Lifestyle

Internet i istina o zdravoj ishrani

Prenosim vam prvi od 4 teksta koja sam napisala za štampano izdanje PC Press-a.

Dva nova uticaja obeležila su moderan svet i unela drastične promene u svakodnevni život: brz razvoj računara i promene u vrsti hrane koju jedemo. Kompjuteri su izmenili način na koji provodimo radno i slobodno vreme pa su optuženi za manjak kretanja i rekreacije, a neprirodne nutricionističke smernice dodatno su razbolele i ugojile ljude širom planete

Razvoj računarske tehnologije bio je toliko munjevit da i dan-danas ume da zastraši stariju populaciju, a nutricionističke promene, iako potpuno protkane besmislicama, došle su preko noći. Ljude su savetovali da rade veoma čudne i nelogične stvari koje se protive zdravom razumu. Deo zvanične nutricionističke politike 20. veka bio je izbacivanje jaja iz ishrane, promovisanje nemasnih dijeta, insistiranje na biljnim uljima i margarinima.

internet i hrana

Tradicionalna hrana bila je demonizovana i optužena za nove bolesti pa je zamenjena hranom iz kesica sa oznakama “niskomasno” i “bez holesterola”. Istovremeno, nikoga nije zanimalo koliko šećera ta hrana sadrži. Izgledalo je kao da jedine opasnosti vrebaju od masti i holesterola, pa su na njih složno upozoravale novine, magazini, radio i TV. Ovim novokomponovanim trendovima ništa nije moglo da stane na put jer nije postojao medij koji bi omogućio da se čuje i druga strana – ona koja nije priznavala štetnost hrane koju smo vekovima jeli. Bili smo žrtva jednostrano plasiranih informacija… sve dok se nismo priključili na Internet.

Pred vama je uporedna istorija dva glavna optuženika za gojaznost i pogoršano zdravlje. Dve priče, nutricionizam i Internet, samo su na početku bile nepovezane. Internet je postao moćno sredstvo informisanja i izbacio je na površinu višedecenijske zablude i greške. Sve nelogičnosti dospele su do javnosti, nedovoljno vidljiv rat koji su iza naših leđa vodili naučnici sukobljenih stavova postao je očigledan, a dokazi dostupni i lako razumljivi. Klupko se razmotalo i došao je čas da sve učimo iz početka.

hrana-timeline

GREŠKA U GRAFIKONU: kod nutriconističke istorije 3 puta se pojavljuje Ansel Keys. Ispravno je samo prvo pominanje u 1961. godini. Ono što se desilo 1971. je : “Earl Butz postaje sekretar za poljoprivredu u SAD i počinje intenzivna podrška proizvodnji kukuruza i žitarica”. Za 1980. godinu treba da stoji: “SAD donosi zvanične nutricionističke smernice koje promovišu ishranu kojoj su osnova žitarice, koja je niskomasna i maksimalno ograničava životinjeske masti. Male zemlje poput naše prepisuju svoj esmernice od velikih zemalja.”

Trenutno smo u velikom procepu jer, bez obzira na saznanja koja postoje i na veliku pobedu naučnika koji su se borili za istinu, pogrešne smernice su i dalje aktuelne. Dok ne dođe do zvaničnih izmena, lekari i nutricionisti savetovaće po starim i netačnim principima. Jedino što nam ostaje jeste da se i sami više zainteresujemo i učimo. Knjige će biti otvorene na našim laptopovima a Web će predstavljati beskonačnu biblioteku.

Moderna tehnologija vratila nas je na kraju u staru, dobru bakinu kuhinju. Ishranu smo počeli da razumemo bolje i da više mislimo o njoj. Da nam Internet ne bi bio jedini preostali krivac, trebalo bi da što češće ustanemo iz svojih radnih stolica i prošetamo – po mogućstvu u prirodi. Ona i dalje čeka da odvojimo pogled od ekrana.

Maja Petrović – za PC Press

 

6 Komentara

  • Daleko od toga da je zvanična medicina vodila, odnosno da vodi rat protiv nisko kaloričnih dijeta bogatih mastima (takozvanih ketogenih dijeta). Ovu dijetu lekari već dugo vremena prepisuju obolelima od epilepsije kako bi se smanjila frekventnost epileptičnih napada. Iskoristite taj Internet koji pominjente, proguglajte akademske radove o tome, ima ih veliki broj u istaknutim medicinskim časopisima i to više decenija unazad.

  • Samo bih primetio jednu stvar – vidim da često pominješ kako je “hrana koju smo vekovima jeli” odjednom proglašena da ne valja i to predstavljaš kao nešto što je samo po sebi dovoljan argument. E pa, isto tako smo žitarice i hleb vekovima jeli pa ti sada osipaš drvlje i kamenje po njima. Ne kažem da nisi u pravu (šta više, verujem da jesi), ali mislim da “hrana koju smo vekovima jeli” ne bi trebalo da ti bude fraza koju uopšte pominješ u svojim tekstovima jer tako kontriraš sama sebi.

    • Jesmo, s tim da su žitarice do 50tih godina imale drugačiju “genetiku”. O ovome nisam pisala.

      Takođe, nisu bile spremane na način na koji se danas spremaju. O tome sam pisala više puta.

      I nismo jeli samo pšenicu u najprerađenijem obliku. I mlinovi nisu bili industrijski i uništavali kvalitet žita visokim temperaturama. U brašno se nisu dodavali kinzervansi… itd itd

      Da li treba da pomenem da nakon tih prilično “praznjikavih” kalorija – niko nije sedeo u kancelariji ili za računarom?

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!