Domaće kokosovo mleko i predivna Thai supa

Ne znam zašto do sada nisam eksperimentisala sa Thai kuhinjom?! Uopšte nemam izgovor za taj grubi propust, tim pre što (kako ćete primetiti) imam prirodni talenat da smućkam nešto u njihovom fazonu, a kokosovo mleko već pravim sama. Valjda mi je nedostajalo inspiracije, pa sam je ipak našla 🙂

Fusion restorani kombinuju koncepte više nacionalnih kuhinja i različite stilove kuvanja. Kada me je prijatelj koji je vrhunski poznavalac hrane (te je zato glavnokomandujući generalštaba Asocijacije Autentičnih Hedonista) odveo u “Sakuru” i predstavio je kao „fusion egzotičnih istočnjačkih kuhinja“ – očekivala sam neuobičajena jela, ređe korišćene sastojke i nove, neisprobane ukuse. Ono što nisam očekivala bio je još jedan fusion: originalne klope i skroz opuštene atmosfere.

Mesta za hvatanje inspiracije

Često novi restorani, u žaru borbe da se pozicioniraju kao nova „in“ i „lux“ mesta, dozvole da stvari malo izmaknu kontroli: prenaglašeni maniri osoblja, prepoetično predstavljanje jela iz menija, tanjiri barokno prenatrpani bombastičnim ukusima da bi sve bilo „drugačije“ i „neviđeno“  – uglavnom učine da mi uštirkanost uguši apetit. Čim neko počne da se bavi prizivanjem duha pokondirene tikve meni se ide kući.

Upravo sam opisala sve što “Sakura” nije – a ono što jeste je mesto na kome je sve na svom mestu u paketu sa Sommelijer-om koji pomaže oko izbora vina… A nekako je opet – opušteno. Još je i dobro zaluđenicima za zdravom hranom jer postoji mogućnost za grickanje sirove ili poslusirove ribe. Vratila sam se kući očarana i otpuno luda za Tataki tunom, ali sam znala da ne mogu sama da je spremim. Gde da nađem super svežu i super ispravnu tunu da bih smela da je ostavim poluživu? 🙁

Sada me je žestoko zapljusnuo talas inspiracije poptuno drugačiji nego onaj NewStyleSerbianFood napad koji sam imala nakon intervjua u “Mentalitetu“. Zato nisam popustila pred preprekama i rešila sam da ne mora baš Tataki tuna – može bilo šta, samo da je u tom fazonu!

Hedonistički eksperiment uz oklagiju

Prvi korak je bio napraviti domaće kokosovo mleko. Dobri ljudi koji su mi realni i FB prijatelji kažu da ima mnoštvo sofisticiranih metoda da se razbije kokosov orah 🙂 Pošto sam ja slaba žena bez ubitačnih alatki u stanu (šrafcigeri, čekići, motorne testere, tajlanđanin s mačetom i sl.) poslužila sam se primitivnim metodama detaljno objašnjenim na FB – kesa i oklagija.

Zatim sam onaj prebijeni orah iseckala na komade, ubacila u blender uz malo vrele vode i dobro izblendovala. Voda mora da bude vrela jer je kokos masna voćka i ako je voda hladna onda se mast lepi za zid blendera. Kad je umiksovan, sve se sipa u cediljku obloženu gazom (iz apoteke) – a onda lepo stisne i ocedi do maksimuma. I to je to! Božanstveno ukusna tekućina koja postaje još božanstvenija kada napišem da može da se zamrzne.

Samo plizzzzz nemojte da koristite one grozne konzerve sa tzv. kokosovim mlekom #boKtepita kog sastava, umesto pravog kokosovog mleka. Stvarno nije toliko teško razbiti kokosov orah, a lako je ubediti i neko fino & snažno muško biće da to učini umesto vas 🙂

Sledeća faza prikupljanja sastojaka za Thai supu je bila poput scenarija za reality show:

• inspiraciju sam dobila u “Sakuri“
• bitne sastojke – lemongrass i listove limete zaplenila u restoranu “Iguana“ gde sam ih na poklon dobila od vlasnika, Gorana
• kada sam tamo otišla sa drugom koji je menadžer sushi restorana “TWO for U“

U prevodu, pravi čovek me doveo do drugog pravog čoveka da kukam o tome šta ne mogu da kupim u našim prodavnicama. Idealna situacija. Ne znam s kim bi trebalo da se družim ako nastavim ovako pa mi zatreba prah od roga jednoroga (sastojak koji svaka kuhinja mora da ima) 😀

Thai supa od domaćeg kokosovog mleka

U slučaju da vam poznanstva ne omogućavaju neka veća iživljavanja (tj. ne možete da sakupljate sastojke “preko veze”) lemongrass i listiće limete samo zamenite korom i sokom limete, toga bar ima.

• 1 lemongrass
• 2-3 lista limete
• Sitno rendana kora 1 limuna
• Stok od povrća
• Sitno rendani komadić đumbira
• Kokosovo mleko, odokativno 500ml
• Sok 1 limuna
• 1 kašika braon šećera (sem za one koji LowCarbuju)
• Čili u prahu (trebalo je seckana čili papričica)
• 3 kašike Fish sosa (našla nešto u Merkatoru pre par meseci pa tek sada smislila za šta da ga koristim – ako nemate Fish sos, umesto povrćne supe skuvajte riblji stok)
• Filet bele riba (trebalo filet ribe list, ali ga nije bilo, pa sam kupila filet soma u “Univerexportu” – baš im je dobra ribarnica u objektu na Dorćolu i jeftinija od one na Bajloni pijaci)
• Crvena paprika
• Šampinjoni
• So
• Korijander listići (imala samo suvi, a može i peršun)

Pošto je sakupljanje sastojaka bio haos, kuvanje je boza-limunada 🙂 U povrćnom stoku prokuvati izlomljeni lemongrass, listiće limete, rendanu koru limuna i komad đumbira. Ostavi se da vri par minuta. Onda se doda kokosovo mleko, čili, šećer, Fish sos – i kuva još par minuta. Trebalo bi da ima jači kiselkast ukus i da đumbir malo “reži” na vas u ovoj fazi. Sad ide riba, pa se još malo kuva. Pa onda šampinjoni i paprike, pa se još malo kuva.

So dodajte oprezno jer nije fora da ova supa bude slana i da so zamaskira sve ove fine i probrane ukuse. Sada ona kiselost i ljutina više nemaju jačinu, već postaju profinjeno izmešane arome. Ubacite korijander, sklonite s ringle i završili ste posao.

Supica inače može da se spremi i sa gamborima – ili sa pilećim stokom i belim mesom. To mi je naredni poduhvat.

Na kraju sam posle supe poslužila “rižoto” od prosa i svežih Shiitake pečurkica

… uz oradu začinjenu šafranom.

… a moji prijatelji su ponovo bili srećni što me je “tresnula inspiracija” 🙂