Varjača i šporet

LCHF Lazanja (i ideja za LowCarb špagete)

Kad god sam upotrebila reči: “Ja to ne jedem”, a odnoslio se na testa i šećere, nisam mogla da ne primetim neko sažaljivo lice koje poručuje: “Čega se ti sve odričeš!”

“Faca” su nekom magijom nestajale čim krene sezona letnje garderobe 🙂

Već smo, po nekim receptima, videli da je “odricanje” potpuno neadekvatan izraz. Zapravo, nema ni pravog “odricanja” kada su u pitanju poznata jela poput špageta-karbonara ili lazanja. Jedino što povrće zameni testeninu u 90% sučajeva.

Rezultat zamene je da nema pospanosti, ni naduvenosti, čak i kada se malo pretera sa ovakvom klopom. Zapravo, nezačinjeno belo testo nema NIKAKAV ukus. Nezačinjena živa tikvica ima ukus.

Nikada zbog LCHF hrane nisam morala da olabavim “opasač” na pantalonama za 1-2 rupe (ni odmah nakon jela, a boga mi ni posle nekog vremena), a ukus je uvek bio savršeno dobar 🙂

Na slici levo su “špagete” od tikvica, sa prilogom od svinjskog bifteka, praziluka, biltve, slanine i malo kikirikija, koje sam pravila kod brata i snaje. Na slici desno je moja omiljna jeftina igračkica – rezač, koji reže tikvice na špagete. Dovoljno je kratko potapanje u vruću vodu da budu “al dente” (ima ga na pijacama i kod kineza)

Druga omiljena igračka je rezač koji izgleda jako slično, ali od tikvica, krastavaca i plavog patlidžana reže savršene kore za lazanje. Za potrebe ovog kullinarskog poduhvata, koji je spreman u “Metalac” đuvečari (onoj manjoj), umesto kora poslužile su 2 king-size tikvice i 1 srednji plavi patlidžan. Plavi patlidžan sam ljuštila a tikvice, po običaju, nisam.

Ovo je debljina koja se dobija rezačem. Mislim da seckanje nožem i nije najbolje ideja, sem ako niste vrhunski vešti u tome. Naravno, tikvice i plavi patližan se sole i ostavljaju da puste vodu bar 1-2 sata.

Problem je što nakon toga budu preslane, tako da sam ih nakon što su se “opustile”, ipak isprala vodom. Nije dolazilo u obzir da mi ona količina soli završi u jelu i unakazi sve ostale arome. Pre ređanja sam svaku količinu “za jednu koru” stavljala na krpu i dobro ocedila, pa tek onda ređala. Jeste mala komplikacija i jeste da je jedna krpa pala za gurmanluk – ali sve je bolje od preslanog jela!

Što se bešamel sosa tiče, problem sa LowCarb opcijom je što, ako želim da dobijem lepe kocke kada sečem, moram da čekam da se lazanja poptpuno ohladi i maslac i kačkavalj stegnu.

Užasno patim od toga da može da se seče kao torta i da ne dobijem situaciju u kojoj sipam kašikom neku bezobličnu masu! Tačno bih dobila nervni slom da to doživim, nakon svog ovog posla oko pripreme!

Kako sam ovaj put imala goste, a samim tim jedva oko 1 sat za hlađenje, i pošto mi nije bilo bitno da bude 100% LowCarb ja sam napravila redak bešamel od 20-ak grama putera, oko 600-700ml punomasnog mleka i 2 kašike (oko 30g  brašna). Od začina dodala sam malo soli, bibera i muškatnog oraha. Kada je bio skuvan, sos nije bio nešto gust, ali je to bilo sasvim dovoljno…

LCHF verzija bešamela, bez brašna, bi bila mešavina oko 200g sitnije rendanog kačkavalja, 2 jajeta i malo pavlake… Jednostavno se sve izmeša i zagreje da se rastopi. Kada se rastopi doda se još pavlake i to je to. Začini ostaju isti.

Kačkavalj je bio mešavina dimljenog kačkavalja i običnog. Stavila sam po oko 100g dimljenog i oko 150g običnog.

