Tekst koji prenosim sam originalno napisala u julu 2015. godine
za sajt Asocijacije autentičnih hedonista.
Nije postojao niko na ovom svetu ko bi mene naterao da se prejedem. Nisam to radila kako klinka, a još manje to radim danas, kada sam na pragu 40., imam blog koji se zove “Vitki Gurman” i nemam ni najmanju nameru da mu ime menjam u “Gurman”.
Na stranicu menija u restoranu “Monte” u Rovinju koja opisuje Tendence degustacioni meni kao “7 malih ekskluzivnih sljedova baziranih na suvremenim, inovativnim i originalnim okusima, kombinacijama i kuharskim tehnikama” – reagovala sam sa onim: “Pa OK, to su samo mali zalogajčići, a ja sam trenutno jako gladna. Lako ćemo”. I žena k’o žena, pogreši 🙂
Istovremeno – blogerka, k’o blogerka – sve fotografiše. Još jedna blogerska boljka od koje patim je da dosta lako „skidam recepte“ dok jedem. Ovde sam to uspela samo delimično, što je sjajno. Najsrećnija sam kada se dogodi potpuna sabotaža mojih #CopyCat sposobnosti, jer to znači da sam na stvarno izuzetnom mestu. A “Monte” jeste takav. Od samog uređenja lokala, pa do neverovatnih ukusa i jako kreativnih ideja za serviranje jela. Nije me lako oduševiti a još teže me je izuti iz zlatnih letnjih sandalica u kojima sam došla do njih. Nazad sam se, očigledno, vratila bosa 🙂
Degustacioni meni ima 7 gangova, ali tu niko ne pomene i 3 amuse jela koja idu pre njih, kao ni pred-dezert, pa završite sa 11-12 gangova. Odbor za doček, nepomenut u Tendence degustacionom meniju, čini slekcija hlebova serviranih sa maslinovim uljem, uz aromatiozvanu so i maslac sa ukusom limuna i šafrana.
Nakon ove grickalice, pravi gastro ugođaj počinje supom od špargli. Divlja špargla je karakteristična namirnica za Istarsku kuhinju. Razlikuje se od gajene po tome što je jako tanka i ima blagu gorku notu. Supa je servirana sa komadom ukiseljene špargle, a gore je bio disk od školjke i sponge-cake sa hlebnim mrvicama.
Pasta od zelenih i crnih maslina u drvenim kašikama je perfektno išla uz krekere od testa, punjenog takođe maslinama i serviranih na koralu. Zažmurila sam momentalno na svoje pravilo da ne jedem testa i šećer, jer su u Monteu oni bili pretvoreni u kvalitetnu umetnost.
Naredna zanimacija je bio blago želirani jogurt sa belim lukom, ne kome je bila salsa od svežeg i sušenog pradajza i gusta pena od origana. Sve začinjeno maslinovim uljem i semenkama bundeve.
Ova fotografija je preuzeta sa MONTE sajta, jer moja nije uspela.
Inside info za dame – momci koji rade u Monteu više izgledaju kao manekeni opsednuti sportom. Ako ste na dijeti i ne smete da gledate u tanjir, alternativa postoji 🙂 Posebno je dekorativan momenat kada se pojave sa prvim gangom i u rukama drže blow-torch kojim finiširaju jelo pred vama. Sirovi komadi tune, škampa i jakobove kapice, servirani su na komadu jabuke uz ruzmarin, i prekriveni pancetom. Baklja samo rastopi pancetu koja postaje providna i sočna, dok meso ispod nje ostane sirovo.
