Comments on: U kandžama (po)grešne hrane

By: Ivana

Ivana — Mon, 13 Mar 2017 19:42:21 +0000

pre 2 godine sam iz zdravstvenih razloga modifikovala svoju ishranu, Vaš blog mi je dao osnovne smernice, otvorio mi oči. Bar 90% onoga što pišete mi deluje sasvim logično i ispravno. Ipak, kao što i sami kažete,svi smo mi različiti i neke stvari nisam smela da primenim, a neke sam malo modifikovala (recimo, ulje više skoro uopšte ne koristim. koristim mast koju suprug i ja sami topimo, pa tako ujedno imamo i čvarke- u ograničenim količinama, namirnice koje imaju puno gvožđa sam morala da ograničim, ili da bar probam da smanjim njegovu apsorpciju-na nekom australijskom sajtu sam naišla na istraživanje prema kojem kafa smanjuje apsorpciju gvoždja,pa je pijem odmah nakon obroka-istina ili ne, ja sam gvožđe spustila u normalne okvire..obroci su mi na 3 sata-pankreas ipak mora da odmara, voda je jedino piće,,,grickanja između obroka nema,,,,)u početku je bilo teško,ali već posle 2 nedelje postalo je sasvim normalno, za 6 meseci su mi se popravili svi rezultati, holesterol, ast,alt,gvožđe se vratilo u normalu,,,a usput su se negde izgubili i kilogrami, čijeg viška i nisam bila svesna, jer se nikada nisam smatrala za debelu, čak ni punačku- moža mali višakod nekoliko kg, a ispostavilo se da mi gubitak od 14 kg nije previše izmenio izgled, -ni sada mi nije jasno gde su bili svi ti kilogrami. tada, pre dve godine hepatolog, i endokrinolog su mi zajedničkim snagama dodelile etikete Insulinska rezistencija, metebolički sindrom i kao ohrabrenje sve zaključile izjavom;”dobićete šećer”. naravno kada sam se sa svim tim “presudama” pojavila kod moje doktorke opšte prakse, ona je situaciju “popravila” izjavom -pratičemo. i to je bilo to. za njih završena priča, a za mene…
Onda sam našla Vas, glavna smernica mi je bila vaš strip o pankreasu, to mi je otvorilo vidike,istraživala sam po netu, čitala razne gluposti ali i pametne stvari i napravila svoj program i režim, koji je urodio plodom, (od svih režima najsličniji je režimu hrono ishrane) sada jedem sve ( naravno đubre se nejede) i kada jednom očistite organizam od loših stvari on opet počne da razlikuje dobro od lošeg, hranu od nehrane (ipak nam je to svima urodjeno, samo mi uspemo vrenenom da ga zbunimo),
Na kontroli , koju sam sama inicirala posle godinu dana (pošto od “praćenja”naravno nije bilo ništa, ni za analize nisam dobila uput) uz “svaka čast” i neskriveno čuđenje obe etikete su mi “skinute” i više nisam pretendent na nagradu zvanu dijabetes,
Nastavila sam da se hranim prema izabranom režimu, ali u mnogo opuštenijoj formi, a Vaš blog koji sam svojevremeno pročitala od prvog do poslednjeg slova pratim povremeno, da iščitam propušteno (ipak nisam postala frik zdrave hrane)
Bez ikakve griže savesti kršim pravila, pa tako ako mi se nešto stvarno jede (ali baš stvarno, a ne zato što sam videla reklamu ili mi je palo na pamet), ja pojedem,makar to bile i napolitanke, imam samo jedno pravilo, a to je da ako sam juče pojela nešto što baš i nije trebalo, danas kada osetim želju da to ponovim ( a uvek se javi, jer loše traži još lošeg) nikako sebi ne dozvolim da tu želju ispunim.
Zabranjena hrana ne postoji. Pitanje je samo da li stvarno želimo baš sve da nazovemo hranom, i da li i koliko često to konzumiramo..

By: Maja Petrović

Maja Petrović — Tue, 29 Nov 2016 10:00:52 +0000

In reply to Ana. Za gojenje, više UH svakako da - ali pre kvalitetniji UH poput mahunarki, korenastog povrća, voća... Pa zatim pravilno spremane žitarice. Šećer i brašno ne mogu da "preporučim". Nije da ih ne koristim nikada (očito) - ali je jasno iz teksta kako ih tretiram :)

By: Ana

Ana — Tue, 29 Nov 2016 03:46:37 +0000

Zanimljivo 🙂 A ako je neko izuzetno mrsav i zeli da se ugoji (a nema nikakav zdravstveni problem) da li bi preporucila ove UH (secer, brasno) u vecim kolicinama u cilju dobijanja zeljenih kg?

