Ovih dana sam puno pričala s prijateljima o ljubavi i izborima. Pričali smo i o hemiji među ljudima pa zaključili da je glavna prednost koju donose godine razlikovanje hemije od nervoze. I to što naučimo da razlikujemo usklađivanje od pokušaja da nekoga menjamo.
Koliko god pravilnika stručnjaci napisali, izgleda da sve može da stane u ovo jednostavno pitanje:
Kako se stvarno osećamo od trenutka kada neka osoba ušeta u naš život?
Tek toliko jednostavno… Da li sve izgleda teže ili lakše? Da li gubimo ili dobijamo energiju ili inspiraciju? Da li nas preplavi zabrinutost ili osećanje olakšanja? Jer zaista, kada se odstrani zaljubljenost, koja je po definiciji slepa – ostaju samo odgovori na ova pitanja.
I još jedno važno pitanje: da li se u pozadini mozga, tiho i jedva primetno – aktiviraju oni „mali unutrašnji alarmi“ koji pokušavaju da jave da tu nešto nije u redu? Znam da sam puno puta zanemarila te alarme i kod nekih prijatelja, ali i u emotivnim izborima. A onda bi se vratili kao bumerang – glasni, nepodnošljivi i ubitačni.
Ako ste ikada sebi rekli da ste još kod prvog sastanka primetili nešto i to ugušili, a onda je to „nešto“ postalo razlog raskida nakon godinu ili dve – onda ste i vi žmurili pred alarmom.
Žmurimo jer ne umemo da se naučimo da je bolje biti sam nego u lošoj priči. Ipak, ovo ne znači da treba prekinuti traganje. Čak naprotiv 🙂 Potraga za pravom hemijom je verovatno najvažnija potraga u našim životima – pa nebitno da li dragi kamen završi na domalom prstu ili ne.
Hemija među ljudima
Nema puno objašnjenja o tome šta je hemija među ljudima jer se o njoj misli kao o nečemu nerealnom, neopisivom i neuhvatljivom. Možda sam jednu i jedinu dobru analizu hemije našla u knjizi „Da li je on gospodin pravi?“. Koliko god naslov bio sladunjav, ovo nije tipična „ženska“ knjiga. Naslov je stavljen jer žene kupuju ovakve knjige, ali je sadržaj primenljiv i na prijateljstva ako se izbace neki elementi, a takođe čitljiva je i muškarcima ako se zanemare određene formulacije.
Autorka je napisala da često dolazimo u situaciju da partnere ili prijatelje biramo na osnovu „uporednog CV-ja“: istih godina, sličnog obrazovanja i takvih (zapravo nebitnih) stvari. To je sistem „ja volim terretanu i kulinarstvo, on isto = super ćemo se slagati“.
Ipak, bez obzira na skolonisti i sličnosti – uopšte ne moramo da budemo čak ni simpatični jedni drugom. Zato što ima kompatibilnosti, ali nema hemije.
Ovo zapravo ima veze sa „razlikom između sviđanja i dopadanja“ koju sam i sama jednom objasnila, ali onako odokativno. Autorka ove knjige ipak ide u „seciranje“ hemije među ljudima sa željom da bolje shvatimo njeno značenje i piše da ona ima 5 aspekata:
- Komunikacija – da li se čujemo, da li pričamo isti jezik, da li dajemo značaj porukama, da li smo spremni da se „uključimo u priču“ i ispratimo je s punom pažnjom. Da li nas zanima to što osoba pored nas želi da kaže? Da li pružamo povratnu reakciju?
- Humor – ne padanje sa stolica od smeha, ali onaj svakodnevni osećaj da umemo jedno drugo da nasmejemo, da ne moramo u stresnim situacijama da urlamo i vičemo – već možemo i da se našalimo, da svakdnevne stvari radimo sa lakoćom i uz osmeh. Nismo „teški“ jedni drugima. Imamo neke svoje fazone i fore koje nam poprave raspoloženje.
- Sigurnost – ne, osoba pored vas nije još uvek u fazi „formiranja“ i neće sutra promeniti sve, postati neko drugi. Nema nestabilne emocije, posebno ne prema vama. Imate „gotov proizvod“ a ne „projekat“ koji tek treba da sazri i tek treba da postane ono što vama treba. Neće sutra postati budista i otići u Indiju na godinu dana.
- Privlačnost/sex – sve aspekte hemije imamo i sa najboljim prijateljima – sem ovoga. Bez ovoga nema dobre veze (sem u slučajevima kada se nađu dvoje istovetno nezainteresovanih). Nepotrebno dalje pojašnjenje. Znate i sami kako izgleda kada na početku ne možete da skinete ni pogled ni ruke sa nekoga.
- Poštovanje – glavni kamen spoticanja. Ovde nije pitanje da li se vi lepo ponašate prema partneru, već je pitanje da li u dubini duše mislite da nije baš dovoljno dobar za vas, da ima prostora da se opravi i ispravi, da se ružno ponaša, da je neotesan, da bira grozne prijatelje, da ima očajan karakter, da je . . . ma! Upišite sami! 1000 puta smo čuli ljude kako govore ružne reči o svojim partnerima – ne kada su ljuti, već to stvarno misle. Ne samo da to ne mogu da sakriju od drugih, nego ni od partnera. A ipak su zajedno…
Sve u svemu, da bi neka veza preživela i bila kvalitetna – svaki od ovih aspekata mora da dobije prelaznu ocenu. Svi moraju da postoje. Ne sme da se desi da 4 aspekta imaju najviše ocene – ali jedan aspekt potpuno nedostaje. Ili još gore, da nedostaju dva ili više!
Šta su „koferi“?
Svako u vezu unese neke svoje probleme, loše navike, stvari koje su teške i opterećuju. Ona to zove „koferima“. Neko nema kofer, već ima samo neki mali neseser – recimo mačku a vi ne volite mačke. Ništa strašno. Neko drugi donese gomilu odgromnih koferčina – recimo histeričnu bivšu ženu/muža i dete koje vas otvoreno mrzi. Da li možete da nosite te kofere zajedno s tom osobom? Da, ako je jaka hemija. Drugim rrečima: što je jača hemija to težim koferima ta osoba sme da vas natovari.
Ja sam osoba koja jako vodi računa o koferima. Ne podnosim kada mi ih odmah na početku neko saspe na glavu, a još uvek procenjujem hemiju i to da li želim da znam za te kofere. Za ovakve situacije imam jednu divnu komandu koju momentalno zadam samoj sebi a glasi: „Beži!„
Baš zato, neka veze ne preživi ni sitnu čarku, dok će druga preživeti bombardovanje koferima. Priznajte da uporedni CV nikako ne može da pomogne u ovom preživljavanju 🙂
U stvari, ne radi se ni samo o problemima. Radi se i o promenama. Ljudi pored nas, posebno oni sa kojima smo najviše, stvarno imaju moć da nam utiču na raspoloženje, ponašanje – a kasnije i na karakter. Oni nas menjaju.
Već godinama pričam da ako posle nekog vremena ne mogu da izgovorim iskreno: „Volim sebe onakvu kakva sam kada sam sa tobom“ – negde sam pogrešila, zabrljala, nisam skrenula levo kod Albukerkija, napravila sam loš izbor…
Zato uživam kad vidim ljude koji su pronašli tu hemiju, zaboravili da „beži“ signal postoji i promenili se na bolje, zablistali. Oni su svedočanstvo da priča o hemiji nije prazna priča. A ja sam srećna što poznajem neke takve ljude. Možda i po malo nezadovoljna jer ih ne znam dovoljno i što nisu većina.