Fil je bio od 600g mlevenog telećeg buta i 400g bukovača. Pošto fil MORA da bude malo remek delo, o njemu ću pisati kasnije, kada završim sa tehnikalijama oko lazanje 🙂

Pakovanje lazanje

Užasavaju me oni recepti u kojima se onako odokativno nabaca malo isprženog mesa i kečapa, narenda tona kačkavalja i sve to nabaca u debelom sloju, na samo 2-3 sprata. Meni je ono premasno, neuredno i raspada se. Lazanja bi zapravo trebalo da ima od 5 do 7 spratova, što je sa onim groznim kupovnim korama, debelim kao panj, bukvalno nemoguće.

Dešavalo se da nekada spremam i “normalnu” lazanju sa testom, ali tada sama pravim kore, koje nikada nisu deblje od one isečene tikvice koju ste videli na slici i uvek ređam 7 spratova. Kada se tako nešto ohladi, seče se u savršene kocke, kao torta 🙂 Kada je brašno u pitanju, ono prvo, sa kupovnim korama, ne jedem jer je grozno, a ovo drugo može. Naravno u tim prilikama imam taman dovoljno gostiju da mi ne ostane ništa sa brašnom i za sutra 🙂

Ako ikada i jedem male količine testa i ako baš odlučim da brljavim – brljavim samo zbog vrhunskih stvari (sledeći zabrlj će naravno biti Pekinška patka, čim se pojave domaće šljive). To već uredno planiram.

Dakle, u pleh stavite papir za pečenje na dno. Od 2 ogromne tikvice sam mogla da dobijem 4 “kore”, ali od 1 srednjeg plavog paradajza samo jednu (deblju), mada nisam koristila deo sa smenkama, samo “omotač” patlidžana.

  1. Poređajte oceđene tikvice
  2. Pospite 1/4 fila od mesa
  3. Stavite 1/5 bešamel sosa
  4. Narendajte na sitno 1/5 kačkavalja
  5. Prve dve “kore” su bile od tikvica, treća od plavog paradajza, i zadnje dve od tikvica
  6. Kada je bilo napakovano izgledalo je “ovako”. Znači, na zadnju koru ide samo bešamel, rendani kačkavalj i malo origana.

Pečenje

Ovde se dešava mali problem!

Sile nema da tikvice i plavi paradajz mogu da se ocede dovoljno. U toku kuvanja, pustiće užasno mnogo vode. Tim pre što nema brašna i testa da tu vodu vežu. Nakon nekih pola sata pečenja u rerni pod folijom, izvadila sam lazanju i uzela kašiku i šoljicu za kafu i jednostavno izvadila kašikom deo tečnosti sa ivica posude i prosula.  Onda sam lazanju, u kojoj je ostalo malo tečnosti, vratila bez folije da sezapeče.

Drugo rešenje je da se smanji količina povrća u jelu. Može ko hoće, a meni ta opcija nije po volji.

Verujem da u zavisnosti od povrća, toga koliko dugo je ceđeno i od samog šporeta može da zavisi količina tog viška vode. U mom slučaju, oko 60-70 ml tečnosti je završilo u slivniku.

Sve što sada treba je da lazanja dobije lepu boju. Inače, izbegavajte visoke temperature u rerni. Zagorelo povrće je grozno.

Fil od mesa

Ovo je ključni momenat za lazanju. Znam ljude koji samo bace meso na ulje i izruče kačap u njega. Ta lazanja nikada neće biti dobra!

Inače, fil koji ću sada opisati može odlično da posluži za punjenje paradajza ili okruglih tikvica. Jedini dodatak bi bio rendani karfiol umesto pirinča 🙂

U “profi verziji” ovde idu tri vrste mesa. Juneće, svinjsko i pileće. Da smanjim doživljaj, ovaj put sam koristila samo 600g mlevenog junećeg buta.

Što se pilećeg mesa tiče, ako rešite da ga ubacite, pileći file može da se ubaci isečen krupno u 3-4 komada, pa kada bude pržen da se sitno isecka (i onako se raspada kada je termički obrađen). Ne mora da bude mleven.

Počinje se sa hladnom šerpicom i maslinovim uljem. Na ovo se ubaci sitno seckani crveni luk, seckani beli luk i opciono može da ide i krupno rendana šargarepa, i tek onda se polako zagreva ringla.

Sledeći sastojak koji ide u šerpu su sitno seckane bukovače. Trebalo je da se ubace i seckani listovi celera, ali to nisam imala pa sam preskočila. Tek onda, kada je ovo uprženo ubacuje se i meso.