Ako do sada niste čuli – sirova hrana je i jako zdrava. I ne, tu ne pričam o žvakanju lišća i voća koje je samo palo na zamlju. Mislim upravo na nešto ovako 🙂
Drugi Tendence gang je bio malo čudo: hrana je u školjci kuvana na pari a zatim servirana u prelepoj crnoj posudi na čijem dnu je bilo – seno. Nakon skidanja poklopca otkrili bi čaroliju sastavljenu od škarpine, dagnji, mlade soje (edamame) i wakame algi. Parčence testa koje se vidi je japanski specijalitet – Sui Gyoza. Ova je bila premljena sa spanaćem ili blitvom i gamborima.
Na narednom tanjiru bile su tikvice kao prilog, a na njima servirane grdobina, hobotnica i kavijar. Loptica je kroket od lignje, a za klice nisam mogla da odlučim da li su klice belog luka ili rotkvice. Dodatni začini su „morska pena“ (molekularna fora sa lecitinom) i supa od esencije rakova, uz koju se jelo služi.
Zatim smo rekli zbogom hrani koja je plivala i pozdravili hranu koja je imala krila: biserku servirana uz kelj, kremasti pire krompir i tartufe, još jednu tipično Istarsku namirnicu. Predivno jelo, ali ja već počinjem da bagujem. Imam samo 56 kilograma i skroman kapacitet želuca 🙂
Somelijer(ka) predlaže prelazak na drugo vino, Kozlović Santa Lucia (kupaža sorti merlot, cabernet sauvignon i teran). Kao što mu ime kaže, na ovo vino se reaguje sa: „Dragi gospode bože, da li sam u raju?“.
Nakon ptice i plodova mora, slede i plodovi tora: „odojak“, prasence staro 3-10 nedelja. Ovo je trenutak u kome jedva dišem i mislim da ću eksplodirati za nekoliko minuta. Ipak, junački dajem sve od sebe da izdržim do kraja. Ne propušta se prasence spremano 24 sata Sous-vide tehnikom, božanstveno ukusno uz sočivo, čvarke i džem od luka. Ako padam za Hedonizam, barem padam uz vrhunsku hranu i čašu Santa Lucije. In the name of the spices, butter and chef’s knife, amen.
Mislim da su u Monteu potpuno svesni problema koji relativno mršave žene mogu da imaju nakon svega ovoga, pa je pred-dezert bio sladoled sa borovnicama koji me je potpuno resetovao. Na vrhu sladoleda bilo je i retro iznenađenje: pucketave bombone! Ponovo sam imala 12. godina, a „eksplodiraću“ osećaj je nestao 🙂
Šesti Tendence gang i prvi dezert je bio skuta (ricotta) sir serviran sa sladoledom od vanile, lešnikom, tapioca zrnima i (o, iznenađenja) guščijom džigericom. Sve preliveno sirupom od narandže intenzivnog mirisa. Predobro izbalansirano, s obzirom na to da ne volim previše slatke dezerte i obožavam sireve.
Poslednji gang… hmmm… Kako da vam opišem čudnu situaciju u kojoj mi se ovaj dezert uopšte nije dopao, a istovremeno ne prestajem da razmišljam o njemu? Danijel Đekić, čovek koji je osmislio neverovatan meni u Monteu, odlučuje da veče finišira slanim kompotom od plavog patlidžana i paradajza, kremom od gustog jogurta, granitom od origana i prahom od badema.
Da li se zaigrao? Da, jeste. Da li je hteo da šokira? Svakako. Da li je uspeo? Kao što rekoh, i dalje razmišljam o ovom čudnom dezertu. Već počinjem da ga tretiram ga kao neku „psihološku foru“.
Na kraju su pred nas izneli tanke pločice od čokolade – crne, mlečne i bele – sa lešnicima, čilijem, sirovim zrncima kakaa… Nazdravili smo uz njih čašom 12 godina starog japanskog viskija.
Goste iz Montea isprate uz poklončić, kolačiće sa jabukama. Mada biste i bez ovog znaka pažnje koji se nosi kući, sutradan morali da mislite samo na Monte i pričate samo o Monteu. Modernom, inovativnom i neprevaziđeno Hedonističkom.
