Comments on: Gordon Remzi i “biftek velington” – pobrkani lončići, šerpe i poklopčići

By: Mladen

Mladen — Thu, 13 Dec 2018 19:40:39 +0000

Sve pohvale za tekst! Jako mi se dopada tvoje viđenje i definicija recepta.
Ne dešava se često ovih dana da mi jedan tekst ovako drži pažnju, da čak i komentar moram da ostavim! 🙂

By: Maja Petrović

Maja Petrović — Sun, 21 Jan 2018 19:57:52 +0000

In reply to Ivana.

hahahahaha 🙂 Ista priča!
Blog me je kasnije naučio da precizno zapišem svoje uspele varijacije. Mada, meni sve što probam uspe, što znači da na blogu završe stvari koje sam zabležila kad nisam bila lenja da kucam i slikam…

A recepti… Služe samo za inspiraciju. A još više mi služe za inspiraciju slike: vidim nešto na Instagramu, nema recepta, često ne znam ni listu sastojaka – najčešće ne napišu ništa, ali mi se svidi nešto oko boja i kompozicije. I onda se inspirišem da sama smućkam nešto što na kraju čak ni ne liči na tu sliku. Ali je poslužila. E, to je najzabavnije 🙂 Čao receptima!

By: Ivana

Ivana — Fri, 19 Jan 2018 09:16:00 +0000

Ne znam..meni recepti zamaraju,mislim da u zivotu nisam skuvala jelo po receptu,njih uzimam kao okvir i inspiraciju.
Imam redovne rasprave na ovu temu na jednom forumu gde me cistunci ubiju svaki put kada napisem da sam pravila npr. pasulj i da sam u njega jednog rano letnjeg dana stavila i tikvice i sveze mahune boranije jer sam htela da bude vise povrtno,lakse jelo sa primesama pasulja a manje mesno i pasuljasto(,,kako pasulj sa tikvicom i boranijom..,,) a kako da ne?..ili kada sam pravila Balancane parmigiana sa sirom iz mjeha umesto parmezana i kackavaljem umesto mocarele…meni recept nije bitan i uopste ne patim od kalupa i istorije..mos misliti recept..smisljam novi svaki put kad kuvam u zavisnosti od dostupnih namirnica i raspolozenja..

By: kata

kata — Thu, 18 Jan 2018 03:35:31 +0000

Kuhinju ima svaka kuća i mnogo ljudi kuva, mislim da će se tu svi složiti. I internet imamo svi. Ljudi pišu šta im padne na pamet, Neki postavljaju svoje recepte i meni se to sviđa – puštaju me u svoj dom, daju mi da omirišem deo atmosfere. Obožavam kad neko podeli recept za kolač koji se u njihovoj kući pravi godinama.
E sad, mnogi koriste net da bi drugima zamerali, što baš i nije lepo, ali šta ćemo. Meni je jedna blogerka zamerila što sam napravila stifado sa lignjama, iako sam uredno postavila link na sajt na kom sam našla recept, a sajt čak nije ni bio njen. A kad sam joj pohvalila blog, skrenula mi je pažnju da moram da tražim njenu dozvolu da objavim nešto što sam pravila po njenom receptu, Meni je to bilo čudno, jer gde bi bilo kulinarstvo da žene nisu prepisivale recepte i dodavale nešto po svom ukusu. Razni ljudi razne ćudi, vazda je tako bilo. I tada i pre neta, neko je govorio od koga je dobio recept, neko se kitio tuđim perjem. Ljudska ćud se ne menja brzinom kojom se menja tehnologija.
Mislim da je kuhinja mesto gde svako može da bude kreativan svakog dana. Neko ima sreće da ume lepo da peva, illi crta, ili pleše. Ja sam samo profesor fizike, nemam nijedan od tih darova, pa plešem po kuhinji. Menjam recepte jer bih umrla od dosade da pravim isto, Objavim ponešto i imam običaj da linkujem sajt na kom sam dobila inspiraciju za svoj ples. Ja tako, ostali kako hoće, ne marim puno.
Mnogo mi se svidela je ova priča o receptima. Ponekad nas neki komentarčić posut zlobom podstakne da napravimo nešto baš dobro,

By: Chef Mita

Chef Mita — Wed, 17 Jan 2018 19:38:43 +0000

Нови рецепти не постоје, могућност да ти направиш нешто ново и будеш сигуран да неко у свету већ то није урадио, скоро да не постоји.
То што немамо информацију да нешто постоји, не значи да није направљено.
Сви светски кувари су школовани на калупе, прате тренд, оживљавају прошлост и у задње време се труде да представе нови облик, сервис или технику пре него нови рецепт, јер као што већ рекох, скоро је па немогуће.

А што се тиче Гордон Ремзија и велингтона, Ремзи је познат по томе што се на његовим јеловницима налазе класици, цезар, рижото, скалопи, наполитен пасте, карбонара па тако и сам велингтон, то је само његов начин оживљавања историје и одавања почасти великим куварима, који су стварно некад били велики, без сувида, без термо микса… Он је све то данас модернизовао и малтене их оживео и осавременио самим својим идејама.

Извини што сам се мало распис`о ал` мор`о сам.
Кад су Ремзи и класична јела у питању, не могу да прећутим.

