fbpx
Varjača i šporet

Zec iz rerne sa šargarepom i senfom

Do sada sam od zečetine kuvala samo konfitirane zečije noge u sosu od crnih truba – pa sam tek naknadno ukapirala da nikada nisam spremila zeku na neki jednostavan način.

Normalan svet prvo ubaci zeca u rernu, a ja prvo konfitiram 🙂 No dobro, tešim se da sam se takva rodila…

Zečije noge za konfitiranje sam ranije kupila smrznute u Metrou, a cele sveže zecove lovim u obližnjem “Tempu”. Tačnije imaju kuniće, od oko 1.5 – 1.7 kg što je taman za jedan fin ručkić za 3-4 ljudi.

Zeka i kunić jesu drugačije zverke, ali je u kuvanju bitnije pitanje da li je divlji ili je gajen. Ako je gajen, važi jedan način tretiranja mesa i vreme pečenja, dok divljač ima nekih svojih specifičnosti. Ovi kunići su gajeni, pa se samim lakše spremaju i brže peku.

Odolela sam iskušenju da zeku ubacim celog u pekač, već sam rešila i da naučim da sečem i filetiram zeca (dobro, kunića!) i ispostavilo se da je to izuzetno lak posao. Naime, ko je ikada isekao pile, znaće i zeca.

Prvo se odvoje prednje noge, zatim glava od vrata, onda zadnje noge. Što se trupa tiče, postoje 2 metode:

  1. Jedna je da se samo razdvoji prednji i zadnji deo trupa rezom preko sredine kičme, pa sve naređa za pečenje.
  2. Drugi je da se odvoji tzv. saddle. Nemam pojma kako se to najtačnije prevodi kod nas, ali to je nešto kao file od zeca. Po jedan file se nalazi sa svake strane kičme i ide od prednjeg ramena do kraja kičme, ka repu. Lako i lepo može da se odvoji nožem za filetiranje ili skalpelom.

Ja sam koristila skalpel i evo kako izgleda taj deo:

Ako koristite metodu br. 2, onda je fora da se saddle/file ne peče, već da se spremi na drugi način. Od njega može da ispadne baš zanimljivo jelo, koje spremam sledeći put 🙂

Dakle, kako sam skinula file – pekla sam samo noge i dva dela trupa (za one što vole da glođu koske) : D U svakom slučaju, isti recept primenjujete i ako ostavite file na zecu.

Ne zaboravite da su zec i kunić pravi fitness food. Zeka ima manje masti i od pileta, čist protein. A meso je mnogo zanimljivije. Ako trenirate, ili ste na dijeti – svakako se zainteresujte i za ovu vrstu mesa.

Jedina fora pri termičkoj obradi je da se meso ne isposti. Zato je potrebno puno tečnosti, poklapanje dok se peče i sl. Ili – samo se držite ovog recepta, dobar je 🙂

Sastojci:

  • isparčan gajeni kunić od oko 1.7 kg
  • 2-3 kašike masti
  • malo brašna
  • nekoliko šargarepa (super ako nađete u različitim bojama: žuta, narandžasta, ljubičasta)
  • 2 crna luka
  • 4 čena belog luka
  • 1/2 kašičice ruzmarina
  • 1/2 kašićice majčine dušice
  • malo korijandera (mleveno seme)
  • veća čaša domaće pileće supe
  • puna kašika dižon senfa
  • so i biber

Priprema:

Uključite rernu da se greje an 170 stepeni. Delove zeca posolite i pobiberite, pa ih uvaljajte u brašno – lagano, čisto da bršno pokupi višak vode. Ako ne želite da koristite brašno, jednostavno dobro osušite komade mesa pre soljenja.

Ispržite ih na zagrejanoj masti da porumene. Poslažite komade u pekač (može i vatrostalna ili đuvečara).

Na istoj masti sada ispržite seckani crni luk, ruzmarin i majčinu dušicu. Kad luk malo omekša, dodajte mu beli luk, korijander i šargarepu sečenu na kolutove. Kad se uprži, nalijte supom i krčkajte da se supa malo redukuje.

Sve prelijte preko komada zeca, tako da tečnosti ima do pola visine mesa. Ako nema dovoljno, dodajte još supe, belo vino ili vodu. Prekrijte folijom i ostavite da se peče oko 2 sata. Možete dva puta da okrenete za to vreme. Kada je meso omekšalo, a tečnost isparila – u čaši umutite senf sa malo vode da postane tečno. Kašikom sipajte rastvoren senf preko zeca, pa ostavite da se još malo zapeče.

Dobra vest je da je meso sočno i ukusno, pa ako spremate samo za sebe, jednostavno odvojite porcije u činijice, ostavite ih u frižideru i podgrevajte narednih dan-dva. A ja se javljam uskoro sa zanimljivim receptom za file 😉

Leave a Reply