Kada je i meso uprženo, dodaje se usitnjeni pelat (ako uzimate kupovni, pogledajte sastav pre kupovine, da nema aditive i šećer) i jedna šoljica crnog vina.

Nalite ovo domaćom pilećom supom (oko 2/3 šolje) i ostavite da se krčka.

“Final touch” je goveđa pršuta i još jedna doza svežeg belog luka. Ubacuju se pred sam kraj kuvanja sitno iseckani. Sa začinima ne treba preterivati. Ne sme da bude preterano slano (dovoljno je slan kačkavalj koji ide posle), a što se ljutine tiče, ovde izbegavam čili zbog svih ukusa, već se držim belog bibera koji ima umereniju ljutinu.

Fil je gotov kada je savršeno dobro ukuvan, većina supe je isparila, a vi padate u iskušenje i da ne pravite lazanju, već da svav fil pojedete na licu mesta 🙂

P.S.  Uvek napravite malo više! Ovo jelo je SAVRŠENO kada se potpuno ohladi u frižideru, pa se onda malo opusti na sobnoj temperaturi i tada jede opet. Šteta je da propustite i tu “varijaciju” 🙂

27 Komentara

  • Pravila sam slične lazanje. Prvo sam malo na naglo ispekla tikvice , tek toliko da izađe voda iz njih. Tako se izbjegne kasnije curenje vode iz njih, ali je malo teže rukovati s njima. Pozdrav! 🙂

  • Fantazija, hvalaaaa!! Zbog tebe sam pocela da izbacujem djubre iz ishrane. Prvo sam u sebi komentarisala – “bas lepo sto neko moze ovako”, ali moram da ti priznam da su mi se tvoji tekstovi “uvukli u podsvest” 😀 Da, zaista, krenem da uzmem neku glupost da pojedem i setim se tvojih tekstova o stetnosti BAS te namirnice, koliko je nesto NEPOTREBNO, cime to mogu da zamenim i stanem… Eto, mogu da kazem da napredujem, korak po korak 🙂 Hvala jos jednom :*

  • Super su ispale! Ovo cu da isprobam kada budem inspirisana za zezanje u kuhinji, Ovig dana mi je bitno samo da imam nesto skuvano.

    Vidis, napravila si gresku sto si prala povrce. Ono jeste pustilo sopstvenu vodu ali si ga dodatno skvasila i nece tu ni krpa da pomogne. Uopste nema potrebe da solis puno i da solis svaki red. Ide red tikvica, malo soli,preko novi red tikvica bez soli. Sve stoji u nekom djevdjiru. Ja imam neki duguljasti jako zgodan, koji se lepo nasadi da vidi iznad sudopere. Ispritiskas rukom odozgo da ocedis dodatno. Nece biti preslano, nema sanse.
    Za visak tecnosti trik sa mlevenim sirovim bademom. Takodje bi mogao u besamel uz kackavalj da zgusne. Dovoljno je neutralan da se ne oseti, a tu je i morsko orasce. 😉

    • Što se tikvica tiče, tako sam i uradila, ali mi je i dalje bilo preslano. Godinama više koristim “travčice” nego so, tako da sam hipersenzitivna na to 🙂 🙂

      Mogu sledeći put tu drugu varijantu, ali ako ima vremena da se skroz ohladi i stegne… Izvoljevam 🙂

  • Pravila sam “tikvica lazanju” okus je bio odlican.
    jednom sam ih pravila i sa patlidzanom (umjesto tikvica) i meni je ukus bio JOS bolji …
    sto se tice izgleda: meni je to manje vazno od ukusa 🙂

  • Koliko se porcija dobije od ove količine? Pravila bih, ali muž i ja živimo sami, pa ne znam da li će nam trajati dva ili pet dana 🙂

    • O industrijskoj proizvodnji imam isto mišljenje kao ti. I mi mesožderi možemo da budemo zainteresovani za humano postupanje prema životinjama, bez obzira što će nam posle biti na tanjiru. Tim pre zapravo – jer treba imati poštovanja prema hrani koju jedemo.

