Sedela sam i pitala se da li ovo da pišem ili ne? Želim, jer kad razgovaram sa ženama mojih godina ili nešto malčice mlađim/starijim – imam utisak da ništa ne znaju o botoks tretmanu. Mislim se kako nisam ni ja do pre nekog vremena – pa će sigurno nekome pomoći.

S druge strane, na ove teme ne ćute, izgleda, samo klinke koje snimaju YT video o svojim mezoterapijama i filerima. Lepe ko lutke i bez toga, jer su balavice – a ljudi su jednostavno lepi kad su mladi. Svarno me ne zanima kako je devojka od 24-25 prošla na bilo kom tremanu lica, jer u tim godinama – prelepa je i samo kada se okupa i očešlja.

S druge strane, žene mojih godna u Srbiji ćute. Zašto i kako, ne znam – ali ni da pisnu na ovu temu. I baš zato sam rešila – napisaću svoje lično iskustvo i okačiću sliku.

Smatram da kao bloger, treba da podelim sa onima koji me čitaju svako iskustvo ili znanje koje im može biti korisno. Zar to nije ono što radim sve vreme od kad sam započela Gurmana (mada na temu ishrane)?
A ne moram da limitiram teme i upravo zato sam i napravila kategoriju “Lifestyle”.

Čemu tretman botoksom služi?

Koliko me ne zanimaju previše iskustva premladih žena, isto tako me ne zanimaju ni ženke Klingonca s ustima XXL veličine i plastičnim dekolteom koji samo što ne explodira  (u stvari, nekad i eksplodira). Mada to više nije estetska medicina – to je plastična hirurgija (koja se izmakla kontroli). A ja pričam samo o estetskoj medicini.

To je ona grana medicine nakon koje bi trebalo da izgledate na dva načina:

1. Kao vi od pre. Ja mojoj doktorki, kad treba da pričamo o tretmanu – nosim sopstvene slike od pre 7-8 godina.
2. Kao vi nakon što ste našli 10 godina mlađeg frajera i s njim otišle na godišnji odmor od mesec dana. To je slika koju planiram da joj nosim sledeći put  🙂 😀

Dakle, vaš doktor estetske medicine ne bi trebalo da bude proizvođač Klingonki i Marsovki, već žena ili čovek s ukusom, koji povlači ručnu – čak i kad vi nemate meru.

Ja sam moju doktorku odabrala po količini seminara u inostranstvu, po tome što predaje drugim doktorima i van zemlje, što nije novokomponovana i izvikana pojava – a posebno po tome što je jako ozbiljna. I nikada mi nije ostala ni jedna modrica od uboda. Tačno, imam deblju i neosetljivu kožu – ali imam i fobiju od igala pa mogu da kažem ko ima tešku ili laku ruku. Ona ma laku.

Fama oko botoksa

Ovako izgleda rezultat botoksa. Sika je skinuta s interneta – ali dole imate i sliku mog čela. Ovu sam odabrala jer je realna – čak i da je bio profi fotograf, posebno svetlo i fotošop – ovo jeste ono što će vam botoks učiniti na čelu. Prava istina na slajdovima 🙂

Ko god je video preparirane Holivudske zvezde, naplašio se botoksa zauvek. Istina je da sa njim postoji ogromno iskustvo jer se predugo koristi, bukvalno decenijama. Sad vi kažete: “Ma važi, vidi one krš-mumije što ne mogu ni da trepnu!”

Istina?

Botoks u čelu boli manje od mezoterapije ili nekih drugih tretmana. Ako nemate osetljivu kožu, neće se ni videti ubod. Kada treba se blokira mišić, a to botox radi – doktor vam pre uboda iglom kaže da se jako namrštite.

Rekoh doktor a ne kozmetičarka, brica ili frizerka, jer danas to radi i Kurta i Murta – onako usput uz obrve, manikir, pedikir i frizuru. Horor.

I vi se namrštite i to iz sve snage, jer se od vas za ubod traži maksimum mimike. Onda vam bocne iglicu baš u taj mišić koji vam uzrokuje boru – i blokira ga. Eliminiše dalju mimiku. Nema više mrštenja ni mrdanja na tom mestu.

Očito, važno je da pre bockanja definišete šta vam smeta. Ne možete da budete fanatik koji blokira celu čeonu regiju. Nije fora da izgledate kao da ste zalepili peglu na čelo.

