Iz ugla psihologa: Šta ti jedeš, a šta jede tebe?

GOST NA BLOGU: Jelena Pantić je psiholog i specijalista za emocionalnu inteligenciju. Pred vama su Jelenina razmišljanja o vezi između hrane i emocija, oblikovana kako kroz posao kojim se bavi – tako i kroz lično iskustvo.

Jelena PanticKada bismo zaključke donosili samo na osnovu naslova i tekstova koji kruže društvenim mrežama, logično bi bilo da od hrane zavisi sve. Da postoji hrana koja leči. I hrana koja razboljeva. Toliko čudotvornih namirnica i pristupa ishrani, da meni uopšte nije jasno kako uopšte ima ljudi koji imaju bilo kakav zdravstveni ili estetski problem.

Da zdrav život nije zagarantovan ako pazite šta jedete, može svojim dramatičnim iskustvom da posvedoči Anita Murđani, žena koja je obolela od raka, doživela kliničku smrt i vratila se u život, ozdravila i donela poruku o tome koliko je važno voleti sebe i zaista živeti život. Ona u svojoj knjizi „Potpuno isceljenje“ kaže sledeće:

“Pa, ishrana mi se jeste promenila nakon IBS-a (iskustva bliske smrti), ali ne onako kako mi se čini da mislite! Ranije sam bila paranoična u vezi sa onim što jedem. Bila sam strogi vegetarijanac. Jela sam samo organsku hranu i bila obuzeta makrobiotikom, vitaminskim dodacima i sokom od pirevine- pre nego što sam se razbolela. Mislila sam da sve prouzrokuje rak, od mikrotalasnih rerni do konzervanasa. Hranila sam se veoma zdravo, ali isključivo usled straha.

Sad jedem šta god mi se sviđa. Uživam u čokoladi i dobrom vinu ili šampanjcu s vremena na vreme. Dajem sve od sebe da uživam u hrani i životu! Smatram da je ubedljivo najvažnije od svega da budete srećni!

Nema nikakve radosti u tome da svu takozvanu zdravu hranu jedete iz straha od bolesti, i da ste nesrećni zbog toga. Anksioznost uzrokuje čitavu gomilu problema. U suštini, naša tela su mnogo otpornija nego što smatramo, naročito ako smo srećni i oslobođeni stresa.

Kad jedem zdravu hranu, jedem je zato što je volim, a ne iz straha. Tu metodu primenjujem u svakom segmentu života, i preporučujem vam i da vi živite na isti način.”

U videu “Radiš sve zdrave stvari a još uvek boluješ?” ona govori o tome koliko je pogrešan motiv za „zdravu ishranu“ zapravo štetan i koliko je njoj naškodio: „Hranila sam se veoma zdravo, ali isključivo usled straha.

brainfood3

Šta nas sve jede u današnje vreme?

Ne znam ko je autor misli koje ovih dana kruže Fejsbukom – ali ko god da je, svaka mu čast: “Zdrav život nije zagarantovan ako pazite šta jedete. Važnije je da pazite šta jede vas.“

Ima naravno istine u tome da zdravlje na usta ulazi. Važno je šta , kad i koliko jedemo. Ali, jednako važno, ako ne i važnije, je da ne dozvolimo da nešto „jede“ nas. Na prvom mestu je tu, nećete verovati – stres! Previše stresa iscrpljuje, slabi organizam i imuni sistem. I tada postajemo podložniji raznim bolestima i teže nam je da se oporavimo i iscelimo.

Ono što takođe može da nas „jede“ su:

  • Loši, nezadovoljavajući odnosi sa drugim ljudima.
  • Neiskrenost prema sebi i drugima.
  • Neizgovorene reči i neiskazana osećanja.
  • Energetski vampiri, ili, da se lepše ali i pravilnije izrazim, ljudi koji ne poštuju naše granice.
  • Prečesto govorenje DA kada mislimo i osećamo NE.
  • Uporno pokušavanje da život živimo po nekim pravilima koja nisu naša, autentična.
  • Previše truda da budemo (lepši, mršaviji, pametniji, uspešniji, produktivniji, zanimljiviji, savršeniji), umesto da samo budemo. Najbolji mogući mi u ovom trenutku.
  • Nedovoljno odmaranja i vremena posvećenog sebi.
  • Nedovoljno uživanja, zadovoljstva i smeha.
  • Previše brige i zabrinutost kao način razmišljanja.
  • Previše kritičnosti, prema sebi i drugima.
  • Previsoka očekivanja, od sebe i drugih.
  • Premalo ljubaznosti, pažnje i lepih gestova, upućenih sebi i drugima.

Sve ovo nas „jede“, troši energiju i iscrpljuje. I logično, ako je prečesto i preintenzivno, narušava zdravlje. Fizičko i mentalno. Zato je, pored vođenja računa o tome šta, kad i koliko jedemo (i uživanja u hrani!), izuzetno važno da vodimo računa o tome šta, kad i koliko jede nas. I još važnije- preduzimanje koraka da se uzroci „jeda“ otklone.

art-with-food

Moje lično iskustvo potvrđuje ovu priču. Imala sam iskustvo kao i Anita Moorjani. Ne toliko dramatično, ali nećemo se sad takmičiti. Kancer je kancer.

Vodim računa o tome kako se hranim, ali opušteno. Ne opterećujem se i ne strepim nad svakim zalogajem. Koristim svaku priliku da se smejem i uživam u svakom trenutku. Rezultati kažu da sam zdrava. Još važnije, ja osećam da sam zdrava. I živim, ali stvarno. Sama činjenica da sam živa i da postojim me prosto oduševljava.

Vodim računa o tome šta jedem, ali još više vodim računa o tome da ne dozvolim da bilo šta ili bilo ko jede mene. Život je mnogo lepši i lakši od kad ga tako živim.

Jelena citat

8 Komentara

Leave a Reply

RSD ili EUR?
RSD Српски динар
EUR Еуро