Уздравље, Кухињска Бригада

By: Sara Petrović Saratluk

Sara Petrović Saratluk — Wed, 17 Jan 2018 12:25:52 +0000

Čista desetka za tekst, Majo! Juče sam tupila o tome, ali za deo sagovornika sam se osećala kao zidu da sam pričala. O čemu se radi, (ja sam u slatkišima skroz, ponekad napravim izlet u slano): Novi trend u pravljenju torti je sledeći, ostavljam link ka ženi koja ga je osmislila. Ovo će ceo svet da pravi i traži u narednom periodu. Izašla je žena sa ponudom za saradnju onome ko ovo ume da napravi. Ne zna se recept. Treba rešiti prvo to. Javim se i kažem da je u pitanju biskvit (autorka tako kaže na svom ig) i da može da se uradi slično po nekom receptu za tortice od medenjaka koji sam davno napisala na blogu. Teksture odgovaraju. E sad, kreće takmičenje ko će iskopirati delo Izraelke i napraviti posao od toga. Naravno, kad dobiju pohvale kako su kreativne i jedinstvene žene se zahvaljuju. Aman, šta je teško napisati: rađeno po ugledu na to i to. Opravdanje: pa šta, svi kopiraju. Baš što se tiče autorskih stvari kod hrane, u Americi je bio skandal oko ovoga. Zaključak i moja praksa: kad radim nešto po ugledu na tuđi rad, uvek navedem. Kada radim nešto po nekom opštem receptu opet navedem (što si napisala opšta mesta i nazivi, lakše za prepoznavanje). Ja ću tako i nastaviti, sa navođenjem originalnog autora bilo recepta, bilo dizajna, ako već radim po ugledu na nešto. Ako je u pitanju kreativno i novo od starta do kraja i to je super, to podržavam i radim. Navođenje autora mi je najmanji način poštovanja i zahvalnosti i bilo bi lepo da to bude praksa kod svih. Eto, odužih, hvala za ovaj tekst i još jednom bravo! A meso u kombinaciji sa kesten pireom mi zvuči genijalno!

By: Maja Petrović

Maja Petrović — Wed, 17 Jan 2018 10:42:38 +0000

In reply to Zorka Kovacevic. Dobra priča za rusku salatu :) Ja sam se navikla u detinjstvu na verziju sa belim mesom. I sada kad mi daju sa šunkom - meni to nije ruska salata. Moć navike... Kad su imena jela u pitanju, već sam imala onu diskusiju o Tatarskom ili TaRtarskom bifteku :) Istočne zemlje, Rusija, vuku onu priču da je Tatarski i urbanu legendu o mesu ispod sedla. Zapad i Francuska da je jelo dobilo ime po tartar sosu (što je mnogo smislenije i logičnije). Ljudi će ovaj biftek nazivati bukvalno u skladu s tim da li čitaju naše prevode ili knjige na engleskom :) Eto, tek da ne bude dosadno... Hvala na zanimljivom komentaru!

By: Zorka Kovacevic

Zorka Kovacevic — Wed, 17 Jan 2018 10:36:27 +0000

Odličan tekst i razjašnjenje šta jeste i šta nije recept, uz naravno uvažavanje kreativnosti i eksperimentisanja u kuhinji. Na pitanje iz teksta odgovoriću jednim opažanjem: mi imamo nešto što zovemo "ruska salata" što baš nema nikakve veze ni sa Rusima ni kako je oni spremaju. Ne bih ulazila duboku u tematiku koja ima svoju genezu, ali moram da primetim da je sve počelo sa Olivije salatom (smislio je kuvar belgijskog porekla koji je bio glavni kuvar Ermitaž restorana u Moskvi) čije originalne sastojke niko ne zna, koju je zatim hteo da "ukrade" Olivijev sous chef Ivanov, malo je modifikovao ali nije uspeo da je prekopira i postigne ukus koji je imala salata Olivije. Ivanova verzija je nazvana stolichnaja (najbolji prevod bi bio prestonička salata). Onako kako je rusi danas prave ona uključuje i krastavac (ne kiseli, već obični) i rotkvu ili celer. Ta današnja ruska "ruska salata" nema nikave veze sa originalnom Olivije, a još manje sa njenim verzijama prihvaćenim u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji, ili kad se spremi bez mesa pa nazove "francuskom salatom" (Hrvatska, Slovenija, BiH). Kod nas, u Srbiji, je vrlo rasprostranjeno da se svaka mešavina barenog povrća uključujući i žitarice (kukuruz) a povezana majonezom nazove "ruska salata". Ima čak i "laganijih" verzija gde se povezuje sa majonezom i pavlakom. Što se MENE tiče majonez i bareno povrće NIJE ruska salata. Ranije, tokom mog odrastanja, nije bilo tolikih odstupanja u pripremi i ukusu ruske salate. Kad neko spremi rusku salatu tačno si znao kakav ukus možeš da očekuješ. Danas se taj naziv pretvorio da označi povrće sa majonezom. Često se kada se u to isto doda samo bareno pileće belo meso kaže da je to "pileća salata"!!!!!? Elem, prava posrbljena "ruska salata" se sastoji od povrća (krompir, šargarepa, grašak - u normalnom, izbalansiranom odnosu a ne "da mu ga dam volumen!") obarenom u supi od piletine, odnosno vodi u kojoj je prethodno obareno pileće belo meso sa solju; povrće sitno seckano (nikako samleveno kao dečija kaša) se pomeša sa sitno seckanim pilećim belim mesom, praškom šunkomi kiselim krastavčićima, narendanim barenim jajetom/jajima (zavisno od količine) i povezano majonezom (najbolje napravljenim kod kuće ali i neki kupovni su ok), Eto, tako ja vidim recepte i "recepte" :-) A moje omiljeno jelo (koje ne znam da li je popularno, ali ga volim) je ćušpajz sa dunjama na način koji je moja baka spremala. I da, znam da ga prilagođavam i eksperimentišem, ali naravno nikad neće biti sasvim kao njeno jer je njeno uvek imalo i sastojak koji ja ne mogu da mu dam - bakina ljubav i iskustvo.