“Istine i laži o hrani” – štampano izdanje konačno i u Srbiji!

Zvanične nutricnističke smernice kojima se vodimo od 1977. godine su sada već dokazano pogrešne. Ako još uvek niste ništa učili o nutricionizmu – ne gubite vreme na stare, netačne i prevaziđene teorije. Učite odmah ono što je tačno i ispravno.

Ceo svoj odrasli život sam imala istu težinu i bila zdrava pa je interesovanje za hranu došlo iz ljubavi još u srednjoj školi. Nije se pojavilo iz nužde i straha terajući me da učim zbrda-zdola, u panici i preko reda uz skoro religijsku predanost jednom pravcu ili autoru. Ništa nije moglo da me očara ili osvoji preko noći jer je bilo malo onih koji su mogli nešto da mi ponude u mojoj situaciji. Ipak, postojalo je nešto konkretno što mi je bilo potrebno, ali do pre 4 godine nisam shvatala šta mi je nedostajalo.

Ne planiram da moje interesovanje za nutricionizam ikada postane i moja struka – ali u onom praktičnom, svakodnevnom i kulinarskom smislu ja živim svoj hobi i on je svakodnevnica i rutina. Bila sam do pre 4 godine „idealno hranjena osoba“ prema „zvaničnim smernicama“: jela sam kuvane čiste žitarice a ne džank hranu koju zovemo hleb, spremala sam nemasna mesa, jela sam puno voća i povrća, nisam pipala grickalice, slatkiše ni prerađenu i brzu hranu, obazrivo sam koristila ulja uz niskomasne mlečne proizvode. I bila sam nezadovoljna.

Nemasno je jadno i gadno

Trebalo je preživeti šugavi omlet od belanaca sa nemasnim sirom za doručak, trebalo je ručati nemasno meso sa povrćem kuvanim na pari 🙁 Priznajem da sam sa čežnjom gledala u pavlaku i slaninicu dok sam ograničavala masti misleći da se hranim zdravo. Na svu sreću nisam napravila sebi probleme zbog ovih niskomasnih zabluda samo zato što u realnosti nikada nisam uspela da se hranim stvarno niskomasno i niskokalorično. Tamanila sam masne ribe, nisam štedela na maslinovom ulju u salatama, nisam se odrekla crvenog mesa i džigerica, nisam preterano ograničila grickanje smenki i orašastih plodova. Najvažnije – nisam pazila na kalorije ni na količinu hrane, niti su mi bile potrebne dijete za mršavljenje. Tako se sasvim slučajno nisam upetljala u problematično klupko Jo-Jo ishrane.

Kada sada pogledam u rikverc, nemasna ishrana je nešto kao žvakanje opanaka ili kartona. Sama čežnja za maslacem je trebalo da mi ukaže da je onakva ishrana neprirodna – ali sam čitala pogrešnu literaturu neznajući da postoji neka druga.

Sem rupe koja je postojala u nezadovoljenom čulu ukusa imala sam još jednu – rupu u znanju. Osećala sam da nutricionistički „puzzle“ koje sam slagala u glavi sve te godine nije kompletan i da mi nedostaju neki delići. Naravno nisam imala pojma koji delići, bio je to samo osećaj koji me nije preterano brinuo jer kao što rekoh – nisam imala problema. Tek kada se desila situacija sa povišenim holesterolom shvatila sam šta je bilo pitanje sve vreme: šta znam o mastima i holesterolu? 

Zašto ne znamo ništa o mastima?

Ne samo da ja tada nisam znala ništa – nego i većina profesionalaca i dalje ne zna dovoljno! Niko od nas nije znao ništa o mastima jer su one bile satanizovane i zlo koje treba iskoreniti iz tanjira. Mada je zabluda formirana iz čiste greške, koja je bogu hvala danas ispravljena – niskomasne loše prakse i zablude još uvek žive. Mastima nas plaše ali nas o njima ne uče.

Popunjavanje praznina je počelo onog dana kada sam pronašla nutricionistu Anitu Šupe i njen blog “Istine i laži o hrani” i Anita je bila moj novi putokaz. Prvo sam čitala samo nju, a onda prešla na njen spisak literature. Skidala sam knjige stranih stručnjaka, štampala ih i podvlačila kao da sam u školi 🙂 I konačno nakon više meseci, možda i cele godine – moje „puzzle“ su konačno napravile sliku koja je bila jedinstvena i bez nejasnoća. Hrana koju sam spremala je postala mnogo ukusnija i prirodnija. To je bilo ono što mi je nedostajalo – bila sam VITKA a onda sam konačno mogla da postanem i GURMAN. Tradicionalne namirnice su mi vratile i ukus i slobodu u kuhinju.

Kažu da je LCHF odricanje jer ne jedemo žitarice redovno a priča se i da je LCHF samo neko ždranje masnih mesa. Istina? Nikada više povrća u ishrani, a povrće je smislu količine vlakana superiornije u odnosu na žitarice. Kažu da nam nedostaju B vitamini bez redovnog unosa žitarica a zapravo vitamine B grupe ima mnogo, mnogo više u životinjskim namirnicama. Recepti iz LCHF života su pre oličenje čistog hedonizma nego što mogu da liče na odricanje.

