Našalila sam se u uvodnom tekstu, gde sam vam ispričala o novom DTL projektu, kako startujemo iz Kragujevca zato što sam ja poreklom iz drugog dela Šumadije, onog oko Kosmaja.
Jeste bila šala 🙂 Pravi razlog da počnemo odavde je taj što Šumadiju zovu “srcem Srbije” – a jasno je da je Kragujevac srce Šumadije. Startujemo u ovu priču iz srca – to je razlog.
Takođe, u našoj prošlosti, kada je Knez Miloš počeo da uređuje Kragujevac po uzoru na gradove Evrope – mnoge kulturne i političke institucije nosile su naziv “prvi”. Prvi sud, prvi parlament, prvo pozorište. Tu je kreiran i prvi savremeni ustav… Kasnije, mada je rođen u Kragujevcu, knez Mihailo premešta prestonicu u Beograd.
Gatronomija u srcu Srbije je, logično, tipično srpska – sa svim namirnicama karakterističnim za Srbiju i Šumadiju. Poznata su jela s kiselim kupusom “obogaćena” dimljenom kolenicom, a na glasu su i specijaliteti s jagnjetinom. Ni gibanica ovde nije obična, pa je poznata “Šumadijska gibanica” – kao i “Šumadijska salata” čiji sastojci su: celer, šargarepa, pavlaka i paprike & krastavci iz turšije.
Stari Kragujevac (izvor fotografije)
DTL Morava, Kragujevac
DTL, Domaći trgovački lanac, sa 100% sigunosti ističe onu reč “domaći”. Ne samo što su osnivači iz Srbije, već i zato što jesu domaćini.
“Morava” iz Kragujevca osnovana je na početku 1998. godine. Osnovna delatnost preduzeća bila je snabdevanje maloprodajnih objekata robom široke potrošnje, a kasnije su otvarani i sopstveni maloprodajni objekti.
Ovo preduzeće srednje veličine danas zapošljava blizu 300 radnika i svojih 36 maloprodajnih objekata u Kragujevcu, Lapovu i Batočini. Jedan je od većih maloprodajnih lanaca u Šumadiji. U DTL asocijaciju ulazi 2011. godine, kao jedan od osnivača.
RECEPT: Šumadijska gibanica
Nema osobe koja voli da kuva, a da bar jednom nije napravila gibanicu. Možemo slobodno reći i da svako domaćinstvo ima neki svoj recept, posebnu tajnu pripreme.
Ali, kako je jedan od najvažnijih domaćih kuvara onaj koji je 1939. objavila Spasenija Pata Marković – “Veliki narodni kuvar” – uzećemo njen recept kao onaj na koji bi trebalo da se oslonimo kada tražimo “pravi recept” za “Šumadijsku gibanicu”.
Pata Marković počinje onako starinski… Zamesi 1 kilogram brašna, vodu i nešto masti. Zatim pravi jufkice i od njih razvlači kore oklagijom. Kore zatim peče na plotni šporeta na drva i još uvek tople, zavija ih u čist stolnjak. Fil pravi od pola kilograma sira i isto toliko kajmaka, koje sjedini sa 10 žumanaca. Odvojeno muti 10 belanca i spaja sa sirom, dodajući mast i mleko. Na kraju lomljene kore umače u fil, formira gibanicu i peče.
Složićemo se da danas retko ko želi da pravi “duplu meru” gibanice s više od 1 kg kora? Ili da peče kore na plotni šporeta? Čak i da želimo tako nešto, gde da nađemo šporet na drva?
Iz očiglednih razloga, prinuđena sam da ovaj recept prilagodim “modernoj domaćici” – držeći se onoliko koliko je moguće sastojaka i načina pripreme koji možemo da pronađemo kod Pate. S gotovim korama, naravno 🙂
Sastojci:
- 500 g kora
- 400 g sira
- 200 g kajmaka
- so (opciono)
- 6 jaja
- 300-350 g mleka
- 100 g masti
- + još malo masti i mleka za premazivanje
Priprema:
Umutiti sir i kajmak sa 6 žumanaca. Ako je sir neslan, posolite po svom ukusu. Zatim siru, kajmaku i žumancima dodajte mleko i rastopljenu mast (mast ne sme da bude vruća). Posebno umutite belanca u čvrst sneg. Spojite belanca sa filom od sira, tako što ćete malo po malo dodavati belanca i mutiti žicom.
Za pečenje koristite tepsiju, ili kao ja, tiganj od livenog gvožđa. Neko koristi i užu šerpu kako bi gibanica bila uska i visoka – što je takođe opcija. Po želji stavite na samo dno posude papir za pečenje, a svakako podmažite tepsiju mašću.
Složite dve kore tako da se na dnu delom preklapaju, a polovine vise sa strane tepsije. Preostale kore umačite jednu po jednu u fil od sira & kajmaka, pa zgužvane ređajte jednu uz drugu. Pazite da zgužvane kore ne pritiskate i ne pribijate previše. Budite nežni dok ovo radite, kako bi gibanica bolje narasla i bila vazdušastija.
View this post on Instagram
Kad se utroše (skoro) sve kore, ostatak fila se prelije preko gibanice. Zatim se stavi poslednja kora, a one dve s dna presaviju preko. U šerpu u kojoj je bio fil sipajte malo mleka i malo otopljene masti, pa s tim dobro premažite vrh gibanice, da nigde ne bude suva. Gornja kora gibanice pre ubacivanja u rernu može da se izbocka viljuškom – ali ja uvek to zaboravim da uradim 🙂
Sada gibanicu ubacite u rernu dobro zagrejanu na 200 stepeni i odmah smanjite na 190. Peče se oko 50-60 minuta, na samoj sredini rerne. Ako vidite da je gornja kora prebrzo potamnela, uvek možete lagano da spustite komad alu-folije preko nje.
Nakon što je gibanica ispečena, treba je ostaviti u rerni s odškrinutim vratima oko 15 minuta da malo „odmori“. Zatim se izvadi i još oko 15 minuta odstoji da „opusti“. Tek sada može da se posluži. Obično se seče kao torta, na trouglove – a služi vruća uz ajvar, turšiju, Šumadijsku salatu i kiselo mleko.
