Kulinarski DTL karavan je startovao u Kragujevcu uz “Šumadijsku gibanicu“ – a nastavljamo ga uz recept iz Tekije.
Tekija je malo mesto iz opštine Kladovo s tek oko 350 kuća. Pomislili biste da je je mir i tišina sve što tamo postoji. I jako biste pogrešili…
Ako tokom lepih, sunčanih dana stvarno želite da doživite sve lepote Đerdapske klisure, to možete i dok ste na vodi. Krstarenja brodom su pravi doživljaj, pogotovo ako ste sa sobom poveli i dobro odabrano društvo 🙂 Kad se vratite s krstarenja, ima smisla da posetite plažu ili napravite predah u nekom od restorana, gde možete da probate vlaške specijalitete.
Odlučite se između kačamka „mamaljiga“ koji se služi sa sa sirom, jajima i mesom – ili “plašinti“, vlaških palačinki od hlebnog testa, punjenih jajima & sirom i isprženih u vreloj masti. Ako je sezona, dobar izbor je proja s koprivom ili kisela čorba – a u hladnije dane “žmare“: dugo kuvano jelo za koje je glavni sastojak cela ovca od oko 70 kilograma.
Sigurna sam da većina nas, modernih ljudi, koji čitamo tekstove na internetu sa svojih laptopova ili mobilnih telefona – uz ove ukuse, konačno možemo da poverujemo da postoji “vlaška magija”. A tu mislim na magiju ukusa i autentičnih, lokalnih sastojaka iz ovog dela Srbije 🙂
Izvor fotografije: Vikipedija
DTL Tekijanka, Tekija iz opštine Kladovo
Članica DTL, Domaćeg trgovačkog lanca, iz Tekije je “Tekijanka d.o.o.”. Kompanija je osnovana 1990. godine kao trgovinska radnja sa svega dvoje zaposlenih, da bi u godinama koje slede, izašla iz okvira opštine Kladovo i postala vodeći trgovinski lanac u Istočnoj Srbiji koji danas zapošljava preko 500 radnika i ima 33 maloprodajna objekta.
Misija Tekijanke je očuvanje porodičnih vrednosti i stvaranje što boljih uslova za kupce i zaposlene, koji čine najveću snagu kompanije. Pored trgovinske delatnosti, obzirom da potiče iz dela Srbije koji može da se pohvali izuzetnim prirodnim lepotama, kompanija je usmerena i na turizam i ugostiteljstvo.
RECEPT: Rimska itrija
Đerdapska klisura nije samo mesto za predivna krstarenja rekom, već je nekada imala veliki značaj za Rimljane. Neke od najpoznatijih građevina bile su rezidencija cara Trajana, u čije vreme je prokopan kanal koji je omogućio bezbedniju plovidbu Dunavom. Tamo su otkivene i brojne ploče i natpisi, koji pričaju o aktivnostima drugih careva antičkog Rima: Tiberija, Klaudija i Domicijana. Nakon izdaha Rimskog carstva, u pokušajima da obnovi nekadašnju slavu, car Justinijan je ovde gradio vojna utvrđenja, trudeći se da se Dunava brani od najezde Slovena.
Negde između sjaja i propasti Rima, nastajale su i poslastice koje su se do današnjih dana zadržale u ovim krajevima. Jedna od njih je upravo itrija.
Kad se pogledaju sastojci, vidi se da se radi o antičkoj poslastici. Što je po današnjim kriterijumima sigurno svrstava u zdravije deserte 🙂 I one toliko jednostavne, da ne bismo ni sanjali da su o itriji pisali ljudi kao što je grčki lekar i filozof Galen, koji kaže:
- Postoje dve vrste itrije. Ona bolja se naziva “ryemata” – a siromašnija verzija je “lagana” — Galen, On the Properties of Foods
Ipak, prava verzija recepta ne postoji, pa se ono što imamo svodi na rekonstrukcije. Samim tim, recept se pripisuje Rimljanima, isto onoliko koliko će ga drugi pripisati nekadašnjoj Aleksandriji. Dok se istoričari prepiru oko porekla, ono što smo uspeli da saznamo iz rekonstrukcija svodi se na sledeće:
- u oko 200 g meda dodaje se oko 150 g susama i još 150 g mešanih orašastih plodova i semenki (badem, orah, lešnik, susam, seme bundeve – po izboru).
Bukvalno liči na neku vrstu “antičkih musli štanglica/kuglica”, zar ne? 🙂 U modernim verzijama, možemo se usuditi da i itriju, kao i današnje musli-štanglice ili kuglice – malo obogatimo sastojcima koji nisu postojali u to doba. Recimo čokoladom? Pomislila sam da bi se sjajno uklopila – a čokoladu, kao i sve ostale sastojke, možete da kupite u nekoj od preko 780 DTL prodavnica.
Karadamom takođe nije po “originalnom receptu” – to je moj dodatak. Preskočite ga ako ga nemate, ali imajte u vidu da postoje verzije gde se dodaje malo crnog bibera 😉
Sastojci:
- 250 g meda
- 150 g susama
- 60 g semenki bundeve
- 120 g orašastih plodova po izboru (lešnik, badem, orah)
- 1/2 kašičice mlevenog kardamoma (opciono)
- Glazura (opciono): 50-100 g otopljene čokolade
Priprema:
Seme bundeve i odabrani miks orašastih plodova sameljite krupno u blenderu ili secku – najbolje je da “blicnete” nekoliko puta i protresete činiju. Cilj je da imate miks samlevenih i seckanih komadića. Sipajte ovaj miks i susam u pleh, pa ubacite u rernu zagrejanu na 160 stepeni da se peče dok ne porumeni, što je oko 20 minuta. Pazite da ne izgori i povremeno promešajte. Ispečen miks začinite kardamomom (ili čak biberom), ako želite.
U šerpi zagrejte med da postane tečan. Kad med počne lagano da ključa – ostavite ga na ringli uz povremeno mešanje oko 5 minuta, kako bi se karamelizovao i postao gušći. Sklonite s ringle i dodajte ispečeni miks semenki & orašastih plodova u vrući med. Sve dobro umešajte i masu sipajte na nelepljivu podlogu. Idealno je da se koristi silikonska podloga otporna na temperaturu. Nikako ne koristite papir za pečenje za ovaj korak pripreme!
View this post on Instagram
Kad se masa prohladi da bude mlaka i može da se drži u rukama – kašikom odvajajte komade i pravite kuglice veličine zalogaja. U slučaju da pravljenje kuglica ide teže, to znači da treba još malo da se prohledi, pa samo sačekajte još koji minut.
Ako želite da modernizujete recept, otopite čokoladu i prelijte preko kuglica, ili umočite kuglice do pola u čokoladu. Svakako ih ostavite na hladnom mestu da se stegnu, pa grickajte kao desert ili energetske kuglice u narednim danima. Zbog svojih sastojaka, korišćenih i u vreme kada nisu postojali frižideri, itrija duže može da stoji u hladnijoj ostavi 🙂