Odrekla sam se samo osakaćenih namirnica poput niskomasnog jogurta i prestala da sa suvog teflona stružem plastificirana belanca nakon što žumance zafrljačim u kantu (sada me je sramotašto sam to radila iz neznanja a još me je više sramota što sam jela nešto tako gadno).

LCHF: dijeta, način života ili obračun sa ukorenjenim zabludama?

LCHF nije samo metoda za mršavljenje i nije samo način života – LCHF je postao i način da se reše mnogi zdravstveni problemi koji su preplavili današnjicu. Kako se stvari razvijaju, naši stručnjaci će morati nazad u školu da bi naučili više o ishrani koja nam je kao vrsti bila tradicionalna i prirodna, da bi prestali sa apsurdnim plašilicama o zasićenim mastima i holesterolu.

Švedska danas ima dvostruke nutricionističke smernice pa njihovi lekari osobe koje su gojazne i insulinski rezistentne, kao i njihove dijabetičare tipa 2, veoma uspešno leče (ne kontrolišu nego leče) ishranom sa manje ugljenih hidrata i više masti. Ne pričam ovde o nekoj alternativi jer LCHF nije nikakva alternativa. Pričam o zvaničnim nutricionističkim smernicama zemlje koja je mnogo razvijenija od nas, čije zdravstvo je na nivou koji mi ne možemo ni da sanjamo i zemlji koja ima svoje istraživače i istraživačke centre.

Mi smo, na veliku nesreću, naše sadašnje važeće smernice prepisali od Amerikanaca kao što rade i ostale male zemljice koje nemaju svoje centre i istraživanja. Propovedamo pravila najbolesnije i najgojaznije nacije koja su se milion puta pokazala pogrešnim.

U ovom Youtube snimku sam objasnila šta je za mene LCHF.

Postoje ljudi čiji rad može jako da utiče na nas, pa ovaj post nije sponzorisan. Objavila sam ga kao čin podrške nekome ko je mene usmerio pre 4 godine i kome dugujem veliku zahvalnost. Napisala sam ga sa izuzetnim zadovoljstvom, uz nadu da će i sadašnje i naredne generacije prestati da žive u zabludama serviranim na brzinu pre 40-50 godina.

Bila sam osoba bez problema i sa priličnim znanjem – pa sam opet imala nedoumice oko jedne oblasti ishrane koja je izuzetno važna. Meni, ovako tvrdoglavoj i skeptičnoj, mogla je u uvo da uđe samo priča koja nudi čistu logiku i vezu sa istorijom – sistem koji mi ne remeti racionalnost onda kada razmislim o tome kako smo živeli pre nego što smo dobili reklame i kompanije. Mogu da “padnem” samo na kompletan paket koji u sebi ne sadrži rupe i nejasnoće.

Ako je meni ovakvoj bila potrebna Anitina priča da kompletiram svoju – da li onda možete da zamislite šta ova kniga može da uradi za nekoga ko ima probleme i ko ne zna mnogo – ili ne zna baš ništa? Koliko može da promeni život onima koji godinama ne mogu da reše probleme dok su im odgovori ispred nosa?

POKLON ZA VAS!

Šta se to desilo u Švedskoj i zašto? Ko su naučnici koji su decenijama bili ućutkivani? Zašto su sve priče o štetnim zasićenim mastima velika zabluda? Zašto je strah od holesterola neosnovan? Svi odgovori na ova pitanja su u knjizi “Istine i laži o hrani”.

Izdavač knjige u Srbiji “Psihopolis” iz Novog Sada je obezbedio dve knjige na poklon:

• Napišite u kometarima šta vas motiviše da promenite svoju ishranu na bolje i koja oblast iz ove knjige vas najviše interesuje
• Treba da budete iz Srbije zbog slanja poštom i da ste pratilac FB stranica Vitki Gurman i LCHF Hrvatska.

Svi ostali knjigu mogu da nabave direktno od “Psihopolisa” i u tom slučaju je cena knjige 700 dinara sa troškovima dostave u Srbiji – dok je u knjižarama cena 880 dinara. Ovde imate spisak knjižara sa kontaktima kao i link ka sadržaju knjige “Istine i laži o hrani”.

   O autoru – Anita Šupe 

Oni nestrpljivi mogu omah da pročitaju više u intervjuima sa autorom knjige, nutricionistom Anitom Šupe (1, 2, 3, 4, 5).

Anita je diplomirala ishranu i nutricionizam na Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj. Tamo je imala prilike da se upozna sa prednostima ishrane sa malo ugljenih hidrata i puno masti (Low Carb, High Fat ili LCHF) – za koji se veruje da ga primenjuje trećina stanovnika Švedske. Njen blog Istine i lazi o hrani je pomogao mnogima u regionu da poboljšaju svoje zdravstveno stanje. Autorka je i knjige recepata za LCHF način ishrane.