By: Millica

Millica — Thu, 10 Nov 2016 10:55:27 +0000

S obzirom da nemam problema sa zdravljem a ni sa kilogramima, cesce sebi dozvoljavam greske. Nedeljom jedem domacu supu (sa rezancima koje sama pravim) i s vremena na vreme napravim neku pitu s mesom ili spanacem i sl. Paste sam prestala da pravim jer me uvek “vuku na jos” :). U “nikad” kategoriju spada sve sto sadrzi margarin i slatkisi (cak i oni zdraviji i homemade). Nekako sam sklonija belom brasnu nego seceru ;). Pa i kad dozvolim te “grehe” , trudim se da se ne izvrnem na trosed nego ih “okajem” fizickom aktivnoscu.

By: Marijana

Marijana — Fri, 04 Nov 2016 16:27:25 +0000

Ne vidim da se neko otrovao ni od margarina, soje i rafinisanih ulja, tako da su i te stvari povremeno na meniju – kada odem kod mame koja se jos drzi starih smernica i apsolutno odbija da poveruje da je svinjska mast zdravija od ulja i puter od margarina… Cini mi se da su i te stvari nisu opasne ako se jedu npr. jednom nedeljno. Ili jesu? Ima li nekih istrazivanja na temu koliko je to stetno u ogranicenim kolicinama?

By: Teodora

Teodora — Thu, 03 Nov 2016 14:50:57 +0000

Poštujem svoje telo i trudim se da ga svakim obrokom negujem. Kad smišljam šta bih mogla da jedem, uvek imam negde u glavi da mi nije jedini cilj da se zasitim, već da ta hrana treba da bude i gorivo i lek i zadovoljstvo. Volim slatko i iako umem da pravim preukusne zdrave deserte, kada mi dođe želja za nečim kupovnim, nezdravim, vrlo često nečim što volim od detinjstva – pojedem, uživam i ne razmišljam. Stvarno mislim da je u tim trenucima štetnije braniti sebi, prekoravati se i nervirati. 🙂 Pogotovo kad su hormoni u igri i kad misliš da ćeš poludeti od želje za nečim. Verujem u ono “choose your indulgences wisely”, kad znaš da je uživanje u tome što ćeš pojesti mnogo veće od eventualnog negativnog efekta te hrane na organizam.

By: Ma MiSpa

Ma MiSpa — Thu, 03 Nov 2016 07:58:54 +0000

Ja sam se od “krive” hrane postepeno odvikavala, tako da mi ne nedostaje ni pasta, ni kruh, slatko mi pase samo u onim zenskim danima i nije mi bed drzati se lchf-a, ond, ja naginjem na paleo zbog voca i azijske kuhinje. Naime, ona je moja slabost, spomeni mi Ramen ja cu sanjati taj savrseni okus miso podloge i te posebne zilave tjestenine (nikako to ne stavljajte u isti kos sa talijanskom tjesteninom). Kao sto zene cini sretnima cokolada, torte i slicne ja maltene suzu pustim nad piletinom u chili umaku, ssam bulgogi-jem, kimchijem i sl. Srecom, sa kg nemam problema i srecom oni ne koriste ni klasicna ulja, niti im je osnova psenicno brasno, za sve postoji alternativa u gluten-free namirnicama (riza, tapioka i sl), jedina je caka sojin umak ali srecom svijet je dovoljno velik i napredan da se na netu nadu i organske verzije. Tako da, kada ja padam nad “hranom koja ubija” padam kraljevski, prvo se rostiljam par dana, odlucim di cu puknuti, nadem “the best authentic recipe” i onda ubijem u spoju polusirovog povrca, chiliju, mesu mariniranom u soji i budem najsretnija osoba na svijetu. Istina je da covjeka najvise veseli ono sto dobija rijetko.

By: Jelena

Jelena — Wed, 02 Nov 2016 21:02:02 +0000

Iskreno ja se bzv.osecam kada pojedem nesto nezdravo, ali nekad i moram.Nije izgovor, nekad covek negde ide, nije kod kuce i ne moze sa sobom da nosi serpu domace supe.
Ja sam imala gastritis i jako neprijatno se osecate kad vas nude svim i svacim a vi ne smete nista od toga…Shvatila sam ili je to mozda samo moje misljenje da ekstrem u bilo cemu nije dobro biti, jer je to nekad i strah, a od straha se moze razboleti.Cesto sam razmisljala o tome kako se hrane u manastirima kada je post i kada nije, pa oni bukvalno zive na belom seceru, margarinu, belom brasnu, ulju….I monasi i monahinje uglavnom su vitalni, imaju dugi vek, naravno tu ima i izuzetaka.Ja mislim da je opterecivanje bilo cim , pa i zdravom hranom(ekstremi, vegani…) izvor moguce bolesti.Mozda i gresim.Kacamak obozavam i nikad ga necu odbiti, naravno od domaceg brasna.Bez slatkisa mogu ali i o njih se ogresim….Ne kazem da se treba nezdravo hraniti, sve nezdravo treba ukinuti, da je srece, ali ako nekad zgresimo ne treba zbog toga crkavati.
Oni jadni u Africi ni to nemaju, nije ni to neki izgovor, izgovora nema, bitan je stav, vera i zdrave misli.Zdrave misli i ljudska dobrota su izvor srece, hrana je samo deo tog goriva koje nas pokrece.