Davnih dana, kada sam objavila knjigu “Gurmanske veze“, nisam imala prevelika očekivanja.
Na kraju, došla sam do nekoliko hiljada prodatih primeraka, kao i do toga da je izdavač iz Slovenije preveo knjigu. Pre nekog vremena, zahvaljujući urađenom delimičnom prevodu na engleski, ušla sam u komunikaciju sa još jednim stranim izdavačem koji želi da je prevede.
Onda sam shvatila da nije OK da se pohvalim novim prevodom – ako sam rasprodala i poslednje izdanje na srpskom jeziku.
A štampa knjige nije neki strašan posao – ali samo kada ste već uradili prvo izdanje 😀 Ono što i kasnije jeste najteži posao je skladištenje velikog broja primeraka – jer se ispod 500 ili 1000 ne isplati štampanje.
I posao je odlazak u poštu (ili čekanje kurira, ako imate ugovor sa kurirskom službom) – pa zatim praćenje pošiljki: ko je naručio, ko je platio, kome ste poslali, ko je preuzeo… Bilo je i onih koje mrzi da odu od pošte i preuzmu svoju naručenu pošiljku, jer plaćaju pouzećem.
- A šta se tada događa? Meni se tada vraća pošiljka i moram da platim duplu poštarinu da bih je preuzela nazad. Sreća pa je ovih slučajeva stvarno bilo malo.
A slanje preproučene pošiljke u inostranstvo?
- To je tek posebna priča. Kupac mora unapred da plati knjigu i poštarinu, a cena poštarine za preporučenu pošiljku je najčešće veća od cene knjige!
Dobre strane su i da sam radila izvoz u bivše SFRJ zemlje, preko Poštine špedicije, a to fino funkcioniše. Ubacilvala sam na taj način knjigu direktno u knjižare van Srbije. Ne ide se na velike količine jer inostrana knjižara kupuje knjige.
S domaćim knjižarama je lako – jer vas one nikada ne odbijaju. Knjižara vam komisiono uzme knjige i plaća vam samo kada ih proda, a vi uvek morate da imate zalihe.
Ljudi, da znate odmah da je ovo ozbiljan posao!
Mnogo sam naučila. Od momenta kada sam krenula da kucam prve reči knjige u Word dokument – pa do momenta kada sam se nakon mnogo godina umorila od svega. A knjiga se i dalje traži… Zapitala sam se:
- Da li mi se sve ovo radi ponovo? Odgovor je NE!
- Da li želim da knjiga na srpskom i dalje bude dostupna? Odgovor je DA!
Tako sam rešila da je vreme za eBook.
I onda se otvorila gomila novih problema…
Mark Manson, autor knjige “E, zabole me!” kaže da kad god želimo nešto da uradimo, promenimo, poboljšamo – otvori se novi problem.
Da je život niz problema i da je to normalno, pa je zato sreća u tome da rešavamo probleme. S jednom napomenom: to moraju da budu oni problemi koje mi želimo da imamo 🙂
I znate šta? Mark je 100% u pravu.
Kada sam počela da se bavim temom eBooka Gurmanske veze – jeste se otvorila gomila problema. Zapelo je gde god je moglo da zapne, pa se rešavalo u hodu. Korak po korak.
- Pomenuću samo da sam morala da pređem na jači hosting jer je stari bio preslab. Sajt je pukao nekoliko puta dok sam postavljala sistem za Shop i naručivanje. To je odrađeno brzo, hvala AdriaHostu kod kojih sam 7 godina.
- Zapelo je i sa samim sistemom naručivanja jer je posebna procedura za srpski jezik – a onda je moralao da se rešava i plaćanje iz inostranstva. Pa se i to rešilo. Preporučen mi je programer Aleksandar Pajić, koji je rešio sve te sitnice i krupnice – pa zatim sredi još masu nefunkcionalnosti. I došli smo do šopa koji radi.
- Na kraju je zapelo i kod fiskalne kase. Preko eUprave se začas sakupi potrebna dokumentacija, stvarno svaka čast. Našla sam i Fiscom – firmu preko koje kupujem softver za fiskalne račune, ali nije mogla da radi kod mene (znamo zašto, ne moram o tome da se ponovo ne iznerviram). Pa smo i to rešili iz 5. pokušaja.
- Bilo je problema i s prvim plaćanjima, koja nisu prolazila. Moja krivica, pogrešno sam nešto setovala, jer sam bila premorena.
- Na kraju mi je Facebook skinuo reklamu jer je koricu koje knjige – inače umetničko delo (slikarstvo na kompjuteru) – označio kao pornografski sadržaj.
Bilo je dana kada je moje vreme spavanja bilo manje 5 sati. I bila sam nesnosna ljudima oko mene, jer – da se razumemo – ovo nije bila jedina stvar koju sam radila, imala sam i druge obaveze.
Možda samo još jedan (preduzetnički) mozak?
Mogla sam pre nekoliko godina da nađem izdavača.
Nisam to uradila, jer hoću da učim i hoću da znam. Danas znam kako da sama izdam štampanu knjigu – kako da ja budem izdavač, da ona bude 100% samo i jedino moja. I naravno, da uzmem sav novac, sem onoga što po zakonu ide državi – i eventualno knjižari za uslugu.
Tada, bilo je ljudi koji su meni pomogli. Ne mogu da ne pomenem divnu Lidiju Maričić, direktorku izdavačke kuće “Finesa” i Milana, SEO eksperta.
A ja pomaganje ne vidim kao ping-pong, gde se mi nešto dobacujemo u nedogled. Vidim kao lanac koji treba da se pusti. Nakon svog iskustva, ja sam pomogla nekim ljdima da sami izdaju knjigu. Bilo ih je 3 kojih se sećam i jako sam ponosna na njih 🙂 Rekla sam im samo jedno: “Umesto hvala, prenesi ovo što si naučio/la nekome kome bude trebalo.” To baš tako treba da funkcioniše i nikako drugačije.
Ovaj put, po istoj logici, mogla sam da nađem nekoga i da kažem “Daj mi ponudu da mi završiš online shop” – i nisam to uradila.
Htela sam da budem uključena u proces izrade online prodavnice, da pratim svaki momenat nastanka, sama stignem do neke tačke – i naravno potražim pomoć za ono za šta mi je stvarno potrebna. Danas znam kako se i ovo radi. Znanje je samostalnost, a mi Blizanci samostalnost volimo više od bilo čega drugog na ovom svetu 🙂
I eto, ljudi moji dragi, to je priča o jednoj knjizi. O njenom štampanom i njenom online izdaju.
“Gurmanske veze” verovatno nikada ne bi ni postojale da sam pomislila:
- “Eh, samo kad bih našla nekog izdavača koji bi je možda pročitao i dao mi 8% što je uobičajena naknada za nove i nikada ranije objavljene autore“
Pomislila sam da ja to mogu sama. I eto – ispade da mogu 🙂