Ja sam imala i još uvek imam jednu boru, veliku i horizontalnu, gore na čelu. Nju nisam dirala jer je to moja bora. Ona “čudlica” koja se dobija kad podignete obrve i kažete “ma nije valjda”. To sam ja. I nju nisam takla jer je ona deo mog žvotnog iskustva i ličnosti.

Zato sam blokirala jednu mrštilicu između obrva i tri manje poprečne iznad desne obrve. Ove bore nisu moje prirodne bore – pravim ih samo kad slikam hranu i neviram se. To su poslovne bore i zato treba da se gube s moje face. Odbijam da ih gajim.

Dakle, namrštila sam se par puta, doktorka me bocnula par puta i to je bilo to. Ustala sam i ne samo da nije bilo mrdanja – nego je bilo pritisnuto i DELETE dugme. Tih nekoliko “nisu moje” bora – bile su tek tako obrisane, kao gumicom.

Tada mi je bilo jasno zašto je botoks jedan od najomiljenijih tretmana koji daje rezultate u roku od odmah.

Popustiće za 6 do 9 mesec, ali postepeno. Kad popusti, vraća se mimika lica koja produbljava bore – što u prevodu znači da će se vratiti i one “obrisane” bore. Ne odmah onako jako – ali se vraćaju. Zvezdama koje idu na događaje i snimanja – teško pada ovaj “tranzicioni period”. Oni bi da prva faza botoksa, kada su najispeglaniji – traje večno.

Kako da ne postanete mumija?

Sećate se da se iglica bode tamo gde ste se namrštili, baš u mišić koji pravi problem? E, oni to ne sačekaju. Bodu na “odprilike” i “tu negde”. A time se blokira i šta treba i šta ne treba. Tako se dobija mumija.

Botoks nije za manijake s manjkom strpljenja, on je za ljude sa samokontrolom. Evo nekih ključnih stvari vezanih za botoks i ponašanje:

1. Rezultat prvog botoksa će vas oduševiti – jer ne može drugačije. On negira godine. Ali, kada popusti – treba čekati da se mimika potpuno vrati, sa sve borama koje ste “izbrisali”. Tek onda smete da stavite sledeću dozu.
2. Ja sam ga prvi put radila krajem aprila 2017. pa naredni neću da radim pre aprila 2018. Taman pred leto kada se zbog sunca najviše mrštim. Smem ranije, ali neću. Umesto na 6-9 meseci, radiću ga na godinu dana. Danas već mogu da se namrštim ali ne 100%. Baš kako ona slika gore, skinuta s interneta pokazuje. Dakle – čekam.
3. Takođe, botoks je tretman koji ako uradite jednom, ne morate da nastavite. Ima tretmana koje morate – on ne spada u njih. Ako hoćete da prekinete, sve što treba da uradite jeste da ne odete ponovo.
4. Koristite botoks promišljeno i samo na mestu koje vas baš mnogo nervira i vidi se iz aviona. Za sve ostale bore, postoji hemijski piling, fileri i još 300 čuda.

Da li je sve tako ružičasto?

Samokontrola je najvažnija. I tretman ne boli. Nije ni preterano skup ako nećte da blokirate pola lica – što niko ko je pod libelom i ima onu čuvenu “dasku u glavi” ne želi.

Ali ima nešto neprijatno. Nije bolno – samo je uvrnuto.

Prvih nekoliko dana imate utisak kao da vam je neko voskom prelakirao čelo. Pa probate da se namrštite i ono neće, a vi navikli da imate tu mimiku… Zatim vam se kao malo zavrti u glavi, jer vi mrdate, a vaše čelo uporno odbija poslušnost. Totalno sumanuto, ali bude to koji dan – pa stvarno prođe. Ko se navikavao na sočiva, znaće o čemu pričam. Ovo je bukvalno taj fazon.

Koliko se to zapravo i ne vidi, primetićete u mom gostovanju emisliji Praktična žena – bila sam tamo ubrzo nakon botoksa, nije prošlo ni nekoliko dana od tremana.  Baš sam se plašila da ne počnem da pravim blesave face, jer ne mogu da se namrštim – a na kraju je ispalo da ovo uopšte nije bio problem 😀

Naravoučenije

Ja sam neko ko je tek pred sam 40. rođendan krenuo da radi prve tretmane iz oblasti estetske medicine. Dotle sam išla sam o na čišćenja lica. Zato stvarno mislim da očito nisam neko ko je navučen na iglice, opsednut izgledom, ili nešto slično.

Samo smatram da nema potrebe da šetam duboke bore na licu kad mogu da imam blage borice – a da pri tome ne bankrotiram. Ne mislim ni da sa 40 godina treba da izgledam kao da mi je 20 – to je bolesno.

Zašto sam tamo? Zato što stvarno želim da izgledam odmorno i sveže, čak i kada se raspadam od umora.

To je razuman i normalan zahtev u ovo ludo vreme kad u Srbiji kao da imamo 2 plastična hirurga: jedan za plavuše i drugog za tamnokose – pa u svojim kategorijama njihove kijentkinje počinju da izgledaju kao plastificirane sestre bliznakinje. U vreme kad žene nožem brišu genetiku s lica, i pri tome dozvoljavaju i da njihove ćerke pre punoletstva obrišu svoju genetiku s lica (znaćete na koju pevačicu mislim).

U tom kontekstu, želim da vam kažem da nema potrebe da izgledate umorno kad možete da izgledate odmorno. Nema potrebe da mislite da je nešto rezervisano samo za glumice i pevačice, ili pojavne oblike koje nazivamo “starlete” – niti da sve te “estetske stvari” služe isključivo da više ne ličite na sebe.

Estetska medicina sa svim svojim “zahvatima” poput hemijskih pilinga, mezoterapija, filera bora ili filera u ustima, nehirurških liftinga i sl. – nudi jednostavna i relativno pristupačna rešenja. I ona treba da nas osveže, ne da nas promene ili (ne daj bože) deformišu i izopače.

Naravno, na kraju vam ostavljam i dve slike.

1. Jedno je slika u boji pre i posle botksa i tu se vidi razlika. Snimljeno je odmah nakon bockanja, mada treba par dana za pun efekat botoksa.
2. Drugu sam uradila u crno beloj varijanti s pojačanim kontrastom – jer se tek tu vidi koliko botoks briše bore.

I eto za kraj, da ponovim još jednom moj motiv da sve ovo napišem – mi blogeri, preko naših platformi i mreža, možemo da pričamo s više ljudi nego oni koji ne bloguju. Stvarno mislim da nekako nije fer da prećutimo bilo šta što nekome ko nas čita može da pomogne i bude korisno. 

Još više, nije fer da prećutim ja, baš zbog te 40-te godine koja mnoge žene sekira i potrese, kao da se sve dobro dešavalo do 25.

A ljudi moji – pa 25 nije ni 1/3 prosečnog života! 🙂

Ako ste mojh godina i mislite da je tekst bio koristan otavite komentar, pitajte, ispričajte svoje iskustvo…

EDIT: 24. maj 2021.

Napisah ovaj tekst nakon prvog botoksa, koji je bio aprila 2017. godine.

A šta je bilo posle?

Svakog kraja aprila, od 2017. godine – uradila bih isto: zamrzla bih vreme na mom čelu. Takođe, svake godine, čelo bi pred novi botoks izgledalo ISTO kao onog dana kada smo uradili prvi tretman. Na njemu, za sve ove godine, jednostavno nije se dešavalo NIŠTA. Ali ne samo zbot botoksa 🙂

Radosna stvar koju sam otkrila nakon što je 3. botoks iz 2019. godine počeo da popušta jeste da sam potpuno zaboravila da se mrštim 😀 Drugim rečima, čak i kada bi botoks, nakon oko 6 meseci počeo da gubi svoju snagu – ja svoje čelo više nisam maltretirala prenaglašenom mimikom. Odvikla sam se.

Ove godine, iz objektivnih razloga, zakasnila sam s botoksom mesec dana. Moja doktorka kaže da su ovaj put svi mišići na čelu poptuno vratili snagu i da je ovo kao da ga radimo prvo put, jer sam imala povraćaj mimike u potpunosti.

Dakle, jedan dokaz više da nema štetnih posledica, da se sve vrati na staro i da sve što treba da uradite ako više ne želite da idete na botoks – jeste da prekinete da idete na botoks. Što meni ne pada na pamet – nastavljam i sledeće godine 😀

Takođe je bitno da napomenem da sam sve ove godine na istom mestu. U Anti Aginig Clinic, u Vlajkovićevoj 6 – kod doktorke Anice Jevremović.

Vezala sam se za njeno oštro oko i sigurnu ruku + razvila neizmerno poverenje. A to se niti nalazi lako, niti menja 🙂