja hrane. Dobra vest je da je rizik pri pravilnom skladištenju mali. Limenke čuvajte na suvom i hladnom mestu, ne koristite one koje su naduvene, udubljene ili oštećene, a nakon otvaranja sadržaj uvek i obavezno prebacite u staklenu ili keramičku posudu umesto da hranu ostavljate u otvorenoj konzervi. Ne treba da prestanete da jedete leblebije, pasulj ili paradajz iz konzerve ako vam upravo oni pomažu da se hranite raznovrsnije i kvalitetnije.
- Riba i morski plodovi. Mikroplastika je pronađena i u pojedinim vrstama ribe i morskih plodova, posebno zato što plastika dospeva u reke, mora i okeane, gde postaje deo lanca ishrane. Setimo se da losos, sardine, lignje i školjke nisu svojevoljno odabrali da grickaju plastiku. U more smo tu plastiku uneli mi, ljudi. Najužasnija stvar koju možete da uradite jeste da bacite bilo šta plastično u reku ili more i iskoristiću ovu priliku da svima koji su to uradili ikada u životu kažem: sram vas bilo! Na kraju, ovo nije razlog da se izbaci riba iz ishrane, jer njene brojne koristi i dalje daleko nadmašuju potencijalni rizik od mikroplastike. Ovo je, pre svega, podsetnik koliko je važno da odgovornije koristimo i odlažemo plastiku kako bismo manje zagađivali životnu sredinu i, na kraju, manje zagađivali sami sebe.
- Garderoba i tkanine. Da, trudimo se da nosimo prirodne materijale, ali već znamo da su neke mešavine jako praktične. Džemper od vune se manje razvlači, a lan se manje gužva kada se uvede manji procenat sintetičkih vlakana. Sigurno je da se nećemo odreći ni omiljene satenske suknje, zanimljivog kupaćeg kostima ili nekog kompleta veša, pa ni tankih čarapa koje nosimo uz štikle. Ali možemo da se potrudimo da ne nosimo predugo ono što je satima u direktnom kontaktu sa kožom: donji veš, čarape, pidžamu, kućnu odeću. Možemo da izbacimo sve sintetičke posteljine, jer smo u krevetu satima i posteljina mora da bude od prirodnih materijala.
Ovo su neke ideje koje možete da odbacite ili zadržite. Svako će imati nešto svoje čega neće hteti da se odrekne, kao i nešto što će začas izbaciti iz upotrebe.
Primera radi, ja nisam prestala da spremam hranu Sous Vide metodom – a to svakako ne radim svaki dan, čak ni prečesto. Koristim specijalne kese, namenjene isključivo toj vrsti kuvanja. Takođe, desi se da jednom u nekoliko meseci napravim i rolnice (obično od ribe) gde upotrebim obične folije da bi one zadržale oblik. Idealno nikako nije, ali volim rolnice.
Volim i svoj „meal prep“ koji je uvek iz zamrzivača – a nikada nije ona grozna hrana koja stoji cele nedelje u frižideru. Zato ne postoji način da se odreknem kesa za zamrzivač. I da, naravno da ću nastaviti da kupujem konzerve s tunom, sardinom, pelatom, sočivom, pasuljem i graškom.
Vi ćete već sami smisliti za sebe šta ostaje – a šta će da leti.
Voda – najveći kapacitet za važne promene
Ako postoji jedna stvar koju baš svi unosimo u organizam puno puta svakog dana, onda je to voda. Upravo zato je ovo momenat gde promena može imati najveći efekat. Većina nas kod kuće ili na poslu popije nekoliko čaša vode dnevno. Kada se to sabere tokom meseci i godina, jasno je zašto upravo ovde vredi napraviti pametniji izbor.
U cilju toga da pijemo dovoljno vode i baš nikada ne sedimo žedni – nekada ćemo popiti običnu česmušu, nekada ćemo kupiti plastičnu flašu… Ali su ipak periodi kada smo „stacionirani“ na poslu i u kući oni najdominantniji. I upravo su to periodi dana kada bolje kontrolišemo u svoje okruženje i možemo da napravimo najznačajnije promene.
Strategija je jednostavna:
- Trebalo bi da imamo staklene flaše i staklene bokale i na radnom mestu, i u stanu. Staklo je stabilan bezbedan materijal koji ne otpušta mikroplastiku, lako se održava i dugo traje
- Nivo iznad je da se koristi bokal sa filterom, pa se tako dobija još jedna prednost: filtrirana voda sadrži manje nečistoća u odnosu na vodu iz slavine
Moje rešenje je Brita Glass Jug od 2.5 l. Novi stakleni bokal za filtriranje vode.
Već ste videli i sami da ni dobro održavanom plastičnom Brita bokalu koji sam do sada imala nije falilo ništa, jer ga nisam grebala, uvek bih sipala hladnu vodu s česme, nisam ga nikada držala na suncu… Ako već imate takav bokal – samo ga čuvajte bolje, baš onako kako smo do sada i pričali da treba čuvati plastične predmete.
Ali ako nemate bokal i tek treba da kupite, ili planirate još jedan za svoju kancelariju, ili ste ovih godina svoj Brita bokal ostavljali na terasi i u bašti – mudro je da investirate u staklenu verziju.
