Lifestyle

“Čarobna kuhinja” za osobe s dijabetesom – #Giveaway

Prvo što sam pomislila kad sam pročitala predgovor “Čarobne kuhinje” jeste da je i Beba mogla da napiše ovakav kuvar, da je imala takvu ambiciju…

Beba je nadimak Branislave, moje tetke. Branislava, isto kao i autorka kuvara – Violeta Orešković Ćurčić – ima sina. Oba ova sina imaju dijabetes. Branislava i Violeta su, dugi niz godina, računale svaki ugljeni hidrat koji njihovo dete pojede, kako bi injekcija insulina pokrila tačno onu količinu ugljenih hidrata koju su uneli. I kako bi svoju decu naučile nešto što do otkrivanja dijabetesa – ni same nisu morale da znaju.

Foto: Uroš Bogranović

Svaki dan bilo je neophodno uneti nekoliko injekcija insulina. Svakog dana, svake godine, koje su se samo nizale jedna za drugom… To je mnogo unetog insulina i samim tim – mnogo izračunatih ugljenih hidrata. Jer, vidite, ako računaju ugljene hidrate tačno i precizno, dijabets je stanje. Ali ako računaju pogrešno – dijabetes može da izazove ozbiljne komplikacije i posledice.

Dijabetes tipa 1 se prvensteno javlja kod dece i tinejdžera. Ovaj autoimuni poremećaj izaziva odumiranje beta-ćelija u pankreasu. Zbog toga deca s dijabetesom više nemaju svoj insulin i postaju zavisni od igle, preko koje ga uvode u organizam i tako, više puta na dan, sebi obezbeđuju neometano funkcionisanje. Znanje o hrani i preciznost u merenju iste njima su pitanje bolesti ili zdravlja. Pa čak i života ili smrti.

Lekar će odrediti terapiju, dati više vrsta insulina – spori noćni i brži dnevni, obično. Ali ono što će vam svaka osoba s dijabetesom reći je velika istina: dok sami nisu naučili da računaju ugljene hidrate i da ih pokrivaju tačno određenim količinama insulina, nije im bilo dobro. Hiper i hipoglikemije (previsok ili prenizak šećer u krvi) bili bi deo njihove svakodnevnice u tom procesu učenja.

“Čarobna kuhinja” Violete Orešković Ćurčić je knjiga iskustva. Prva stvar koju ćete primetiti u njoj da su recepti svakodnevni i obični, bez egzotike. Domaći i prihvatljivi većini.

Ali oni imaju nešto što ni jedan drugi kuvar nema: tačne kalkulacije nutrijenata na 100 g gotovog jela. Ovo nije kulinarstvo i gastronomija – ovo je bukvar za časove o merenju ugljenih hidrata. Svako kome je hitno potreban ubrzan kurs, može da je uzme u ruke i počne da uči.

Poklanjam vam 2 knjige “Čarobna kuhinja”

Izdavač ove neophodne knjige je Laguna i možete da je pronađete u Delfi knjižarama ili naručite online. Dobila sam tri “Čarobne kuhinje” i jednu ću pokloniti svom bratu Urošu, onom Bebinom sinu pomenutom na početku teksta 🙂  Upravo on je neko za koga je napisana.

Preostale dve knjige su za vas.

Želim da ih poklonim nekome kome su stvarno potrebne. Zato ovo darivanje nema rok. Čekaću da se jave majke ili sestre deteta koje ima dijabetes i da sa nama podele kako se snalaze, daju neki savet drugima, napišu zašto im je ovakva knjiga potrebna – i jednostavno ću na osnovu napisanog odlučiti kome idu knjige i to objaviti u komentarima.

Na kraju ovog teksta, neću ja napisati odjavu i “naravoučenije”. Prepustiću je nekome ko ima iskustva i zna mnogo bolje od mene šta bi poručio onima koji još uvek uče da računaju ugljene hidrate.

Uroš Bogdanović, moj brat:

“Računanje ugljenih hidrata je neophodna pretpostavka za dobru regulaciju šećera. U januaru je bilo mojih 9 godina s dijabetesom – ali priznajem da na početku nisam to shvatao toliko ozbiljno. Mama je pokušavala da me nauči, ali je poduhvat bio nemoguć bez naše potpune zajedničke saradnje. Ipak, u periodu kada mi je dijabetes bio loše regulisan, shvatio sam da moram da menjam stav i ponašanje. Počeo sam da merim sve što sam jeo i išao sam na predavanja “Dijabetološkog saveza Srbije” koje je organizovala Stela Prgomelja, gde sam dodatno učio.

Nemojte biti obeshrabreni nakon početnih neuspeha, jer je potrebno dosta vremena da naučite da živite na ovaj način. Potrebno je iskustvo i privikavanje, nakon čega će se i vaše oko istrenirati da proceni količine ugljenih hidrata u tanjiru. Sve je praksa i vežba. Kod kuće imam vagu kojom merim hranu, ali i kada jedem van kuće i ona mi nije pri ruci – umem da procenim količinu ugljenih hidrata, bez previše razmišljanja.

