Hvala :)) …

Ja sam pobornik LCHF ishrane koja zaprvo “proteruje” žitarice iz upotrebe… Ipak, kako trenutno nemam neki problem, koristim ih povremeno i zanima me da istražujem šta ne valja kod njih, kako ih spremiti pravilnije i slično. Lično, nisam imala potrebu da žitarice izbacim 100% ali prođu dani da ih ne taknem uopšte. Jesam za to da se ograniči upotreba zarad korišćenja korenastog povrća, sitnih mahunarki (svarljivije su od krupnih) i slično.

Moj stav je samim tim da integralne žitarice (hleb od njih) mogu nekad da spremim i da nije fermentisan – ali ga ne bih nazvala “zdravim”. Isto kao i kad pravim kolače koji imaju šećer i brašno. Uvek radim nešto što je kvalitetno, ali u mom sistemu vradnosti, to ne može da bude “zdravo” – već je “izlet”.

Na kraju, ipak smatram da svako treba da nađe neki odgovor za sebe – ali uz što više dostupnih informacija 🙂

Fitinska jeste problem – ali više za one koji imaju neki deficit minerala (čiju apsorpciju fitinska limitira), ili proizvode od žitarica i orašastih plodova uzimaju prečesto, više puta na dan. Testo za projice, kao i testo za palačinke uvek može da se napravi ranije i ostavi da fermentiše – to nije nikakav problem 🙂 Pa i ako se ponekad ne ostavi, ništa strašno…

Prvenstveno mislim da iz jednog ekstrema, a to je konzumacija visoko prerađenih proizvoda od žita više puta na dan – uopšte ne mora da se ode u drugi pa se fermentiše sve što nam padne šaka 😀 Super, koga ne mrzi, ali ne vidim da će neko naprviti problem ako ponekad spremi projice koje odmah ubaci u rernu… Ovo naravno ne važi za ljude koji već imaju neki problem i stvarno moraju da vode računa.

Testenina je druga priča… Mi kupujemo uglavnom testeninu bez jaja, jer je proizvodnja jeftinija – mada nas je industrija ubedila da je tako zdravije jer jaja imaju holesterol 😀 Najbolje je raditi domaću testeninu s jajima, koju ne bismo jeli svaki dan.

S druge strane i kupovna testenina (bez jaja) od starih vrsta pšenice, poput spelte i durum pšenice – jeste bolji izbor. Ako se ne prekuva, ima značajno niži glikemijski indeks od običnog integralnog hleba.

Dakle, ishrana koja je bazirana na visoko prerađenoj pšenici sigurno donosi puno štete i maltretira organizam zbog previše ugljenih hidrata, naglih skokova šećera u krvi i insulina. Ipak, povremeni unosi nečega što je bolji (ali ne i idealan izbor) – već u startu predstavlja napredak i poboljšanje.