      Već u domaćim uslovima ide neka druga priča. Svako leto, od malih nogu, išla sam na selo kod bebe i dede i učestvovala u stvarnom životu. Nikada nisam ni misla da belo meso dolazi na ovaj svet spušteno u tanjirić od striropora i uvijeno u plastičnu foliju. Sećam se kako je moja baba umela sama da se “pobrine” za pile. Pomagala sam i oko čerupanja. Nisam pala u nesvest niti bi se to desilo danas.

      Poslednje 2-3 generacije koje žive u gradovima nisu prisustvovale ovakvim (uobičajenim) aktivnostima na selu – što je proizvelo 4 do 8% ljudi u svetskim populacijama vegetarijanskog opredeljenja. Neki od tih ljudi su cool, neki su militatni. Sa nekima vredi pričati, neki su totalne dileje. Što je apsolutno isto i među mesožderima 🙂

      Ipak, da je bilo ko iz bilo koje grupe jednom morao da prezimi u planiskom selu, videla bih koja se pesma tada peva. Zaboravljamo izgleda da su do pre samo 3-4 decenije važili uslovi života koji ne uključuju online naručivanje uvoznog organskog povrća…

      Čisto da ne bude sve baš crno ili belo ko u španskoj seriji (samo tamo je i moguće).

  • “I mi mesoždari možemo da budemo zainteresovani za humano postupanje prema životinjama, bez obzira što će nam posle biti na tanjiru. Tim pre zapravo – jer treba imati poštovanja prema hrani koju jedemo.”
    Ne znam o kakvom humanom postupanju govorite, ubistvo NIKADA ne moze biti humano ali NIKADA. Da li je humano prosetati ga pomaziti pa onda upucati ili preklati? Ubistvo je ubistvo! Zasto se humano postupa prema psu, maci a ne prema svinji, kokosi, konju, kravi, sto njihov zivot manje vredi od bilo kog drugog? Nije mi jasno kakvo postovanje imate prema njima ako ih jedete, nosite njihovu kozu,jel postovanje ako vodite racuna o svojim koznim cipelama tako sto ih odrzavate i mazete redovno da koza ne bi propala, ili sto sa uzivanjem konzumirate njihovo meso i sam tim doprinosite njihovom ubistvu?

    “Ipak, da je bilo ko iz bilo koje grupe jednom morao da prezimi u planiskom selu, videla bih koja se pesma tada peva”

    Jako puno vremena sam provodio na selu i najjgori zvuk tj. plac krave koji sam cuo je bio kada su zaklali tele i nije mi palo na pamet to da idem da gledam niti da pomazem njegovom dranju i seciranju i tada sam sa 6 godina prestao da jedem meso. Takodje ne znam u kakvom ste to selu bili jer se kod mene u zabiti od sela bez stuje meso vrlo retko jelo uglavnom su to bila kuvana jela od povrca i sir (ne kazem ni da je ovo dobro jer smo jedini sisari koji piju tudje mleko)

    “Zaboravljamo izgleda da su do pre samo 3-4 decenije važili uslovi života koji ne uključuju online naručivanje uvoznog organskog povrća.Čisto da ne bude sve baš crno ili belo ko u španskoj seriji (samo tamo je i moguće)”

    Nije mi jasno kakve to veze ima sa klanjem zivotinja i da li ste u ovom vasem odgovoru hteli reci da ste pogledali ovaj snimak i da ste uzivali u nacinu na koji su se “pobrinuli” za zivotinje?

    Dal je moguce da ste mi zabranili ostavljanje komentara zato sto sam protiv ubijanja zivotinja?

    • Da naši preci nisu koristili to meso, krzno i kožu – posmrzavali bi se i poumirali od gladi, taman toliko da nas ne bi bilo danas da kucamo po FB i blogovima 🙂 A pitanje da li neko s uživanjem može da gleda onakav snimak je prilično nesrećno postavljeno (potrudila sam se da odaberem što blaže reči mada ne oslikavaju potpuno to šta o pitanju stvarno mislim).

