Biti samostalni izdavač sa sobom nosi gomilu izazova, a ti izazovi mogu da se pretvore u cirkus i muke – a ponekad i da postanu izvor zadovoljstva. Ubacivanje moje knjige “Gurmanske veze” u prodavnice je bio izazov koji me je bukvalno provukao kroz sve ove faze.
Na upit u Googlu “samostalni izdavač ulazak u radnje” ili “samoizdati autor prodaja prodavnice” i slično – nisam dobila ni jednu jedinu informaciju. Trebalo je raditi od početka…
Pitaj, trči, šizi, juri, žuri…
I na kraju sam od računovodstvene agencije “Tim 011” saznala da je moguće da kao fizičko lice ubacim knjigu u radnju preko kupoprodajnog ugovora. Isključivo zato što sam i izdavač i autor knjige koja ima svoj ISBN i CIP. U suprotnom to ne bi bilo moguće.
Skontasmo i to da je mnogo lakše da ja sama plaćam porez na te ugovore, nego da to rade firme kojima prodajem knjigu. Malo je zahtevnije bilo ukapirati koliki je taj porez i da rok nije “sad i odmah” nego je 30 dana.
Sve u svemu, ubaciti knjigu u radnju kao samostalni izdavač nije ništa strašno. Sat, dva histerisanja + četrespet psovki + par dana uništavanja nervnog sistema + par ispravki poreskih prijava. Ali vredelo je i uspela sam 🙂
Sve u svemu, ako imate knjižaru/prodavnicu i zainteresovani ste da “Gurmanske veze” budu u njoj – možete da mi se javite na maja@vitkigurman.com
Prve radnje u kojima sam sprovela ovaj pilot-projekat, su prodavnice zdrave hrane. Obe se nalaze u Novom Sadu.
Jedna je Good Life, u ulici Fruškogorska 24
Druge dve su Čardak prodavnice – jedna je na Limanskoj, i druga na Futoškoj pijaci
Za sada su u toku i pregovori sa jednim većim lancem knjižara i nadam se da ću uskoro objaviti još neku lepu vest vezanu za distribuciju knjige.
Dotle, ako ste je već pročitali – ostavite vaše utiske na FB stranici “Gurmanske veze”
Čestitam i srećno!
Šta te je motivisalo da budeš sama svoj izdavač? Zaštoi nisi dala knjigu nekoj izdavačkoj kući?
Hvala 🙂
Tekstovi u knjizi su dobrim delom s bloga, ne svi, ali većina. Prepakovani su tako da isti sadržaj ne može na taj način ispričan da se pronađe na blogu. U knjizi su “4 godine mog života”, priče pisane van kategorije “Drvlje i kamenje” – dakle, ono što najviše volim.
Bilo bi mi nepodnošljivo da nemam punu kontrolu nad tim šta se dešava sa onim što je MOJA omiljena priča.
Mada, izgleda da volim haos i uživam u ovom “pionirskom eksperimentisanju”, čak i kad potpuno poludim od problema 🙂