“Čarobna kuhinja” je vrsta treninga. Sećam se još u prvim godinama s dijabetesom da sam dobijao male knjižice “Čarobna kuhinja”, koje su ličile na magazin. I nikada mi nije bilo dovoljno takvih recepata. Sada konačno postoji i kuvar s velikim brojem jela. Siguran sam da će biti od pomoći u procesu učenja i privikavanja.”

U saradnji s izdavačkom kućom “Laguna“.

5 Komentara

  • Нисам ни мама ни сестра, али
    Ја сам син маме која има дијабетес.

    Иако традиционално мајке нама, својој деци и породици кувају и спремају јела, од кад је мама претрпела срчани па мождани удар у свега пар дана – испоставиће се управо због дијабетеса који је кад је шећер у крви скочио изазвао низ компликација – ја спремам оброке њој.

    Дијетални режим исхране усклађен је и са терапијом коју – поред инсулина – узима. Конкретно, због лекова који спречавају згрушњавање крви, не сме да једе скоро ништа што је зелене боје: спанаћ, зелену салату, киви, купус, зелени чај…

    Када се ради о намирницама у исхрани, због малокрвности су индиковани коњско месо, цвекла и остале намирнице богате гвожђем.

    Ово све пишем да би се сагледало да осим праћења угљених хидрата, постоји и додатни низ индивидуалних аспеката исхране код сваке особе са дијабетесом, о којима се мора водити рачуна.

    Наравно, индустријски шећери су избачени потпуно, укључујући и производе који их (прикривено) садрже, као што су кечап, сенф, па и већи део пецива.
    Воће се комзумира сирово, осим у случају дијеталног режима, када се као што је сада случај, могу јести само печене јабуке.

    И још, моја мама СРЕЋОМ није алергична ни на коју намирницу!

  • Shvatila sam da je poklon knjiga za decu koja su nažalost obolela od dijabetesa tip1. Ali imala sam potrebu napisati, moja mama je dijabetes tip1 dobila sa 46 godina. Posle mesec dana od otkivanja dijabetesa su otkrili da ima tip1 i da pankreas ne proizvodi insulin. Odmah je krenula koristiti penove. Davali smo joj otac i ja insulin pošto ona nije mogla da gleda sebe kako se bode. Nažalost penovi nisu pomogli. Ležanje više puta u bolnici, ispitivanje. Svakodnevna borba i nada da će život biti kvalitetniji. Doktori su predložili insulinsku pumpu koju je jedva dobila zbog godina. Jedno vreme je dijabetes bio pod kontrolom, ali onda nastaju opet problemi. Doktori nisu mogli da odrede kada i koliko jedinica treba da pumpa ubrizga. Tada su i bubrezi oboleli. Opet bolnica i ispitivanje, gde su pri visokom šećeru doktori pitali nju šta ona misli koliko treba da sebi ubrizga, a ona u situaciji da jedva govori i hoda. Jednom je zbog stomačnog virusa šećer poludeo pala je u komu u kojoj je bila 2 dana iz koje su doktori mislili da se neće izvući (šećer 45, dva puta u bolnici meren). Drugi put isto zbog stomačnog virusa u pred komatoznom stanju. Posle toga ukinuta insulinska pumpa i vraćena na penove. Nažalost nijedan od doktora nije uspeo da joj pomogne do dan danas. Kad god ide na kontrole Doktorka joj kaže: “ja ne znam šta više da radim sa Vama”. Ona se i dalje bori i ako je organizam već počeo da popušta zbog neregulisanog šećera, ali kako ona kaže drži je u životu želja da bude sa svojim unucima još dugo godina. Ima sada 62 godine, troje dece i petoro unučića. MOJA MAMA NAJVEĆI BORAC! ❤️

    • Draga Anamarija,
      hvala na javljanju i na orodičnom iskustvu koje ste podelili. Čestitke vašoj majci na istrajnosti i borbi 🙂

      Što se knjige tiče, neću biti isključiva – ali mislim da jeste teže porodici kada se tip 1 pojavi u ranom uzrastu, jer je ovakav “novitet” teško objasniti detetu. Uzrast mi deluje kao prilično otežavajući faktor za naglu promenu… Da ne pričam o tome da u vrtićima i školama često ne znaju šta da rade, kako da reaguju – što je slučaj i sa decom koja imaju alergije (npr. na gluten).

      Puno pozdrava <3

      • Htela sam samo da podelim iskustvo. Jer je dijabetes pored borbe bolesnog, borba čitave porodice. Bitna je borba i da se ne odustaje. Potpuno Vas razumem pošto imam troje dece od kojih su dvoje alergičari. Potrebno je dosta priče sa njima, vremena provedenog sa njima i strpljenja. Koje nažalost roditelji imaju sve manje… A u vrtiću kako kom. Mi smo u jednom imali potpunu diskriminaciju i ne razumevanje, a u drugom divne vaspitačice.
        Veliki pozdrav i sve najbolje Vam želim

  • Dragi Srbo i Anamarija,
    kako već neko vreme nemamo druge komentare, a knjige su kod mene — a ja mislim da knjige treba koristiti umesto da stoje na polici — želim da vam javim da ste oboje dobili po jednu 🙂
    Obaveštenje ću vam poslati i preko maila koji ste ostavili u komentaru 🙂

Leave a Reply

×

Like us on Facebook!