      Zato je vreme da vidimo da li ja umem da postavim bolja pitanja:

      1) Zašto se u silnom “humanizmu” prema životinjama zaboravi na plač veganske dece koju su pobili roditelji nemasnom ishranom bez holesterola?
      http://naturalhygienesociety.org/diet-veganbaby.html

      2) Da li je ono što biramo samo stvar lične odluke/emocija – ili dokazano? Ako je ovo prvo, koliko daleko smemo da idemo u ubeđivanju drugih da prihvate naš izbor?
      http://rawfoodsos.com/2011/01/06/vegetarians-and-heart-disease/

      3) Zašto se veganski gurui tužakaju oko “biznis komponenti svojih ideja” kada su ovde udružena čita srca za spas pilića? Ili se cela ova priča zapravo samo dobro prodaje?
      http://www.beyondveg.com/billings-t/special/raw-vegan-gurus.shtml

      P.S. Dva komentara sa linkovima – ostali su automatski otišli u “Spam”.

  • Ljudi, a u čemu je vaš problem?

    Je l’ ste se vi sad okomili na Maju, jer vam je napolju pretoplo i ne izlazi vam se, ili nasumično birate “mesožderske” blogove da ih napadate u nedostatku ispunjenosti sopstvenog vremena?
    Lanac ishrane postoji oduvek, i zna se koje životinje se zovu “domaće” jer spadaju u ljudski lanac ishrane.

    I kakve veze imaju Majine LCHF lazanje sa onim snimkom? Sad sam pročešljala jedno 30 food blogova, što domaćih, što iz zemalja u okruženju, i nema vas, samo vam ovaj blog smeta…

    Takođe vam ni gramatika i pravopis ne idu od ruke…

    • ne idu mi sta cu….: (
      Al zato nemam povisen holesterol, manjak gvozdja i nije mi najbitnije na svetu borba protiv margarina, vec spasavanje zivotinja i ljudi od mucenja, izrabljivanja, homofobije, rasizma, egocentrizma, elitizma… Mislim da tu nema nista lose

      • Pa pozabavi se malo, nije na odmet.

        Drugo, ne dobih odgovore na gore postavljena pitanja.

        Hvala unapred.

        P.S: Nemam ni ja povišen holesterol, trigliceride, krvna slika kao izmišljena, a jedem, između ostalog, 15 jaja nedeljno.

        Takođe se ježim rasizma, homofobije, elitizma i koječega. Da li misliš da bismo ikada mogliotići na prijateljski ručak? Ja sa tobom bih i ne bih te osuđivala za izbor namirnica na stolu. Da li će sad ova suluda rasprava da krene u smeru “Ko je bolji čovek?”

  • Imaju veze jer sadrze meso koje dolazi iz klanica. Ja nikoga ne osudjujem samo imam volju da ljudima pokazem odakle meso dolazi, i do sada niko nije mogao da pogleda ni jedan snimak nego zmure i govore mi “gaaasssiii, uzaaaassss”. Vise mene ljudi osudjuju, krste se, cude se, pitaju da li sam u nekoj sekti i sl…
    Sto se tice onoga da li ce ici u smeru ” ko je bolji covek”, nece i cini mi se da nisam ni naginjao ka tome.
    P.S. Svaka casta na precesljanih 30 sajtova, ja sam na ovom pisao jer mi je izaso danas medju prvima.
    I jedite mnogo voca, mahunarki, orasastih plodova i povrca to je zdravo (kao sto i doktori preporucuju), a i humano 🙂

  • Danas isprobane tikvogete, doduše sa prelivom na moj način (i dalje u skladu sa lchf). Sve što mogu da kažem je: moj život ponovo ima smisla! 😀 “Pastoman” sam neopevani, i sad kad postoji način da i to nadoknadim – problem ne postoji. Ja sam “špagete” pravila onom spravicom koja tikvicu reže baš slično pravim spagetama, doduše, malo debljim. Nisam ih kuvala, samo ocedila od vode i to je to.

    Ono što nisam sigurna, hajde da pitam: http://www.imco.cz/image/cache/data/produkty/Zanetti/3122_1-1000×1000.JPG Ekstra tvrdi punomasni sir sa min, 32% mm u 100g. Sastojci: mleko, sirilo, so, konzervans: lizozim izolovan iz jaja. Sadrži mleko (uključujući i laktozu), jaja i proizvode od jaja.

    Za ili protiv? Ukus mu je takav da bi, što se mene tiče, i kuvanu cipelu napravio ukusnom. Bilo bi lepo da znam kako da ga “tretiram”, kao nešto ok, ili kao “greh”. 🙂

    Takođe, koliko često je ok upotrebljavati pavlaku, ako pokušavamo da insulin držimo pod kontrolom? Koliko sam razumela (a drugarica sam Perice neznalice), sir je bolja opcija, ali…?

