Hrana za utehu na LCHF-u (LCHF Comfort Food)

Uopšte ne mogu da procenim šta me je najviše iznerviralo zadnjih dana

1. Njuškice koje su pojedinci uporno zabadali u moje privatne stvari?
2. Muškarci kojima je omiljeno meso „guščetina“?
3. Ili oni koji misle da je upornost (nekim čudom) vrlina i da ima bilo kakvo dejstvo?
4. Možda ljudi koji misle da ja moram da čujem baš sve što oni požele da kažu?
5. Gomilanje sitnica koje same ne znače ništa, ali u „zbirci“ izazivaju potpunu histeriju?
6. Kreten komšija koji ima majstore sporije od stogodišnjih baba sa artritisom, jer za 6 dana nisu uspeli da izbuše sav beton koji im je u planu… A buše od 8h ujutru do 8h uveče…

Drugarica na FB kaže da je sve ovo možda zbog Saturna. Ne razumem se u to ni malo, ali ako sam dobro shvatila, kada se taj prošeta u pogrešnom pravcu ili smeru, čak i da se ne desi ništa loše – neki ljudi zarade bezrazložno besnilo.

Obično mi bude dovoljna teretana da se izduvam, ali ovaj put stari lekovi nisu delovali, kao da sam postala imuna na njih. Poželela sam Comfort Food !

Da nisam dobar LowCarb-ovac kakav jesam, verovatno bih proučila gravure sa bar 20 olizanih drvenih drškica Frikom-sladoleda (i to bez nade da ću dobiti telefon, avion, kamion, putovanje, stan, vikendicu ili rezervne živce…) . . .   nakon čega bih navalila na ultra-slane kokice uz „Titanik“, „Beležnicu“ i bilo koji drugi pla*ipi*kasti film koji mi padne šaka. Što je i dalje bolje od maltretiranja najboljih drugarica 5-časovnim razgovorima koji nikada nemaju smislen zaključak…

U cilju izbegavanja gore opisanog scenarija, ipak sam se odlučila da sebi napravim kolač ili tortu… To što sam na LowCarb-u me ni malo ne sprečava da radim isto ono što rade milioni drugih žena: DA JEDEM NEŠTO „SLATKO“ . . .   na moj način 🙂

Sada znate koja me je muka naterala da uletim u kuhinju bez klime, na 35 stepeni i uključim rernu!

Prvo sam se odlučila za „Kapućino tortu sa malinama“, a onda sam videla da je prijatelj (koji je na dijeti) okačio sliku krempita, uz par nostalgičnih reči. Zvanično, ovo spada u izazove, jer nisam imala recept za LowCarb krempitu  i junački sam odlučila da ne Googlujem 🙂

Kore

Koristila sam mali kalup za kolače od 16 cm.

Oko 150g neslanog krem sira („Ella“ nije dobra za ovo, sremski sir sa 10% masti već jeste) umutiti sa Stevijom, jednim belancem i seckanim bademima (oko 60g).

Staviti papir za pečenje na ravnu podlogu i rasporediti nešto više od pola mase. Obruč od kalupa za tortu, naravno obavezan!   Verovartno će zbog gustine morati malo da se rasporedi i kašičicom. Donja kora se suši u rerni dok ne porumeni. Niža temperatura svakako, vreme nisam merila – dovoljno je da se prati boja.

Za drugu koru ubacite oko 40g badema u vrelu vodu i malo prokuvajte, da se lako skine koža. Iseckajte na listiće. Rasporedite na papir za pečenje drugi deo mase za koru i na ovu naređajte listiće blanširanih badema.

Ovu koru, nakon pečenja, odmah isecite na 6 delova. Kada se kore ohlade postaju „krckave“.

Ovako smo problem nedostatka lisnatog testa prevazišli, ako je nekome uopšte palo na pamet da pati za belim brašnom i margarinom? 

Krem

Stavite na srednju temperaturu 250ml slatke pavlake i 200ml mleka da provri. Umutite 3 žumanca sa 2 kašike tapioke ili gustina i Stevijom. Potopite kesicu želatina u malo tople vode.

Ubacite umućena žumanca u vruće mleko, smanjite temperaturu i mešajte dok krem ne postane gust. Kada je gotovo, dodati vanilu, želatin i korigovati ukus sa još Stevije.

Ulupajte mikserom 3 belanca (što čvršće) i onda varjačom, dok je krem još vruć izmešajte belanca i krem.

Sipajte fil preko prve kore i kada se malo prohladi, ubacite u frižider. Drugu koru, iseckanu na 6 trouglića, stavite na krempitu tek kada se prohladi i stegne.

Naravno, zbog nedostatka šećera, krem će nakon hlađenja biti črvst ali ne onoliko koliko je kod „prave“ krempite. Kome ovo smeta, može da doda još malo tapioke ili gustina, više želatina, još maslaca u krem ili da koristi samo slatku pavlaku , bez mleka.

Moram da vam priznam da sam napravila staru, početničku grešku. Kako sam u poslednje vreme dobro dozirala Steviju, sada sam se malo opustila i umesto da probam svaki čas, dodajem malo po malo – išla sam na „Ja-To-Znam“ metodu i ubacila je više nego što treba… NEMOJTE ovo da radite!

Ovako odprilike izgleda krempita i u brojkama:

 Bez obzira na peh sa Stevijom, nakon pečene piletine i karfiola sa holandeze sosom  i parčeta krempite, nisam rešila ni jedan problem (posebno ne komšijske majstore sa bušilicama)  – ali mi se bar prispavalo 🙂

To je siguran dokaz da krempita spada u  Comfort Food  – jer nervozni ljudi pate od nesanica!

Mada… nisam vam pomenula malog u stanu do mene koji obožava „Radio Teheran“? Upravo je rešio da malo prošara, pa pušta CD „Najveći hitovi Egipta iz 1991.“ – i pokušava da peva uz to.

To verovatno znači da mi je potrebno još jedno parče krempite.