Kad odrastemo, očekujemo da roditelji prestanu da nas kritikuju. Ipak, uvek ostane neka sitnica oko koje se redovno prigovara. Kod mene je to hleb 🙂
“Opet nemaš hleb u kući” je uobičajena zvocalica – i prilično tačna. Zaboravim da ga kupim kad idem u prodavnicu, a ako želim da ga napravim sama, to je višednevni ritual. Ništa čudno, jer testa konzumiram samo povremeno, pa je logično da u kući nema hleba, niti peciva. I bilo bi mi lako da su svi k’o ja 😀
Znajući za svoju “neoprostivu manu”, imam na lageru i poneki recept za brza peciva, koja se ne spremaju isto onoliko dugo koliko je trajala Odiseja. Naravno da ni ta peciva nisu baš obična i svakodnevna, jer bi mi bilo mnogo dosadno da ih pravim – ali jesu gotova za rekordno vreme. Skonsi s različitim zanimljivim aromama, svakako spadaju u kategoriju “zanimljivi, a brzopotezni“.
Kako napraviti dobre skonse?
Tradicionalni skonsi (scones) potiču iz Velike Britanije i najčešće se radi o pecivu okruglog oblika, koje je ispečeno u rerni. Glavna karakteristika je da nisu “žilavi” kao hleb, pa je cilj prilikom pravljenja skonsa da se oni lako mrve. Drugim rečima, morate malo da se pomučite da iskidate parče hleba – ali komadić skonsa treba da se začas odlomi. Fora je u kratkom mešenju testa, pri čemu se slabo razvija glutenska struktura. Glutenska struktura se razvija i u toku fermentacje testa, pa kod skonsa nema fermentacije.
Primarni način da se dobije mrvičasta struktura i spreči “žilavost” jeste da se maslac prvo umeša s brašnom. Testo je pravilniije urađeno ako maslac ostane hladan tokom tog procesa. Ostali sastojci se dodaju tek posle, a njih je najbolje izmešati bez miksera – prvo silikonskom špatulom, a zatim i ručnim mešenjem. Mešenje se radi taman toliko da se svi sastojci sjedine, da testo postane meko i kompaktno. Opet, ne sme ni da se predugo mesi.
E, sada, gde je recept, tu je i zabušavanje 😀 Mešenje maslaca i brašna se radi rukom i cilj je da se dobije struktura “kao pesak”. Priznajem da nemam baš uvek strpljenja za ovaj ručni rad, pa često umešam maslac i brašno u Thermomixu, a može da se koristi i bilo koji secko. Ovom metodom se odmore prsti, ali se donekle žrtvuju buduće mrvice – pogotovo ako se pretera s upotrebom aparata. Skonsi će i tada biti preukusni, ali izgledom više zaliče na pogačice. U slučaju da želite stvarno rustičnu strukturu, zaboravite na bilo kakav “food processor” – ali ako vam je sve jedno, zabušavajte 🙂
Za narastanje, u skonsima se koristi jaje i prašak za pecivo, a potrebno je da se doda i dovoljno mleka, kako bi testo bilo meko i glatko. Jedan od razloga što testo ne naraste dovoljno je premalo mleka ili pretanko razvučeno testo, pre sečenja krugova.
Skonsi naravno mogu da budu i slatki i slani. Slatke se nisam setila da pravim, ali su zato ovi s pestom od bosiljka, parmezanom i pinjolima bili “must have”. Fantastičan ukus, meko testo i neočekivani dodaci – bili su kao neki spoj engleskog peciva & italijankih aroma. Zato sam se i odlučila da ih serviram uz preostali pesto i “Toskana” namaz iz “dm drogerija“. Šolja mleka ili čaja bi trebalo da se podrazumeva 🙂
Sastojci:
- 250 g brašna od spelte tip 630 #dmBio
- 2 kašičice praška za pecivo #dmBio (pola kesice)
- 1/2 kašičice soli
- 50 g maslaca
- 50 g rendanog parmezana
- 2 kašike pesta od bosiljka #dmBio
- 100 ml alpskog mleka #dmBio
- 1 veće jaje
- 1 žumance
- 50 g pinjola (zamena – suvo propržene semenke suncokreta)
- Za serviranje: Toskana namaz #dmBio
Priprema:
Maslac nešto ranije iseckajte na kockice, pa ga vratite u frižider. Kad započnete s pripremom skonsa, uključite rernu na 180 stepeni. Umešajte u speltino brašno so i prašak za pecivo – a nakon toga i hladne kockice maslaca, na način koji sam objasnila u uvodu – pravilino prstima ili zabušantski u “secku” 🙂
Zatim dodajte parmezan i pesto, pa to zamesite silikonskom špatulom. U slučaju da koristite mikser, neka mućenje bude izuzetno kratko.
Sledeći korak je da malo umutite jaje, pa ga uz mleko dodajte u brašno – a istovremeno dodajte i 40 g pinjola (ostatak je za ukrašavanje). Zamesite testo prvo silikonskom špatulom, a onda i na radnoj površini rukama. Trebalo bi da dobijete prilično meko testo koje se ne lepi. Ako ste preterali s mešenjem ili se malac zagrejao, testo će biti prilično meko, pa ga ostavite koji minut u frižideru.
Razvijte testo na blago pobrašnjenoj površini, tako da bude oko 2 cm debelo (debljina kažiprsta) i isecite okruglim sekačem prečnika oko 7-8 cm krugove. Ostatak testa premesite, pa isecite ponovo, dok ne utrošite svo testo. Ja sa dobila 7 skonsa prečnika 8 cm. Poređejte ih u pleh prekriven papirom za pečenje. Premažite žumancem i pospite ostatkom pinjola. Pecite u već zagrejanoj rerni oko 20 minuta. Poslužite ih tople. Ako nešto preostane za sutradan, svaki umotajte u providnu foliju i zadržaće svežinu.
Moze li biljno mlijeko?
Može 🙂