    Hvala. 🙂

  • Relativno sam nova u ovim vodama i ishranu cele svoje porodice sam drastično popravila zahvaljujući prvenstveno ovom blogu, potom blogu i knjizi “Istine i laži o hrani”. Zato, za početak, jedno veliko – hvala, Majo!! A sad što se tiče recepta za “tikvogete” – meni lično tikvice tu nekako ne rade pos’o 🙂 Ne vidim da iko spominje onu zamenu za “rezance”, sad špagete ili kakve god, koja se napravi tako što se umute jaja sa svežim neslanim sirom, sve to tanko razmaže po pek papiru i kratko ispeče u rerni. Kad se pečeno izreže na rezance i pomeša sa sosom – nema razlike u odnosu na klasičnu varijantu. Eto, možda nekom zatreba 🙂

  • Gledam te recepte tu po blogu: svaki se kosi s onim što je rečeno tamo u tekstu O blogu. Ovi recepti nisu za gurmnane, to nije gurmanska prehrana, to je jadna prehrana za održavanje težine: dobro znam o čemu pričam jer se mjesecima patim s takvim receptima, a ono sve što volim, morala sam izbaciti iz prehrane. Mjesecima jedem sve te navodno zdrave namirnice koje se meni, blago rečeno gade – u tim namirnicama i receptima nema ništa gurmansko. Ja sebe smatram gurmanom i uživala bih u hrani koju volim, a ovakvi recepti koji vrve zdravim sastojcima koje ne volim – to je užas. Najveći apsurd je zamjenjivanje tjestenine povrćem. Dok žvačem odurnu tikvicu razmišljam o tijestu od bijelog brašna koje obožavam – meni okuis tikvice veze nema s okusom listova lazanja od brašna – što je u tikvici gurmansko???. I kako god ti to zvala, nama ostalima je to odricanje. I ja ne patim za mršavošću, ja ti nisam zavidna na tvojem izgledu jer vidim koliko se patiš s prehranoim da bi tako izgledala. Ja sma uvijek bila debela i prihvatila sam se takvu i više od 15 godina ne da nisam išla na dijetu, nego nisma ni razmišljala da bih išla na dijetu. Ali danas liječnici sve liječe dijetama, pa su tako i mene zboig zdravstvenih razloga stavial na tu neku zdravu prehranu. Ne žele mi dati tablete, nego me drže na dijeti.

    • Draga Ti,
      osnovni putokaz za prepoznavanje onih koji se muče i onih koji se ne muče je trajnost i dugoročnost njihovih navika. Ako ja ceo ili veći deo svog života živim ovako i ne odustajem, znači da ili sam žestoki mazohista, ili mi to (za divno čudo) stvarno prija.

      A mišljenje ljudi… vidiš – ono je uvek bilo jako egzotična stvar 🙂
      – Prijalo mi je i danas kada sam radila u teretani i bila na traci – ti bi rekla da se mučim jer sam bila gola voda.
      – Prijalo mi je i kada sam nakon toga napravila svinjski file u domaćem sečuan sosu i kineskim povrćem, gde je sve plivalo u susamovom ulju – ti bi rekla da se mučim jer nema belog pirinča.

      JA belo brašno ne želim. TI ga želiš.
      A svakako, ako ti misliš da je tvoj stil života dobar za tebe i u njemu uživaš – uvek možeš da ne slušaš lekare i pripremiš sebi kiflice. Ja ti ih nisam zabranila.

      • Malo (puno) kasnim, ali dobro: hvala na odgovoru. Nisi napisala ništa novo, svima koji čitaju blog jasno je da si ti mazohist, i nisi ti jedina, ima hrpa takvih. Da, nisi ti ništa meni zabranila, ali te sulude danas popularne teorije o zdravoj prehrani koje takvi poput tebe šire, zagorčavaju život običnim smrtnicima poput mene koji jednostavno vole ukusnu hranu i ne žele jesti splačine, tj. nakakve tzv. zdravije varijante nečega. A liječnici masovno slijede te teorije koje populariziraju kojekakve internetske stranice.

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!