- Stakleni bokal postoji u klasičnoj verziji u plavoj boji – a ja sam uspela da ulovim limited edition izdanje u mint boji. Ta verzija ima silikonski neklizajući prsten za manje buke prilikom spuštanja na sto (može i da se ukloni)
- Oba staklena bokala su od specijalnog borosilikatnog stakla, koje je izuzetno lagano i otporno na udarce. Znači ne radim vežbe za biceps i rame svaki put kad hoću da sipam vodu 😊
- Takođe, imaju i LED svetlo koje se stavlja na poklopac – BRITA Smart Light, pa ne moram sama da mislim o tome da li je vreme da menjam filter
- Filter efikasno uklanja hlor, kamenac i druge nečistoće iz vode (pogotovo one od starih cevi), dok zadržava važne minerale
- Oba nova Brita filtera imaju kapacitet za filtriranje 150 litara vode – a ranije je bilo 100 litara na mesecnom nivou. Razlika je i što sem Brita Maxtra PRO ALL IN ONE filtera, sada postoji i dodatni filter Brita Maxtra PRO Limescale Expert, koji se koristi na ekstremnijim lokacijama gde je voda tvrda.
Ovom jednom promenom rešila sam više bitnih stvari odjednom – a to je upravo ona vrsta promene koju bih uvek preporučila. Jednostavna je, potpuno logična, izuzetno značajna i laka za sprovođenje.
Da li postoji “detoks” od mikroplastike?
Ako ste na internetu tražili informacije o mikroplastici, moguće je da ste naišli i na obećanja da određeni suplement, napitak ili posebna dijeta mogu da “očiste” organizam od mikroplastike. To bi bilo mnogo lepo, samo kada bi bilo tačno.
Naše telo nije sudopera koju ćemo povremeno isprati nekim preparatom. Organizam svakog dana radi ogroman posao kako bi se oslobodio svega što mu nije potrebno i upravo njemu možemo da pomognemo. Najveći saveznik u tome su sasvim obične navike:
- Ishrana bogata vlaknima doprinosi redovnom pražnjenju creva, što pomaže da se deo mikroplastike koja je ušla putem hrane i vode izbaci iz organizma prirodnim putem
- Voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke donose i brojne antioksidanse koji pomažu organizmu da se izbori sa oksidativnim stresom
- Dovoljno proteina važno je za obnovu tkiva i normalno funkcionisanje organizma, dok redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i održavanje zdrave telesne mase pozitivno utiču na gotovo svaki sistem u našem telu
Da, znam. To su one iste dosadne stvari koje vam stalno ponavljam 😊 Ali šta da vam radim kad ne postoji jedna kapsula koja preko noći rešava problem. Ali hajde da pomenem nešto što će možda biti vredno pažnje…
Možda ćete narednih godina sve češće čitati o hitozanu kao mogućem savezniku u smanjenju apsorpcije mikroplastike. Hitozan je prirodni polisaharid koji se dobija iz hitina – oklopa ljuskara, poput kraba i škampa. Prvi rezultati istraživanja deluju zanimljivo i obećavajuće, ali za sada uglavnom dolaze iz studija na životinjama i manjih ispitivanja.
Zato bih vam savetovala da istraživanja hitozana pratite sa dozom radoznalosti. Ako se jednog dana pokaže da on ili neki drugi suplement stvarno ima dokazanu korist, o tome će pisati “ozbiljne face” i stručni časopisi – a ne samo influenseri, koji vam u istom videu nude i kod za popust 😊
Naravoučenije
Znam da ste tokom čitanja ovog teksta već napravili listu šta ćete izbaciti iz kuće, ali nemojte da to odmah bude pola kuhinje. Mikroplastiku verovatno nikada nećemo moći potpuno da izbegnemo. Ona je deo savremenog života i susretaćemo je u prodavnici, na poslu, na putovanju, u restoranu, kod kuće… Nemamo prostora ni vremena da živimo u strahu.
Ali jeste korisno da prepoznamo loše prakse koje ponavljamo svakog dana i učinimo boljim one koje deluju kao najbitnije i najhitnije. Na primer:
- Ako kod kuće svakodnevno pijemo vodu iz staklenog bokala umesto da dugo vučemo sa sobom stare plastične flaše, napravili smo odličan korak
- Ako ne podgrevamo hranu u običnoj plastici, zamenimo stare i izgrebane posude novim i ne ostavljamo flašice na suncu, eto još jedne bitne promene
- Donji veš, čarape, pidžame i posteljine od prirodnijih materijala smanjće još jedan svakodnevni izvor izloženosti, a i bolje se spava
- U slučaju da možemo da odvajamo plastiku za reciklažu, doprinećemo na još jedan način – a propisno bacanje otpada se već podrazumeva, jer što je više plastike u prirodi, to je više plastike i u nama
- Dopišite sada ovde sami bar još jednu stvar koja je za vas značajna i uradte je odmah – pa ste već na dobrom putu
Ne moramo da živite savršeno da bismo živeli pametnije. Upravo u tome je cela poenta.
Nekoliko jednostavnih promena koje ćete zaista primenjivati narednih deset godina vrede mnogo više od velikih odluka koje traju do sledećeg ponedeljka. To nije samo najbolja strategija kada govorimo o mikroplastici. To je, zapravo, najbolja strategija za zdraviji život uopšte.
Podeli:
