Kulinarske igrice postoje na internetu od kada je i kulinarskih blogova. Priznajem da sam u njima učestvovala jako retko, ali ne zato što ne volim igrice – već zato što nemam vrememena da sve ispratim. I trudim se da, nakon ovoliko godina na interentu, manje gledam u ekran – kad god sebi mogu da priuštim takav luksuz 🙂
Zato ponekad samoj sebi izmislim neku igricu – a ova današnja je bila jako zanimljiva. Rešila sam da iskopiram sadržaj neotvorene teglice kari sosa. Da – NEOTVORENE! Znači nemam pojma kakav je ukus, jer taj sosa nikada ranije nisam okusila 🙂
Napisala sam vam i pre da sam oduševljana tehnologom koji je osmislio namaze za dmBio program. Toliko oduševljena, da sam već počela da se raspitujem da li je mlad, lep, zgodan i neoženjen 🙂
Probala sam skoro sve slane namaze, ali do sada nisam otvorila ni jednu jedinu teglicu gotovog sosa. Prva koja mi je privukla pažnju bila je upravo ova: kari sos sa jabukom, paprikom i šargarepom.
U sastavu, sve kako treba da bude, prirodni i organski sastojci: kaša jabuke, crni luk, mleven kokosov orah, komadići šargarepe, crvena paprika, šećer iz šečerne trske, kokosovo brašno, koncentrat paradajza, žuta paprika, suncokretovo ulje, zelena paprika, kukuruzni skrob, kari (korijander, kurkuma, slačica, komorač, čili, crni luk, đumbir, kumin, cimet, beli luk), morska so, sok ananasa, začini i sok limuna.
Moja igrica se sastoji u tome da sam na osnovu ovog sastava odlučila da sama osmislim recept i skuvam kari sos – i dalje, bez da probam original 😀 Ne piše recept, niti gramaža na deklaraciji proizvoda – ali piše dovoljno. Negde je pomenuto u kom procentu je zastupljen određeni sastojak, a već znam da se sastojci nabrajaju od onoga što ima više, ka onome čega ima manje.
To mi je pomoglo da na papiru osmislim recept koji ću probati, a odmah sam uzela dmBio pire od jabuke, koji u sastavu ima samo jabuku, bez dodatog šećera.
Za kari sos:
- puna kašičica karija
- pola kašičice kumina
- kašika mlevenog kokosovog oraha (tzv. kokosovo brašno)
- 15 g dmBio kokosovog musa (a može i kokosovo ulje)
- 60 g sitno seckanog crnog luka (manja glavica)
- 30 g rendane šargarepe (pola srednje šargerepe)
- 50 g sitno seckane crvene paprike
- 25 g sitno seckane žute paprike
- 25 g sitno seckane zelene paprike
- 20 g koncentrata paradajza (paradajz pire)
- 200 g dmBio pirea od jabuke
- 25 g dmBio kokosovog šećera
- 100 ml dmBio kokosovog mleka
- 20 g soka pomorandže (jedna manja pomorandža)
- 15 g soka limete (jedna limeta) ili 10 ml soka limuna
- 20 g kokosovog proteina
- kašičica gustina ili brašna tapioke
- pola kašičice morske soli
- začini po želji: beli biber, čili, đumbir, beli luk u prahu
Umereno zagrejte šerpicu i propržite na suvom kari, kumin i kokosovo brašno. Pazite dobro da ne izgori i mešajte oko 1 minut, da zamiriše i jedva blago potamni. Sklonite u činijicu.
Sipajte kokosov mus u istu šerpicu i ispržite na njemu luk, šargerepu i paprike. Sve vreme mešajte da povrće ne potamni, a kad sve omekša, nakon oko 10 minuta – vratite začine u šerpicu i sve zajedno propržite još malo, ponovo pazeći da ne zagori.
Onda sipajte: paradajz pire, kašu od jabuke, šećer i kokosovo mleko. U soku pomorandže i limete razmutite kokosov protein i gustin, pa kad se sos u šerpici ugreje, dodajte i ovo. Ubacite i čašu vode i ostavite da se sos kuva na srednjoj temperaturi dok se sve dobro ne ukuva i dobije kompaktnu strukturu, što je još oko 15-20 minuta. Korigujte ukus začinima.
Za serviranje:
- gambori ili belo pleće meso (po vašem izboru)
- integralni dmBio basmati pirinač
Basmati pirinač se prema uputstvu s pakovanja kuva tako što se za dve osobe izmeri 125 g pirinča i na nižoj temperaturi kuva 30-35 minuta. Tako sam ga i skuvala.
Što se mesa tiče, sos je aromatičan – pa šta god da odaberete – gambore ili piletinu – idite na verziju sa što manje začina. Gambore ispržite na grill tiganju samo uz malčice soli, a ja sam ih očistila tako da im ostane poslednji zglob s repićem. A ako koristite piletinu, jednostavno je isecite na trakice i kratko propržite.
Utisci i poređenja!
Prvo da napomenem da kari može da bude i mnogo tečniji pa se meso kuva u njemu (evo primera). Sada je sos rađen za direktno serviranje – zbog čega je gušći, a meso je spremano odvojeno. Uvek možete da dodate još malo kokosovog mleka, pa da gambore ili trakice pletine skuvate u sosu.
Verzija sa dodavanjem mesa kasnije je zgodna jer sos možete da pravite unapred, onda ga klopate više dana uz različite priloge… A sada da vidimo poređenje mog karija i onog iz teglice 🙂
Otvorila sam teglicu sosa koji je bio inspiracija, tek kada sam završila moju “kopiju”. Bio je nežan i sjajno izbalansiran. Kokos i povrće sam dobro izdozirala i to je bilo skoro identično, sem što sam seckala sitnije nego što treba. Omašila sam i količinu kokosovog brašna – trebalo je da ga stavim nešto manje. Ipak, sviđa mi se što sam ga stavila, jer se ranije nisam setila da rendani kokos ubacim u kari.
Ipak najveća razlika su standardna “Majina posla” gde kad dohvatim čili i beli biber, ja ne znam šta je dosta. Moj kari sos je bio mnogo začinjeniji od originala, a nekako sam i očekivala da ću to uraditi. Zato što je uvek tako 🙂 I kumin sam stavila po sistemu “nikad dosta začina”. Naravno, ne znam ni originalni postupak rada, pa je moj način pripreme bio onakav kakav inače primenjujem.
Sve u svemu, dobila sam odličan sos i uživala u eksperimentu.
Reč, dve o dobrim šefovima kuhinja…
Sada je jasno da čak i kada postoji precizan recept – razlika u početnim sastojcima, trenutno raspoloženje, lični ukus kad su u pitanju začini i razlike u kuhinjskoj opremi (vaga posebno), mogu potpuno da promene situaciju. Ovo me još jednom podseti koliko kuvarima u restoranima nije lako.
Ne pričam o tome da li će spremiti ukusno jelo – jer će vas do ukusnog jela uvek odvesti talenat, ljubav prema kuvanju, opuštenost kraj šporeta i usavršavanje znanja. Toga ima, kako u restoranima tako i kod kućnog kuvanja. Problem je svaki dan, više puta izbaciti isto jelo i održati standard. Ovo je bukvalno najteže postići i to je deo kuvanja o kome mi, koji kuvamo kod kuće, pa koliko god da postanemo kreativni i vešti – ne znamo ništa.
Upravo zato jako cenim šefove kuhinja kojima pođe za rukom da kreiraju dobar meni, a zatim svako jelo koje izađe iz njihove kuhinje bude isto i po postavljenom standardu 🙂 Mislim da se ne spoji toliko često u jednom čoveku da bude majstor i kreativnosti i preciznosti, pa plus da tu meševinu talenata usmeri baš na kuvanje. O saradnicima koji to sprovode u delo, jer on nije tu 24/7 tek da ne pričam…
Verujem da nije lako ni tehnolozima koji kreiraju ovako kompleksne ukuse, poput kari sosa koji sam upravo pokušala da kopiram. Zato se uvek divim ljudima koji izbace nešto zdravo, ukusno, kvalitetno – a umeju to da ponove više puta, u manjim ili većim serijama.
BONUS: Saveti za folirante!
Ako vama nije do kuvanja ili nemate pojma kako se kuva, otvorite teglicu gotovog kari sosa. Prirodan je, zanimljiv i jako ukusan – toliko da možete pred nekim da se folirate kako znate da kuvate. Evo kako:
- Odmrznite i dobro isperite očišćene gambore iz kesice, zatim ih na 3 minuta potopite u ključalu vodu (ili kupite već ispečena pileća prsa, samo pazite da ne budu prepečena)
- Zagrejte gotov kari sos u šerpici, ubacite oceđene gambore, pa kuvate još 2 minuta (ili piletinu samo ubacite u vruć sos i sklonite, dovoljno je samo da se ugreje)
- Sakrijte praznu teglicu od sosa – moram ovo da napišem, jer ima zaboravnih!
- Servirajte gambore u kari sosu uz pirinač
- Recite da ste sve kuvali sami. Još bolje – kažite da ste poranili kako biste sami birali povrće na pijaci baš za taj sos 😉
I naravno – nikada nikome ne smete da priznate da sam vam ja dala ovaj savet 😀
U saradnji sa dm drogerie markt .
