Beograd je grad čija istorija leži u svakom uglu, svakom kaldrmisanom sokaku i svakom trgu. Ali, možda ni jedno mesto u prestonici ne nosi sa sobom toliko sećanja, mirisa i ukusa kao pijaca Zeleni venac. Ova pijaca, smeštena između glavne autobuske stanice i centra Beograda, predstavlja simbol života glavnog grada i jedan od njegovih najprepoznatljivijih orijentira.
Istorija u mirisima i ukusima
Pijaca Zeleni venac na mestu gde je i danas postoji još od kraja 19. veka, da bi 1926. godine bila izgrađena nova, za to vreme moderna pijaca, zbog čega su je nazvali „Kraljicom pijaca“. U doba kada su prestonički tramvaji bili jedini gradski prevoz, Zeleni venac bio je srce Beograda, gde su se ukrštali putevi trgovaca, seljaka, putnika – ali i slučajnih prolaznika. Roba je ovde najčešće dopremana zaprežnim kolima, dok su imućniji prodavci mlečne proizvode, sveže voće i povrće, dovozili kamionima. Tezge su u to vreme bile drvene, a pravili su ih sami prodavci.
Tokom decenija, pijaca se menjala, ali njena suština ostala je ista – ona je i dalje mesto gde se ljudi sreću, gde se mirisi pečenog mesa mešaju sa zvucima trgovaca koji glasno nude svoj najbolji sir i gde je svaki ćošak ispunjen bojama sezonskog voća i povrća.
Renoviranje i očuvanje tradicije
Kroz vreme, Zeleni venac je doživeo nekoliko faza renoviranja. Poslednje, veliko renoviranje desilo se pre nekoliko godina kada je pijaca dobila moderan izgled, ali je zadržala svoj autentični duh. Tačnije, početkom 2007. godine uz pomoć Grada Beograda, pijaca „Zeleni venac“je potpuno rekonstruisana.
Izgrađena je mlečna hala, lokali i javna garaža, dok je aprila 2013. godine prostor za prodaju voća i povrća klimatizovan, a na inicijativu zakupaca pijačnih kapaciteta, koji su se žalili na boravak ptica, ugrađen je sistem zaštite od ptica. Danas je pijaca „Zeleni venac“ jedna od najmodernijih zelenih pijaca na Balkanu.
Stare nadstrešnice jesu zamenjene novim, ali su prodavci ostali isti – oni koji su tu već decenijama, čuvajući tradiciju i prenoseći je na nove generacije.
Nova pijaca je prilagođena savremenim potrebama, ali su njeni temelji ostali duboko ukorenjeni u prošlosti. To je mesto gde se i danas može pronaći sveže povrće iz okolnih sela, domaći med, sir iz stare mlekare ili cveće za nedeljnu trpezu. Svaka tezga ima svoju priču, svaki trgovac svoj osmeh i šalu za kupce.
Zeleni venac u srcu Beograđana
Zato je Zeleni venac mnogo više od obične pijace. Zbog svoje jedinstvene lokacije, između glavne autobuske stanice i centra grada, ovo mesto prolazno je za sve koji dolaze u Beograd. Bilo da ste turista koji prvi put kroči na beogradsko tlo ili putnik iz unutrašnjosti koji dolazi u prestonicu, Zeleni venac je prva stanica na vašem putu do centra grada. Zato ne čudi što je upravo ovo pijaca koju je video najveći broj ljudi koji nisu iz Beograda.
Ona je prva prava slika Beograda koju prvu ugledaju – mešavina starog i novog, tradicionalnog i modernog, živopisnog i jednostavnog. Prolazak kroz Zeleni venac je zapravo putovanje kroz vreme, gde svaka tezga i svaki korak priča svoju priču.
Za Beograđane, Zeleni venac nije samo pijaca – to je deo svakodnevnog života. Ovde se kupuje doručak, razgovara sa komšijama, ali i pronalazi utočište od užurbanosti grada. Generacije su odrasle na ovoj pijaci, pamteći prve kupovine sa roditeljima, ili šetnje sa dedama i bakama, koje su uvek uključivale poneku voćku za unuke.
Kao srce Beograda koje kuca neprekidno već više od jednog veka, Zeleni venac ostaje mesto koje spaja prošlost i sadašnjost, tradiciju i napredak, Beograđane i sve one koji dolaze u ovaj grad. Bez obzira koliko se Beograd menjao, jedno je sigurno – pijaca Zeleni venac zauvek će ostati u srcima svojih posetilaca i prolaznika.
