Zelim knjigu 🙂

1) Cena za one koji su komentarisali je 700 dinara. Dakle, ako idete na opciju “opšta uplatnica” za koju je poštarina 150 dinara, ovo dođe kao da nemate poštarinu

2) Koristite narudžbenicu na: http://vitkigurman.com/knjiga/ i unesite isti mail koji ste koristili za komentarisanje

3) Kad u narudžbenicu unosite svoje ime, nakon imena i prezimena ukucajte GV01. To bi izgledalo ovako: “Maja Petrović GV01” – umesto samo “Maja Petrović”.

4) Ja ću se kad vidim kod GV01 vratiti na ovaj tekst i proveriti poklapanje maila iz komentara i iz narudžbenice.

Što se srećnih dobitnika tiče – Ivana Đorđević ih je odabrala! 🙂

Vanilaneedle
Mladen
Jasmina Makuljevic

(sada ću svima vama pustiti i mail, da budem sigurna da ćete videti)

Htela sam da podelim sa vama to da sam svoju sestru(5) navukala na puter i mnogo sam srećna zbog toga.
Pre joj je stalno majka mazala margarin na hleb, dok joj ja nisam lepo objasnila da je margarin nezdrav i da nije baš za jelo. Onda je probala puter i od tog trenutka svakodnevno traži puter na hleb. Kad god joj majka ponudi margarin, ona joj kaže: “Kaća je rekla da je margarin otrovan i da ne smemo da ga jedemo”, na šta moja majka obavezno prokomentariše: “Poludću od ove Katarine” (odnsno mene) 😀 ili “Ove nedelje si sama pojela dva putera, doste više dete”. No, ja se baš tome radujem. Hvala prirodi na božanskom ukusu putera!

“Kuvajte srećno-živite večno!” to je moj gastro moto, a i životni, što da ne!

Pre svega hvala ti što si napisala knjigu, jedva čekam da je držim u rukama. Tvoj blog pratim od 2013. (sad već tome ima 3 godine! 🙂 kada sam prvi put krenula u teretanu, te su mi zatrebali proteinski šejkovi i smutiji. Nakon toga si me zarazila fantastičnim receptima i lakoćom pripreme jela sa bloga.

Pošto sam se skoro udala, diplomirala i uselila u svoj novi dom, konačno imam vremena da isprobam recepte sa bloga koji su mi do sad promakli. Tako sam u četvrtak ujutru inspirisana tvojim gostovanjem kod Ivane uzela da pravim tart od rabarbare i kokosovog brašna.

Važno mi je bilo da kolač uspe, jer želim da pronađem LCHF poslastice koje se dopadaju mom mužu. Sve je išlo glatko kao i uvek, potopila sam kokos i trknula po rabarbaru i sveže borovnice, napravila mleko i brašno i pošto sam imala kalup D = 28 cm počela sam praviti duplu meru. Izostavila sam macha chai jer mi se u poslednje vreme popeo na glavu i stavila sam 3 kašike kakaa u koru. Ispekla sam je, super je izgledala! Pošto agrar nisam mogla da pronađem, upustila sam se u avanturu sa želatinom, napravila sam fil po receptu i dodala nabubreli želatin na kraju. Bilo je oko pola litre fila i ja sam sva važna počela sipati preko kore. (Milion puta sam tako pravila beli fil za čizkejk) Ja sam sipala odozgo, a fil je kroz kalup cureo iz kalupa i želatin sa njime.

Odjednom se idilična priča o mladoj domaćici i kolaču pretvorila u horor sa crvenim sokom ili filom po čitavoj kuhinji, kora je bila natopljena, sok se lepio svuda po kuhinji, i ja sam morala hitno da spašavam šta se spasiti može. Prvo sam pobacala sveže borovnice po kolaču (sreća pa ih uvek kupim kad su u ponudi), stavila kolač sa sve kalupom na tacnu obloženu gomilom papirnih ubrusa i ćušnula u frižider. Vreme pripreme kolača je tada bilo oko sat vremena. Onda sam pogledala mesto zločina. Sok se super stegao po kuhinji, pa sam potrošila još dva sata glancajući istu dok neko nije došao da vidi moju sramotu.

Do subote nisam ni pokušavala da probam kolač, jer retko kad mi priprema podbaci kao u četvrtak. Uglavnom, napravim u tada frosting od maskaponea i bele čokolade, stavim ga u špric, i u nedelju posle ručka isečem tart, ukrasim ga frostingom i iznesem na sto. Nije bio za instagram uopšte, ali je na svu sreću perfektnog ukusa.

Iako moja priča ima srećan kraj, ribanje kuhinje mi je lakše palo misleći kako će biti super podeliti katastrofu, osramotiti se malo i osvojiti knjigu za uspomenu na nove početke 😉

Puno pozdrava 😉